МЕДИЈИ
СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024
СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024
17. децембар 2024 - 15. фебруар 2025.
Прва изложба посвећена цртежу као самосталној ликовној дисциплини приређена је давне 1991. године у Павиљону нишке Тврђаве и наредних шест година окупљала само нишке уметнике. Почетном новог миленијума после краће паузе ова изложба прераста у велику значајну годишњу манифестацију са конкурсним карактером уз задату тему, на којој су се јављали уметници из целе Србије. Како је добила на популарности и све већем одазиву свака наредна је била жирирана.
На овогодишњој тридесетој по реду одазвало се укупно 94 аутора из Ниша и других градова Србије, а по избору жириа на поставци ће се наћи дела 51 аутора.
Тема Нишког цртежа гласи: СТРУКТУРЕ (lat-struete- распоредити, саздати)
Фигуративни приступ у ликовној уметности је од давнина био схваћен и грађен од безимених и апстрактних елемената. Многи савремени уметници су изградили своју естетику на структури слике, скулптуре, графичког листа, савременог цртежа или чак на инсталацији. Структуру можемо сагледати у правом смислу али и свеобухватно. Намећу нам се животне и друштвене структуре, структурне орјентације, биолошке структуре, полне структуре, политичке, структуре писане речи, структуре природних феномена, структуре у музици, уметности, сликарству, могу бити појмови за визуелизацију овог на први поглед једноставног израза.
Широко поимање Структуре, инспирисало је велики број уметника Нишког цртежа, па су и дела настала на поменуту тему сагледана из више углова. Већина се држала свог већ препознатљивог и аутентичног ликовног, мисаоног и визуелног идентитета, па је на изложби заступљено мноштво различитих техника, стилова. Свакако разнородност у поимању цртежа захтева комплексно читање скрећући пажњу на еволуцију цртежа као медија у савременом свету нових технологија, зато је поред класичног цртежа (на папиру угљеном или оловком), заступљен и дигитални цртеж. Док код неких уметника цртеж се потпуно материјализује, градећи структуру форме, боје, линије, површине. Уметници овом приликом својим тематским одредницама скрећу пажњу јавности на савременог човека окруженог глобализацијом, све већег раслојавања, ратова, драстичне разлике у материјалном положају и борби за егзистенцију. Морамо поменути утицај друштвених мрежа на свакодневни живот млађе популације. Слојевитост дигиталних медија као и њиховог разнородног садржаја може бити од велике користи али и штете за друштво уопште. Све поменуто утиче и на савременог уметника пружајући му веће перспективе и информације. Стога, обиљем техничких могућности као и креативности наших уметника изложба представља прави ревију цртачких дисциплина, које можемо поделити у неколико ликовних целина.
Традиција класичног цртежа рађена у техници угљена, акварела, графитне оловке и комбиноване техника у фигуративном приказу уочљив је код Милице Антонијевић, Јелене Аранђеловић, Миљане Димитријевић, Ане Цвејић, Анђеле Мицић, Бојана Оташевића, Јована Спасића, Ивана Перака, Владимира Ранђеловића, Софије Миловановић. Вишеслојном фигуративном композицијом изведеном у оловци и клириту Јелена Трајковић Попивода цртеж ставља на виши ниво како би цртеж као и живот постао игра. Експресија природом и природним феноменима присутна је на цртежима Биљане Вуковић, Јелена Маликов, Слободана Радојковића, Ђуре Радоњића, Даниеле Фулгоси, Татјане Мартицки, док рецимо Јелена Шалинић Терзић монументалним приказом стеновитог призора у рељефном слојевитом намазу боје и линије потенцира доминантност природе над човеком.
Игри геометриских облика и форми, испреплетаних линија, кругова баве се Весна Зарев, Стеван Китић, Данило Пауновић, Јасна Гулан Ружић, Владица Ристић, Радован Станојев, Милица Рајковић, док Дејан Ристић, Тијана Миљковић, Марта Пејчић, Наташа Станојев, користе нове могућности савремене компијутерске технике цртања и фотографије.
