МЕДИЈИ
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ (29. април – 23. мај)
Заједничка изложба троје уметника резличитих приступа, идеја и концепција су прилика да се ликовна јавност ближе упозна са разноврсним токовима наше савремене уметности.
ИВАНА БЈЕЛИЦА (Нови Сад, 1969) дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, у класи професора Милана Блануше.Реализовала је преко двадесет самосталних изложби и излагала на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Грчка, Румунија, Шпанија, Велика Британија, Француска, Холандија, Турска, Аргентина, Мексико, Канада, Јапан, Индија).
Добитница је неколико награда из области ликовне уметности (цртеж, сликарство, колаж).
Чланица је СУЛУВ-а, УЛУПУДС-а и Ликовног круга (Удружења уметника Петроварадинске тврђаве). Учесница је многобројних ликовних колонија, Арт експоа и других уметничких манифестација. Њени уметнички радови налазе се у бројним приватним, галеријским и музејским колекцијама у Србији и свету.Поред ликовне уметности бави се фотографијом, графичким дизајном и дизајном ентеријера.Више година била је уредница ликовног програма галерије Мали ликовни салон, Културног центра Новог Сада (2003-2007), реализовала је значајан број изложби еминентних уметника из земље и иностранства и остварила успешну сарадњу са многим културним институцујама.
Оснивач је уметничке асоцијације Луменс (2013) чији је основни циљ развој и промоција савремене ликовне уметности и културе, међународна сарадња и едукација.
Нишкој публици је познат као учесник Ликовне колоније Сићево 1978, 1994, 2019 Галерија у Фонду садржи 6 дела. Самостално излагао 1982, учесник Нишког салона 2020.
Живи и ствара као самостални уметник у Новом Саду.
Пажљивом формулацијом пластично-поетског и естетског гради сведене ликовне целине. У центру њених ликовних истраживања је природа или човек у окружењу у коме живимо разумевајући сложену људску судбину. Динамичан гест и светло-тамно контрасти при томе нису у функцији никакве драматике него више служе за јасније дефинисање простора или идеје.
АЛЕКСАНДАР ЦВЕТКОВИЋ (Алексинац, 1947) дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1973, на којој је завршио и постдипломске студије 1975. године. За пет деценија стваралаштва приредио је близу осамдесет самосталних изложби у земљи и свету, и учествовао у селекцијама неколико стотина ликовних манифестација на готово свим континентима.
Добитник је већег броја домаћих и интернационалних награда и признања, међу којима се истичу: Награде за сликарство на Октобарском салону у Београду 1977. и 1988; Награда на Међународној изложби цртежа у Нирнбергу 1979; Прва награда на Бијеналу YАVА у Њујорку 1980; Награда на Бијеналу уметности у Александрији 1980; Златна палета УЛУС-а у Београду 1985; Политикина награда у Београду 1990; Награде на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1978. и 1990; Награда за сликарство на Меморијалу Милене Павловић Барили у Пожаревцу 1985. и 1995; Награда Града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2021, Признање за врхунски допринос националној култури 2024. године. Дела му се налазе у бројним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
Цветковић на особен начин однегованим ликовним језиком прати властита осећања и сензибилитет друштва.Прешавши дуг пут од хиперреализма преко новог експресионизма енформела и поп арта до либералног модернизма наставља да истражује митолошке и историјске теме . У процесу формирања нових, метафоричних целина уводи нове материјале негујући истовремено властити пиктурални систем постижући високоестетску ликовност.
ЂОРЂЕ КОВАЧЕВ (1947) дипломирао је на сликарском одсеку Академију ликовних уметности у Београду 1972. године. Поред сликарства бави се и музичким стваралаштвом различитих жанрова. Живео и излагао у Бечу, Аустрија 1982 - 1986. године. Имао више самосталних и колективних изложби. Тренутно је актуелна стална поставка у галерији “Ковачев” у Чуругу.
