АКТУЕЛНО
„Савремена јапанска графика“
Павиљон у Тврђави од 9. 3 до 23.3. 2021. године
ЈАПАНСКА ГРАФИКА У НИШУ
Љубитељи уметности имаће прилику да од уторка, 9. марта 2021. године уживају у ексклузивној поставци најновијих радова савремене јапанске графике малог формата, реализованих у различитим техникама и ликовним изразима.
„Ради се о групи од 60 ликовних стваралаца, чланова Удружења јапанских графичара, уметничке формације која је основана још 1931. године, и од тада веома активно наступа на изложбама свуда по свету са циљем промоције јапанске уметничке графике на међународном нивоу, а статус јединог јапанског удружења професионалних графичара добило је 2013. године“, објаснила је ауторка пројекта др.ум Снежана Петровић са Академије уметности у Новом Саду, додавши да изложба има за циљ промоцију јапанске културе графичког листа. Пре Ниша изложба је била представљена и у Новом Саду у Галерији „ Ла Виста“.
На поставци су заступљене графике малог формата, реализоване у различитим техникама високе, дубоке, равне, пропусне и дигиталне штампе.
Сагледавајући изложбу у целини уочава се мноштво различитих поетика од фигуративног до апстрактног израза. „Крећући се између знаковних, симболичких, асоцијативних, геометријских, стилизованих или реалистичких призора, јапански графичари макар у минијатурном сегменту свог рада задржавају барем мрвицу традиционалног, најочигледнијег у хватању фрагмента, тренутка, кратког исечка из реалног или измаштаног универзума“, закључила је проф. др. Јасна Јованов историчар уметности.
Сарадњу са јапанским Удружењем успоставила је новосадска графичарка Снежане Петровић и ова поставка графике малог формата резултат је њеног ангажовања. Потсетимо се да је Снежана Петровић 2018. године била учесник сазива Графичке радионице у Сићеву, а да је 2019. године реализовала изложбу „Мали кабинет мистерије“ у Салону 77 у нишкој тврђави .
5. НИШКИ САЛОН 12/2 отворена је 12. новембра у Официрском дому
Изложба 5. НИШКИ САЛОН 12/2 отворена је 12. новембра у Официрском дому. Селектори овогодишње изложбену су: Данијела Пурешевић - историчар уметности и ликовни критичар из Београда и мр. Миодраг Анђелковић- академски графичар из Ниша.
Учесници изложбе су: Здравко Јоксимовић, група ди СТРУКТУРА, Бојан Радојчић, Никола Марковић, Јелена Шалинић Терзић и Иван Петровић ( у селекцији Данијеле Пурешевић) као и Здравко Вајагић, Александар Цветковић, Милан Туцовић, Станко Зечевић, Братислав Башић и Милица Лилић ( по избору Миодрага Анђелковића).
Због епидемиолошких мера одступило се од досадашње праксе да се на отварању изложбе додели награда Нишког салона тако да је Комисија за доделу награде заседала дана 3. децембра у 11 сати.
Комисија је одлучила да награду 5. Нишког салона 12/2 додели Николи Марковићу -уметнику из Ниша, за мултимедијални рад Сви ће људи браћа бити из циклуса „Логика тарабе 16/9“.
Награда ће уметнику бити уручена у уторак у 13 сати у изложбеном простору.
Записник Комисије преслеђујемо у целости.
ЗАПИСНИК КОМИСИЈЕ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ НА 5. НИШКИ САЛОН 12/2
Комисија за доделу награде на 5. Нишком салону именована је у саставу: Биљана Грковић,историчар уметности-музејски саветник (председник), др Дејан Тубић, историчар уметности и Соња Вукашиновић, академски сликар-музејски саветник (чланови). У условима пандемије и поштовања заштитних мера, Комисија је радила у току трајања изложбе, на поставци Нишког салона, у галеријском простору Официрски дом (Биљана Грковић и Соња Вукашиновић, док је трећи члан комисије Дејан Тубић, учествовао онлине) дана 3.12.2020. године.
Комисија, пре свега, изражава задовољство да је Галерија савремене ликовне уметности ове године, у отежаним условима рада и живота, организовала и реализовала 5. Нишки салон.
