МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Ликовна колонија Сићево 2023
Ликовна колонија Сићево наставља традицију прве Југословенске уметничке колоније чији је оснивач позната српска сликарка Надежда Петровић. Као најстарија колонија на Балкану одржана је први пут 1905. године. Од 1964. када је обновљен њен рад, одржава се у континуитету сваке године. Захваљујући овој манифестацији формирана је збирка уметничких дела која је по својим историјским, уметничким и естетским карактеристикама највреднија збирка наше уметности друге половине века на подручју уже Србије.
Колонија се одржава сваке године у периоду од 1. до 10. септембра у селу Сићеву, удаљеном 20 км од Ниша. Поред боравка и рада уметника, Програм рада о коме одлучује Савет манифестације традиционално садржи и детаљније упознавање учесника са културно-историјским наслеђем овог краја. Учесници су у прилици да током десетодневног боравка обиђу Сићевачку клисуру, манастире у околини и културно-историјске споменике нашег града: Тврђаву, Медијану и Ћеле-кулу.
Уметничка дела настала током манифестације биће изложена у Павиљону у Тврђави током новембра.
Збирка ликовне колоније Сићево се сваке године обогаћује новим радовима који се остављају на чување, музеолошку обраду, заштиту и стручну презентацију у реализацији Галерије савремене ликовне уметности у Нишу.
Учесници Ликовне колоније Сићево 2023 су: Весна Кнежевић, Радомир Кнежевић, Данијела Мршуља Васић, Миленко Васић (Београд), Мирољуб Филиповић (Трстеник), Дeмон Коварски (Аустралија), Хјун Ју Ким (Јужна Кореја) и Милан Видојковић (Ниш).
Реализацију овогодишње манифестације подржали су Град Ниш и Министарство културе Републике Србије.
https://www.youtube.com/watch?v=O5avbQwA3_o
Графичка радионица "Сићево 2023"
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА У СИЋЕВУ 2023.
Међународна Графичка радионица у Сићеву званично започње са радом у понедељак 5. јуна 2023. у згради Ликовне колоније, а трајаће до 11. маја 2023.
У Сићеву ће боравити и радити: Роман Кушар (Roman Couchard) из Белгије, графичар и визуелни
уметник, Митја Станек из Словеније, графичар и вајар, Лидија Среботњак Пришић из Новог Сада,
редовни професор Академије уметности у Новом Саду, Дуња Недељковић, графичарка која живи
и ради на релацији Нови Сад – Трст и млади уметник из Ниша Данило Пауновић.
Ово је 21. окупљање по реду. До сада је 80 уметника стварало у Графичкој радионици, била су то
значајна имена српске графичке сцене али и из других земаља у окружењу као и из Мексика, САД,
Јапана, Данске, Пољске, Канаде. Поред рада у радионици уметници ће имати излет по Сићевачкој
клисури као и посета граду Нишу и обиласка културно историјских знаменитости.
Изложба насталих радова биће предтављена нишкој публици следеће године у изложбеном
Павиљону нишке Тврђаве.
Биографије учесника графичке радионице Сићево 2023:
Roman Couchard (Роман Кушар ) Белгија
Дипломирао сликарство и визуелну уметност и простор на Saint-Luc Superior, Liege. Магистрирао је
графику на Краљевској академији лепих уметности у Бриселу. Добитник је неколико награда за
графику у Белгији на међународним тријеналима у Лувијеру и Лијежу као и Фондације Boghossian
у Бриселу. До сада је учествовао на више колективних и самосталних изложби.
Митја Станек, Словенија
Дипломирао на Академији уметности у Љубљани, где је завршио и вајарски и графички одсек.
Излагао самостално више пута у Словенији, учествовао на многим међународним изложбама у
Јапану, Белгији, Чешкој. 2013 учествовао на јубиларном 25. међународном симпозијуму вајара на
Крки где је проглашен као један од три најбоља вајара света. Живи и ствара у Капелском Врху у
Словенији.
Дуња Недељковић, Италија
Дипломирала на графичком одсеку Академије уметности у Новом Саду, где је завршила и
последипломске студије у класи професора Слободана Абија Кнежевића.Од 2002 излаже
самостално у земљи и иностранству. До сада је имала 24 самосталне изложбе а учествовала је на
многобројним групним изложбама. Учесник је и многих ликовних колонија у земљи и
иностранству. Добитница је неколико награда од којих издвајамо Награда Амбасаде Краљевине
Норвешке за постигнуте високе академске резултате, Награда „Il paesaggio più bello del mondo “
mostra di Livio Rosignano – Dipingere il vento, Trst, Magazzino 26. Члан је УЛУСа и УЛУВа. Живи и
ради на релацији Трст- Нови Сад.
Лидија Среботњак Пришић, Нови Сад
Дипломирала Академију уметности у Новом саду, одсек сликарства. Последипломске студије
завршила код професора Андреја Јемеца на Академији ликовних уметности у Љубљани.
Студирала је и историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Од 1986 године ради на
Академији уметности у Новом Саду сада је у звању редовног професора.
Радове из области цртежа, сликарства, фотографије и нових медија ( објекти, инсталације,
амбијенти, видео, дигитална графика) излагала на самосталним (Београд, Љубљана, Суботица,
Кикинда, Нови Сад, Грчка, кастав, ...) и групним изложбама (Холандија, САД, Литванија, Чешка,
Француска, Немачка, Италија, Грчка, на просторима бивше Југославије, Србија, Хрватска,
Словенија....). Објавила је текстове из области ликовних уметности и нових медија у стручним
часописима и публикацијама и преводе са словеначког језика.
Данило Пауновић, Ниш
Дипломирао на Факултету уметности у Нишу на Департману за примењену уметност, а потом завршио мастер студије на
Факултету ликовних уметности на одсеку за графику. Тренутно је на докторским студијама на
истом факултету. Учесник је бројних изложби у земљи и иностранству, а самостално је излагао два
пута. Један је од добитника II награде међународног конкурса „Константин Велики“ 2020. године у
Нишу и добитник друге награде на интернационалном бијеналу графике на Криту 2018.
ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО 2022
Ликовна колонија "Сићево" наставља традицију прве Југословенске уметничке колоније чији је оснивач позната српска сликарка Надежда Петровић. Као најстарија колонија на Балкану одржана је први пут 1905. године. Од 1964. године, када је обновљен њен рад, одржава се у континуитету сваке године.
Захваљујући овој манифестацији формирана је збирка уметничких дела која је по својим историјским, уметничким и естетским карактеристикама највреднија збирка наше уметности друге половине века на подручју уже Србије.
Ликовна колонија "Сићево" одржава се сваке године у периоду од 1. до 10. септембра у згради Колоније у селу Сићеву, удаљеном 20 км од Ниша.
Поред боравка и рада уметника у Сићеву, Програм рада Колоније традиционално садржи и детаљније упознавање учесника са културно-историјским наслеђем овог краја (посета манастирима у околини), обилазак културних споменика града Ниша : Тврђаве, Медијане и Ћеле-Куле.
Уметничка дела настала током манифестације биће изложена у Павиљону у Тврђави.
Збирка ликовне колоније Сићево се сваке године обогаћује новим радовима који се остављају на чување, музеолошку обраду и заштиту и стручну презентацију у реализацији Галерије савремене ликовне уметности у Нишу.
Учесници Ликовне колоније Сићево 2022. су: Љиљана Шуњеварић (Ужице, СРБ), Милорад Младеновић ( Београд, СРБ ), Лидија Антанасијевић (Београд-Лондон, СРБ—GBR), Зоран Вељковић (Београд-Лондон,GBR), Страхил Петровски ( Куманово,МКД), Драго Симић (Лозница, СРБ), Цветка Хојник (Мурска Собота, СВН), Александар Павићевић (Ниш, СРБ).
Реализацију овогодишње манифестације подржали су Град Ниш и Министарство културе и информисања Републике Србије.