Још као студент ликовне академије, радећи у конзерваторској екипи на археолошком локалитету Лепенски вир долази у контакт са предметима и артефактима које је створио човек, припадник лепенске културе. Од тада датира његово интересовање за археологију, које још више продубљује у периоду кад је као сарадник музеја, радио цртеже за документацију на локалитетима Велесница, Гомолава и др.
У међувремену је проучавао најразличитије антрополошке студије о племенима Амазоније као што су Јаномаме. Посебну пажњу му је привлачила студија о Абориџинима коју је тридесетих година прошлог века урадио Геза Рахајм.
Као резултат свих тих искустава настао је циклус слика, тотема, скулптура и објеката који је сам насловио: Од Чуруга до Чурунге (Чурунга је добро чувана реликвија од великог значаја за индетитет Абориџинских племена).
Живи и ради као самостални уметник у месту Чуруг.
Ковачев поседује јасно дефинисан концепт у коме се преплићу феномени из историје света. Трагове из давне прошлости узима као почетне идеје које визуелизује на савремен начин ослобађајући се свега сувишног.Избегавајући непотребну нарацију гради прочишћен пластични систем који метафоричним значењем делује на посматрача.
Мила Гвардиол ''ИНТЕРАКЦИЈЕ''
У уторак, 15. априла, са почетком у 19 сати, у Салону 77 је отварање самосталне изложбе Миле Гвардиол, уметнице из Београда. Изложбу чине слике из најновије продукције које припадају циклусу „Интеракције“.
Мила Гвардиол (Београд, 1979) је дипломирала на Факултету примењених уметности (2004) а докторирала на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду (2012). Ванредни је професор и декан на Факултету за дигиталну продукцију у Сремској Каменици. На Факултету примењених уметности у Београду предавала је у периоду од 2015 до 2023 године. Реализовала је више од 40 самосталних изложби у многим градовима Србије и у Хрватској. Излагала је на преко 200 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитница је 15 награда међу којима је и Годишња награда УЛУПУДС-а (2018).
Промишљена и интелектуализована трансформација призора из макрокосмоса у говор геометризованих форми и линија осетљивог колористичког избора, стоје у основи сликарског рукописа Миле Гвардиол, док се изворна мотивска инспирација препознаје у архитектури урбаних средина. Фрагменте архитектуре уметница сублимирани до нивоа основних геометријских тела и форми, пренебрегава примарну функцију архитектуре и ствара дела која су апстрактне ликовности а семантичке вишезначности емотивне, психолошке односно егзистенцијалне конотације.
На најновијим сликама Миле Гвардиол из циклуса „Интеракције“ доминирају масивни кубуси који асоцирају на зграде стамбених блокова, али су они измештени из своје осе, искошени, узнемирујуће накривљени, склони паду. Уметница их углавном представља из доњег ракурса, тако да су њихови врхови збијени око централне белине као извора светлости или је извор светлости измештен изван платна и у виду призматичног снопа осветљава призор. Варирајући композициони приступ, начин третирања светлости и колорит (од тамнијег, монохромног до светлијег пастелног), уметница ликовно дефинише различита стања интеракције што за продукт има и разноврсне варијетете генералног утиска који се крећу у распону од изразите драматичности високог енергетског набоја до спокојности суживота стишане енергије.
Изложба Миле Гвардиол у Нишу трајаће до 6. маја.
ИЗЛОЖБА СЛИКА И ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „МИРОСЛАВ АНЂЕЛКОВИЋ“
10. април 2025. године у 19 сати
ОФИЦИРСКИ ДОМ
Позивамо Вас на отварање изложбе слика и промоцију монографије „Мирослав Анђелковић“ ауторке Соње Вукашиновић, 10. априла 2025. године у Галерији Официрски дом са почетком у 19 сати. На промоцији монографије учествоваће Емилија Ћоћић Билић, директор Галерије СЛУ Ниш, Малина Радоњић, историчар уметности , Соња Вукашиновић музејски саветник из Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Ретроспективна изложба – in memoriam Мирослава Анђелковића чини избор четрдесетак слика из богате заоставштине као и избор дела из Фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Мирослав Анђелковић је рођен 6. априла 1945. године у Јелашници. После завршене уметничке школе у Нишу уписује Академију ликовних уметности у Београду. Дипломирао је и магистрирао у класи проф. Недељка Гвозденовића. Постаје члан УЛУСа, Ладе, Ничког графичког круга.
