АКТУЕЛНО
промоција монографије „Драган Костић“
У уторак, 10. маја 2022. године у Галерији Официрски Дом са почетком у 12 сати, биће одржана промоција монографије „Драган Костић“
О књизи ће поред аутора Соње Вукашиновић, говорити историчар уметности, Наташа Дрча и историчар уметности Милица Тодоровић.
Књига је издата 2020. године, издавач је Галерија савремене ликовне уметности Ниш. Књига је обима 167 страна и тако је конципирана да садржи 15 поглавља:
Живот и ангажовање (1933-2016),Сликарство, Рани период – Енформел (1958-1975), Средњи период – Лирска апстракција (1971-1989), Касни период- Постмодерна ((1989-2016), Портрети, Пејзажи, Мртва природа, Имагинарни предели, Уместо Закључка, Репродукције у боји, Песници о сликару, Каталог дела, Биографија, Поговор Зоран Костић. Графичко обликовање монографије потписује Магда Радојловић, дипломиради графички дизајнер. Рецензију за књигу писала Милица Тодоровић, музејски саветник.
Драган Костић (1933-2016) је од дипломирања 1960. године на Академији ликовних уметности у Београду па до своје смрти 2016. живео и стварао у Нишу оставивши дубок траг у историји града несебичним залагањем око оснивања Ликовне колоније Сићево, Галерије савремене ликовне уметности Ниш, проширења и вођења Уметничке школе као њен дугогодишњи директор као и оснивања Факултета уметности у Нишу.
За живота је организовао шест самосталних изложби у земљи и иностранству, учествовао на многим значајним колективним изложбама на простору бивше Југославије и иностранства, добитник је шест награда за допринос у сликарству и култури града.
Током свог уметничког пута претежно је био концентрисан на сликарство, дотицао се и цртежа као самосталне дисциплине, графике па чак и керамике. Немогуће је утврдити тачан број насталих радова. Трнутно евидентирана његова заоставштина броји преко 100 завршених слика и мањи број цртежа у атељеу покојног Костића, један одређени број је отуђен, а известан нестао након обијања његовог атељеа 2014. год. Такође, његова дела се налазе у установама културе у Нишу, Народном музеју, Галерији савремене ликовне уметности Ниш, приватним и државним фирмама и колекцијама у земљи и иностранству. Годинама и деценијама је стварао из личног задовољства не придајући значај личној промоцији. Мали број ликовних критичара је писало о њему и та документација обично није сачувана. Текстови који су пронађени од 1960. до његове смрти потврђују наше запажање колико је био скроман у интерпретацији личног стваралаштва а потенцирана уметност и културна дешавања средине за коју се залагао.
Марко Вучковић- скулптуре
Изложба скулптура Марка Вучковића. Изложбу чини серија радова различитих димензија насталих током последњих пар година.
Марко Вучковић је рођен 1992. године у Крушевцу. Дипломирао је најпре на Високој школи електротехнике и рачунарства 2015. године, потом је основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку за примењено вајарство. Члан је УЛУС-а од 2020. године.
Самостално је излагао у Београду (Галерија СКЦ, 2020; Галерија 73, 2022). Учествовао на двадесетак колективних изложби у Београду, Крушевцу, Панчеву.
Основну мотивску инспирацију Марко Вучковић налази у природним формама и људском телу али су реални облици само његов почетни импус који је ликовним средствима трансформисан до асоцијативно - апстрактног нивоа. Применом принцима редукције и сублимације, отклањајући све сувишне детаље, Вучковић долази до складних и елегантних формалних решења која стоје у основи органских облика.
Свестан оптерећења које носи живот савременог човека, уметник посебно апострофира неопходност креирања властитих одбрамбених механизама у циљу савладавања свакодневних егзистенцијалних препрека, а у људском организму и процесима који се одвијају у њему, препознаје идеал функционисања једног система и често прибегава визуелизацији, односно скулпторском дефинисању тих процеса. Како сам каже „желим да шаљем позитивне, чисте, инспиративне и здраве сигнале“. Заступајући у суштини позитивнистички став о улози и сврси уметности, аутор као да нам симболично поручује да су снага, лепота и узвишеност у нама самима, што треба лично освестити.