ЛИДИЈА АНТАНАСИЈЕВИЋ - 1961. Београд,( Србија), Лондон (GB)
Дипломирала и 1988. и магистрирала 1991. године графику на Факултету ликовних уметости у Београду. Члан је Royal West of England Academy од 2021. године.
Члан је УЛУС-а од 1989.године. Реализовала је десет самосталних у Београду, Нишу, Љубљани, Глазгову, Лондону и учествовала на око деведесет колективних изложби у земљи и иностранству.
Добитник је Великог печата и Малог печата Графичког колектива, Златне игле УЛУС-а, Flourish Award за изузетност у графици у Великој Британији као и бројних награда на међународним изложбама у Шпанији, Индонезији, Шведској. Док је графика њено доминантно поље истраживања, вревременом излази из оквира стандардне форме графике и преиспитује различите медије од штампања, мултипликације самог процеса до презентовања истих тако да полако прелази у мултимедијалну уметност уз примену видеа, скулптуралних форми, радова на папиру и просторне инсталације. Њени радови се налазе у музејским колекцијама у Великој Британији, Шпанији, Француској, Кини, Тајвану, Србији и многобројним приватним колекцијама у свету.
Живи и ради у Лондону од 1991. године.
ЗОРАН ВЕЉКОВИЋ - 1957. Београд, (Србија), Лондон (GB)
Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду на одсеку филмске и тв камере. Ради на продукцији различитих врста филмова (кратки, документарни, видео филмови, спотови...) Од 1985. ради као директор фотографије филмова југословенске продукције. Члан је САС (Српске асоцијације сниматеља). Његови играни филмови су освојили номинацијерза BAFTA и EMI као престижне фестивалске награде широм света. Добитник је бројних награда за најбољи сниматељски рад . Са лакоћом се креће између света филмова, драма, музичких спотова, реклама и тв серија користећи савремене технологије. До сада потписује 11 кратких и 13 дугометражних филмова.Члан је Британске академије и професор на Филмској школи фестивала Reidence у Лондону који је највећи фестивал независног филма у Британији.
Живи и ради у Лондону од 1991. године.
МИЛОРАД МЛАДЕНОВИЋ - 1966. Београд (Србија)
Студирао је сликарство у класи проф. Марије Драгојловић на Факултету ликовних уметности у Београду, а потом је дипломирао на Архитектонском факултету у Београду. Магистрирао је и докторирао на Факултету ликовних уметности у Београду. За време и након студија архитектуре сарађује у изради више пројеката и конкурсних елабората. Аутор је више конкурсних радова, пројеката и реализованих архитектонских објеката, махом ентеријера. Такође, Младеновић је аутор једног броја остварења из области примењених уметности, сценографије и дизајна. Ради у оквиру неформалног ауторског тима ре//ал из Београда. Jедан је од оснивача Друштва за естетику архитектуре и визуелних уметности Србије (ДЕАВУС). Један је од оснивача „Трећег Београда“. Добитник је бројних награда од којих се издвајају: Награда Октобарског салона 2000/03, Београд; Награда меморијала „Надежда Петровић“ 2000, Чачак; Награда КЦ Београда 2014.
Ради на Архитектонском факултету Универзитета у Београду као ванредни професор и члан је Савета Факултета од 2009.
АЛЕКСАНДАР ПАВИЋЕВИЋ - 1950. Ниш (Србија)
Дипломиреао на Академији примењених уметности у Београду. Радио на конзерватор мозаика на локалитету „Медијана“ код Ниша и у манастиру Св.Ђорђе у Темској код Пирота. Од 1977.године постаје члан УЛУПУДС-а и добија статус слободног уметника
Радио је као професор у Школи за примењену уметност у Нишу на одсеку за текстилни дизајн, а потом као модни креатор у тексилним фабрикама у Параћину ; Прокупљу и у Лесковцу. Био је запослен као професор у Школи за текстил и дизајн у Лесковцу. Радио је као дизајнер текстила у фабрици NITEX у Нишу. Осим тескстлног и модног дизајна бави се и графичким дизајном и ликовним стваралаштвом. За свој рад добијао је многе награде од којих су значајније Међународна награда „Златна кошута“, Награда СИЗ-а културе Ниш за изузетна достигнућа у дизајну текстила , Награда УЛУПУДС-а Београд.
СТРАХИЛ ПЕТРОВСКИ - 1974. Куманово, (Република Северна Македонија)
Дипломирао сликарство 1997. године на Универзитету „Св. Кирил и Методиј” у Скопљу, Факултет ликовних уметности. 2000. године завршава постдипломске студије на истом факултету. Самостално излагао 15 пута у Скопљу, Куманову, Охриду, Тетову, Бечу, Паризу, Београду, Њуорку и колективно 75 пута у земљи и иностранству.
Добитник је бројних награда од којих су значајније: Откупна награда НУБ „Св. Климент Охридски“, ДЛУМ - Цртеж ’98 и 2022. Зимски салон , Скопље; 11 „ Новембарска награда града Куманова из области на савремене ликовне Уметности, Куманово, 2018; Награда 75 год. OSTEN BIENALE за цртеж Скопље (посебно признание од жирија) 2020; 2021 Награда “Вангел Коџоман”, Ликовно стваралаштво Малог формата 2021, Културно-информативни центар, Скопље.
Радио је као сарадник демонстратор за предмет Сликарска технологија и сликарске технике, на Факултету ликовних уметности у Скопљу, а од 2002 до 2010. године хонорарно је ангажован на НУ (Националном конзерваторском центру) у Скопљу као сарадник-конзерватор у лабораторији за конзервацију и рестаурацију икона. Члан је ДЛУМ , ИКОМОС и ИКОМ.
Запослен је као саветник конзерватор-рестауратор у НУ Националном конзерваторском центру - Скопље и као Доцент за предмете фотографија и мултимедија на Факултету за арт и дизајн при Европском Универзитету, Скопље.
ДРАГО СИМИЋ - 1963. Пелагићево (БиХ ), Лозница (Србија)
Завршио Академију ликовних умјетности у Сарајеву, смер сликарство, у класи проф. Ратка Лалића. Постдипломске студије завршава 1990. године код проф Миливоја Унковића.
Члан удружења ликовних умјетника БиХ постао је од 1989. године, а члан УЛУС-а 1992. године. Излагао је на 30 самосталних и 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Оснивач је и уметнички руководилац Међународне мултимедијалне студентске ликовне колоније у Тршићу. Уметнички селектор је и организатор Ликовне колоније у Бањи Ковиљачи, колонија у Гамзиграду, као и колонија у Републици Српској (Угљевик, Пелагићево). Добитник је бројних награда од којих су значајније : Златна значка Културно просветне заједнице Србије за допринос култури 1995; Награда за сликарство на тему „Видим Вука“, Вукова задужбина, 1996; Златна палета на Ликовној колонији „Сава 2008.“, Брчко дистрикт, БиХ. Слике су му заступљене у многим колекцијама и збиркама уземљи и иностранству.
Запослен је у Центру за културу „Вук Караџић“ у Лозници на пословима организације ликовних програма.
ЦВЕТКА ХОЈНИК - Мурска Собота, (Република Словенија)
Дипломирала је на Природно-техничком факултету Свеучилишта у Љубљани, на одсеку за текстил, студијски програм Дизајн текстила и одјеће, а потом је студирала на Академији за ликовну уметност (савремене сликарске технике).
За свој рад добила је неколико награда и признања, трострука је добитница признања ДЛУМ-а (Удружења ликовних умјетника Марибор) 2006/14, Велика откупна награда на „Ex Tempore” у Пирану 2009, добитник је и Grand Prix на међународној изложби „Женске сликарке” у Мајданпеку 2019, и посебну награду стручног жирија на 3. Међународном бијеналу радова 2020. у Приједору (Босна и Херцеговина)
Живи и ради у Лендави у Словенији.