У ликовни живот Србије Мирослав Анђелковић се укључује 1970. године изложбом „Генерација 1969/70“ и бива примећен од стране ликовних критичара и стручне публике. Самостално је излагао око 35 пута а за свој рад је награђиван 11 пута. У иностранству је излагао на групним изложбама у Луксембургу, Паризу, Цириху, Базелу, Луцерну, Арау, Крајови, Великом Трнову, Москви и Нитри.
Сарађивао је са нишким истакнутим писцима и песницима. Цртежима је опремио многа књижевна дела попут „Божји људи“ Боре Сранковића, „Ибиш Аге“ Стевана Сремца, „Бели камен“ Драгољуба Јанковића, Лирске народне песме Тимочке крајине „Ој леле стара планино“, „ Дивинска Микена“ Радмила Радовановића, док је са Томиславом Мијовићем објавио четири књиге здруженог поетско-лирског дневника под насловима: „У благости и осами“, „“Светлуцања дозивања“, „Јавке одсјаји, угарци“, „Време на окупу“, а дело Стевана Раичковића „Записи о црном Владимиру“ је исликао.
Свој радни век започиње као професор најпре у Гимназији у Лесковцу и Нишу, да би потом прешао у Галерију савремене ликовне уметности Ниш, најпре као кустос, уметнички директор и директор. Потом прелази на Факултет примењених уметности у Београду где је радио до пензионисања у звању редовног професора. 2011. године одликован је Великом плакетом са повељом Универзитета у Београду. Ичествовао је на велики број колективних изложби у земљи и иностранству.
Преминуо је 15.4.2021. године.
За свог живота урадио је преко 400 слика и небројано цртежа, акварела, графика. Тачан број је немогуће утврдити јер су слике отуђене и велики број је остао у трајном власништву многих институција, музеја, галерија које су откупиле његов рад или га добиле на поклон кроз учешће у разним ликовним догађајима и ликовним колонијама.Његови цртежи красе и илуструју многа књижевна дела. У заоставштини породице налази се 80 слика и небројано цртежа и акварела. Скоро целокупно његово стваралаштво је публиковано у каталозима који су пратили његове самосталне и колективне изложбе а излагао је у предходних педесет година у континуитету.
Развој његовог стваралашта текао је уз стално усавршавање, дограђивање без наглих скокова и драстичних промена. Разноврсност у колориту се мењала у зависности од личног афинитета и животних прилика, уз безгранично уношење својих емотивних стања и филозофских размишљања. Анђелковићу је повод природа коју он транспонује. На сликама доминира осетљиво вешт склад рационалног и емотивног, богате хроматске тексттуре и ликовних партија, тонски усклађен са акцентима топлог и хладног. Његова дела одишу јаком емоцијом која је представљена кроз колорит али и снажан експресивни цртеж.
Анђелковић је био један од најатрактивнијих и најсвестранијих уметника Ниша с краја двадесетог и почетка двадесетпрвог века у Нишу и Србији. Активним ангажовањем на свим нивоима културе учествовао је у креирању ликовног и културног живота града.
Самостално је излагао 35 пута за свој рад награђиван 11 пута. Учествовао је на многим познатим ликовним колонијама у бившој Југославији.
Целог свог радног века радио је на промоцији и креирању ликовног живота града, као академски уметник, уметнички директор и касније директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш, али и кроз разне жирије, комисије, уметничке савете, педагошки рад, пратећи свој уметнички кредо у нади да достигне зацртани циљ.Његов рад ће остати трајно забележен и запамћен не само на овим просторима већ и шире, јер је оставио дубок траг у историји ликовног стваралаштва наше земље.
