ЛИКОВНА КОЛОНИЈА ”СИЋЕВО”

Ликовна колонија „СИЋЕВО 2021“

Деветоро уметника из Србије и суседних земаља учествује у раду овогодишње Колоније која ће трајатиод 01 до 10. септембра.

Ликова колонија „Сићево“ наставља традицију Прве југословенске уметничке колоније чији је оснивач наша позната сликарка Надежда Петровић (1873-1916). Она је у лето 1905 године у Сићево довела словеначке и хрватске сликаре, које је упознала током школовања у Минхену, у атељеу Антона Ажбеа.  Био је то први и нажалост једини заједнички боравак и рад уметника у Сићеву почетком XX века. Шездесетак година касније, на иницијативу Друштва уметника Ниша, одновљена је Надеждина идеја о окупљању уметника у Сићеву и установљена је 1964. године Ликовна колонија Сићево, која се редовно одржава до данас. Овогодишњи 58. сазив Колоније чине: Милован Чикић (Босна и Херцеговина), Драган Мијач Бриле (Црна Гора),Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић, Иван Миленковић, Јован Спасић, Тара Родић, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић (Србија). То су уметници различитих вокација и генерација који до сада нису учествовали у раду Сићевачке колоније.

Свечано отварање Колоније „Сићево 2021“ је у 19.30 сати у згради Колоније у Сићеву.

У  церемонији отварања поред обраћања званичника, учествоваће и квартет „Импресија“, а биће емитован и филм о Ликовној колонији „Сићево“ и промо видео са представљањем сваког од учесника овогодишње Колоније.

ГСЛУ Ниш као организатор Колоније обезбеђује превоз до Сићева комбијем који у 18 сати полази са угла улица Орловића Павла и 7. јула.

Током трајања Колоније осим непосредног рада, уметници ће бити у прилици да посете културно-историјске споменике Ниша и оближње манастире, имаће пријем у Скупштини града и општини Нишка бања, одржаће јавни час за ученике Уметничке школе и штићенике дома „Душко Радовић“ и присуствовеће промоцији  монографије „Породица Надежде Петровић кроз XIX век“ аутора Драгане Божовић.

https://www.youtube.com/watch?v=iWno7Gjrwu0

 

БИОГРАФИЈЕ СИЋЕВО 2021.

Милован Чикић /БиХ/

Рођен 1962.године у Грбавцима. Дипломирао 1987. на Академији ликовних умјетности у Сарајеву. Самостално је излагао десет пута и учествовао на бројним колективним изложбама и ликовним колонијама. Добитник је награде за сликарство Фондације Милић од Мачве.

Оснивач је Ликовне колоније „Градишка“ и председник Удружења ликовних уметника Градишке.

Запослен као ликовни педагог у основној школи „Васа Чубриловић“ у Градишки.

Драган Мијач Бриле /Црна Гора/

Рођен на Цетињу 1960. године. Дипломирао и магистрирао (1989) на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Светомира Арсића – Басаре. Члан је Удружења ликовних умјетника Црне Горе од 1990. године. Добитник је више награда.

Оснивач је Међународне колоније „Буљарице Арт“ 1997. године. До сада је имао преко тридесет самосталних изложби и више колективних у земљи и иностранству.

Живи и ради у Петровцу на мору.

Милица Ружичић

Ррођена 1979. године у Београду. Докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду, на ком је претходно на вајарском одсеку магистрирала (2007) и дипломирала (2005). Самостално излагала 13 пута у  земљи и иностранству Учествовала на више од 70 колективних изложби и на бројним радионицама, колонијама и резиденцијалним програмима.

Од 2018. Председница одбора Вајарске секције УЛУС-а.

Професор је на Одсеку за уметност и дизајн на Београдској академији пословних и уметничких струковних студија.

Добитница награде Мангелос за 2004. годину, Златне палете на Пролећном аналу у Чачку 2015. и три награде Факултета током студија.

Бави се концептуалном, критичком, често интерактивном уметношћу у различитим медијима

Ђорђе Соколовски

Рођен 1963. године у Београду. Дипломирао на Факултет ликовних уметности  у Београду. Магистрирао 1999. на истом Факултету у класи професора Слободана Роксандића. Тренутно је на докторским студијама.