Никола Миланов, Анђела Мујчић, Теодора Николић, Никола Марковић, Ивана Савић Драгана Купрешанин свако у свом индивидуалном изразу баве се емоцијама савременог човека изазваним личним проживљеним сећањима или глобалним проблемима и друштвом.
Сегменте из природе транспоноване кроз фотографију уз рустичност природног камена опажамо код Бориса Кандолфа. Веза са прошлошћу вишевековне културе, уметности и религије Братислав Башић наглашава кроз остатке наше културне баштине. Многа друга дела реализована у апстрактном приказу кроз цртеж, колаж, вез на папиру, платну генеришу ширу перспективу поимања структуре (Јована Ђорђевић, Аница Радошевић, Теодора Николић, Доминика Морариу). Стилизоване орнаменте из народних рукотворина попут ћилима, Никола Радосављевић перфорирањем управо белог папира жели да укаже на једнакост свих у свету и позове на примирје и слогу. Цртеж уткан у камену скулптуру Јулије Дубавац враћа нас у давну прошлост наших праотаца и цртежа на пећинама Алтамире наглашавајући слојевиту интелектуалну структуру човека, тог истог савременог бића јединог еволутивног од свих сисара на планети. Тамара Пешић цртеж преименује у знак упозорења и зону анксиозности модерног друштва.
Изложбом названом по месту одржавања Галерија савремене ликовне уметности Ниш негује већ више од три деценије и захваљује ауторима који свих протеклих година позитивно реагују учешћем на задату тему и својим делима свако на себи својствен начин остављају траг у уметности свог времена.
„ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
ИЗЛОЖБА „ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
Павиљон и Тврђави /12. децембар у 13 часова/
После изложби у Новом Саду и Београду Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује изложбу из своје богате колекције под називом „Плуралне стратегије“.
На изложби је заступљено 30 српских уметника друге половине XX века који су као водећи актери једног времена оставили дубок траг у нашој историји уметности: Младен Србиновић, Стојан Ћелић, Мића Поповић, Милан Коњовић, Иван Табаковић, Зоран Павловић, Божа Илић, Лазар Вујаклија, Љубица Цуца Сокић, Бора Иљовски, Пеђа Милосављевић, Оља Ивањицки, Синиша Вуковић, Михајло Петров, Стојан Трумић, Бојан Бем, Чедомир Крстић, Бошко Петровић, Коса Бокшан ...
Током седме и осме деценије поред постојања низа новоформираних појединачних сликарских пракси назире се више паралелних струјања тако да су истовремено почели да егзистирају потпуно засебни уметнички језици и иновативне уметничке појаве.
Различите уметничке праксе код једног дела уметника доводе до дематеријализације уметничког дела продирући у суштину ликовног језика. Истовремено нове културне и уметничке појаве почињу да се баве егзистенцијалним питањима, односно критичким преиспитивањима стварности. Поред тога, у том периоду на српској ликовној сцени појављује се група уметника која испољава интересовање за обнову фигуре у различитим контекстима.
Одабрана уметничка дела не поседују повезаност са темама или идејама које истражују, али као разноврсна ликовна остварења са потпуно индивидуалним проблемским концептима представљају значајан материјал са истраживање развоја ликовне уметности на овим просторима. Уметници различитих стилских опредељења као представници комплексних ликовних дешавања учествовали су у формирању колекције Галерије савремене ликовне уметности која се данас убраја међу највредније збирке у нашој земљи претендујући да у скорије време прерасте у Музеј југоистичне Србије.
Анђела Мујчић "Сагледавање"
Анђела Мујчић
Сагледавање
слике, цртежи, објекти
Павиљон у Тврђави
19. новембар у 19 сати
У уторак, 19 априла у 19 часова, у Павиљону у Тврђави биће отворена изложба слика, цртежа и објеката Анђеле Мујчић, под називом „Сагледавање“.