Складним формама, прецизном завршном обрадом, вештим комбиновањем традиционалних и индустријских материјала, хроматским вредностима и усаглашеношћу разноликих текстура, Вучковић ствара дела која поседују оптимистички дух и уметничку изражајност.
Кустос изложбе Милица Тодоровић, музејски саветник
Изложба ће трајати до 22. маја.
IN MEMORIAM ДРАГАНА КОСТИЋА
РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА IN MEMORIAM ДРАГАНА КОСТИЋА, 28. април 2022.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш, заједно са породицом Костић приређује велику ретроспективну изложбу In memoriam Драгана Костића у Галерији Официрског дома у четвртак, 28. априла 2022. године са почетком у 19 сати, као и промоцију монографије „Драган Костић“, уторак, 10. маја 2022. у 12 сати, галерија Официрски дом
Изложба као и промоција монографије, била је предвиђена у години обележаваља јубилеја 50 година Галерије савремене ликовне уметности Ниш, 2020. године, али је због глобалне пандемије одложена.
Драган Костић је рођен у Прокупљу 1933. али је убрзо због окупације и почетка другог сведског рата са породицом пресељен у Ниш. У Нишу завршава Основну школу и почиње да ради код чувеног нишког фирмописца, „Пешића“ на учење заната.Његови таленти су примећени и на наговор мајстора и уметника који су долазили послом у фирмописачку радњу, Драган се уписује у Уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу. После друге године конкурише за упис на Ликовну Академију у Београду и уписује сликарство код професора Зорана Петровића. По завршетку студија враћа се у Ниш где почиње да ради као професор у Уметничкој школи Ђорђе Крстић. Активно излаже са члановима УЛУСа као и са нишким уметницима и већ тада бива запажен на многим изложбама. Магистрирао је у класи професора Недељка Гвозденовића. Активно излаже и са гупом „Четворица“ у Загребу, као и на Октобарском салону у Београду где добија и прву награду. Његови успеси се од тада стално нижу а радови рађени у стилу енформела инспиришу и многе песнике да о њима пишу. Активно се укључује у рад комисије за поновно оживљавање и организовање Ликовне колоније Сићево. Од 1962. године Драган Костић па све до своје смрти залагао се за унапређење и оснивање културних институција попут Галерије савремене уметности, проширење зграде Уметничке школе, оснивање Академије у Нишу, као и свих манифестација које постоје и данас, Ликовне колоније Сићево, Хорске свечаности, Филмски фестивал. За живота је приредио шест самосталних изложби у Нишу, Београду, Луцерну, Катерини. Добитник је неколико награда за допринос у сликарству. Ову изложбу посвећујемо његовом уметничком стваралаштву али и несебичном ангажовању као културни радник и народни посланик. Покушаћемо да се бар на тренутак присетимо свега онога што је успео да својом упорношћу и несебичним залагањем постигне, градећи универзитетски центар доследан цару Константину како је и сам увек говорио.
Никада није сувишно истаћи да је Костић био изузетно промишљен и да је свом послу приступао надасве озбиљно, одговорно и професионално. Одувек је био потпуно предан својој уметности, али морамо нагласити да је не штедећи себе, огромну енергију и време улагао у изграђивање ликовног живота и образовних и културних институција града Ниша. Његов стваралачки пут био је испреплетен изузетним сликарским радом и ангажованошћу бескомпромисног и пожртвованог културног радника и посланика.
Сам уметнички почетак и трагање за личним стилом и изразом био је више него обећавајући. Сетимо се само Октобарског салона у Београду давне 1965. када су његова дела била веома запажена једнако од стране публике и ликовне критике. Као сваки уметник имао је своје страсти и неисцрпни резервоар идеја, од којих је успешно градио сопствени уметнички свет, с тим што су га и личне идеје о развијању наставе и културног живота града, неретко одвлачиле од сликарства и стваралачког пута.
Ако се осврнемо на целокупни сваралачки пут Драгана Костића, детаљно анализирајући сваки период понаособ, почев од раног енформела преко лирске апстракције и појаве фигурације до постмодерне, уочавамоп извесно прожимање и континуиран развој са постепеним и слојевитим променама. Вечити заљубљеник у природу, транспоновао ју је и моделовао сасвим слободно. Саживео се са њом до те мере да је од ње створио нове имагинарне просторе. Кроз њу је проживљавао све историјске битке, сударе времена и религија. У сложеном сликарском поступку који је мукотрпно изграђивао, са пуно подсликавања и моделовања, пролазио је кроз бројне развојне фазе и периоде, чврсто решен да истраје у својим намерама и тежњама.
