АКТУЕЛНО
ИЗЛОЖБА ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ ГРАФИКА, ЦРТЕЖА И РАДОВА НА ПАПИРУ
Поводом 50 година рада и постојања, а у циљу презентације сопствене колекције уметничких дела, Галерија савремене ликовне уметности Ниш од 9.јуна у Официрском дому и Павиљону у Тврђави приређује изложбу Избор из Збирке графика, цртежа и радова на папиру аутора Соње Вукашиновић и Емилије Билић. Тиме се наставља циклус изложби којима установа обележава значајан јубилеј.
Збирка графика, цртежа и радова на папиру је најобимнија у фонду и броји 607 дела, од којих су најзаступљеније графике изведене у различитим техникама високе, дубоке и равне штампе, затим цртежи и радови на папиру. Формирана је током пола века постојања установе, захваљујући Ликовној колонији „Сићево“, Графичкој радионици „Сићево“, резиденцијалним програмима, поклонима уметника и откупима након самосталних и колективних изложби. Обухвата радове југословенских и српских, као и страних уметника, који су били присутни на ликовној сцени у периоду од 1970. до данас.
У Официрском дому биће презентовано око 60 графика и цртежа српских и југословенских уметника. Овом изложбом може се сагледати развој графичке уметности и разноврсност техника на овим просторима, почев од дрвореза, линореза, бакрописа, акватинте, мецотинте, суве игле, сито штампе и дигиталног принта.По садржају дела збирке су заснована на различитим тематским приказима, од пејзажа, портрета, фигурација, преко апстрактних и асоцијативних приказа и геометриских композиција.
Када је о цртежима реч, у Збирци су поред класичних, који су задржали своју традиционалну дименију, преко бојених и колажа, присутна вешта експериментисања са различитим материјалима и самим тим рушења канона класичног цртежа. Не само због своје заступљености већ и квалитета, доказ су да је ова дисциплина опстала без обзира на све провокације савременог друштва и нове технологије и да је једнако третирана, као веома важан сегмент савремене уметности код нас.
У Павиљону у Тврђави биће изложено 40 радова страних стваралаца насталих у периоду од 1968. године до данас. Изложба даје увид у токове развоја графичке уметности у свету последњих педесет година, али и смер којим савремено стваралаштво иде, као и спремност графике, да можда више него други видови ликовног изражавања, прихвати интензивне промене и појаве у свету уметности.
Највећи број потиче из периода након двехиљадите године, што говори у прилог интензивнијој међународној сарадњи, али и значају оснивања Графичке радионице.
Разноврсност поетика и широк дијапазон графичких техника изложених дела, могу се приписати обухваћеним временским периодом од пола века, динамичним променама и кретањима на пољу уметности, утицају средине из које уметници долазе...
Изложба ће за публику, уз поштовање препорука и мера превенције бити отворена до 2.августа.
Галерија СЛУ је до сада поводом јубилеја приредила изложбе Избор из Збирке савременог сликарства, Збирке савремене скулптуре и Збирке нових медија, а од 15.септембра планирана је изложба дела из Збирке ликовних уметника Ниша.
С поштовањем,
Галерија СЛУ Ниш
Избор из Збирке савременог сликарства и Збирке савремене скулптуре у Официрском дому и Павиљону у Тврђави, а у Салону 77 – Избор из збирке нових медија.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш ове године обележава 50 година постојања и рада. Значајан јубилеј Галерија ће искористити за презентацију сопствене колекције уметничких дела која тренутно има 1689 инвентарних јединица, подељених у пет збирки.
Од уторка 9. јуна 2020. за публику ће бити отворене изложбе: Избор из Збирке савременог сликарства и Збирке савремене скулптуре у Официрском дому (период 1970-2000) и Павиљону у Тврђави (период 2000 -2020), а у Салону 77 - Избор из збирке нових медија.
Од самог оснивања Галерије савремене ликовне уметности Ниш 1970. године а у оквиру музеолошке делатности установе стваран је фонд уметничких дела на основу строгих критеријума и уз ажурно праћење актуелних кретања у савременој уметности. Данас је по свом обиму и садржају то изузето вредна колекција наше новије уметности. Фонд је формиран различитим врстама набавке: откупима са самосталних и колективних изложби одржаних у Нишу, поклонима аутора, захваљујући Ликовној колонији „Сићево“ и Графичкој радионици.