Поштујући селекторске приступе на 5. Нишком салону 12/2 и јасно постављене тезе и концепт изложбе који окупљају радове и изабране уметнике, Комисија је донела следећу
ОДЛУКУ
Да се награда 5. Нишког салона додели уметнику Николи Марковићу за рад „Сви ће људи браћа бити“ из циклуса „Логика тарабе 16/9“, из 2020. године. Рад је осмишљен и реализован за Нишки салон као мултимедијална инсталација коју чине цртежи, део металне ограде и звучна анимација, пажљивим и промишљеним приступом и извођењем. Наизглед једноставним средствима уметник пропитује садашњост која се одвија између ограничења која се постављају или која сами постављамо у околностима у којима се одвија свакодневни живот, пропитивања граница, забрана и слобода, аналогног и дигиталног света, у условима опште поларизације.
Уједно обавештавамо јавност да је изложбени простор Официрски дом отворен за публику од 12 до 17 сати, а Павиљон у Тврђави од 12 до 16 сати, сходно новим епидемиолошким мерама. Изложбени простори раде од уторка до недеље а посетиоци су дужни да поштују све прописане епидемиолошке мере.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
„НИШКИ ЦРТЕЖ “ од четвртка, 24. децембра, од 12 сати
Од четвртка, 24. децембра, од 12 сати поштоваоци уметности ће у великој сали Официрског дома моћи да посете изложбу „НИШКИ ЦРТЕЖ “. Тема овогодишње изложбе је СВАКОДНЕВИЦА. Изложба садржи радове 62 уметника различитих генерација из Ниша, Београда, Новог Сада, Крагујевца, Краљева, Лесковца, Јагодине...
Свакодневицу доживљавамо као подручје обичног, ни по чему изузетног живљења из дана у дан, које је испуњено рутинским и репетитивним уобичајним активностима. Епидемиолошка пандемија која је обележила 2020-ту годину променила је свакодневне навике и обавезе, наметнувши нове (ношење заштитних маски, дистанцирање, ограничево кретање) и изменила нашу свакодневицу, која је стога ове године другачија од предходних. „Обрађујући ову теми, уметници су се концентрисали на различите сегменте свакодневице од прозаичних активности, преко прихолошких и менталних ситуација до односа према природи. Радови говоре о стању у коме се налази савремени човек али и о напорима да се одупре недаћама свакодневице“ - пише у предговору каталога Соња Вукашиновић.
Цртежи су реализовани различитим техникама, одишу разноврсношћу индивидуалних израза и стилова исказаних кроз експресивност потеза, виртуозност линија, ограничену примену боје а на основу фигуративног, симболичног и апстрактног приказа или линеарног растера.
Свако од уметника је на себи својствен начин материјализовао сопствено виђење свакодневних ситуација и стања кроз која пролазимо и у којима живимо.
Неки од заступљених уметника су: Мирослав и Миодраг Анђелковић, Братислав Башић, Славица Ердељановић Цурк, Љубиша Брковић, Бранко Николов, Милан Ристић, Марион Дедић, Ана Цвејић, Јелена Шалинић, Бојан Оташевић, Јован Спасић, Дејан Ристић...
Изложба „Нишки цртеж“ је традиционална изложба Галерије савремене ликовне уметности Ниш која се ове године одржава по двадесетпети пут.
Српско-белгијски уметнички дијалог
Од суботе 21. новебра у 12 часова публика у Нишу ће у Павиљону Тврђави моћи да посети изложбу дела насталих у оквиру пројекта „Српско-белгијски уметнички дијалог“, који је под насловом „Пирода и савремено визуелно стваралаштво“ одржан у августу 2019. године, у згради „Ликовне колоније Сићево“.
У циљу доприноса мобилности и повезивању савремених стваралаца, размене искустава и идеја, као и интернационализацији програма, Галерија савремене ликовне уметности Ниш покренула је 2017. године манифестацију „Уметнички дијалози“, који подразумева резиденцијални боравак домаћих и уметника одређене од европских земаља у згради Ликовне колоније „Сићево“ и реализацију заједничке изложбе у обе средине. У оквиру другог циклуса одржавања, са темом „Природа и савремено визуелно стваралаштво“, радни боравак по четворо уметника из Белгије и Србије реализован је у периоду од 5. до 12. августа 2019.