Петнаест година континуираног присуства на домаћој ликовној сцени и евидентне лексичке, тематске и програмске аналогије и дихотомије у уметничком раду разлози су приређивања мале ретроспективне изложбе слика, цртежа и објеката Анђеле Мујчић. Радознало, кроз тзв. мале теме и хумор, Анђела Мујчић је свој уметнички рад најпре водила путањом лагане носталгије, а с осећењем за љупко и симпатично, затим привела пољу друштвених односа и латентном активизму, да би својим уметничким сазревањем зашла у поље духовности и самоспознаје. Ову развојну линују пратимо кроз пет циклуса дела, чији избор чини актуелну изложбу „Сагледавање“. То су: „Вечита игра“ (2008- 2016), „Happy place“ (2016), „Женска посла“ (2017-2024), „Сан смешног човека“ (2021-2022) и „Мајка“(2024).
Aнђела Мујчић је рођена 1981. године у Нишу. Дипломирала је сликарство на Фaкултeту умeтнoсти у Нишу, специјализирала на Фaкултeту ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду, а дoктoрирала нa Фaкултeту за уметност и дизајн у Београду. Доцент је на ликовном одсеку на Фaкултeту умeтнoсти у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини.
Реализовала је 25 самосталних и наступила на више од 150 колективних изложби у земљи и иностранству. Учествовала на 28 ликовних колонија и арт кампова у земљи и иностранству. Провела је два месеца на резиденцијалном боравку у Паризу у Cite international des Arts, VIII-IX 2016. године.
Била је чланица Стручног савета за расписивање конкурса и одабир пројекта за наступ Републике Србије на XXIII Тријеналу у Милану 2022. године, под називом „Unknown Unknowns. An introduction to misteries“. Ауторка је бројних радионица за студенте, децу и младе и учесница више међународних пројеката и форума.
Добитница је више награда за уметнички рад на националним манифестацијама. Делима је заступљена у више јавних и приватних колеција уметности.
Члaницa је сликарске секције УЛУС-a oд 2010. и УЛУКиМ-а од 2012. године.
9. НИШКИ САЛОН 12/2
У четвртак, 14. новембра, са почетком у 19 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање изложбе 9. НИШКИ САЛОН 12/2.
Изложба подразумева дела дванаесторо уметника одабраних од стране два селектора. То је традиционална годишња изложба коју Галерије савремене ликовне уметности Ниш организује од 2017. године, са намером да поспеши сарадњу, мобилност и комуникативност између уметника, критичара, установе и публике. Обзиром да свако од селектора самостално и независно дефинише концепт свог пројекта изложба пружа могућности за дијалог и компарацију различитих критичарских дискурса.
Селектори овогодишњег Салон су: Биљана Грковић - историчар уметности из Крушевца и Катарина Ђорђевић - магистар сликарства из Ниша.
Биљана Грковић свој ауторски пројекат концентрише на питања актуелене друштвене стварности чије се карактеристике, између остало, детерминишу појмовима биомоћи, биополитике или некротопитике. У њеној селекцији су дела уметника: Биљане Ђурђевић, Владимира Перића, Наташе Кокић, Николе Радосављевића, Милице Дукић и Габриела Глида. У тексту предговора каталогу Грковићева пише: „ Избор позваних уметника и уметница за овогодишње издање Салона, проистиче из уметничке праксе шесторо уметника која се сагледава унутар ширег контекста могућности живљења „доброг живота“ и околности доминантних облика глобаног капитализма и неолиберализма. Представљени радови засебни су простори у којима се, на другачије начине и у различитим медијима, преламају и препознају модуси савременог света – разарања, ратова, еколошке кризе, радне експлоатације, доминације микроподатака, потрошачке културе, свет у коме нестаје индивидуалности, појединца који препознаје свој идентитет. Истовремено, они су и простори који из сасвим различитих уметничких позиција, уроњени у прошлост или садашњост, отварају нове погледе, стварају другачије светове, враћају наду у људско достојанство.“
Катарина Ђорђевић је свој ауторки концепт дефинисала питањима која припадају домену теорије уметности, апосторирајући карактеристике уметничког дела и природу и механизме његовог деловања на конзумента односно посматрача. У тексту предговора каталогу она пише „Питање сензибилитета у савременој стваралачкој сцени превазилази естетску категоризацију – засновано је на индукцији емоционалних одговора који се рефлектују на публику, подстичући је да се укључи у основни тематски оквир уметничког дела, при чему је његово ишчитавање и доживљај динамично искуство које резонује на личном и емоционалном нивоу, а не пуко пасивно усвајање понуђеног садржаја“. У селекцији Катарине Ђорђевић су дела уметника: Александра Девића, Слободана Радојковића, Петра Вујошевића, Ларисе Ацков, Мије Арсенијевић и Лазара Шошевића. Њихов избор заснован је на карактеристикама које повезује њихов рад „ интроспекцији као основном водичу стварања, тактилности, чулности и сензибилитету којим граде своје уметничке светове позивајући нас да уронимо и тумачимо скривене поруке“.