ЉИЉАНА ШУЊЕВАРИЋ - 1979. Ужице (Србија)
Дипломирала је и докторирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Активно излаже на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству од 2000. године. Награђивана је из области цртежа. Радови су јој изложени у уметничким збиркама МСУ Београд, КЦ Пожега, КЦ Чачак, Галерији савремене уметности у Зрењанину, колекцији Града Београда, колекцији Народног музеја у Краљеву, колекцији Народног музеја у Аранђеловцу и у више приватних колекција. Самостално је излагала у Ужицу, Београду, Краљеву, Пожеги, Чачку и радила интервенцију на јавној скулптури Лаза Лазаревић у Шабцу.
Запослена је на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у звању ванредни професор за предмет сликање.
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА „СИЋЕВО 2022“
Учесници овогодишњег сазива обухватају уметнике из Словеније и Србије и то су: Оливер Пилић и Хелена Тахир (Словенија), Александар Ботић и Лидија Крњајић (Србија – Нови Сад) и Никола Миланов (Ниш).
Радионица креће са радом 20. јуна и трајаће до 26. јуна 2022. године.
Oвогодишњу Графичку радионицу помогла је и Амбасада Републике Словеније.
Оливер Пилић рођен у Љубљани у Словенији 1978. године. Дипломирао је на Академији за визуелне уметности у Љубљани. Припада средњој генерацији графичара и ствара у техници дрвореза. Добитник је више награда, излаже у земљи и иностранству.Живи и ствара у Камнику.
Хелена Тахир рођена у Јасеницама у Словенији 1992. године. Дипломирала је сликарство на Академији за ликовну уметност и дизајн у Љубљани где је и магистрирала графику 2019. године. Студирала је и на Академији визуелних уметности у Лајпцигу и Факултету уметности у Порту у Португалу. Припада млађој генерацији словеначких уметника и изражава се углавном кроз графику и цртеж. Редовно излаже у Словенији и иностранству. Добитница је више награда и признања. Живи и ради у Јасеницама и Љубљани.
Александар Ботић рођен у Суботици 1972. године. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду.Посдипломске студије завршио код проф. Живка Ђака а докторске кд професора радована Јандрића на Академији уметности у Новом Саду. Самостално излагао више пута у земљи и иностранству, добитник је две награде из области графике.Члан је СУЛУВа и ученик пројекта „Лутајући отисак“.
Лидија Крњајић рођена у Новом Саду 1995. године. Основне студије завршила на Академији уметности у Новом Саду, одсек Графика код проф. Звонка Туилића. Тренутно је на мастер студијама на истом факултету. До сада више пута самостално излагала и добитница неколико награда из области графике. Активна је чланица „Шок задруге“ и једна од оснивача удружења Графичка мрежа.
Никола Миланов рођен у Нишу 1995. године. Тренутно студент завршне године на факултету уметности Универзитета у Нишу на одсеку Сликарства код проф. Катарине Ђорђевић. Учествовао је на неколико колективних изложби у земљи.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш већ неколико година уназад, као високо професионална установа у Србији, организује Графичку радионицу у прелепом селу Сићеву надомак Ниша.
Иницијативе за опремање графичке радионице започете су још 2003. године на предлог Слободана Радојковића, тада магистра графике запосленог у Галерији. Једна од просторија у оквиру зграде Ликовне колоније „Сићево” претворена је у графичку радионицу, када је и набављена преса за дубоку штампу.
Током 2005. године Галерија савремене уметности обележава век од првог окупљања уметника у Ликовној колонији у Сићеву. Убрзо потом, обезбеђена су сва основна средства и потребан материјал за рад и тиме су се створили услови за прво окупљање четворо уметника у септембру 2006. године. Вишеструки су разлози зашто се Галерија определила баш за графичку радионицу. Пре свега, примећено је да на територији Србије постоје само две радионице сличног карактера: у Смедереву (Графички атеље центра за културу) и Београду (Центар за графику и визуелна истраживања „Академија”). Центар за графику и визуелна истраживања „Академија” при Факултету ликовних уметности у Београду, организује графичку радионицу чији је рад фокусиран на очување и популарисање графике, као и праћење развоја самог медија. Она је била узор или може се рећи модел за стварање сићевачке радионице. Такође, у Нишу постоји активно удружење уметника „Нишки графички круг”, које је допринело и дало пуну подршку самој иницијативи. Један од битних разлога је свакако свест да ће радионица константно доприносити допуни збирке графика у оквиру фонда Галерије савремене ликовне уметности. Примећено је да је све већи број уметника опредељених за овај медиј, те да поред старих графичких техника примењују нове, компјутерске технологије, и да је само њихово поимање графике као медија много флексибилније и савременије.
Дакле, кроз програм рада, Графичка радионица је фокусирана, пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света. Прве три године радионица се одржавала два пута годишње (пролеће–јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. се одржава крајем пролећа.
Графичка радионица „Сићево” је 2008. добила међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за фонд Галерије савремене ликовне уметности 90 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде.
По статуту радионице и пропозицијама, сваки учесник Радионице Галерији СЛУ оставља две графике галеријског формата у тиражу од пет отисака, а за узврат Галерија обезбеђује уметницима сва основна средства за рад, као и смештај, храну и путне трошкове. Поред рада на матрицама, штампању графика у атељеу, размени искустава, демонстрацији појединих техника, приређени су и излети како би учесници боље упознали околину и знаменитости Ниша. Обилазак Сићевачке клисуре, великог броја манастира који се налазе у ближем окружењу, као и других културноисторијских здања Ниша из различитих периода, свакако употпуњују слику уметницима о богатој прошлости нашег града.
Збирка Графичке радионице сада броји око 200 графичких листова. Свако од уметника који је учествовао у раду Графичке радионице „Сићево” стварао је графике у духу свог већ оформљеног ликовног израза. Разноврсност графичких техника је још један сегмент богате палете графичког листа из фонда Галерије. На велики број њих утицале су природне лепоте саме Сићевачке клисуре па су своје импресије о амбијенту трајно забележили кроз своја дела (Биљана Вуковић, Снежана Маринковић, Владимир Влајић, Марта Божик, Бранко Николов, Ивана Станковић, Зоран Костић, Мишел Барзен, Бојан Живић), други су по неким детаљима из окружења нашли инспирацију (Велизар Крстић, Јелена Средановић, Љубиша Брковић, Магда Кроликовска, Ејприл Вилмер, Роберто Ђанинети, Ранка Лучић Јанковић, Велико Маричевски, Марија Сибиновић).
Дела из графичке радионице „Сићево” излагана су поред Ниша и у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору. Добар глас о Графичкој радионици „Сићево” сваке године је све гласнији и ми верујемо у будућност ове манифестације. Подршка културне јавности, колега као и Министарства културе Републике Србије дају нам наду да смо на правом путу.
Морамо додати да је 2020. године обезбеђена је и преса за сито штампу са свим пратећим елементима како би се прошириле делатности учесника колоније и омогућиле рад и на другим видовима и графичким дисциплинама. Куповином нове пресе простор-атеље, графичке радионице је додатно реновиран са проширеним и адаптираним простором у самој здради ликовне колоније у Сићеву, тако да су створени пристојни услови за рад на обе пресе истовремено.
Ликовна колонија "Сићево 2020/21"
Изложбе Ликовне колоније "Сићево 2020/21",
Павиљон у Тврђави, 2 - 20. новембар 2021.
Ликовна колонија Сићево наставља традицију Прве југословенске уметничке колоније чији је оснивач наша позната сликарка Надежда Петровић (1873-1916). Она је у лето 1905. године у селу Сићеву надомак Ниша окупила своје колеге из минхенских дана школовања (словеначке и хрватске сликаре), претварајући тако Сићево у својеврсни балкански Барбизон. Био је то први и једини заједнички рад уметника у Сићеву почетком XX века. Шездесетак година касније, на иницијативу Друштва уметника Ниша, обновљена је Надеждина идеја о окупљању уметника у Сићеву и установљена је 1964. године Ликовна колонија Сићево, која се сваке године одржава.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш од свог оснивања 1970. године до данас води све послове организовања Колоније као и чувања, заштите, проучавања и презентовања дела насталих у њој. Више од 500 уметника различитих генерација и сензибилитета из свих крајева некадашње Југославије и из многих земаља света учествовало је до сада у раду Колоније чинећи целокупан Фонд Галерије СЛУ разноврснијим и потпунијим.