НЕНАД НЕДЕЉКОВ ''Студија II''
НЕНАД НЕДЕЉКОВ
Студија II
слике и видео
У четвртак 13. марта, у 19 сати биће отворена изложба слика и видеа Студија II Ненада Недељкова.
Различита концепсијска и тематска интересовања Ненада Недељкова су његовом актуелним уметничким тренутком одређена на људску фигуру и могућност да мотив тела одговори жељи за видљивоћу нетелесног. Дакле, да се на основу бића и тела да допринос вечитом одгонетању универзалног поретка, у контексту пропадљивости и неумитне коначности, те духовне непропадљивости и биолошке виталности.
У изузеној премрежености дигиталних и мануелних обликовних поступака, уметник ствара варијације једног истог мотива. Централно компонован исечак фигуре, раширених руку као код распећа, анатомски је и цртачки дефинисан или готово сасвим дисторзиран или сведен.
Двоканални видео рад Студија II директно је ослоњен на циклус варијација у комбинованој техници, под називом Студија и представља његову врло успешну екстензију, док се видеом Изван подручја сугерише проток времна и космичко правило непрекидног кретања.
Ненад Недељков је рођен 1971. године у Зрењанину. Дипломирао је сликарство на Академији уметности у Новом Саду. Магистарирао је дигиталну уметност на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Реализовао је 15 самосталних и узео учешћа у великом броју колективних изложби у земљи и иностранству (Холандија, Црна Гора, БиХ, Аустија, Немачка, САД, Индија, Аустралија, Турска, Италија, Колумбија, Велика Британија, Швајцарска, Грчка, Мексико, Француска, Португал, Аргентина, Јапан, Перу, Холандија).
Изложбу дела Ненада Недељкова публика у Ниш може да посети до 30. марта, у Павиљону у Тврђави.
АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023
У четвртак, 6. марта са почетком у 13 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање
изложбе АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023 / ОТКУПИ СЛИКА И СКУЛПТУРА.
„ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
ИЗЛОЖБА „ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
Павиљон и Тврђави /12. децембар у 13 часова/
После изложби у Новом Саду и Београду Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује изложбу из своје богате колекције под називом „Плуралне стратегије“.
На изложби је заступљено 30 српских уметника друге половине XX века који су као водећи актери једног времена оставили дубок траг у нашој историји уметности: Младен Србиновић, Стојан Ћелић, Мића Поповић, Милан Коњовић, Иван Табаковић, Зоран Павловић, Божа Илић, Лазар Вујаклија, Љубица Цуца Сокић, Бора Иљовски, Пеђа Милосављевић, Оља Ивањицки, Синиша Вуковић, Михајло Петров, Стојан Трумић, Бојан Бем, Чедомир Крстић, Бошко Петровић, Коса Бокшан ...
Током седме и осме деценије поред постојања низа новоформираних појединачних сликарских пракси назире се више паралелних струјања тако да су истовремено почели да егзистирају потпуно засебни уметнички језици и иновативне уметничке појаве.
Различите уметничке праксе код једног дела уметника доводе до дематеријализације уметничког дела продирући у суштину ликовног језика. Истовремено нове културне и уметничке појаве почињу да се баве егзистенцијалним питањима, односно критичким преиспитивањима стварности. Поред тога, у том периоду на српској ликовној сцени појављује се група уметника која испољава интересовање за обнову фигуре у различитим контекстима.