На отварању изложбе биће додељена Награда 9. Нишког салона за најуспелији рад.
О додели награде одлучује посебно именован трочлани жири.
Изложба ће трајати до 14. децембра.
Биографије селектора
Биљана Грковић је дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1986. године. Од 1987. ради као кустос Уметничке галерије у Крушевцу која је 1991. интегрисана са Народним музеја. Ради на пословима уредника изложбеног програма и кустоса збирке Уметничке галерије. Звање музејског саветника стекла 2010. године. Аутор је више монографских и ретроспективних изложби којима су представљани значајни уметнички опуси. Била је кустос преко 200 изложби. Идејни је творац и члан стручног тима уметничког пројекта Препознавање који је од 2007. године међународног карактера. Објављује приказе и текстове у штампи, стручним часописима, зборницима и каталозима изложби. Члан је Музејског друштва Србије, Српског комитета Међународног удружења ликовних критичара AICA и Међународног савета музеја ICOM.
Kатарина Ђорђевић је дипломирала и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Редовни је професор на Факултету уметности у Нишу и продекан за међународну сарадњу. Члан је УЛУС-а. Студијски боравила у Штанији и Италији. Учествовала на више од 400 колективних изложби у бројним европским земљама и у Ирану, Канади, Јапану, Америци, Кореји. Самостално је излагала у многим градовима Србије и у Турској, Ирану, Бугарској, Шведској, Италији, Босни и Херцеговини, Мађарској, Шпанији, Великој Британији. Добитница је Повеља Универзитета у Нишу и Факултета уметности за допринос развоју и промоцији ових институција, као и бројних награда за свој стваралачки рад у земљи и иностранству (Канада, Чешка,Пољска).
Записник
са састанка жирија за доделу Награде 9. Нишког салона: 12/2
Дана 14. новембра 2024. године одржан је састанак Жирија за доделу награде за најуспешнији уметнички рад на 9. Нишком салону: 12/2. Састанку су присуствовали мр Братислав Башић, редовни професор са Факултета уметности у Нишу, Надежда Милић, дипломирана историчарка уметности и Соња Вукашиновић, академски сликар и музејски саветник у Галерији савремене ликовне уметности Ниш.
Жири је донео једногласну одлуку да се Награда 9. „Нишког салона 12/2“ додели Биљани Ђурђевић за дело „ Студија случаја 6“, селекторке Биљане Грковић.
Образложење
Наведени рад издваја се на Салону не само монументалношћу, експресивношћу сликарског набоја, импозантним ликовним изразом, већ и проблематиком коју обрађује. Уметница на врло убедљив начин, без много нарације, уз одсуство боје, у сивој гами са неколико усамљених симбола (склупчана људска фигура, пар напуштених ципела, кревет на два спрата), указује на вапај савременог човека заборављеног, усамљеног у данашњем турбулетном свакодневном животу препуштеном самом себи.