Доцент  је на Факултету класичног сликарства.

Члан је УЛУС-а од 1996.године. Стручно се усавршавао у Призу 2000. године. Учествовао на шездесетак групних изложби у земљи и иностранству. Реализовао 14 самосталних изложби.

Живи и ради у Београду.

Иван Миленковић   

Рођен 1988. у Лесковцу. Основне и мастер студије завршио на ФЛУ у Београду- смер сликарства.Члан УЛУС-а од 2012. године. Реализовао 12 самосталних изложби. Колективно је излагао шездесетак пута у земљи и иностранству.

Добитник је више награда:

2020, 2016, 2015- Награде на Октобарском салону у Лесковцу;

2019- BIAFARIN Награда за младог уметника на изложби Nord Art 2019, Budelsdorf, Немачка;

2010- Прва награда Факултета ликовних уметности за мозаик

Тара Родић

Рођена у Београду 1988. године. Дипломирала и магистрирала на Академији  уметности  у Новом Саду. Члан је УЛУС-а од 2014.године. Реализовала седам самосталних изложби у Београду и Новом Саду. Колективно излаже од 2016.године.

Добитник је студентске награде „Бошко Петровић“ и награде Ниш Арт фондације 2018 године.

Живи и ради у Београду.

Јован Спасић

Рођен 1993.године у Лесковцу. Основне и мастер студије завршио на сликарском одсеку Факултета уметности у Нишу, у класи професора Братислава Башића. Самостално излагао осамнаест пута, учествовасо на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.

Добитник је неколико награда.

Живи и ради у Власотинцу.

Јелица Ашанин

Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду 1983.године. Од 1993. до 2002. радила као модни дизајнер у индустрији трикотаже „Итон“ у Нишу. Освојила преко 30 награда за свој рад из домена модног дизајна (Златна кошута, Сребрна кошута, Златна преслица, Златна плакета Биљана...).

Од 2002 ради у Уметничкој школи у Нишу као професор групе стручних предмета на текстилном одсеку. Излагала самостално у Београду, Нишу, Котору, Пироту. Добитница је Годишње награде УЛУПУДС-а Ниш и „Златне палете“ у Старој Загори (Бугарска).

Живи и ради у Нишу.

Миљан Недељковић

Рођен 1980. завршио Факултет уметности у Приштини.

Члан је УЛУПУДС-а и Фотографског савеза Србије.

Самостално је излагао 19 пута у различитим местима Србије и у Словачкој и Бугарској. Излагао на више од 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Учествовао у више од 100 пројеката из области фотографије, мултимедија, видеа, графичког дизајна и опреме књига.

Од 2009.године је запослен на Факултету уметности у Нишу тренутно у звању ванредног професора. Добитник је неколико награда за фотографију и дизајн.

Живи и ради у Нишу.

https://youtu.be/b2LRPJpeUEA

 


„Сићево 2020“

Галерија савремене ликовне уметности Ниш у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом, поштујући мере и препоруке у циљу спречавања ширења Цовид-19, Ликовну колонију „Сићево 2020“ организује преко онлине платфоме. Тако ће први пут након скоро шест деценија окупљања уметника у Сићеву сваке године од 1-10. септембра, услед ванредних околности колонија бити одржана у виртуелном окружењу.

Одлуком Савета манифестације, чији је председник Миодраг Анђелковић, магистар графике, овогодишњи сазив броји седморо учесника: Никола Џафо из Новог Сада, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси и Ивана Ивковић из Београда, Милован Панић из Панчева, Наташа Дејановић и Владимир Станковић из Ниша. Имајући у виду непроцењив значај заједничког рада, стварања и размене искустава током колоније, али и специфичне тренутне услове који дозвољавају искључиво онлине интеракцију, уметници ће виртуелним турама кроз Сићево и околину бити у прилици да се упознају и свако на свој начин доживи макар део атмосфере, природе, надалеко чувене клисуре... Захваљујући дигиталној платформи, у последње време све присутнијем начину повезивања и успостављања комуникације, поред рада у атељеу биће у прилици да кроз заједничке разговоре размотре утицај пандемије на уметност,ствараоце, друштво уопште, значај културе и њено место у виртуелном свету, положај и будућност колонија у актуелним условима.