Са високом уметничком одговорности и моралном свести, учесници су дали допринос мишљењу широког тематског круга који је пред њих постављен. Моћ и немоћ природе (Мишел Барзин / Мицхел Барзин), као и неопходност подршке њеној виталности (Слободан Радојковић), отпор који природа улаже у сопствени опстанак (Патриција Сонвил / Патрициа Сонвилле), те отсуство свести о деловању човека на животно окружење и императив конфора (Јованка Младеновић), као предуслов нарушавања закона космичке равнотеже (Милена Путник), и са друге стране, виртуелизовање предела и праћење промена њиховог онтолошког статуса (Немања Лађић), или смештање виђеног у котнекст шире слике света (Роман ван Винсен / Ромаин Ван Wиссен), или мапе сопствених путева и сензација (Софи Легрос / Сопхие Легрос ), изводи су из медијски разноврсних дела ове изложбе. Релевантност насталих радова у оквирима опуса уметника представља успех овог пројекта, али и важан фактор квалитетне попуне колекције нишке галерије.
Изложба српских и белгијских уметника у Павиљону у Тврђави трајаће до 10. децембра.
НИШКИ САЛОН 12/2
Од четвртка 12. новембра од 18 сати ликовна публика ће бити у прилици да посети изложбу НИШКИ САЛОН 12/2. Изложбу чине радови дванаесторо уметника по избору два селектора: Данијеле Пурешевић из Београда и Миодрага Анђелковића из Ниша.
Изложба НИШКИ САЛОН је као годишња изложбена манифестација уврштена у програм рада Галерије савремене ликовне уметности 2016. године са намером да поспеши креативну сарадњу, мобилност и комуникативност између уметника, критичара и установе. Овогодишњи Салон је пети по реду.
По пропозицијама изложбе сваки од два селектора самостално одређује концепт свог ауторског пројекта тако да изложба такође пружа могућност дијалога, поређења и сучељавања критичарске мисли селектора кроз појединачне одговоре уметника.
Селектори овогодишњег Салона су: Данијела Пурешевић (историчар уметности; селектор и уметнички директор више изложбених манифестација у Србији; аутор бројних текстова каталога изложби, од 1990. ликовни критичар и уредник у Редакцији за културу ТВ Београд (РТС) за коју је урадила више од 2000 прилога из области визуелних уметности; добитница награде „Ранко Радовић“ 2010. године (заједно са арх Данком Селинкићем) и награде Лазар Трифуновић“ 2015. године за критичко промишљање савремене уметности; Члан је УЛУПУДС-а и АИЦА) и Миодраг Анђелковић (магистар графике; реализовао двадесетак самосталних изложби; добитник више награда и признања за сликарство и графику; дуги низ година објављивао чланке из домена ликовне критике у дневном листу „Народне новине“ Ниш; аутор бројних текстова публикованих у каталозима).
Динијела Пурешевић каже: „Као фокус за промишљање актуелних тенденција у овдашњој визуелној уметности определила сам се за геолошки појам - антропоцен, и одабрала радове шесторо аутора који на различите начине илуструју статус човека и његову интеракцију са окружењем у савременом тренутку. У радовима обухваћеним овим избором уметници испитују: тачку ослонца савременог човека у епохи временског убрзања (Здравко Јоксимовић), међуоднос човека и природе кроз стварни и виртуелни простор (група диСТРУКТУРА), баве се археологијом геолошког слоја ког дефинише бетон (Иван Петровић), патологијом односа појединца и властодршца (Бојан Радојчић), питањем граница и ограђивања индивидуалног простора (Никола Марковић) и судбином човечанства које је досегло до обале митолошке реке Стикс (Јелена Шалинић Терзић).“
Миодраг Анђелковић се определио за уметнике широког генерацијског распона и различитих стилских одредељења којима је заједничко поверење у сликарство и слику као традиционални медиј. У његовој селекцији су: Здравко Вајагић, Станко Зечевић, Александар Цветковић, Милан Туцовић, Братислав Башић и Милица Лилић. Њихови ликовни изрази припадају различитим видовима фигуративног и асоцијативног сликарства.