Ликовна колонија 61. сазив
Почела Ликовна колонија: Уметници наредних 10 дана стварају у Сићеву
У селу Сићево синоћ је свечано отворен 61. сазив најстарије ликовне колоније на Балкану где ће наредних 10 дана боравити 9 уметника и уметница из Хрватске, Бугарске и Србија. Уметничка дела настала током овогодишње манифестације биће изложена у Павиљону у Тврђави новембра 2025. године.
Ликовна колонија Сићево наставља традицију прве Југословенске уметничке колоније чији је оснивач позната српска сликарка Надежда Петровић.
„Са посебним задовољством отварамо ову колонију, јер је за нас ово година јубилеја и 6 пуних деценија континуираног одржавања Сићевачке колоније. Било је потребно пуно визионарства, залагања и ентузијазма да заживи идеја коју је Надежда Петровић имала 1905. године када је први пут окупила своје колеге овде у селу Сићеву. Захваљујући томе наша установа баштини преко 900 слика, скулптура и нових медија које ми чувамо, проучавамо, бринемо о њима, повремено их излажемо и реч је о делима преко 500 аутора из наше земље и иностранства“, каже Ема Ћоћић Билић директорка Галерије савремене ликовне уметности.
Свечаном отварању присуствовао је и проф. др Дејан Антић државни секретар у Министарству културе који је нагласио јединствен став о подршци овој значајној културној манифестацији.
„Част и задовољство ми је што сам вечерас са вама. Користим прилику да и директорици и свима вама пренесем став министра Николе Селаковића да ће држава Србија и Министарство културе наставити да подржава организацију једне овакве колоније. Министарство је подржавало реализацију Колоније у континуитету и претходних година, а тако ће бити и у годинама које су пред нама“, каже проф. др Дејан Антић државни секретар у Министарству културе.Збирка уметничких дела насталих у Сићеву и по својим историјским, уметничким и естетским карактеристикама највреднија је збирка наше уметности друге половине века на подручју уже Србије.
Да су уметници најважнији у једном друштву казала је градска већница Милица Паулус и подсетила на речи Надежде Петровић.
„Уметници морају бити учитељи не само свог народа, него свих народа. Не само свога, него свих столећа. А права уметност мора бити учитељ, васпитач и борац за напредак човечанства. Можемо рећи да се задатак и мисија уметника и уметности нису променили ни дан данас. У то име свим учесницима желим пријатан боравак и успешан рад у овом дивном простору у коме се уметник и природа надмећу у лепоти боја и облика“, каже већница Милица Паулус.
Учесници Ликовне колоније Сићево 2024 су: Нина Ивановић, Марија Богдановић, Ђорђе Станојевић (Београд), Николија Станојевић, Милан Хрњазовић (Ваљево), Борислав Божић (Хрватска), Динко Ненов (Бугарска), Милан Ристић и Тијана Савковић (Ниш).
Реализацију овогодишње манифестације подржали су Град Ниш и Министарство културе Републике Србије.
https://www.youtube.com/watch?v=iCTwk8O5uZA
https://www.youtube.com/watch?v=XX5FyohlT64
100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево
У четвртак 29. августа у 20 сати, у Официрском дому је отварана изложбе „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ поводом обележавања 60 година редовног одржавања Колоније.
Изложба је концепцијски осмишљена тако да прати хронолошки след трајања Колоније илуструјући њене основне карактеристике - југословенски и међународни карактер, отвореност за уметнике различитих вокација и стилских опредељења. Изложба ће бити реализована кроз две поставке, од којих прва почива на делима насталим до 1994. године а друга поставка (19. септембар до 10. октобар) подразумева дела из последњих тридесет година. Аутор изложбе је Милица Тодоровић, музејски саветник.
Како су учесници Ликовне колоније Сићево били протагониски и актери бројних паралелно егзистирајућих праваца и стилова, изложба пружа увид и у рецентна кретања у уметности на нашим просторима од шездесетих година прошлог века до данас, односно од енформела и ташизма, ониричног и метафизичког сликарства, нове фигурације, различитих ретро стилова осамдесетих и постмодерних тенденција, до новог поимања класичне слике и електронске слике односно видеа.