Од целокупне заоставшитине која се налази у власништву породице Костић којој се овом приликом од срца захваљујем на указаном поверењу и помоћи, пре свега професору Зорану Костићу, на изложби су заступљена дела која су власништво фонда Нишких сликара Народног Музеја Ниш, којима се такође захваљујем, и дела из фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Селекцијом смо се трудили да обухватимо све фазе и сегменте које је током свог живота обрађивао почев од првих слика са докторских студија преко енформела, лирске апстракције, постмодернизма, портрета, пејзажа, мртве природе и имагинарног предела.
Монографија која прати његово дело и уметнички рад, представља једну врсту захвалности Галерије и града Ниша, а сада већ и традицију штампања монографија нишким уметницима, који су оставили неизбрисиви траг у области ликовне уметности не само нашег града него и наше земље.
На промоцији монографије 10. маја 2022. године у 12 сати учествоваће Милица Тодоровић, уметнички директор Галерије СЛУ, музејски саветник и рецензент књиге, Наташа Дрча историчар уметности и кустос у Народном музеју у Нишу, сада у пензији, која је пратила, писала о нишким уметницима тог времена и Соња Вукашиновић аутор књиге, музејски саветник Галерије СЛУ Ниш.
Кустос изложбе, Соња Вукашиновић, музејски саветник
БЛОК - ТИПОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ У МОНТАЖНОМ СИСТЕМУ
Изложба под називом БЛОК - ТИПОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ У МОНТАЖНОМ СИСТЕМУ мр Сање Девић и др Биљане Станковић, графичких дизајнерки је продукт заједничке сарадње ауторки које остају доследне сопственим изразима и личним трагањима, обједињујући их у једну складну међусобно усаглашену целину. Сања Девић и Биљана Станковић су уметнице које су у потпуности посвећене графичком дизајну као једној од најдинамичнијих уметничких пракси заузимајући високе професионалне стандарде. У складу са најновијим савременим тенденцијама Сања Девић и Биљана Станковић остварују визуелну комуникацију користећи чудесни ликовни језик светлосно-типографске инсталације. Користећи слику, графику,текст и светлосне ефекте зналачки креирају причу или поруку у тренутку при чему посетиоци постају интегрални део поставке.
Сања Девић (1980), дипломирала је на Факултету уметности у Нишу, на одсеку за графички дизајн. Постдипломске магистарске студије завршила је на Факултету ликовних умјетности Цетиње, студијски програм - графички дизајн. Током професионалног рада, реализовала је велики број пројеката за клијенте широм света у свим областима графичког дизајна (САД, Канада, Велика Британија, Данска, Тајланд, Швајцарска, Сингапур, Француска, Мексико, Норвешка, Аустрија, Хрватска). Нјена излагачка делатност броји осамнаест самосталних изложби и преко шездесет групних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више награда за радове из домена примењене уметности. Њени радови објављивани су у књигама и часописима у земљи и иностранству. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС-а). Више пута је била члан жирија уметничких такмичења. Запослена је на Факултету уметности у Нишу на Департману за примењене уметности. Предаје предмете Просторна графика и Илустрација.
Биљана Станковић (1974), дипломирала на Факултету уметности у Приштини, одсек графички дизајн, где је и магистрирала из области Писмо са типографијом. Докторирала 2020.године н ФПУ у Београду –одсек примењене уметности и дизајна. До сад је одржала четрнаест самосталних и преко шездесет колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више награда из области писма. Бави с калиграфијом и пројектовањем туипографског писма.Запослена је на Факултету уметности у Нишу на Департману за примењене уметности. Предаје предмете Писмо и Типографија.
Кустос изложбе Радмила Костић, музејски саветник.
Изложба ће бити отворена у САЛОНУ 77 у нишкој тврђави до 3. маја .