Године 2020. на основу Одлуке кризног штаба града Ниша због погоршане епидемиолошке ситуације заразне болести Covid 19 одлучено је да се Колонија одржи путем on line платформе.
Савет манифестације, на челу са председником Миодрагом Анђелковићем, магистром графике, донео је одлуку да у раду Ликовне колоније Сићево 2020. учествују следећи уметници: Никола Џафо из Новог Сада, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси и Ивана Ивковић из Београда, Милован Панић из Панчева, Наташа Дејановић и Владимир Станковић из Ниша.
Имајући у виду специфичне услове који дозвољавају искључиво on line интеракцију, уметници су у виртуелним турама кроз Сићево упознали део аутентичне атмосфере, живописне пределе и чувену клисуру. Захваљујући дигиталној платформи, учесници Ликовне колоније Сићево 2020. су кроз разговор разматрали низ значајних питања као што су утицај пандемије на уметност, ствараоце, друштво уопште, значај културе и њено место у виртуелном свету, положај и будућност колонија у актуелним условима и сл, а публика је била у прилици да све прати путем facebook странице установе. Иако је доживљај клисуре и амбијента директно у природи по први пут изостао, учесници Ликовне колоније Сићево 2020. су изразили високо професионалан став и намеру да Колонији оставе дела завидних вредносно-естетских домета.
Део уметника из овог сазива је наставио своја ранија ликовна истраживања која нису директно везана за сићевачки предео, тако да су ту и тамо провејавале опоре, понекад саркастичне или ироничне поруке и апатична осећања, док се други део у осами својих атељеа, у властитом имагинарном свету, препуштао машти и креативности као својеврсној врсти одговора на општу конфузну атмосферу страха и неизвесности.
Знатно повољнија ситуација била је ове године, када су се уметници окупили у Сићеву жељни дружења и сликања у живописном амбијенту после више од годину дана изолације. Већ навикнути на општу епидемиолошку ситуацију на глобалном нивоу, уметници су потпуно ослобођено реаговали на сасвим индивидуалне начине одговарајући на изазове које им поставља свакодневно окружење. Разматрајући низ актуелних проблема и некe личне дилеме везане за природу, пандемију или виртуелни свет испољили су убедљиве изражајне могућности обогативши Фонд галерије рецентним уметничким делима.
Током трајања Колоније осим стваралачког рада, уметници су по већ устаљеној традицији посетили културно-историјске споменике Ниша и оближње манастире, потом присуствовали пријему у Скупштини града, одржали јавни час за ученике Уметничке школе и присуствовали промоцији монографије Породица Надежде Петровић кроз XIX век аутора Драгане Божовић.
Овогодишњи 58. сазив Колоније су сачињавали: Милован Чикић из Градишке, (Босна и Херцеговина), Драган Мијач Бриле из Петровца (Црна Гора),Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић и Тара Родић из Београда, Јован Спасић из Власотинца, Иван Миленковић из Лесковца, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић из Ниша.
Оно што представаља највећу вредност у раду ликовних колонија и што сачињава значајан сегмент њихових постојања, јесте управо заједништво и дружење тих седам до десет дана када се размењују ставови, искуства, значајне професионалне информације и стичу пријатељства за цео живот. Тако су у Сићеву 2021. године боравили уметници који су од самог почетка рада Колоније функционисали као јединствена групација пуна елана и позитивне енергије, која је успркос општој неизвесној атмосфери изазваној Covid епидемијом показала важност уметничког стваралаштва и повећање видљивости рада сугеришући неуништиву људску способност да победи све тешкоће.
Ликовна колонија „СИЋЕВО 2021“
Деветоро уметника из Србије и суседних земаља учествује у раду овогодишње Колоније која ће трајатиод 01 до 10. септембра.
Ликова колонија „Сићево“ наставља традицију Прве југословенске уметничке колоније чији је оснивач наша позната сликарка Надежда Петровић (1873-1916). Она је у лето 1905 године у Сићево довела словеначке и хрватске сликаре, које је упознала током школовања у Минхену, у атељеу Антона Ажбеа. Био је то први и нажалост једини заједнички боравак и рад уметника у Сићеву почетком XX века. Шездесетак година касније, на иницијативу Друштва уметника Ниша, одновљена је Надеждина идеја о окупљању уметника у Сићеву и установљена је 1964. године Ликовна колонија Сићево, која се редовно одржава до данас. Овогодишњи 58. сазив Колоније чине: Милован Чикић (Босна и Херцеговина), Драган Мијач Бриле (Црна Гора),Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић, Иван Миленковић, Јован Спасић, Тара Родић, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић (Србија). То су уметници различитих вокација и генерација који до сада нису учествовали у раду Сићевачке колоније.
Свечано отварање Колоније „Сићево 2021“ је у 19.30 сати у згради Колоније у Сићеву.
У церемонији отварања поред обраћања званичника, учествоваће и квартет „Импресија“, а биће емитован и филм о Ликовној колонији „Сићево“ и промо видео са представљањем сваког од учесника овогодишње Колоније.
ГСЛУ Ниш као организатор Колоније обезбеђује превоз до Сићева комбијем који у 18 сати полази са угла улица Орловића Павла и 7. јула.
Током трајања Колоније осим непосредног рада, уметници ће бити у прилици да посете културно-историјске споменике Ниша и оближње манастире, имаће пријем у Скупштини града и општини Нишка бања, одржаће јавни час за ученике Уметничке школе и штићенике дома „Душко Радовић“ и присуствовеће промоцији монографије „Породица Надежде Петровић кроз XIX век“ аутора Драгане Божовић.
https://www.youtube.com/watch?v=iWno7Gjrwu0
БИОГРАФИЈЕ СИЋЕВО 2021.
Милован Чикић /БиХ/
Рођен 1962.године у Грбавцима. Дипломирао 1987. на Академији ликовних умјетности у Сарајеву. Самостално је излагао десет пута и учествовао на бројним колективним изложбама и ликовним колонијама. Добитник је награде за сликарство Фондације Милић од Мачве.
Оснивач је Ликовне колоније „Градишка“ и председник Удружења ликовних уметника Градишке.
Запослен као ликовни педагог у основној школи „Васа Чубриловић“ у Градишки.
Драган Мијач Бриле /Црна Гора/
Рођен на Цетињу 1960. године. Дипломирао и магистрирао (1989) на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Светомира Арсића – Басаре. Члан је Удружења ликовних умјетника Црне Горе од 1990. године. Добитник је више награда.
Оснивач је Међународне колоније „Буљарице Арт“ 1997. године. До сада је имао преко тридесет самосталних изложби и више колективних у земљи и иностранству.
Живи и ради у Петровцу на мору.
Милица Ружичић
Ррођена 1979. године у Београду. Докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду, на ком је претходно на вајарском одсеку магистрирала (2007) и дипломирала (2005). Самостално излагала 13 пута у земљи и иностранству Учествовала на више од 70 колективних изложби и на бројним радионицама, колонијама и резиденцијалним програмима.
Од 2018. Председница одбора Вајарске секције УЛУС-а.
Професор је на Одсеку за уметност и дизајн на Београдској академији пословних и уметничких струковних студија.
Добитница награде Мангелос за 2004. годину, Златне палете на Пролећном аналу у Чачку 2015. и три награде Факултета током студија.