Збирка савременог сликарства садржи 584 дела, врло је комплекста и разуђена, пружа увид у сложена и вишеслојна кретања у нашем сликарству од почетка седамдесетих година XX века, односно од стишавања енформела, преко нове фигурације, различитих „ретро“ стилова осамдесетих до постмодерних тенденција, ангажованог сликарства и актуелних преиспитивања статуса слике као медија условљено применом нових софистицираних технологија. Широк је генерацијски распон заступљених уметника од најстаријих (Михаило Петров, Пеђа Милосављевић, Павле Васић, Иван Табаковић, Љубица Цуце Сокић, Милан Kоњовић, Божа Илић... ) и уметника који су током педесетих година ступила на нашу уметничку сцену ( Миодраг Мића Поповић, Стојан Ћелић, Миодраг Протић, Петар Омчикус, Kоса Бокшан, Бата Михајловић, Зоран Павловић,Младен Србиновић...) преко низа потоњих генерација, до младих уметника. Изложба ће садржати избор од педесетак слика а поред поменутих уметника биће заступљена и дела Боре Иљовског, Тодора Стевановића, Радомира Дамњановића Дамњана, Радомира Рељића, Марије Драгојловић, Милете Продановића, Мишка Павловића,Михаела Милуновића и других.
Збирка савремене скулптуре данас има 60 дела. Најстарије скулптуре у збирци су из 1965 године (Скулптура 23 - Ота Лога и Агресивна форма - Зорана Петровића која је редак пример енформел скулптуре у нашој уметности). У приличној мери збирка рефлектује паралелно егзистирајуће често и дијаметрално супротне правце у развоју скулпторске мисли код нас од класичног фигуративног приступа ( Радмила Граовац, Никола Kока Јанковић,Никола Вукосављевић), фигуралне стилизације различитих типова (Светомир Арсић Басара, Ђорђије Црнчевић, Анте Мариновић, Бранко Ружић) преко биоморфних и органских облика (Милија Глишић, Јован Kратохвил, Делија Правачки, Драган Дробњак,Мира Јуришић), геометријске стилизације (Александар Зарин, Момчило Kрковић) до скулптура ангажованог контекста које садрже фитбек актуелне стварности (Мрђан Бајић, Габијел Глид, Рајко Попивода, Здравко Јоксимовић) или потврђују промене у онтолошком статусу скулптуре, односно њену трансформацију у просторна и објектна уметничка дела приближавајући је другим медијима (Kоста Богдановић, Гордана Kаљановић Одановић, Никола Пешић, Марко Црнобрња). На изложби ће бити заступљено 27 скулптура поменутих аутора.
Збирка фотографије и нових медија је најмлађа самим тим и најмалобројнија збирка у колекцији ГСЛУ Ниш, чине је 47 дела превасходно домаћих аутора. Kако су од средине деведесетих година, код нас, промене у уметности биле праћене и интензивнијим истраживањима на пољу медијске презентације, стицали су се услови за рапиднију попуну ове збирке, која се одвијала током двехиљадитих. Нагласак на развоју ове збирке у највећој мери, односи се на откуп референтних дела. Изложбу чини избор од 12 радова међу којима су дела Душана Оташевића, Чедомира Васића, Анице Вучетић, Зорана Насковског, Слободанке Ступар, Ђорђа Одановића и др.
Аутори изложби су кустоси ГСЛУ Ниш: Радмила Kостић, Милица Тодоровић и Милан Ристић.
Изложбе ће трајати до 5. јула. Прво вођење кроз изложбу биће у петак, 12 јуна.
Током наредних месеци посебним изложбама биће представљене и остале збирке: Збирка графика,цртежа и радова на папиру (садржи 607 дела) као и Збирка дела ликовних уметника Ниша (372 дела).
ИЗЛОЖБА ДУШАНА МАРКОВИЋА
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ ПРИРЕЂУЈЕ ИЗЛОЖБУ ДУШАНА МАРКОВИЋА ИЗ БЕОГРАДА У „ПАВИЉОНУ“ НИШКЕ ТВРЂАВЕ ОД 14. МАЈА ДО 4. ЈУНА 2020. ГОДИНЕ
Нови радови представљају уметничке одговоре на догађаје који су обележили претходне године и који су, сходно томе, преобразили нашу стварност: масовни егзодуси, измењена геополитичка мапа Европе, Блиског истока, а и шире. Одсуство истинског дијалога у свакодневном и политичком дискурсу у којем једна страна не може и не жели да чује другу, подизање граница од бодљикавих жица које прете да прерасту у зидове због поновне потребе да се успоставе чврсте поделе и разлике, ширење лажних вести у настојању да кризно стање никада не престане и да се потреба за истином у потпуност затре, као и честа употреба сузавца због које се, на тренутке, чини да Европа не престаје да плаче. То су само неки од догађаја који су нашу садашњицу учинили довољно „занимљивом“ да би захтевала да буде уметнички пренета у радове с насловима: „Изгнанство“, „Да ли ме чујеш?“, „Тврде и тамне сенке“, „Бодљикаве вести“ и „Дајте Европи мало времена“.