Модератори дискусија биће кустоси ГСЛУ, а публика ће бити у прилици да их прати путем фацебоок странице установе.

Ликовна колонија „Сићево“ је настарија колонија на Балкану. Основала је позната српска сликарка Надежда Петровић, која је захваљујући сопственом ентузијазму и несебичном залагању 1905. године успела да окупи у Сићеву, селу надомак Ниша, колеге уз Словеније и Хрватске са којима је студирала у Минхену - Јакопича, Грохара, Мештровића, Весела, Вучетића и формирала Прву југословенску уметничку колонију. Идеја о окупљању уметника сваке године била је неодржива због ратова који су уследили, економске кризе и сиромаштва.

Шест деценија касније, 1964.године на иницијативу ликовних уметника и културних радника Ниша обновљена је Ликовна колонија „Сићево“, а организација манифестације међународног карактера од 1970. поверена је Галерији савремене ликовне уметности Ниш.

У раду колоније до сада је учествовало 511- оро уметника из земље и иностранства и захваљујући високим критеријумима и брижљивим одабирима сазива, фонд Галерије СЛУ богатији је за 942 дела.

Сваке године у Павиљону у Тврђави приређује се изложба радова насталих током боравка уметника у Сићеву. Изложба дела овогодишњег сазива планирана је за новембар, у складу са епидемиолошком ситуацијом.

Ликовну колонију „Сићево 2020“ подржали су Министарство културе и информисања и Град Ниш.

Наташа Дејановић Димитријевић

Наташа Дејановић Димитријевић рођена је 1979. у Врању.

Дипломирала је сликарство на Факулету ликовних уметности у Београду 2004. године, где је и магистрирала 2008. Докторирала на Факултету савремених уметности у Београду 2017. године, у класи професора Владимира Величковића.

Стваралачка линија Наташе Димитријевић поседује једну основну, водећу тенденцију осавремењивања класичних зидних техника и њихово афирмисање у једном сасвим новом, оригиналном аранжману. Истраживајући више сликарских техника истовремено, одступа од класичних поступака уводећи нове материјале, као и слободу у самом процесу израде, изван уонбичајених стереотипа, користећи искуства у техници мозаика и зграфито. Спајајући импулсивну емоцију и снажне стваралачке импулсе, креира властиту поетику као одраз властитих духовних стања.

Излагала самостално 12 пута и на преко 80 колективних изложби у земљи и иностранству. Учесник је више међународних ликовних колонија. Добитник је неколико награда из области сликарства и мозаика: Награда за мозаик на међународној колонији „Камен у архитектури и уметности“, Крагујевац (2013); прва награда на интернационалној изложби мозаика „Мозаик као савремена уметност“, Народна банка Србије, Београд (2017); откупна награда на Бијеналу уметника Врања, Галерија Народног музеја, Врање, (2019).

Ради као професор на Високој школи за васпитаче у Бујановцу.
Члан је УЛУС-а, УЛУПУДС-а и АИМЦ-а.

 

УЧЕСНИЦИ ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ ''СИЋЕВО 2020'':

Милован Панић

Милован Панић

Милован Панић је рођен 1954. године у Комирићу (Осечина). Члан је УЛУВ-а од 1988. године.
Милован Панић је уметник који мотив пејзажа поставља у центар ликовних истраживања, стварајући властиту иконографију кроз коју избија снажна, убедљива експресија. Током стваралачког поступка уметник се води чистим сликарским нагоном помешаним са различитим стањима свести, откривајући нове путеве сазанања. Узимајући мотиве директно из природе, сигурним потезима спонтано гради чисте сликарске записе у зависности од тренутног расположења.

Самостално је излагао 15 пута: Дом омладине, Панчево; Центар за културу, Панчево; Савремена галерија Центра за културу, Панчево; Дом културе у Омољици; Галерија УЛУВ-а, Нови Саду; Завичајни музеј у Руми; Стара капетанија у Земуну; Галерија „Јован Поповић“ у Опову; Галерија УЛУВ-а, Нови Сад; Галерија Боем, Старчево; Културни центар Панчево; Култруни центар „Лукијан Мушицки“, Темерин; Културни центар ,Параћин; Кућа краља Петра И; Галерија „Осечина“.
Учесник је више колективних изложби у земљи и иностранству.