Бави се концептуалном, критичком, често интерактивном уметношћу у различитим медијима
Ђорђе Соколовски
Рођен 1963. године у Београду. Дипломирао на Факултет ликовних уметности у Београду. Магистрирао 1999. на истом Факултету у класи професора Слободана Роксандића. Тренутно је на докторским студијама.
Доцент је на Факултету класичног сликарства.
Члан је УЛУС-а од 1996.године. Стручно се усавршавао у Призу 2000. године. Учествовао на шездесетак групних изложби у земљи и иностранству. Реализовао 14 самосталних изложби.
Живи и ради у Београду.
Иван Миленковић
Рођен 1988. у Лесковцу. Основне и мастер студије завршио на ФЛУ у Београду- смер сликарства.Члан УЛУС-а од 2012. године. Реализовао 12 самосталних изложби. Колективно је излагао шездесетак пута у земљи и иностранству.
Добитник је више награда:
2020, 2016, 2015- Награде на Октобарском салону у Лесковцу;
2019- BIAFARIN Награда за младог уметника на изложби Nord Art 2019, Budelsdorf, Немачка;
2010- Прва награда Факултета ликовних уметности за мозаик
Тара Родић
Рођена у Београду 1988. године. Дипломирала и магистрирала на Академији уметности у Новом Саду. Члан је УЛУС-а од 2014.године. Реализовала седам самосталних изложби у Београду и Новом Саду. Колективно излаже од 2016.године.
Добитник је студентске награде „Бошко Петровић“ и награде Ниш Арт фондације 2018 године.
Живи и ради у Београду.
Јован Спасић
Рођен 1993.године у Лесковцу. Основне и мастер студије завршио на сликарском одсеку Факултета уметности у Нишу, у класи професора Братислава Башића. Самостално излагао осамнаест пута, учествовасо на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.
Добитник је неколико награда.
Живи и ради у Власотинцу.
Јелица Ашанин
Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду 1983.године. Од 1993. до 2002. радила као модни дизајнер у индустрији трикотаже „Итон“ у Нишу. Освојила преко 30 награда за свој рад из домена модног дизајна (Златна кошута, Сребрна кошута, Златна преслица, Златна плакета Биљана...).
Од 2002 ради у Уметничкој школи у Нишу као професор групе стручних предмета на текстилном одсеку. Излагала самостално у Београду, Нишу, Котору, Пироту. Добитница је Годишње награде УЛУПУДС-а Ниш и „Златне палете“ у Старој Загори (Бугарска).
Живи и ради у Нишу.
Миљан Недељковић
Рођен 1980. завршио Факултет уметности у Приштини.
Члан је УЛУПУДС-а и Фотографског савеза Србије.
Самостално је излагао 19 пута у различитим местима Србије и у Словачкој и Бугарској. Излагао на више од 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Учествовао у више од 100 пројеката из области фотографије, мултимедија, видеа, графичког дизајна и опреме књига.
Од 2009.године је запослен на Факултету уметности у Нишу тренутно у звању ванредног професора. Добитник је неколико награда за фотографију и дизајн.
Живи и ради у Нишу.
https://youtu.be/b2LRPJpeUEA
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2021
Галерија савремене ликовне уметености Ниш организује 19. окупљање графичара у Графичкој радионици у Сићеву у периоду од 21. до 27. јуна 2021. године.
Због неповољних прилика у свету и код нас изазваних пандемијом Ковид 19, учесници овогодишње радионице биће уметници из Србије и Ниша:
проф. др. Франц Цурк, Марија Цурк, (Ниш), Никола Велицки ,(Београд), Ненад Зељић (Бања Лука), Весна Павловић Пажђерски (Опово) и Ирена Ранђел (Ниш).
Проф. др. Франц Цурк је рођен 1949. године у Љубљани. Дипломирао је 1972. године на Академији ликовних уметности у Љубљани у класи професора Габријеле Ступице. Посдипломске студије на Одсеку за конзервацију и рестаурацију завршио је код професора Мирка Шубића 1974. године и 1992. стиче звање Музејског саветника – конзерватора и рестауратора. Члан је бројних удружења ликовних уметника и конзерватора у земљи и иностранству. До сада је имао 77 самосталних и 430 колективних изложби у земљи и иностранству, а за свој рад је добијао бројна признања и награде.
Марија Цурк је рођена 1995. године у Нишу. Дипломирала је на Депанданту за ликовну уметност Факултета уметности у Нишу у класи про. катарине Ђорђевић. Мастер студије завршила на сликарком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи проф. Гордане Николић, као и мастер студије на Факултету примењених уметности у Београду Одсек за конзервацију и рестаурацију. Тренутно је на докторским студијама на Учитељском факултету у Београду на одсеку за Методику наставе ликовне културе. Од јуна 2020. године укључена је у рад Центра за научно – истраживачи рад у уметности – БАРТФ, Факултета уметности у Нишу. Имала је дванаест самосталних изложби и излагала је на 86 групних изложби у земљи и иностранству. Учествовала је у раду неколико резиденционалних колонија у земљи и иностранству (Мађарска, Кина).Добитник је седам награда у Србији, Мађарској, Јапану.
Никола Велицки је рођен 1983. године у Нишу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Миодрага Млађовића, а докторирао код професора Владимира Вељашевића на истом факултету. Члан је УЛУСа од 2009. године. Запослен је на Факултету ликовних уметности у Београду као асистент на графичком одсеку. Приредио је 16 самосталних изложби и учествовао на преко 50 колективних у земњи и иностранству. Добитник је неколико награда од којих издвајамо „Велики печат“ Графичког колектива Београд.
Ненад Зељић је рођен 1964. године у Београду. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности на одсеку графике у класи проф. Емира Драгуља. Од 2001. године запошљен на Академији умјетности у Бања Луци, а у звање редовног професора изабран 2015. Самостално излагао око 20 пута у земљи и иностранству, добитник је више награда и признања из области графике у Србији, Румунији, Америци, Шпанији.
Весна Павловић Пажђерски је рођена у Нишу 1971. године. Дипломске и магистарске студије завршила у Новом Саду. Од 1995. године члан је Нишког графичког круга, а од 1997. УЛУСа. 1997/98. године је на специјалистичким студијама на Академији лепих уметности у Познању (Пољска), где је радила као демонстратор до 1999. године , а од 2006. ради на Универзитету Метрополитен у Београду сада у звању ванредног професора. Имала је до сада 22 самосталне изложбе у у Србији, Пољској, Бугарској, као и преко 250 колективних у земљи и иностранству. Добитница је седам награда из области графике.
Ирена Ранђел је рођена 1969. године у Нишу. Дипломирала је на Факултету уметности у Приштини на одсеку ликовне графике. Од 1995. године члан је Нишког графичког круга, а од 2017. и њен председник. Самостално излагала у Београду, Врању и Нишу а колективни уметнички дух испољава учешћем на више колонија као и на многим колективним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је неколико награда за графику (Наградаз графику на ФУ у Приштини и „Мали печат“ Нишког графичког круга). Ради као наставник ликовног у Нишу.
Учесници Графичке радионице Сићево 2021 је због глобалног проблема условљен да окупи само уметнике из Србије и Републике Српске, и омогућава нам да ову годину посветимо мало више простора уметницима који су рођени или живе у Нишу, а који до сада нису учествовали у раду наше радионице.
Дакле, кроз програм рада, свих ових година, Графичка радионица је фокусирана пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света.Прве три године радионица се одржавала 2 пута годишње (пролеће -јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. се одржава само крајем пролећа.