Традиционално, биће додељена и награда Нишког салона 12/2 о којој ће одлуживати посебно именован, трочлани жири.
Изложба ће трајати до 12. децембра. Кустос изложбе је Милица Тодоровић.
Посетиоци су дужни да поштују превентивне епидемиолошке мере.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
Изложбa слика „НИТИ ИГРЕ“ - Сање Маџаревић
Изложбу слика „НИТИ ИГРЕ“ - Сање Маџаревић од 3 - 18. новембра, Павиљон у Тврђави сваког дана осим понедељка од 12-17 сати. Кустос изложбе је Радмила Костић, музејски саветник.
Сања Маџаревић свој ликовни говор креира кроз свеж, иновативан концепт у коме на особен начин испољава критичан став према актуелном друштвеном тренутку.
Током стваралачког процеса превазилази уобичајени дискурс користећи мотиве животиња којима даје прикривене људске атрибуте (попут Џорџа Орвела), док флорални мотиви имају одређену значењску улогу, формирајући сложену, неочекивану сценографију залазећи у подручје преиспитивања нашег стварног окружења. Испод призора наизглед наивне и безазлене дечје игре крију се комплексне алегорије наше свакодневице, као критика савременог друштва. Симболика невиности игре у целини супроставља се са реалношћу и све присутнијом окрутности света који нас окружује. Мотиви бодљи алудирају на могуће проблеме са којима се човек сусреће током свог живота, указујући, пре свега, на политичке неправде у којима снага појединца и управљачка моћ излазе у први план. Успостављајући сатиричан начин комуникације апелује на тежак положај обичног човека и његовог окружења: његову излоацију, апатију, безнађе, инертност, док истовремено долази до процеса јачања разних друштвених механизма моћи. Развијајући комплексну причу Сања Маџаревић отвара тешка, драматична питања страха, патње и издржљивости не само у садашњем времену, већ и у прошлом и будућем, као својеврсну опомену човечанству. Настојањем да идентификује и критички преиспита позицију човека у данашњем свету, уметница различитим значењским нивоима упозорава на орвеловско друштво контроле и надзора постављајући универзална питања смисла свега постојећег. Сопствено разочарање друштвом и међуљудским односима артикулише кроз привидну конструкцију ведрог призора, са дозом скривеног сарказма и опорости крећући се на релацији између живота и уметности. Постижући хармонију и склад свих ликовних елемената: сигурним линијама, светлим, сочним бојама, уравнотеженом композицијом и наизглед бајковитом тематиком на искрен и убедљив начин упозорава на заблуде и контроверзе данашњег друштва наслућујући дистропијску визију будућности.
Сања Маџаревић је рођена 1991. године у Чачку. Завршила факултет ликовне уметности 2015. године у Београду у класи проф. Анђелке Бојовић. Члан је УЛУС-а од 2016. године. Била је стипендиста Фонда за младе таленте „Доситеја“ 2014/15. године а потом стипендиста Фонда за изузетно надарене ученике и студенте. До сада је приредила 8 самосталних изложби у Младеновцу, Чачку, Београду, Пироту, Новом Саду и Смедеревској Паланци.
Изложба цртежа ЂУРЂЕ СИВАЧКИ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш Вас позива да посетите изложбу цртежа ЂУРЂЕ СИВАЧКИ од 14. октобра до 1. новембра 2020. Павиљон у Тврђави.