Изложбу чине радови у којима је уобличена наша друштвена и политичка свакодневница - попут снапсхот-а они су исечци упечатљивих и памћења вредних призора из света који нас окружује, попут селфy-а они су уобличени уметником који их доживљава и ствара, а пре свега су уметничка опомена да је свет у коме живимо могуће променити па макар само и својим погледом на њега.
Душан Марковић је рођен 1948. године у Београду. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду где је и магистрирао 1977. године. Као стипендиста владе Белгије боравио је на Натионал Хогер Институт-у у Антверпену. До сада је самостално излагао више од 30 пута у земљи и иностранству. Ово је његово треће самостално представљање нишкој публици. Добитник је више награда и признања из области скулптуре и мале пластике попут „Златно длето“ УЛУСа и многих других.
Радно време Павиљона је од 12 до 17 сати сваког дана осим понедељка.
адреса електронске поште: dusanmarkovic@gmail.com инстаграм: dusanmarkovic facebook: Душан Марковић
Поводом 70 година рада Графичког колектива реализована је изложба Отисак времена 70/∞.
ОТИСАК ВРЕМЕНА 70/∞
Графички колектив - 70 година
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
Официрски дом
10 - 31. март 2020.
Поводом 70 година рада Графичког колектива реализована је изложба Отисак времена 70/∞.
Студијска изложба, чији је аутор и кустос Љиљана Ћинкул, маркира уметничку, лидерску и историјску улогу Графичког колектива, места сусрета и жаришта културног живота Србије и некадашње Југославије и неодвојивог дела
националног духовног идентитета.
Овом монографском изложбом фокусира се седам деценија рада Графичког колектива и историзује се визура његове пионирске улоге из првих деценија чија се витална енергија реферисала у идејним и практичним остварењима видљивим у контексту савремене културе. Његов континуитет и традиција представљају се поставком структурисаном у неколико сегмената указујући на најзначајнија дела, програме и личности, који су утемељили живот ове Куће.
Маркантан део поставке чине антологијска дела савременог графичког стваралашта награђена признањем Велики печат (56 радова) установљеним 1963. године. Сваки награђени рад прати образложење увек трочланог жирија истакнутих уметника и критичара. Колекција Плакати из педесетих, архивски материјал (публикације, видео презентација историје/програма Графичког колектива), део су овог вишемедијског концепта. У контексту различитих сегмената деловања ове Куће уметника - изложбе, награде, Колекција, међународна сарадња, едукативни програми, однеговани интелектуални и критичарски дискурс - видљива су доминантна струјања али и естетичке промене у којима је Графички колектив непосредно учествовао, пратио их и афирмисао.
Поставка ове изложбе у Нишу веома је значајна јер су уметници из овог уметничког центра, као и других делова Србије, били активни и још увек су витални део професионалног учинка Графичког колектива.
Промоција изложбе Отисак времена 70/∞, одржана је јуна/августа 2019. у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду. У обимној публикацији САНУ штампани су ауторски текстови Ирине Суботић, Гордане Поповић Васић, Љиљане Слијепчевић, Јеше Денегрија и Љиљане Ћинкул у којима се проблематизују различити сегменти рада Графичког колектива.
Током трајања изложбе биће организовано вођење и дружење са уметницима, о чему ћемо благовремено обавестити.
Изложба Отисак времена 70/∞.
Студијска изложба, чији је аутор и кустос Љиљана Ћинкул, маркира уметничку, лидерску и историјску улогу Графичког колектива, места сусрета и жаришта културног живота Србије и некадашње Југославије и неодвојивог дела националног духовног идентитета.
Овом монографском изложбом фокусира се седам деценија рада Графичког колектива и историзује се визура његове пионирске улоге из првих деценија чија се витална енергија реферисала у идејним и практичним остварењима видљивим у контексту савремене културе. Његов континуитет и традиција представљају се поставком структурисаном у неколико сегмената указујући на најзначајнија дела, програме и личности, који су утемељили живот ове Куће.