Одабрана уметничка дела не поседују повезаност са темама или идејама које истражују, али као разноврсна ликовна остварења са потпуно индивидуалним проблемским концептима представљају значајан материјал са истраживање развоја ликовне уметности на овим просторима. Уметници различитих стилских опредељења као представници комплексних ликовних дешавања учествовали су у формирању колекције Галерије савремене ликовне уметности која се данас убраја међу највредније збирке у нашој земљи претендујући да у скорије време прерасте у Музеј југоистичне Србије.
https://youtu.be/JPx8n8U4QUg?si=w2UqtvBpg59KJ-WN
Анђела Мујчић "Сагледавање"
Анђела Мујчић
Сагледавање
слике, цртежи, објекти
Павиљон у Тврђави
19. новембар - 10. децембар
Петнаест година континуираног присуства на домаћој ликовној сцени и евидентне лексичке, тематске и програмске аналогије и дихотомије у уметничком раду разлози су приређивања мале ретроспективне изложбе слика, цртежа и објеката Анђеле Мујчић. Радознало, кроз тзв. мале теме и хумор, Анђела Мујчић је свој уметнички рад најпре водила путањом лагане носталгије, а с осећењем за љупко и симпатично, затим привела пољу друштвених односа и латентном активизму, да би својим уметничким сазревањем зашла у поље духовности и самоспознаје. Ову развојну линују пратимо кроз пет циклуса дела, чији избор чини актуелну изложбу „Сагледавање“. То су: „Вечита игра“ (2008- 2016), „Happy place“ (2016), „Женска посла“ (2017-2024), „Сан смешног човека“ (2021-2022) и „Мајка“(2024).
Aнђела Мујчић је рођена 1981. године у Нишу. Дипломирала је сликарство на Фaкултeту умeтнoсти у Нишу, специјализирала на Фaкултeту ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду, а дoктoрирала нa Фaкултeту за уметност и дизајн у Београду. Доцент је на ликовном одсеку на Фaкултeту умeтнoсти у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини.
Реализовала је 25 самосталних и наступила на више од 150 колективних изложби у земљи и иностранству. Учествовала на 28 ликовних колонија и арт кампова у земљи и иностранству. Провела је два месеца на резиденцијалном боравку у Паризу у Cite international des Arts, VIII-IX 2016. године.
Била је чланица Стручног савета за расписивање конкурса и одабир пројекта за наступ Републике Србије на XXIII Тријеналу у Милану 2022. године, под називом „Unknown Unknowns. An introduction to misteries“. Ауторка је бројних радионица за студенте, децу и младе и учесница више међународних пројеката и форума.
Добитница је више награда за уметнички рад на националним манифестацијама. Делима је заступљена у више јавних и приватних колеција уметности.
Члaницa је сликарске секције УЛУС-a oд 2010. и УЛУКиМ-а од 2012. године.
https://youtu.be/3czi5vna9lI?si=e7_Ohf4GjyKR8OOW
9. НИШКИ САЛОН 12/2
У четвртак, 14. новембра, са почетком у 19 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање изложбе 9. НИШКИ САЛОН 12/2.
Изложба подразумева дела дванаесторо уметника одабраних од стране два селектора. То је традиционална годишња изложба коју Галерије савремене ликовне уметности Ниш организује од 2017. године, са намером да поспеши сарадњу, мобилност и комуникативност између уметника, критичара, установе и публике. Обзиром да свако од селектора самостално и независно дефинише концепт свог пројекта изложба пружа могућности за дијалог и компарацију различитих критичарских дискурса.
Селектори овогодишњег Салон су: Биљана Грковић - историчар уметности из Крушевца и Катарина Ђорђевић - магистар сликарства из Ниша.