За свој рад добио је до сад 7 награда: Плакета града Загреба (1985); Прве награде „Мајских сусрета 86“, Београд (1986); Прве награде „Октобарског салона“ у Панчеву (1990); Откупне награде сремскомитровачког салона (1990); Откупна наград РТС Србија (1990); Прве награде на јесењем салону у Руми (1991); Прве награде за сликарство, Ковин (2019).

 

Владимир Станковић

Владимир Станковић

Владимир Станковић је рођен 1969. године у Нишу.
Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду -одсек дизајна текстила, где је и докторирао 2020. године.

Владимир Станковић својом колекцијом дела изражава истанчано осећање за склад и хармонију ликовних елемената, као и властита филозофска размишљања кроз динамичну игру разноврсних ироничних и провокативних форми.
Опредељујући се за уметност поп-арта В.Станковић својим креативним деловањем на својеврсан начин критикује присуство неукуса и кича у свакодневици која нас октужује. Уздизањем наизглед баналних предмета и производа модерног друштва, на ироничан начин представља парадоксе једног времена користећи се стрипом као медијумом масовне комуникације
Маштовитим идејама, техником импровизације и спонтаности са дозом сарказма и ироније управо у свету музике, моде, писаних и видео медија прикупља елементе за властити репертоар, којим скреће пажњу на одсуство свих естетских, па и моралних критеријума. Поред стрипа, техником колажа на вешт начин пласира сложени садржај модерног човека изманипулисаног потрошачким менталитетом, социјалним фетишизмом и тривијалним идолима, критикујући материјалну преоптерећеност једног осиромашеног друштва.

Радио је у дизајн центру Пословна Чукарица у Београду, у Уметничкој школи у Нишу, а данас је редовни професор на Технолошком факултету у Лесковцу.
Реализовао је 12 самосталних изложби, а учесник је преко 40 колективних изложби и 9 сликарских колонија.
Добитник је ИИ награде за малу графику на свили нишког Графичког круга у Нишу (2018).

Јармила Вешовић

Јармила Вешовић

Јармила Вешовић је рођена 1954. године на Цетињу. Дипломирала на одсеку сликарства у класи професора Стојана Ћелића на Факултету ликовних уметности у Београду (1980), а потом магистрирала у класи професора Раденка Мишевића на истом Факултету (1982). Од 1986. до 1990. године као стипендиста Француске Владе , специализира у класи професора Ђина Силвестрија експерименталне технике на „Ецоле Натионале Супéриоре дес беауx -Арт“ у Паризу (Француска).
Јармила Вешовић поседује зрели, софистициран ликовни израз у коме светлост, материја и магична атмосфера имају водећу улогу. Комбинујући различите материјале креира вишеслојне структуре слике, отварајући тајновите енергетске просторе за градњу сопствене иконографске представе. Поседујући лирски приступ уметничком делу, негује суптилне, одмерене односе светлости и сенке, органског и неорганског, истражује прозрачне и вишеслојне подлоге, мењајући често изворе светлости. Препуштајући се сетном расположењу, или сањарењу отвара нове путеве и могућности интерпретације уметничког дела уводећи танане, поетичне релације између боје и материје, простора и времена, док светлост поприма посебан етерични сјај.

Слике јој се налазе на у многим музејима и колекцијама: Музеју модерне уметности, Каиро,(Египат); Музеу Матис у Като-Камбресију, родном граду Матиса, ( Фанцуској); Музеју Цептер; Музеју савремене уметности ; Народном музеју у Београду, (Србија); Музеју Универзитета Розарио, Кордоба, (Шпанија); Музеју модерне уметности, графички одсек, Токио, (Јапан); Приватној колекцији Ан Блан,у Паризу, (Француска); Музеју Црне Горе на Цетињу.
Излагала је на преко 40 самосталних изложби међу којима је и ретроспективна изложба у Галерији куће легата у Београду („Реминисценција“) тридесетогодишњи опус (2018). Учествовала је на више од стотчетрдесет групних изложби у Србији ,Француској, Шпанији , Кореји, Шведској, Италији и Египту.