Графичка Радионица Сићево је 2008. добила међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за Фонд Галерије савремене ликовне уметности 83 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде. Атеље је опремљен свим потребним средствима за штампање свих врста графика дубоке штампе, а 2019. године набављена је и преса за сито штампу што омогућава уметницима да стварају и у тој графичкој дисциплини. Контакти са тренутно веома ангажованим графичарима из целог света створила је добру репутацију Графичкој радионици Сићево, као и стварање нове традиције на пољу графичког листа. Њихов долазак, рад у атељеу, искуства која су презентована и размењивана у стручним разговорима и демонстрацијама индивидуалних техника од великог су значаја као и контакти и сарадња са сличним институцијама које имају исту мисију популарисања графике као најзаступљеније ликовне гране у свету. Свакако треба поменути и едукацију млађих ликовних уметника током трајања радионице и добре сарадње са нишким Факултетом уметности и средњом Уметничком школом, који ће своју креативност и енергију сазревања везивати за графичку радионицу.
Поред рада у самој радионици, један дан биће резервисан за обилазак Ниша и културних знаменитости како би гости са стране стекли утисак средине у којој бораве.
https://www.youtube.com/watch?v=-nzSCfRZxzs
„Сићево 2020“
Галерија савремене ликовне уметности Ниш у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом, поштујући мере и препоруке у циљу спречавања ширења Цовид-19, Ликовну колонију „Сићево 2020“ организује преко онлине платфоме. Тако ће први пут након скоро шест деценија окупљања уметника у Сићеву сваке године од 1-10. септембра, услед ванредних околности колонија бити одржана у виртуелном окружењу.
Одлуком Савета манифестације, чији је председник Миодраг Анђелковић, магистар графике, овогодишњи сазив броји седморо учесника: Никола Џафо из Новог Сада, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси и Ивана Ивковић из Београда, Милован Панић из Панчева, Наташа Дејановић и Владимир Станковић из Ниша. Имајући у виду непроцењив значај заједничког рада, стварања и размене искустава током колоније, али и специфичне тренутне услове који дозвољавају искључиво онлине интеракцију, уметници ће виртуелним турама кроз Сићево и околину бити у прилици да се упознају и свако на свој начин доживи макар део атмосфере, природе, надалеко чувене клисуре... Захваљујући дигиталној платформи, у последње време све присутнијем начину повезивања и успостављања комуникације, поред рада у атељеу биће у прилици да кроз заједничке разговоре размотре утицај пандемије на уметност,ствараоце, друштво уопште, значај културе и њено место у виртуелном свету, положај и будућност колонија у актуелним условима.
Модератори дискусија биће кустоси ГСЛУ, а публика ће бити у прилици да их прати путем фацебоок странице установе.
Ликовна колонија „Сићево“ је настарија колонија на Балкану. Основала је позната српска сликарка Надежда Петровић, која је захваљујући сопственом ентузијазму и несебичном залагању 1905. године успела да окупи у Сићеву, селу надомак Ниша, колеге уз Словеније и Хрватске са којима је студирала у Минхену - Јакопича, Грохара, Мештровића, Весела, Вучетића и формирала Прву југословенску уметничку колонију. Идеја о окупљању уметника сваке године била је неодржива због ратова који су уследили, економске кризе и сиромаштва.
Шест деценија касније, 1964.године на иницијативу ликовних уметника и културних радника Ниша обновљена је Ликовна колонија „Сићево“, а организација манифестације међународног карактера од 1970. поверена је Галерији савремене ликовне уметности Ниш.
У раду колоније до сада је учествовало 511- оро уметника из земље и иностранства и захваљујући високим критеријумима и брижљивим одабирима сазива, фонд Галерије СЛУ богатији је за 942 дела.
Сваке године у Павиљону у Тврђави приређује се изложба радова насталих током боравка уметника у Сићеву. Изложба дела овогодишњег сазива планирана је за новембар, у складу са епидемиолошком ситуацијом.
Ликовну колонију „Сићево 2020“ подржали су Министарство културе и информисања и Град Ниш.
Наташа Дејановић Димитријевић
Наташа Дејановић Димитријевић рођена је 1979. у Врању.
Дипломирала је сликарство на Факулету ликовних уметности у Београду 2004. године, где је и магистрирала 2008. Докторирала на Факултету савремених уметности у Београду 2017. године, у класи професора Владимира Величковића.
Стваралачка линија Наташе Димитријевић поседује једну основну, водећу тенденцију осавремењивања класичних зидних техника и њихово афирмисање у једном сасвим новом, оригиналном аранжману. Истраживајући више сликарских техника истовремено, одступа од класичних поступака уводећи нове материјале, као и слободу у самом процесу израде, изван уонбичајених стереотипа, користећи искуства у техници мозаика и зграфито. Спајајући импулсивну емоцију и снажне стваралачке импулсе, креира властиту поетику као одраз властитих духовних стања.
Излагала самостално 12 пута и на преко 80 колективних изложби у земљи и иностранству. Учесник је више међународних ликовних колонија. Добитник је неколико награда из области сликарства и мозаика: Награда за мозаик на међународној колонији „Камен у архитектури и уметности“, Крагујевац (2013); прва награда на интернационалној изложби мозаика „Мозаик као савремена уметност“, Народна банка Србије, Београд (2017); откупна награда на Бијеналу уметника Врања, Галерија Народног музеја, Врање, (2019).
Ради као професор на Високој школи за васпитаче у Бујановцу.
Члан је УЛУС-а, УЛУПУДС-а и АИМЦ-а.
УЧЕСНИЦИ ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ ''СИЋЕВО 2020'':
Милован Панић
Милован Панић је рођен 1954. године у Комирићу (Осечина). Члан је УЛУВ-а од 1988. године.
Милован Панић је уметник који мотив пејзажа поставља у центар ликовних истраживања, стварајући властиту иконографију кроз коју избија снажна, убедљива експресија. Током стваралачког поступка уметник се води чистим сликарским нагоном помешаним са различитим стањима свести, откривајући нове путеве сазанања. Узимајући мотиве директно из природе, сигурним потезима спонтано гради чисте сликарске записе у зависности од тренутног расположења.
Самостално је излагао 15 пута: Дом омладине, Панчево; Центар за културу, Панчево; Савремена галерија Центра за културу, Панчево; Дом културе у Омољици; Галерија УЛУВ-а, Нови Саду; Завичајни музеј у Руми; Стара капетанија у Земуну; Галерија „Јован Поповић“ у Опову; Галерија УЛУВ-а, Нови Сад; Галерија Боем, Старчево; Културни центар Панчево; Култруни центар „Лукијан Мушицки“, Темерин; Културни центар ,Параћин; Кућа краља Петра И; Галерија „Осечина“.
Учесник је више колективних изложби у земљи и иностранству.
За свој рад добио је до сад 7 награда: Плакета града Загреба (1985); Прве награде „Мајских сусрета 86“, Београд (1986); Прве награде „Октобарског салона“ у Панчеву (1990); Откупне награде сремскомитровачког салона (1990); Откупна наград РТС Србија (1990); Прве награде на јесењем салону у Руми (1991); Прве награде за сликарство, Ковин (2019).
Владимир Станковић
Владимир Станковић је рођен 1969. године у Нишу.
Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду -одсек дизајна текстила, где је и докторирао 2020. године.
Владимир Станковић својом колекцијом дела изражава истанчано осећање за склад и хармонију ликовних елемената, као и властита филозофска размишљања кроз динамичну игру разноврсних ироничних и провокативних форми.
Опредељујући се за уметност поп-арта В.Станковић својим креативним деловањем на својеврсан начин критикује присуство неукуса и кича у свакодневици која нас октужује. Уздизањем наизглед баналних предмета и производа модерног друштва, на ироничан начин представља парадоксе једног времена користећи се стрипом као медијумом масовне комуникације
Маштовитим идејама, техником импровизације и спонтаности са дозом сарказма и ироније управо у свету музике, моде, писаних и видео медија прикупља елементе за властити репертоар, којим скреће пажњу на одсуство свих естетских, па и моралних критеријума. Поред стрипа, техником колажа на вешт начин пласира сложени садржај модерног човека изманипулисаног потрошачким менталитетом, социјалним фетишизмом и тривијалним идолима, критикујући материјалну преоптерећеност једног осиромашеног друштва.