DE PROFUNDIS: посвете Георгу Траклу
Поштовани,
Галерија савремене ликовне уметности Ниш, Огранак САНУ у Нишу, Народна библиотека „Раде Драинац” Прокупље и Scero Print – издаваштво, имају част да Вас позову на представљање књиге DE PROFUNDIS: посвете Георгу Траклу, групе аутора: Тракл, Палански, Младеновић, Јевтић, Прошић, Коцић, Вајкселбаум, Мишић, у петак, 15. априла 2022. године, у 12:00 сати, у изложбеном простору Галерије савремене ликовне уметности Ниш Салон 77, у нишкој Тврђави.
Говоре: др Горан Максимовић, главни уредник; др Мирјана Бојанић Ћирковић, рецензент; Драган Огњановић, рецензент; др Љубиша Коцић, уметнички критичар; Звонимир Костић Палански, књижевник.
Модератор трибине: Јован Младеновић
Изложба слика са колоније „Сићево“ у Прокупљу
6. априла 2022.
У галерији „Божа Илић“ отворена је изложба слика насталих на ликовној колонији „Сићево“, из два сазива, 2020. и 2021. године, коју ће прокупачки љубитељи сликарства моћи да виде до краја априла.
– Ликовна колонија „Сићево“ наставља традицију Прве југословенске уметничке колоније, чији је оснивач, наша позната сликарка Надежда Петровић. Она је у лето 1905. године у селу Сићеву, надомак Ниша, окупила своје колеге из минхенских дана школовања, претварајаући Сићево у својеврсни балкански Барбизон. Био је то први и једини заједнички рад уметника у Сићеву почетком 20. века, рекао је отварајући изложбу у Прокупљу, историчар уметности Драган Поповић.
У раду ове ликовне колоније 2020. године учествовали су следећи уметници Никола Џафо, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси, Ивана Ивковић, Милан Панић, Наташа Дејановић и Владимир Станковић. Она је, на основу Одлуке кризног штаба града Ниша, због погоршане епидемиолошке ситуације заразне болести Ковид 19, одржана путем он лајн платформе.
Овогодишњи 58. сазив Колоније, сачињавали су Милован Чикић, Драган Мијач Бриле, Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић, Тара Родић, Јован Спасић, Иван Миленковић, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић.
Према речима историчара уметности Радмиле Костић, оно што представља највећу вредност у раду ликовних колонија и што сачињава значајан сегмент њихових постојања, јесте управо заједништво и дружење тих седам до 10 дана, када се размењују ставови, искуства, значајне професионалне информације и стичу пријатељства за цео живот.
-Тако су у Сићеву 2021. године боравили уметници, који су од самог почетка рада Колоније, функционисали као јединствена групација, пуна елана и позитивне енергије, која је, упркос општој неизвесној атмосфери изазваној Ковид епидемијом, показала важност уметничког стваралаштва и повећање видљивости рада, сугеришући неуништиву људску способност да победи тешкоће, нагласила је Радмила Костић.
Један од посетилаца ове изложбе, прокупачки сликар Владан Лабовић, рекао је да је једна оваква изложба веома битан догађај за Топличане и да он често и са великм задовољством у галерију доводи своје ученике.
„Дејство сила“ Мирољуба Стаменковића
У уторак 12. априла у Павиљону у Тврђави, са почетком у 18 сати, је свечано отварање изложбе „Дејство сила“ Мирољуба Стаменковића. Изложба је ретроспективног карактера а чине је скулптуре, рељефи, вајарске мале форме и цртежи.
Мирољуб Стаменковић је рођен у Нишу 1950. године. Дипломирао је 1975. године на Факултету примењених уметности у Београду. Као вајар рестауратор радио је у Народном музеју у Београду до 1991. од тада до пензионисања (2015.) био је запослен на Факултету примењених уметности где је 2001. стекао звање редовног професора на предмету Примењено вајарство. Реализовао је 9 самосталних изложби. Излагао на више од 120 колективних изложби у многим градовима Србије, бивше Југославије и у иностранству (Будимпешта, Лисабон, Фиренца, Стохолм, Солун, Хаг, Халапа...). Дуже од четрдесет година Стаменковић развија индивидуални уметнички опус који подразумева више десетина предмета из области примењеног вајарста (медаље, грбови, ордење, плакете, јубиларни ковани новац...), монументална спомен обележја и скулптуре постављене у јавном простору у Србији, Словенији, Грчкој, Хрватској, Мексику, Републици Српској, бројне скулптуре галеријског формата и вајарске минијатуре.