Изложба цртежа Ђурђе Сивачки из циклуса „Гениус лоци“ представља серију пастела са темом ентеријера и екстеријера. „Њихова огољеност и базичност онемогућавају нам прецизно позиционирање у времену, као и одређивање њихове тренутне намене.Градови данас представљају хаотично нагомилавање најразличитијих ентеријера у простору. Синтагмом Гениус лоци проблематизује се јединственост ових грађевина и, најзад, њихово постојање, као и проблем идентитета индивидуе у таквом окружењу. Налик Пекићевом јунаку који негира постојање архитектуре, већ тврди да је оно што егзистира само њен изглед: „никада пуки облик неће бити суштина архитектуре, архитектура ће увек бити сакривена у садржини тих облика“, ми се питамо постоји ли још увек гениус лоци у нашем времену.Ова тема инспирисала ме је да на цртачки начин промислим и представим град и његову архитектуру. Сива гама градског окружења представљала ми је колористички изазов, а њена геометрија подстакла да налазим занимљиве композиције унутар ње.Предлошци за настале цртеже су различити: незавршене грађевине обрасле маховином, призор Сарајева у магли, разрушена кућа у Израелу, поглед на панораму индустријског дела града кроз прозор напуштеног стана, рефлексија једне зграде на другој. Ту су и кадрови из филмова шведског редитеља Роја Андерсона, чија кинематографија представља приказ града сачињеног од кулиса- сивомаслинастих кутијастих грађевина. Самотност и непокретност ових призора нуде посматрачу медитативну атмосферу и простор запитаности над опстанком идентитета јединке у савременом свету.“ - Предговор из каталога Ђурђа Сивачки.
Ђурђа Сивачки је рођена 1983. године у Београду. Завршила је основне и мастер студије на Филолошком факултету у Београду, а потом основне и мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Гордана Николића. Докторант на истом факултету. Ради као асистент на Факултету ликовних уметности од 2017. године. Члан УЛУСа. Самостално излагала у Београду, Лазаревцу, Крагујевцу и ово је њена 8 самостална изложба.
Изложба сериграфија Ендија Ворхола
У изложбеној сали у Официрском дому у Нишу у организацији Галерије савремене ликовне уметности, од четвртка 8. октобра у 12 часова могуће је посетити изложбу сериграфија Ендија Ворхола из колекције галерије Висцонти Фине Арт Љубљана.
Поставку чине препознатљиви радови Енди Ворхола, настали у периоду 60-тих година прошлог века када је поп арт достигао врхунац уметничког изражавања. Сито штампа као препознатљива техника поп арта заступљена је у већини радова. Контраверзни и увек занимљиви Ворхол представљен је иконичким радовима поп арта: Марилyн Монрое, Флоwерс, Марта Грахам, Ладиес анд Гентлеман и Спеедскатер, рад који је настао за потребе одржавања Зимских олимпијских игара у Сарајеву (1984).
Енди Ворхол (Андy Wархол) или правим именом Ендру Вархола рођен је 6. августа 1928.године у Питсбургу. Креће на студије комерцијалне уметности на Карнеги институту за технологију у Питсбургу, које завршава 1949. године након чега се настањује у Њујорку. У Њујорку започиње веома успешну каријеру радећи рекламе и илустрације за чаописе: „Вогуе“, „Харпер'с Базаар“, „Неw Yоркер“ и „Гламоур“.
До почетка 1960. је био успешни рекламни илустратор. Толико успешан да га нико није прихватао као уметника. Узалудно је покушавао да дође до галерија које су га упорно одбијале. Тако је и почео да анализира однос између комерцијалне уметности и уметности и уместо да их доживи као супротне, као већина уметника, почео је да их спаја стварајући поп арт.
Шездесетих открива лименку са супом Цампбелл, за коју каже да је задивљујућа у својој баналности, а која ће врло брзо, поред лименке Кока-коле постати инспирација његове уметности. Као опчињен почиње често да је црта и слика, а потом и штампа уз помоћ сито штампе у више примерака. Тврдио је да не постоји само један медиј којим се може изразити. Чврсто је веровао да је баш све дозвољено и да баш то све треба искористити до максимума. Ворхол ће свесно или несвесно постати вођа једне неуротичне али ипак сензибилне, урбане и космополитске генерације којој је све, па чак и више од тога, било допуштено.