Маркантан део поставке чине антологијска дела савременог графичког стваралашта награђена признањем Велики печат (56 радова) установљеним 1963. године. Сваки награђени рад прати образложење увек трочланог жирија истакнутих уметника и критичара. Колекција Плакати из педесетих, архивски материјал (публикације, видео презентација историје/програма Графичког колектива), део су овог вишемедијског концепта. У контексту различитих сегмената деловања ове Куће уметника – изложбе, награде, Колекција, међународна сарадња, едукативни програми, однеговани интелектуални и критичарски дискурс – видљива су доминантна струјања али и естетичке промене у којима је Графички колектив непосредно учествовао, пратио их и афирмисао.
Поставка ове изложбе у Нишу веома је значајна јер су уметници из овог уметничког центра, као и других делова Србије, били активни и још увек су витални део професионалног учинка Графичког колектива.
Промоција изложбе Отисак времена 70/∞, одржана је јуна/августа 2019. у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду. У обимној публикацији САНУ штампани су ауторски текстови Ирине Суботић, Гордане Поповић Васић, Љиљане Слијепчевић, Јеше Денегрија и Љиљане Ћинкул у којима се проблематизују различити сегменти рада Графичког колектива.
Током трајања изложбе биће организовано вођење и дружење са уметницима, о чему ћемо благовремено обавестити.
Отворена изложба "Нишки цртеж: Граница"
Нишки цртеж је традиционална изложба Галерије СЛУ, која је као подршка видљивости и продукцији дела у овој дисциплини установљена 1991, а која се као годишња тематска изложба цртежа одржава од 2000. године. Ову двадесет и четврту изложбу под називом „Граница“ чине цртежи педесет седморо аутора. Жири у саставу Наташа Дрча и Милица Тодоровић, историчари уметности и Соња Вукашиновић, сликар детаљно је сагледао приспеле радове деведесет троје уметника.
Са једне стране одговори који појам границе непосредно поистовећују са линијом (Дејан Тривунац, Горан Митић, Душан Ђокић...) или смештају у домен формалног (Сања Ђорђевић, Владица Ристић...) или проблема преиспитивања сврсисходности (Милан Јакшић) или самих граница медија (Томислав Тодоровић, Елизабета Маторкић Бисенић, Вукашин Миловић, Миодраг Анђелковић, Тијана Савковић...), затим оних који тему проматрају са аспекта симболичке универзалности коју носе поделе у природи (Никола Вукосављевић, Томислав Тодоровић, Јелена Шаленић Терзић, Аница Радошевић, Јована Ђорђевић, Милан Видојковић, Наташа Станојевић) и оних који превазилазе границу опипљивог, препуштајући јој се или славећи имагинацију (Викторија Здравковић, Срећко Здравковић, Тијана Савковић, Лазар Шошевић), до оних који који тему смештају на фон личног (Анђела Мујчић, Тамара Миладиновић, Славица Ердељановић Цурк, Јована Милосављевић, Елизабета Маторкић Бисенић...) и најобимнијег скупа одговора кроз аспекте људских и друштвених слобода, заједно су и легитимисали намеру организатора изложбе при профилисању овог „уметничког задатка“.
Различита виђења и изводи из транзиционе ствакодневице и проблеми глобалног друштва и локалне манифестације драгоцен су допринос критичком сагледавању стварноси, као основи за развој грађанске будности. Опсервације са историјски ширег плана могу представљати виђење бескрајних, са дистанце можда и бесмислених кретњи (Вукашин Миловић) или пак маркирање образаца конфликата и подвојености (Слободан Радојковић), могу указивати на опасности догматизације (Љубиша Брковић, Братислав Башић, Тара Родић) и манипулације (Немања Миленковић). Са друге стране, запажања о агрегатима репресије и анестезираности (Стеван Китић) могу представљати кушање граница јавног и достојанства појединца (Софија Поповић), односно указивати на атмосферу опште контроле (Никола Марковић) и помирености са паралелним правилима (Милан Сташевић). Нашу друштвену збиљу прати и светски феномен изразите међусобне отуђености људи у тзв. „времену глобалног умрежавања“ (Љиљана Шуњеварић Ајбајтер, Радован Станојевић). Жал над светом (Милија Чпајак) смењује порив за борбу и спасење (Марко Вукша, Бојан Живић, Јадранка Вукојчић, Стефана Јовановић), бунт (Милан Крстић).
И при летимичном погледу на репертоар уметничких размишљања на тему границе, свесни смо њене интригантности у семантичкој разгранатости коју је понудила. Али осим тога, оно што заиста радује су и сами уметнички искази, и они својом лексичком дивергенцијом дају веру у виталност манифестације и самог медија. На крају, само у другом и другачијем може лежати добар одговор обесмишљеним или увредљивим призорима свакодневља, сензацијама трена и заборава.