Од многобројних признања издвајају се: Прва награда за сликарство, Октобарски салон, Београд, (1991); Награда „Фéлиx Брацqуемонд” за графику у Народном салону лепих уметности , Карусел Лувр (2003); Прва награда за сликарство „Ацхилле Фоулд -Стирбеy”, француска Академија наука и уметности, Париз (2003 и 2012).
Члан је УЛУСА од 1981. и „ЛА МАИСОН ДЕС АРТИСТЕ“ од 1989. године.

Живи и ради у Београду и Паризу.

„Јармила Вешовић све више открива своје биће, тј. своје трагове светлости; њени одсјаји са белог папира указују на порекло једног врло личног и већ зрелог рада. То су светлости које се ослобађају мало по мало и стварају, еволуцијом различитих форми, универзум пун занимљивости и магије. Са претежно прозрачним папирима, које она слаже до бесконачности, са уплетеним комадићима дрвета, листићима пластике и гвозденим жицама, које она уноси у вишеслојне структуре, Јармила ствара нове текстуре у којима нас светлост, једва обојена и пуна емоција, увек враћа у неки веома поетичан свет. Јармила Вешовић иде и даље напред, далеко од буке, у напору својих истраживања која је воде до суштине. На тај начин она продире најдубље у себе, да би ухватила сву енергију неопходну за стварање. Ту се налазе и главни елементи и динамичка снага, те заједно производе ликовну равнотежу, коју увек проналазимо у њеним радовима. Суптилним бојама и употребом различитих материјала, она је такође у процесу проналажења нових структура: том еволуцијом она изражава ритам који одговара једном уметничком делу. Смењивање различитих подлога приказује, без сумње, поједине тренутке из њеног живота, слике њене далеке земље, које нам она преноси са опседнутошћу, снагом и убеђењем. Она нам нуди просторни обим и површине које се ослањају на слике и препуштају нас сањарењу: спајање тих форми ослобађа чудновату стварност, наговештену основом папира или пак гвозденим жицама, које на тренутак пркосе простору, стварајући суптилно окружење и на тај начин оживљавајући њену занимљиву авантуру.“

Ђино Силвестри

Даниела Фулгоси

Даниела Фулгоси

Рођена је у Земуну 1967. године. Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду 1991, где је завршила и постдипломске студије 1995. године. Члан УЛУС-а од 1992.

Даниела Фулгоси се бави цртежом, графиком, колажом и уметничким књигама. Међусобним преплитањем осетљивог, темељног цртежа и конструктивних елемената у колажу, постиже сведене композиције. Слојевита, реконструктивна и рециклажна природа поступка одговара бављењу временом, сећањем и предметом, као личном и општом меморабилијом.
Приредила је 24 самосталне изложбе (Галерија Коларчеве задужбине, Београд, Галерија Графички колектив, Београд, Галерија УЛУС, Београд, Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд, Ликовни салон Културног центра, Нови Сад, Продајна галерија БЕОГРАД, Београд, Легат М. Зорић и Р. Чолаковића, Музеј савремене уметности, Београд, Галерија савремене уметности, Галерија СРБИЈА, Ниш, Галерија ДРИНА, Београд, итд). Учествовала је на преко 250 колективних изложби у земљи и иностранству, од чега је велики број престижних међународних смотри цртежа и графике.

За свој уметнички рад добила је 14 награда за графику, цртеж и уметничке књиге (Међународно Златно перо Београда, 1992, 2013; Награда Октобарског салона за графику, 1997; Награда ИИИ београдског бијенала цртежа и мале пластике (за цртеж), 1997; Велики печат Графичког колектива, 2001; Златна игла УЛУС-а, 2004, итд.).
Радови јој се налазе у колекцији Музеја Савремене уметности у Београду, Музеја града Београда, Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, имала је више откупа од стране града Београда и Министарства културе Републике Србије.
Редовани је професор на Факултету примењених уметности, где је обављала и дужност декана.
Ивана Ивковић

Ивана Ивковић (Београд, 1979) стекла је признање својим завидно искреним и често интензивно приватним и саморефлексивним приступом. Иванин номадски стил живота - путовања, честе географске дислокације и изложености различитим културним окружењима утицали су на њен рад који се развија између личне историје и колективног сећања. Њена уметничка пракса обухвата широк спектар медија кроз које ствара интервенције специфичне за локацију и изразито упечатљива окружења у изложбеним просторима.