Године 1963. Енди набавља 16-милиметарску камеру која ће допринети његовој филмској каријери. Тако су настали чувени филмови„Цхелсеа Гирлс“ и „Емпире анд Блоw Јоб“. Иако су та филмска дела приказивана малобројној, одабраној публици, стекла су итекако велику славу због медијске пажње коју су привлачили њихови протагонисти. Ворхолов центар уметности, место где је правио креације а звао их „рекреације“ био је његов студио за уметничку продукцију „Тхе Фацторy“. У том студију Ворхол је запошљавао и надгледао „уметничке раднике“ који су израђивали графике, ципеле, филмове, књиге... Оно због чега је Ворхол заиста био јединствен је то што је обичност уздизао на трон врхунске уметности.Била је то нека врста моћи из које је црпио снагу читавог живота. Тако је и анонимне појединце , у својим филмовима, претварао у праве звезде. Позната је његова „рекреација“ чувене Да Винчијеве „Последње вечере“. Током читавог живота израђивао је аутопортрете сликане једнако јарким и агресивним бојама и чувени портрети познатих личности које су се напросто утркивале да постану предмет Ворхолове пажње и уметности. Тако се добила хроника најталентованијих, најпознатијих и најбогатијих људи тог периода. Величина Ворхолових портрета је у томе да он не само да бира звезде свог времена већ и да је, портретишући их, допринео у великој мери њиховој популарности и статусу икона поп културе. Међу његовим музама биле су многе познате личности: испред свих америчка дива Мерилин Монро (Марyлин Монрое), уз коју су раме уз раме стајале и друге поп - иконе као што су Елвис, Мик Џегер (Мицк Јаггер), Елизабет Тејлор (Елизабетх Таyлор), Џеки Кенеди (Јацкие Кеннедy), Мухамед Али (Мухаммад Али), британска краљица Елизабета, али и незаборавна Еди Сеџвик (Едие Седгwицк).
Поред сликарства и филмова, Енди Ворхол бавио се и писањем. Познате његове књиге су: „Роман А“ ( у којем се налазе грешке у писању и фонетички записи звукова из позадине, као и аудио-записа Ендија и његових пријатеља из „Фабрике“), „Филозофија Ендија Ворхола“, „Од А до Б и назад“ ( за коју се тврди да су га написали његови пријатељи из „Фабрике“, а који описује Ворхолову поп филозофију кроз звук и разговоре), „Попизам: Ворхолове шездесете“ и „Дневници Ендија Ворхола“.
Енди Ворхол умро је у болници у Њујорку 22. фебруара 1987.године, али не под својим именом, јер није желео да се зна да је био болестан.
Остаће упамћен као „ Принц поп-уметности“, уметник који је у потпуности проживео „амерички сан“.
Уз поштовања превентивних епидемиолошких мера, публика ће ову изложбу моћи да посети до 28. октобра. Радно време галерије у Официрском дому је од 10 до 20 часова.
Милоша Насковић - „Омаж морском јежу“
Ликовна публика ће од уторка 22. септембра, у Салону 77, моћи да посети изложбу Милоша Насковићa коју чине слике и цртежи из циклуса .
Серијом радова насталих последњих година, Милош Насковић варира ликовни приступ почетном мотиву са јасном градацијом од асоцијативног до апстрактног, упућујући нас у трансформацију и генезу самог поступка. Постепено потискујући наративни слој дела, аутор са посебном пажњом развија и гради визибилни ниво. Ослањајући се на говор и садејство ликовних елемената, уметник слика слободним и жустрим, често ритмованим гестом. Комбинацијом поступака (сликање шпахлом, прскање и цурење боје), преплетима потеза и сликаних слојева, употребом сликарских и несликарских материјала, ствара дела наглашених тактилних вредности и разуђене сликане материје, блиска духу апстрактног експресионизма и гестуалног сликарства. У времену различитих неслобода, за Милоша Насковића сликарство је оаза креативне слободе а сам сликарски чин средство изражавања властитог унутрашњег гласа, мисли и осећања.
Милош Насковић је рођен 1974. године у Алексинцу. Завршио је средњу Уметничку школу у Нишу. Дипломирао и магистрирао на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Докторски уметнички пројекат одбранио је под менторством проф. Биљане Вуковић, на истом факултету 2015. године. Реализовао је десет самосталних изложби. Учествовао на бројним групним изложбама цртежа, слика и графика. Професор је на Академији Васпитачко-медицинских струковних студија у Крушевцу, одсек Алексинац. Живи и ствара у Београду.