За свој стваралачки рад Мирољуб Стаменковић је добио бројна званична признања и више од двадесет награда међу којима су и највишa струковнa признањa - Годишња награда УЛУПУДС-а и Златно длето УЛУС-а. Живи и ствара у Београду.
Мирољуб Стаменковић је 1981. године самостално излагао у Нишу, свој први циклус скулптура. Ова изложба, четрдесет година касније, садржи избор дела из целине ликовног опуса а концепцијски је осмишљена тако да публици у родном граду открије нити, везе, развојни пут и релације између датумски и медијски различитих дела.
Опус Мирољуба Стаменковића је пример аутохтоности и кохерентности, развијао се без драстичних преокрета, са неминовним и нужним променама, у дослуху са актуелним истраживањима које су пратиле онтолошку природу скултуре као медија. Централна тема којом се уметник бави је визуелизација различитих врста физичких сила, што сугерише и сам назив изложбе. Обликовни регистар његових најранијих дела усмерен је на предмете који су препознатљиви (пресе, стеге, машине за млевење...) и њихову функцију, односно физичку агресију и процес који производе, попут притискања, гњечења, цурења, развлачења. Необичног мотивског репертоара и тематског оквира ове скулптуре су метафоричног карактера и дозвољавају различита тумачења из позиција ликовне ангажованости а са доминантном алузијом на егзистенцијална питања живота човека затеченог у лавиринту сила и притисака различитих врста. Освешћивање савремене хуманистичко-етичке проблематике још је наглашеније и можда лакше читљивије на делима нарених циклуса ( Серија, Картотека, Пакет ) са доминантним мотивом људског мозга кога уметник представља у различитим стањима (пресован, пакован, залеђен, бројевима означен) и у различитим композиционим склоповима и ситуацијама ( на полицама, у фиокама, на производној траци) стварајући скулптуре-објекте у чијем контексту исчитавамо реакцију на колективно једноумље и манипулације.
Креативни потенцијал и лични етички кодекс Мирољуба Стаменквића нису дозволили да остане апатични пред разарањима, жртвама, урушеним идеалима услед дешавања на нашим просторима током деведесетих година, што је резултирало делом Тектонски покрет које је просторна инсталација са монументалним цртежом по коме су инкомпориране скулптуре ( фрагменти опеке или шупљих грађевинских цигли). Готово је опредмећена ситуација тла, земље по којој ходамо али после неке катаклизматичне непогоде у којој је разорено све што је предано грађено.
Његов последњи циклус (Рез) чине скулптуре, једноставних форми а слојевите градње, са грубом деструкцијом у виду оштрог реза односно механичке силе, чији је продукт дубоки процеп. Пластичне асоцијације и метафорични токови тумачења са упориштима у психологији личности али и у глобалним, планетарним променама, могу се и овде применити.
Са пуно личног сентимента и пажљивости Миодраг Стаменковић се посвећује и малој форми и цртежу. У тематско-идејном и формално-структуралном погледу ова дела су у дослуху са скулптуром. Откривају нам осетљив цртачки рафирман уметника и способност прецизне и сигурне реализације и у минијатурним формама
Доследан личном ауторском свету Стеменковић је развио оригиналан скулпорски израз. Он је стваралац широког спектра интересовања, са постигнутим изузетним резултатима у различитим скулпторским дисциплимана. Данас уз име Мирољуба Стаменковића стоји озбиљан кредибилитет и значајна позиција на нашој скулпторској сцени.
Изложба ће трајати до 8. маја.
Милица Тодоровић
https://youtu.be/Cd5jZlh27Y0
ИЗЛОЖБА ГРАФИКА ИВАНА МИШИЋА
Изложба младог и веома успешног дизајнера и илустратора носи назив DE PROFUNDIS – Посвете Георги Траклу. Спектар његових уметничких интересовања је веома широк, поред дизајна постера, бави се илустрацијом књиге, раду на дизајну савремених апликација дигиталних комуникација у култури. Добитник је преко 30 награда за дизајн плаката и графику. До сада је приредио 10 самосталних изложби и учествовао на великом броју међународних изложби у САДу, Русији, Кини, Пољској, Јужној Кореји, Перуу, Кипру, Украјини, Белорусији, Тајвану, Јамајци, Мексику, Турској, Молдавии, Мађарској, Црној Гори и Србији.