Биљана Грковић свој ауторски пројекат концентрише на питања актуелене друштвене стварности чије се карактеристике, између остало, детерминишу појмовима биомоћи, биополитике или некротопитике. У њеној селекцији су дела уметника: Биљане Ђурђевић, Владимира Перића, Наташе Кокић, Николе Радосављевића, Милице Дукић и Габриела Глида. У тексту предговора каталогу Грковићева пише: „ Избор позваних уметника и уметница за овогодишње издање Салона, проистиче из уметничке праксе шесторо уметника која се сагледава унутар ширег контекста могућности живљења „доброг живота“ и околности доминантних облика глобаног капитализма и неолиберализма. Представљени радови засебни су простори у којима се, на другачије начине и у различитим медијима, преламају и препознају модуси савременог света – разарања, ратова, еколошке кризе, радне експлоатације, доминације микроподатака, потрошачке културе, свет у коме нестаје индивидуалности, појединца који препознаје свој идентитет. Истовремено, они су и простори који из сасвим различитих уметничких позиција, уроњени у прошлост или садашњост, отварају нове погледе, стварају другачије светове, враћају наду у људско достојанство.“
Катарина Ђорђевић је свој ауторки концепт дефинисала питањима која припадају домену теорије уметности, апосторирајући карактеристике уметничког дела и природу и механизме његовог деловања на конзумента односно посматрача. У тексту предговора каталогу она пише „Питање сензибилитета у савременој стваралачкој сцени превазилази естетску категоризацију – засновано је на индукцији емоционалних одговора који се рефлектују на публику, подстичући је да се укључи у основни тематски оквир уметничког дела, при чему је његово ишчитавање и доживљај динамично искуство које резонује на личном и емоционалном нивоу, а не пуко пасивно усвајање понуђеног садржаја“. У селекцији Катарине Ђорђевић су дела уметника: Александра Девића, Слободана Радојковића, Петра Вујошевића, Ларисе Ацков, Мије Арсенијевић и Лазара Шошевића. Њихов избор заснован је на карактеристикама које повезује њихов рад „ интроспекцији као основном водичу стварања, тактилности, чулности и сензибилитету којим граде своје уметничке светове позивајући нас да уронимо и тумачимо скривене поруке“.
На отварању изложбе биће додељена Награда 9. Нишког салона за најуспелији рад.
О додели награде одлучује посебно именован трочлани жири.
Изложба ће трајати до 14. децембра.
Биографије селектора
Биљана Грковић је дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1986. године. Од 1987. ради као кустос Уметничке галерије у Крушевцу која је 1991. интегрисана са Народним музеја. Ради на пословима уредника изложбеног програма и кустоса збирке Уметничке галерије. Звање музејског саветника стекла 2010. године. Аутор је више монографских и ретроспективних изложби којима су представљани значајни уметнички опуси. Била је кустос преко 200 изложби. Идејни је творац и члан стручног тима уметничког пројекта Препознавање који је од 2007. године међународног карактера. Објављује приказе и текстове у штампи, стручним часописима, зборницима и каталозима изложби. Члан је Музејског друштва Србије, Српског комитета Међународног удружења ликовних критичара AICA и Међународног савета музеја ICOM.
Kатарина Ђорђевић је дипломирала и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Редовни је професор на Факултету уметности у Нишу и продекан за међународну сарадњу. Члан је УЛУС-а. Студијски боравила у Штанији и Италији. Учествовала на више од 400 колективних изложби у бројним европским земљама и у Ирану, Канади, Јапану, Америци, Кореји. Самостално је излагала у многим градовима Србије и у Турској, Ирану, Бугарској, Шведској, Италији, Босни и Херцеговини, Мађарској, Шпанији, Великој Британији. Добитница је Повеља Универзитета у Нишу и Факултета уметности за допринос развоју и промоцији ових институција, као и бројних награда за свој стваралачки рад у земљи и иностранству (Канада, Чешка,Пољска).
Записник
са састанка жирија за доделу Награде 9. Нишког салона: 12/2
Дана 14. новембра 2024. године одржан је састанак Жирија за доделу награде за најуспешнији уметнички рад на 9. Нишком салону: 12/2. Састанку су присуствовали мр Братислав Башић, редовни професор са Факултета уметности у Нишу, Надежда Милић, дипломирана историчарка уметности и Соња Вукашиновић, академски сликар и музејски саветник у Галерији савремене ликовне уметности Ниш.