Радио је у дизајн центру Пословна Чукарица у Београду, у Уметничкој школи у Нишу, а данас је редовни професор на Технолошком факултету у Лесковцу.
Реализовао је 12 самосталних изложби, а учесник је преко 40 колективних изложби и 9 сликарских колонија.
Добитник је ИИ награде за малу графику на свили нишког Графичког круга у Нишу (2018).
Јармила Вешовић
Јармила Вешовић је рођена 1954. године на Цетињу. Дипломирала на одсеку сликарства у класи професора Стојана Ћелића на Факултету ликовних уметности у Београду (1980), а потом магистрирала у класи професора Раденка Мишевића на истом Факултету (1982). Од 1986. до 1990. године као стипендиста Француске Владе , специализира у класи професора Ђина Силвестрија експерименталне технике на „Ецоле Натионале Супéриоре дес беауx -Арт“ у Паризу (Француска).
Јармила Вешовић поседује зрели, софистициран ликовни израз у коме светлост, материја и магична атмосфера имају водећу улогу. Комбинујући различите материјале креира вишеслојне структуре слике, отварајући тајновите енергетске просторе за градњу сопствене иконографске представе. Поседујући лирски приступ уметничком делу, негује суптилне, одмерене односе светлости и сенке, органског и неорганског, истражује прозрачне и вишеслојне подлоге, мењајући често изворе светлости. Препуштајући се сетном расположењу, или сањарењу отвара нове путеве и могућности интерпретације уметничког дела уводећи танане, поетичне релације између боје и материје, простора и времена, док светлост поприма посебан етерични сјај.
Слике јој се налазе на у многим музејима и колекцијама: Музеју модерне уметности, Каиро,(Египат); Музеу Матис у Като-Камбресију, родном граду Матиса, ( Фанцуској); Музеју Цептер; Музеју савремене уметности ; Народном музеју у Београду, (Србија); Музеју Универзитета Розарио, Кордоба, (Шпанија); Музеју модерне уметности, графички одсек, Токио, (Јапан); Приватној колекцији Ан Блан,у Паризу, (Француска); Музеју Црне Горе на Цетињу.
Излагала је на преко 40 самосталних изложби међу којима је и ретроспективна изложба у Галерији куће легата у Београду („Реминисценција“) тридесетогодишњи опус (2018). Учествовала је на више од стотчетрдесет групних изложби у Србији ,Француској, Шпанији , Кореји, Шведској, Италији и Египту.
Од многобројних признања издвајају се: Прва награда за сликарство, Октобарски салон, Београд, (1991); Награда „Фéлиx Брацqуемонд” за графику у Народном салону лепих уметности , Карусел Лувр (2003); Прва награда за сликарство „Ацхилле Фоулд -Стирбеy”, француска Академија наука и уметности, Париз (2003 и 2012).
Члан је УЛУСА од 1981. и „ЛА МАИСОН ДЕС АРТИСТЕ“ од 1989. године.
Живи и ради у Београду и Паризу.
„Јармила Вешовић све више открива своје биће, тј. своје трагове светлости; њени одсјаји са белог папира указују на порекло једног врло личног и већ зрелог рада. То су светлости које се ослобађају мало по мало и стварају, еволуцијом различитих форми, универзум пун занимљивости и магије. Са претежно прозрачним папирима, које она слаже до бесконачности, са уплетеним комадићима дрвета, листићима пластике и гвозденим жицама, које она уноси у вишеслојне структуре, Јармила ствара нове текстуре у којима нас светлост, једва обојена и пуна емоција, увек враћа у неки веома поетичан свет. Јармила Вешовић иде и даље напред, далеко од буке, у напору својих истраживања која је воде до суштине. На тај начин она продире најдубље у себе, да би ухватила сву енергију неопходну за стварање. Ту се налазе и главни елементи и динамичка снага, те заједно производе ликовну равнотежу, коју увек проналазимо у њеним радовима. Суптилним бојама и употребом различитих материјала, она је такође у процесу проналажења нових структура: том еволуцијом она изражава ритам који одговара једном уметничком делу. Смењивање различитих подлога приказује, без сумње, поједине тренутке из њеног живота, слике њене далеке земље, које нам она преноси са опседнутошћу, снагом и убеђењем. Она нам нуди просторни обим и површине које се ослањају на слике и препуштају нас сањарењу: спајање тих форми ослобађа чудновату стварност, наговештену основом папира или пак гвозденим жицама, које на тренутак пркосе простору, стварајући суптилно окружење и на тај начин оживљавајући њену занимљиву авантуру.“
Ђино Силвестри
Даниела Фулгоси
Рођена је у Земуну 1967. године. Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду 1991, где је завршила и постдипломске студије 1995. године. Члан УЛУС-а од 1992.
Даниела Фулгоси се бави цртежом, графиком, колажом и уметничким књигама. Међусобним преплитањем осетљивог, темељног цртежа и конструктивних елемената у колажу, постиже сведене композиције. Слојевита, реконструктивна и рециклажна природа поступка одговара бављењу временом, сећањем и предметом, као личном и општом меморабилијом.
Приредила је 24 самосталне изложбе (Галерија Коларчеве задужбине, Београд, Галерија Графички колектив, Београд, Галерија УЛУС, Београд, Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд, Ликовни салон Културног центра, Нови Сад, Продајна галерија БЕОГРАД, Београд, Легат М. Зорић и Р. Чолаковића, Музеј савремене уметности, Београд, Галерија савремене уметности, Галерија СРБИЈА, Ниш, Галерија ДРИНА, Београд, итд). Учествовала је на преко 250 колективних изложби у земљи и иностранству, од чега је велики број престижних међународних смотри цртежа и графике.
За свој уметнички рад добила је 14 награда за графику, цртеж и уметничке књиге (Међународно Златно перо Београда, 1992, 2013; Награда Октобарског салона за графику, 1997; Награда ИИИ београдског бијенала цртежа и мале пластике (за цртеж), 1997; Велики печат Графичког колектива, 2001; Златна игла УЛУС-а, 2004, итд.).
Радови јој се налазе у колекцији Музеја Савремене уметности у Београду, Музеја града Београда, Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, имала је више откупа од стране града Београда и Министарства културе Републике Србије.
Редовани је професор на Факултету примењених уметности, где је обављала и дужност декана.
Ивана Ивковић
Ивана Ивковић (Београд, 1979) стекла је признање својим завидно искреним и често интензивно приватним и саморефлексивним приступом. Иванин номадски стил живота - путовања, честе географске дислокације и изложености различитим културним окружењима утицали су на њен рад који се развија између личне историје и колективног сећања. Њена уметничка пракса обухвата широк спектар медија кроз које ствара интервенције специфичне за локацију и изразито упечатљива окружења у изложбеним просторима.
Ивковић излаже на самосталним и групним изложбама у галеријама, независним уметничким просторима, културним институцијама и музејима на међународном нивоу од 2006. Њен рад се превасходно заснива на медију цртежа који користи на деликатан и крајње интуитиван начин, превазилазећи ограничења традиционалног циља репрезентације у овој дисциплини. Ивана третира цртање двоструко: као простор за скицирање искуства интимности и као почетни нацрт за даљу транспозицију компетенција овог медија у тродимензионални простор кроз објекте, амбијенте и перформативне ситуације, укључујући једнако извођаче и публику као њихове протагонисте.
Ивковић постиже ефекте крхкости, пролазности и психолошких стања, док разговара са својом публиком путем живих слика и суочава гледаоце са наглашеним емоцијама и амбивалентном тишином. Појам идентитета и родног искуства стално је присутан у Иваниним радовима. На најнеочекиванији начин Ивковић преокреће злогласне класичне улоге жена и мушкараца у уметности, користећи наго или полу-наго мушко тело као перформативни инструмент у оквиру својих оркестрираних сцена или таблеау вивант- а. Изложено у различитим односима унутар изложбеног простора и уз минималистичку кореографију, мушко тело у Иваниним перформансима постаје управо медиј, канал осетљивости, рањивости, нелагоде и сензуалности.