Идеја наше познате српске сликарке Надежде Петровић о окупљању уметника у Сићеву која је реализована 1905. године у оквиру Прве југословенске уметничке колоније, обновљена је 1964. године на иницијативу Друштва ликовних уметника Ниша, оснивањем Ликовне колоније Сићево. У тренутку када је установљена Сићевачка колонија је била прва ликовна колонија на територији централне Србије, данас је то респектабилна и најдуговечнија ликовна манифестација града Ниша високо поштована у уметничком свету.
Ликовна колонија Сићево је најпре била југословенског карактера, од 1982. године званично је добила карактер међународне манифестације али је позивање уметника из иностранства постала редовна пракса од почетка деведесетих година XX века. У раду Сићевачке колоније до сада је учество укупно 545 уметника, свакако најбројнији су били уметници из Србије (285), самог Ниша (80), бивших југословенских република (70) док је из многих европских и из земаља са других контунената учествовало 110 уметника.
Сходно паралели са Првом југословенском уметничком колонијом чији је истакнути члан био вајар Иван Мештровић и Ликовна колонија Сићево је од оснивања била отворена за не само за сликаре већ и за вајаре и графичаре што је разликовало од тадашњих колонија које су биле искључиво сликарске (Илок, Сента, Ечка, Почитељ) или вајарске (Порторож, Дечани, Прилеп).
Захваљујући Ликовној колонији Сићево формиран је импозантан фонд који тренутно има тачно 1000 уметничких дела од којих се 88 чува у Народном музеју у Нишу а 912 у колекцији Галерије савремене ликовне уметности, обзиром да Галерија од свог оснивања (1970 године) води све послове реализације Колоније. Фонд Ликовне колоније „Сићево“ је обимна, аутентична и по својим историјским и уметничким особеностима изузетно вредна збирка савремене уметности.
Иако организатори Колоније никада нису условљавали и ограничавали уметнике у погледу избора тема и мотива велики број аутора је својим делом непосредно реаговао на средину у којој је стварао, било да су за властити инспиративни мимезиз користили историјско и културно-уметничко наслеђа овог краја или сам природни амбијент односно пејзаже јединствене и непоновљиве Сићевачке клисуре. Транспоновање у говор ликовних елемената виталистичке снаге моћне природе био је изазов коме многи уметници нису одолели приступајући му на инвентиван начин а поштујући лични уметнички субјективитет.
Изложба 100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево садржи дела уметника широког генерацијског распона од Ивана Табаковића и Михаила Петрова преко генерације Миодрага Протића, Ксеније Дивјак, Миће Поповића, Бошка Карановића, Бате Михаиловића, Стојана Ћелића, Леонида Шејке до свих потоњих генерација и данас активних уметника. Иако изложба почива само на једној десетини дела из фонда Сићевачке колоније верујемо да пружа адекватан увид у вредност фонда, њоме обележавамо шездесетогодишњицу трајања Колоније али и подсећамо да ово непроцењиво благо још увек нема услова за сталну презентацију.
https://www.youtube.com/watch?v=HKtG8qGRVYo
МИЛОРАД БАТА МИХАИЛОВИЋ
МИЛОРАД БАТА МИХАИЛОВИЋ - ПРВА ПАРИСКА ДЕЦЕНИЈА
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе дела сликара и академика Милорада Бате Михаиловића (1923-2011) у четвртак 30.маја у 20 сати - Павиљон у Тврђави. Изложбу под називом Прва париска деценија Милорада Бате Михаиловића, ауторке Софије Ж. Миленковић, Галерија СЛУ приређује у сарадњи са Галеријом Рима и Фондацијом Милорад Бата Михајиловић, а поводом великог јубилеја, стогодишњице рођења истакнутог уметника.
На изложби ће бити приказана нека од најзначајнијих дела Михаиловићеве прве париске деценије, међу којима и новооткривени радови, који ће први пут у Нишу бити представљени домаћој јавности.