Жири је донео једногласну одлуку да се Награда 9. „Нишког салона 12/2“ додели Биљани Ђурђевић за дело „ Студија случаја 6“, селекторке Биљане Грковић.
Образложење
Наведени рад издваја се на Салону не само монументалношћу, експресивношћу сликарског набоја, импозантним ликовним изразом, већ и проблематиком коју обрађује. Уметница на врло убедљив начин, без много нарације, уз одсуство боје, у сивој гами са неколико усамљених симбола (склупчана људска фигура, пар напуштених ципела, кревет на два спрата), указује на вапај савременог човека заборављеног, усамљеног у данашњем турбулетном свакодневном животу препуштеном самом себи.
Ликовна колонија 61. сазив
Почела Ликовна колонија: Уметници наредних 10 дана стварају у Сићеву
У селу Сићево синоћ је свечано отворен 61. сазив најстарије ликовне колоније на Балкану где ће наредних 10 дана боравити 9 уметника и уметница из Хрватске, Бугарске и Србија. Уметничка дела настала током овогодишње манифестације биће изложена у Павиљону у Тврђави новембра 2025. године.
Ликовна колонија Сићево наставља традицију прве Југословенске уметничке колоније чији је оснивач позната српска сликарка Надежда Петровић.
„Са посебним задовољством отварамо ову колонију, јер је за нас ово година јубилеја и 6 пуних деценија континуираног одржавања Сићевачке колоније. Било је потребно пуно визионарства, залагања и ентузијазма да заживи идеја коју је Надежда Петровић имала 1905. године када је први пут окупила своје колеге овде у селу Сићеву. Захваљујући томе наша установа баштини преко 900 слика, скулптура и нових медија које ми чувамо, проучавамо, бринемо о њима, повремено их излажемо и реч је о делима преко 500 аутора из наше земље и иностранства“, каже Ема Ћоћић Билић директорка Галерије савремене ликовне уметности.
Свечаном отварању присуствовао је и проф. др Дејан Антић државни секретар у Министарству културе који је нагласио јединствен став о подршци овој значајној културној манифестацији.
„Част и задовољство ми је што сам вечерас са вама. Користим прилику да и директорици и свима вама пренесем став министра Николе Селаковића да ће држава Србија и Министарство културе наставити да подржава организацију једне овакве колоније. Министарство је подржавало реализацију Колоније у континуитету и претходних година, а тако ће бити и у годинама које су пред нама“, каже проф. др Дејан Антић државни секретар у Министарству културе.Збирка уметничких дела насталих у Сићеву и по својим историјским, уметничким и естетским карактеристикама највреднија је збирка наше уметности друге половине века на подручју уже Србије.
Да су уметници најважнији у једном друштву казала је градска већница Милица Паулус и подсетила на речи Надежде Петровић.
„Уметници морају бити учитељи не само свог народа, него свих народа. Не само свога, него свих столећа. А права уметност мора бити учитељ, васпитач и борац за напредак човечанства. Можемо рећи да се задатак и мисија уметника и уметности нису променили ни дан данас. У то име свим учесницима желим пријатан боравак и успешан рад у овом дивном простору у коме се уметник и природа надмећу у лепоти боја и облика“, каже већница Милица Паулус.
Учесници Ликовне колоније Сићево 2024 су: Нина Ивановић, Марија Богдановић, Ђорђе Станојевић (Београд), Николија Станојевић, Милан Хрњазовић (Ваљево), Борислав Божић (Хрватска), Динко Ненов (Бугарска), Милан Ристић и Тијана Савковић (Ниш).
Реализацију овогодишње манифестације подржали су Град Ниш и Министарство културе Републике Србије.
https://www.youtube.com/watch?v=iCTwk8O5uZA
https://www.youtube.com/watch?v=XX5FyohlT64
100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево
У четвртак 29. августа у 20 сати, у Официрском дому је отварана изложбе „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ поводом обележавања 60 година редовног одржавања Колоније.