Ивковић излаже на самосталним и групним изложбама у галеријама, независним уметничким просторима, културним институцијама и музејима на међународном нивоу од 2006. Њен рад се превасходно заснива на медију цртежа који користи на деликатан и крајње интуитиван начин, превазилазећи ограничења традиционалног циља репрезентације у овој дисциплини. Ивана третира цртање двоструко: као простор за скицирање искуства интимности и као почетни нацрт за даљу транспозицију компетенција овог медија у тродимензионални простор кроз објекте, амбијенте и перформативне ситуације, укључујући једнако извођаче и публику као њихове протагонисте.

Ивковић постиже ефекте крхкости, пролазности и психолошких стања, док разговара са својом публиком путем живих слика и суочава гледаоце са наглашеним емоцијама и амбивалентном тишином. Појам идентитета и родног искуства стално је присутан у Иваниним радовима. На најнеочекиванији начин Ивковић преокреће злогласне класичне улоге жена и мушкараца у уметности, користећи наго или полу-наго мушко тело као перформативни инструмент у оквиру својих оркестрираних сцена или таблеау вивант- а. Изложено у различитим односима унутар изложбеног простора и уз минималистичку кореографију, мушко тело у Иваниним перформансима постаје управо медиј, канал осетљивости, рањивости, нелагоде и сензуалности.

Никола Џафо

Никола Џафо

Никола Џафо је рођен 1950. године у Новом Саду. Завршио Вишу педагошку школу у Новом Саду, а потом дипломирао сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1978. и магистрирао 1981. Самостално излагао у старој и новој држави, као и у иностранству.

Од деведесетих година, током ратова и разарања на просторима бивше Југославије, поред уметности, активно се бави политичким и друштвеним проблемима и залаже се за дигнитет своје професије. Идејни творац и покретач групе Лед арт, са којом остварује више од 30 пројеката. Саоснивач Центра за културну деконтаминацију у Београду и Мултимедијалног центра „Лед арт“ у Новом Саду. Са групом млађих новосадских уметника, са идејом да уметност може да лечи и мења свет, покренуо Арт клинику, која се 2013. трансформисала у ШОК задругу. Добитник „Политикине“ награде за ликовну уметност (2012) за изложбу „Лепус ин фабула“, МСУВ, Нови Сад, 2011.

Избор самосталних изложби: 2010: „Пази! Уметност не уједа”, Галерија „О3оне”, Београд; 2011: „Лепус ин фабула”, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад;

2011/2012: „Други пут међ сликарима“, Галерија „Нова“, Београд; 2013: „Кружни пут (Никад завршени цртежи)“, Галерија „Ремонт“, Београд, 2017/2018: „Вечера за зеца“, Галерија „Ремонт“, Београд; „Официрски дом“, Ниш; Савремена галерија Зрењанин; Стеријино позорје Нови Сад; 2018: „Пролећни врт тајни“, Галерија „Дрина“, Београд.

https://youtu.be/NcGr0OLawNE

Галерија савремене ликовне уметности поштујући мере и препоруке Владе организује Ликовну колонију Сићево на онлине платформи. После готово шест деценија постојања у континуитету први пут ће ове године због ванредних околности Колонија бити одржана у виртуелном окружењу изван Сићева. Контакти са уметницима су успостављени и преносимо део њихових размишљања и планова кроз осврт на тренутну ситуацију и положај колоније у измењеним околностима.

Разговори са учесницима Колоније води Радмила Костић.

https://www.youtube.com/watch?v=COVlKbTexgs

https://www.youtube.com/watch?v=znlPrVtbd8I&feature=emb_title

https://www.youtube.com/watch?v=_GdUrdfyZMg&feature=emb_title

https://www.youtube.com/watch?v=j7_LgyL46aw&feature=emb_title

https://www.youtube.com/watch?v=8OG97dezIH4&feature=emb_title

https://www.youtube.com/watch?v=A6H8pNWipSs&feature=emb_title

https://www.youtube.com/watch?v=NWetmdeKF_8&feature=emb_title