Милорад Бата Михаиловић рођен је у Панчеву 1923.године. Студије на Академији ликовних уметности у Београду започео је 1946.године, да би их након боравка у Задру и рада у оквиру неформалне групе студената познате као Задарска група, напустио две године касније и наставио рад самостално. У сасвим раном периоду Михаиловићевим сликама превладава фигура, најчешће кроз жанр портрета, аутопортрета и групних портрета, као и урбани пејзажи, међу којима се посебно истичу београдске ведуте. Касније, боравећи на приморју, након напуштања Академије, под различитим утицајима уметник је развијао сопствени ликовни израз, усвојивши дводимензионалност и модернистички приступ слици.
Од 1951. био је члан и основач групе Једанаесторица. Исте године у Београду приредио је прву самосталну изложбу у Галерији УЛУС, која је наишла на одобравање ликовне критике, уз запажање да Михаиловић, иако очигледно талентован, још није пронашао свој аутентични ликовни израз.
Са супругом, сликарком Љубицом Јовановић отишао је у Париз 1952, где је уз повремене повратке у Београд, провео највећи део живота.
Ступивши на нову, развијену уметничку сцену, у самом средишту европских ликовних збивања, уметник се сусрео са многоврсним струјањима апстрактног сликарства која су му до тада била непозната. Сликајући најпре умерено геометризоване апстрактне форме , Михаиловићевом експресивном сликарском темпераменту је у Паризу више погодовао слободнији лирски израз. Прве самосталне изложбе организовао је већ 1953. у галерији Marseille и књижари Paul Morihien, а запажени наступи довели су га до познанства и сарадње са угледним галеристом Рудијем Аугустинчићем и галеријом Rive Gauche, где је први пут излагао са пољским уметником Марјаном 1957. године, а потом 1959. са холандским сликаром Брамом Богартом. Пресудна за Михаиловићево позиционирање на тамошњој уметничкој сцени била је сарадња са Жаном Полаком, власником престижне галерије Ariel, у којој Михаиловић самостално излаже од 1960. године.
У више наврата боравио је у Њујорку од 1962.године, до коначног повратка на уметничку сцену Југославије 1965.године. Прва ретроспективна изложба у Београду била је приређена 1981.године у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић.
Милорад Бата Михаиловић био је члан Српске академије наука и уметности. Његова дела заступљена су у колекцијама реномираних музеја и установа, приватним зборкама, друштвеним институцијама у земљи и иностранству.
Публика у Нишу биће у прилици да посети изложбу у Павиљону у Тврђави до 30. јуна.
https://www.youtube.com/watch?v=MHZjSLB2B4A
Европска ноћ музеја
Обавештавамо вас да се у суботу 18. маја ове године одржава Европска ноћ музеја.
Европска ноћ музеја је својеврсни културни спектакл, јединствена манифестација која подразумева продужење рада музејских и галеријских простора до поноћи, без наплате улазница. Циљ манифестације је развој публике, поспешивање интересовања за музејско наслеђе и савремено стваралаштво, побољшање сарадње са публиком. Манифестација је у нашој земљи први пут одржана 2004. године.
Као и сваке године, Галерија савремене ликовне уметности Ниш учествује у овој манифестацији, стим што ће ове године изложбени простори радити до 22 сата.
Публика ће у Ноћи музеја моћи да види следеће поставке:
У Официрском дому – Ретроспективна изложба Драгана Момчиловића, уметника из Ниша. Изложба је приређена поводом обележавања 50 година уметничког ствалаштва аутора а чини је избор слика и цртежа из целине уметниковог опуса.
У Павиљону у Тврђави – изложба Бојана Оташевића, редовног професора Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Изложбу чине графике великог формата из циклуса Чекаоница , настале током последњих десетак година а реализоване у техници алграфије.
У Салону 77 – изложба Микрокосмос Теодоре Војиновић, уметнице млађе генерације из Чачка. Изложбу чине бојене скулптуре из циклуса Месеци и просторне инсталације Биљке и Киша.