Изложба је концепцијски осмишљена тако да прати хронолошки след трајања Колоније илуструјући њене основне карактеристике - југословенски и међународни карактер, отвореност за уметнике различитих вокација и стилских опредељења. Изложба ће бити реализована кроз две поставке, од којих прва почива на делима насталим до 1994. године а друга поставка (19. септембар до 10. октобар) подразумева дела из последњих тридесет година. Аутор изложбе је Милица Тодоровић, музејски саветник.
Како су учесници Ликовне колоније Сићево били протагониски и актери бројних паралелно егзистирајућих праваца и стилова, изложба пружа увид и у рецентна кретања у уметности на нашим просторима од шездесетих година прошлог века до данас, односно од енформела и ташизма, ониричног и метафизичког сликарства, нове фигурације, различитих ретро стилова осамдесетих и постмодерних тенденција, до новог поимања класичне слике и електронске слике односно видеа.
Идеја наше познате српске сликарке Надежде Петровић о окупљању уметника у Сићеву која је реализована 1905. године у оквиру Прве југословенске уметничке колоније, обновљена је 1964. године на иницијативу Друштва ликовних уметника Ниша, оснивањем Ликовне колоније Сићево. У тренутку када је установљена Сићевачка колонија је била прва ликовна колонија на територији централне Србије, данас је то респектабилна и најдуговечнија ликовна манифестација града Ниша високо поштована у уметничком свету.
Ликовна колонија Сићево је најпре била југословенског карактера, од 1982. године званично је добила карактер међународне манифестације али је позивање уметника из иностранства постала редовна пракса од почетка деведесетих година XX века. У раду Сићевачке колоније до сада је учество укупно 545 уметника, свакако најбројнији су били уметници из Србије (285), самог Ниша (80), бивших југословенских република (70) док је из многих европских и из земаља са других контунената учествовало 110 уметника.
Сходно паралели са Првом југословенском уметничком колонијом чији је истакнути члан био вајар Иван Мештровић и Ликовна колонија Сићево је од оснивања била отворена за не само за сликаре већ и за вајаре и графичаре што је разликовало од тадашњих колонија које су биле искључиво сликарске (Илок, Сента, Ечка, Почитељ) или вајарске (Порторож, Дечани, Прилеп).
Захваљујући Ликовној колонији Сићево формиран је импозантан фонд који тренутно има тачно 1000 уметничких дела од којих се 88 чува у Народном музеју у Нишу а 912 у колекцији Галерије савремене ликовне уметности, обзиром да Галерија од свог оснивања (1970 године) води све послове реализације Колоније. Фонд Ликовне колоније „Сићево“ је обимна, аутентична и по својим историјским и уметничким особеностима изузетно вредна збирка савремене уметности.
Иако организатори Колоније никада нису условљавали и ограничавали уметнике у погледу избора тема и мотива велики број аутора је својим делом непосредно реаговао на средину у којој је стварао, било да су за властити инспиративни мимезиз користили историјско и културно-уметничко наслеђа овог краја или сам природни амбијент односно пејзаже јединствене и непоновљиве Сићевачке клисуре. Транспоновање у говор ликовних елемената виталистичке снаге моћне природе био је изазов коме многи уметници нису одолели приступајући му на инвентиван начин а поштујући лични уметнички субјективитет.
Изложба 100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево садржи дела уметника широког генерацијског распона од Ивана Табаковића и Михаила Петрова преко генерације Миодрага Протића, Ксеније Дивјак, Миће Поповића, Бошка Карановића, Бате Михаиловића, Стојана Ћелића, Леонида Шејке до свих потоњих генерација и данас активних уметника. Иако изложба почива само на једној десетини дела из фонда Сићевачке колоније верујемо да пружа адекватан увид у вредност фонда, њоме обележавамо шездесетогодишњицу трајања Колоније али и подсећамо да ово непроцењиво благо још увек нема услова за сталну презентацију.
https://www.youtube.com/watch?v=HKtG8qGRVYo