Кустос изложбе – Милица Тодоровић, музејски саветник
Аутор текста у каталогу – др Оливера Ерић, историчар уметности
Изложба ће трајати до 9. октобра.
Радно време Салона 77 од 11 до 14 и од 16 до 20 сати, понедељком затворено.
Посетиоци су дужни да поштују превентивне епидемиолошке мере.
ИЗЛОЖБА ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ ДЕЛА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА НИША
ОФИЦИРСКИ ДОМ И ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ, 15. СЕПТЕМБАР – 6. ОКТОБАР
Поводом 50 година рада и постојања, а у циљу презентације сопствене колекције уметничких дела, Галерија савремене ликовне уметности Ниш од 15.септембра у Официрском дому и Павиљону у Тврђави приређује изложбу Избор из Збирке дела ликовних уметника Ниша. Аутор изложбе је музејски саветник Радмила Костић.
Формирање Збирке дела ликовних уметника Ниша треба везивати за бројне излагачке активности нишких уметника, како у самом Нишу, тако и изван њега. Збирка је конципирана као засебна целина у намери да представи разноврсне ликовне праксе уметника на једном месту, а циљ формирања је прикупљање, чување, проучавање, промовисање и праћење целокупног стваралаштво уметника нашег града од 1970. године до данас. Они се током година постепено укључују у савремене токове југословенске уметности, учествују на републичким, савезним и иностраним изложбама, где су добијали значајне награде. Захваљујући управо њиховој иницијативи обновљен је рад Ликовне колоније у Сићеву и основана Галерија савремене ликовне уметности .
Низ година уназад изложбе нишких уметника гостовале су у већим центрима у земљи (Загребу, Београду, Сарајеву) и иностранству ( Енглеска, Румунија, Швајцарска, Француска ..)
Током времена ликовни уметници Ниша, који су чланови Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) оснивају самоиницијативно подружницу у Нишу 7. јануара 1980.године. Удружење окупља сликаре, вајаре, графичаре, чланове Удружења ликовних уметника Србије који живе и раде у Нишу са циљем унапређења ликовног стваралаштва на територији општине.
Током седамдесетих и осамдесетих Збирка се попуњавала претежно откупима са текућих колективних и самосталних изложби. Ипак, већи део формиран је захваљујући Ликовној колонији у Сићеву, Ликовној колонији у Луцерну, поклонима аутора, откупима и откупним наградама.
Најбројнији су радови Миодрага Анђелковића (20), Мирослава Анђелковића (15), Радомира Антића (12), Миомира Цветковића (12), Александра Девића (11), Ђура Радоњића (11), Момчила Митића (11), Столета Стојковића (10), Мирољуба Алексића (9).
Када је у питању графика, Збирка се попуњавала спорадично индивидуалним поклонима аутора, потом графикама са Симпозијума литографије одржаног у Уметничкој школи у Нишу (1986.) све до почетка рада Графичке радионице Сићево (2006.) у чијем раду учествују и нишки уметници. Вајари су заступљени у мањем броју, јер се мањи број уметника определио за ову захтевну ликовну дисциплину. Па ипак ,током осамдесетих они су запажени поред сликара на републичким смотрама освајајући престижне награде.
Медиј фотографије, као и нови медији у оквиру Збирке тренутно су у најмањем броју заступљени, али надамо се да ће захваљујући Факултету уметности у Нишу и доласку нових генерација повећати број уметника који негује ову врсту визуелног језика.
Од 15.септембра у Официрском дому ће бити изложено 47 слика и 11 скулптура, а у Павиљону у Тврђави укупно 30 дела : графика, цртежа и фотографија и нових медија-одабир из Збирке дела ликовних уметника Ниша.
Изложба ће за публику, уз поштовање препорука и мера превенције бити отворена до 6.октобра.
Галерија СЛУ је до сада поводом јубилеја приредила изложбе Избор из Збирке савременог сликарства, Збирке савремене скулптуре, Збирке нових медија и Збирке графика, цртежа и радова на папиру.