Истовремено 18. маја је од стране ICOM-а (International Council of Museum) проглашен за Међународни дан музеја. Ова менифестација је установљен са намером да допринесе презентацији и промоцији музеја апострофирајући њихову улогу, функцију и значај.
Ауторско вођење
Позивамо вас да последњег дана изложбе Надежда Петровић: Модерност и нација, у петак 5. јануара 2024. године у 13 сати у Павиљону у Тврђави присуствујете ауторском вођењу проф.др Игора Борозана, редовног професора Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду.
Изложбу је у част значајног националног јубилеја, стотину педесет година од рођења чувене сликарке, Галерија савремене ликовне уметности Ниш приредила у сарадњи са Народним музејом Србије.
Поставка у Уметничком павиљону обухвата репрезентативни избор педесет дела родоначелнице српске модерне уметности из колекција четири установе: Народног музеја Србије, Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, Спомен - збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду. На целовит и свеобухватан начин, осмишљена у складу са водећим темама и мотивима, кроз хронолошко-тематске целине, даје увид у развој и ликовно стваралаштво Надежде Петровић од њених најранијих минхенских дана, слика земље и народа, импресинистичких епизода и националног наратива до париског и ратног периода.
Изложба аутора проф. др Лидије Мереник и проф.др Игора Борозана, редовних професора Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду, у Нишу је приређена уз подршку Града Ниша и Министарства културе Републике Србије након представљања публици у Народном музеју Србије у Београду, Музеју савремене умјетности Репблике српске у Бањалуци, Галерији Божидар Јакац у Костањевици на Крки и Уметничкој галерији Надежда Петровић у Чачку.
Током предстојећих празника дела Надежде Петровић у Павиљону у Тврђави публика ће моћи да види сваког дана осим 1. јануара од 10-18 сати, а у недељу 31. децембра од 10-14 сати.
Галерија СЛУ Ниш
Изложба скулптура Душана Петровића
НИШ, ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ:
“САЛОН 77“
22. август - 12. септембар
ИЗЛОЖБА СКЛУПТУРА ДУШАНА ПЕТРОВИЋА
Душан Петровић (Београд 1962)
Дипломирао је 1987. године на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи професора Миодрага Поповића. Код истог професора је завршио последипломске студије 1992. године. Асистент је на ФЛУ у Београду од 1989. године, 1997. године постао је доцент, док је у звању редовног професора од 2010. године.Члан је УЛУС-а од 1988. Године.
Самостално је излагао десет пута у Београду, Панчеву и Аранђеловцу. Учесник је бројних групних изложби и симпозијума. Излагао је у Србији, Италији, Хрватској , Јапану, Црној Гори, Грчкој, Француској, Аустрији, Словенији, Португалу.
Међу бројним наградама које је добио посебно се истиче награда „Иван Табаковић“, Српске академије наука и уметности, 2011. године.
Његова дела су део многобројних колекција значајних институција и приватних колекција.
Душан Петровић је скулптор који улази у сам срж материјала било да је у питању дрво, камен, или стакло и њему прилагођава целокупно обликовање. У току процеса израде трансформише идеју пратећи својства материјала док истовремено успоставља комуникацију са посматрачем. Спајајући геометризоване и органске форме на сугестиван начин улази у непрекидан процес преиспитивања, анализирања форми.
Испољавајући особен сензибилитет у креирању форми на инспиративан и аутентичан начин сугеришe природне појаве у кретању дајући значајан допринос развоју скулпторске мисли код нас.
Проф. др Јеша Денегри у тексту каталога између осталог наводи: „Душан Петровић је један од протагониста феномена у домаћој критици и историји уметности познатог под називом „нова београдска скулптура“…При томе, атрибут „нова“односи се на иновативне доприносе кој уноси у поимање дисциплине скулптуре у време и у средини њиховог деловања...обнова скулптуре не одвија се у смеру наставка примене класичних родова и мотива / фигуре, акта, портрета, апстрактне форме/,него пре ради се креирањима менталних концепта у статусу мануелно изведених уметничких објеката у различитим материјалима“...
https://youtu.be/In-xLQ7Zovw