Никола Џафо
Никола Џафо је рођен 1950. године у Новом Саду. Завршио Вишу педагошку школу у Новом Саду, а потом дипломирао сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1978. и магистрирао 1981. Самостално излагао у старој и новој држави, као и у иностранству.
Од деведесетих година, током ратова и разарања на просторима бивше Југославије, поред уметности, активно се бави политичким и друштвеним проблемима и залаже се за дигнитет своје професије. Идејни творац и покретач групе Лед арт, са којом остварује више од 30 пројеката. Саоснивач Центра за културну деконтаминацију у Београду и Мултимедијалног центра „Лед арт“ у Новом Саду. Са групом млађих новосадских уметника, са идејом да уметност може да лечи и мења свет, покренуо Арт клинику, која се 2013. трансформисала у ШОК задругу. Добитник „Политикине“ награде за ликовну уметност (2012) за изложбу „Лепус ин фабула“, МСУВ, Нови Сад, 2011.
Избор самосталних изложби: 2010: „Пази! Уметност не уједа”, Галерија „О3оне”, Београд; 2011: „Лепус ин фабула”, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад;
2011/2012: „Други пут међ сликарима“, Галерија „Нова“, Београд; 2013: „Кружни пут (Никад завршени цртежи)“, Галерија „Ремонт“, Београд, 2017/2018: „Вечера за зеца“, Галерија „Ремонт“, Београд; „Официрски дом“, Ниш; Савремена галерија Зрењанин; Стеријино позорје Нови Сад; 2018: „Пролећни врт тајни“, Галерија „Дрина“, Београд.
https://youtu.be/NcGr0OLawNE
Галерија савремене ликовне уметности поштујући мере и препоруке Владе организује Ликовну колонију Сићево на онлине платформи. После готово шест деценија постојања у континуитету први пут ће ове године због ванредних околности Колонија бити одржана у виртуелном окружењу изван Сићева. Контакти са уметницима су успостављени и преносимо део њихових размишљања и планова кроз осврт на тренутну ситуацију и положај колоније у измењеним околностима.
Разговори са учесницима Колоније води Радмила Костић.
https://www.youtube.com/watch?v=COVlKbTexgs
https://www.youtube.com/watch?v=znlPrVtbd8I&feature=emb_title
https://www.youtube.com/watch?v=_GdUrdfyZMg&feature=emb_title
https://www.youtube.com/watch?v=j7_LgyL46aw&feature=emb_title
https://www.youtube.com/watch?v=8OG97dezIH4&feature=emb_title
https://www.youtube.com/watch?v=A6H8pNWipSs&feature=emb_title
https://www.youtube.com/watch?v=NWetmdeKF_8&feature=emb_title
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2019
Почетак рада графичке радионице Сићево 24. јун 2019. године у згради колоније у селу Сићеву. Учесници овог сазива су : Алберто Баллети (Милано- Италија), Илија Никћевић (Никшић- Црна Гора), Габријела Булатовић (Београд), Филип Мисита (Крагујевац), Адам Пантић (Београд), и Ивана Станковић (Ниш).
Графичка радионица у Сићеву настала је 2005. године. и плод је намере Галерије савремене ликовне уметности Ниш да формира професионалну радионицу за графику.Током њеног формирања, прикупљена је и набављена опрема као и адаптација простора у згради Ликовне колоније у Сићеву, испоставило се да је о потреби постојања оваквог простора било речи и ранијих година у нишким културним круговима.Поменуте 2005. Галерија је обележила редак јубилеј 100 година од првог окупљања уметника у Сићеву. С тога се чинило логично да у овој значајној години отпочне са радом радионица која ће чинити још један сегмент плодне активности наше Галерије.Поред Центра за графичку и визуелна истраживања „Академија“ у Београду и смедеревске графичке колоније при Културном центру практично не постоји графичка радионица јавног карактера.Првих година постојања уметници су се окупљали у мају и октобру у трајању од по седам дана, по осморо уметника из земље и иностранства.Водећи рачуна да дела остају збирци графика Галерије носе снажан лични печат и дух времена, позивамо ауторе различитих генерација и стилских опредељења.Од првог званичног окупљања у јесен 2006. године, жеља организатора је да састав учесника има међународни карактер. Већ с пролећа 2008. године у Сићево долазе први уметници из иностранства и од тада сваки сазив има госте и из других земаља. До сада је у раду Графичке радионице учествовало 87 графичара из Србије, Данске, САД, Грчке, Бугарске, Италије, Пољске, Мексика, Македоније, Белгије, Канаде.
Графичка радионица Сићево 2019. представља деветнаесто по реду окупљање уметника, графичара у згради Колоније у селу Сићеву надомак Ниша. Овај сазив биће реализован у термину: 24. до 30.јуна 2019. године.Учесници су: Алберто Балети из Италије, Илија Никчевић из Црне Горе, Габријела Булатовић из Београда, Адам Пантић из Београда, Филип Мисита из Крагујевца и Ивана Станковић из Ниша.
Овакав састав учесника плод је намере организатора да радионица задржи међународни карактер и окупи ауторе који потичу из различитих културних миљеа. Током заједничког седмодневног боравка у Сићеву уметници раде у техникама дубоке или високе штампе и разменити искуства везана за различит приступ графици, техникама рада на матрици и особеностима штампе.
1. АЛБЕРТО БАЛЛЕТИ, долази из Милана где живи и ради као професор графике на Академији лепих уметности. Рођен је у Тревизу, 1968. године.Дипломирао је на Националној Академији лепих уметности Брера, Милано, одсек сликарства и друго стечено звање из визуелних уметности Академског института за архитектуру у Венецији. Он живи на релацији језера Гарда и Милана,Од 1996. године предаје бакропис на Академији ликовних уметности Рпма,Сасари, Наполи, Катанији,Фогији, Венецији.2007. године добија звање редовног професора на Академији у Венецији на предмету Колографије и Уметничке књиге. Од 2016. године предаје на Академији ликовних уметности Брера у Милану.
2. ИЛИЈА НИКЧЕВИЋ, доази из Црне Горе. Рођен је у Никшићу. Завршио је Факултет уметности у Новом Сду у класи проф.Слободана Абија Кнежевића. Члан је УЛУЦГ од 2008. године. Самостално излагао девет пута у Новом Саду, Никшићу, Игалу и Подгорици. Добитник је две награде за цртеж и графику. Поред графике бави се и илустрацијом књиге. Живи у Никшићу.
3. ГАБРИЈЕЛА БУЛАТОВИЋ, рођена у Панчеву 1974. Факултет примењених уметности завршила у Београду на графичком одсекугде је и магистрирала. Предаје графику на Факултету ликовних уметностиу Београду у звању доцента. Учествовала на преко 200 међународних и домаћих изложби у земљи и иностранству. Реализовала 11 самосталних изложби. Добитница 11 награда и похвала за цртеж и графику.
4. АДАМ ПАНТИЋ, рођен 1962. године у Крагујевцу.Дипломирао, магистрирао и докторирао на Факултету ликовних уметности у Београду.Од 1994. године активно излаже у земљи и иностранству. Предаје Графику на Факултету ликовних уметности у Београду у звању ванредног професора.
5. ФИЛИП МИСИТА, рођен 1988. године у Крагујевцу.Основне и мастер студије завршио у Крагујевцу на Филозофско - уметничком факултету.Докторске студије на Универзитету у Београду - Дигитална уметност Тренутно ради на Филозофско - уметничком факултету у Крагујевцу као асистент на одсеку Графике.
6. ИВАНА СТАНКОВИЋ, рођена 1973. године у Нишу.Магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Биљане Вуковић. До сада је 14 пута самостално излагала у земљи и иностранству.Учествовала је на преко 200 колективних изложби у земљи и иностранству.Ради као професор стручних предмета у Уметничкој школи у Нишу.