На изложби су заступљене графике инспирисане књигом De Profundis, коју је уметник дизајнирао и илустровао, а чије публиковање се ускоро очекује.
Графике су рађене у техници дигиталног принта, у црно – белој боји, веома експресивно третиране са секвенцама античке грчке скулптуре, одсечених лица попут маске , иза којих се назире лобања од мермера. Своје емоције инспирисане песмом преточене у савремену технику дигиталног принта уметник успева да оживи духовно стање човека у борби за голи живот. Театралност разиграних ратника на неким графикама прелазе у потпуно стање духа, до савршенства уклопљене композиције налик апстрактним сликама. Богата палета валерског коришћења само црне боје додатно појачава уметникову вешту руку у баратању ликовним елементима. Ако се питамо шта је графика данас?, одговор би био графика Ивана Мишића је прави пример. Компијутерско моделовање, кроз индивидуалну ликовну поетику засновану на отвореном стваралачком концепту, истраживању и експериментисању он доследно промовише савремени приступ графичкој уметности. Коришћењем дигиталног записа уместо класичне матрице, он графичком отиску даје потпуно другу димензију.
Повест света – ново поглавље
Повест света – ново поглавље
Вана Урошевић и Зоран Тодовић
Официрски дом
29. март – 21. април 2022
Нишлије ће од уторка 29. марта у 19 сати моћи да посете изложбу „Повест света – ново поглавље“, када ће и бити одржано свечано отварање. Аутори ове изложбе су Вана Урошевић и Зоран Тодовић, који су, упоредо са самосталним уметничким радом, удружени на заједничким пројектима од 2010. године.
Замишљена као јединствена амбијетална целина, изложба садржи тридесетак композиција на свили већег формата, пет група мањих радова и десет меких скулптура од свиле. Према речима самих аутора, рад на овим радовима је на симболикој равни укључивао „један познати циклус холандско-француске таписерије из 16. века (Прича о цару Давиду) и цртеже и гравире из књига о алхемијским мистичним доктринама насталим између 15. и 17. века. Изабрани и преображени ликовни фундус знакова и облика пребацили смо у јединствени ликовни материјал (ручно бојена свила) подвргавајући га интервецијама (цртежи тушем, везени на свиленој основи) као и савременим технолошким поступцима (дигитална штампа).“
Проф. др Никола Шуица у студијском тексту који прати ову изложбу закључује: „Динамизована моћ висећих композиција на свили пружа хијерархијске, емоционалне и сензитивне селидбе у сликовите програмске представе. Дијалошки ликовни програм парадоксалних је исхода: нуди се у целовитим представама, у парафразама, фрагментма и цитатима стварајући сазнајну представљачку тежину.“.
Вана Урошевић је рођена у Скопљу. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду 1984. године. Магистрирала на истом Факултету 1987. године. Студијски је боравила у Паризу 1987. године и специјализирала на Факултету лепих уметности у Венецији 1988. године у класи проф. Бореле. Репрезентовала је Северну Македонију на Венецијанском бијеналу 2003. године.
Излагала је самостално и на групним изложбама у Скопљу, Битољу, Беoграду, Новом Саду, Суботици, Љубљани,Подгорици, Цетињу, Сарајеву, Загребу, Софији, Солуну, Трсту, Женеви, Паризу, Лондону, Хамбургу, Берлину, Бечу, Риму, Талину, Прагу, Њујорку…
Добитница је Награде „Димитар Кондовски” на Зимском салону Друштва ликовних уметника Македоније, 1994. године и Прве награде за интермедијални рад на 9. Међународном бијеналу минијатуре у Горњем Милановцу, 2008.
Чланица ДЛУМ-а. Ради у Националној галерији Македоније у Скопљу.
Зоран Тодовић је рођен 1958. у Горњем Милановцу. Завршио Факултет примењених уметности у Београду у класи проф. Божидара Џмерковића 1983. године. Постдипломске студије завршио 1985. на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Миодрага Рогића. Студијски боравио у Паризу 1991. године
Добитник је више међународних и домаћих награда и признања (Политикина награда, Гран при Варна, Велики печат Графичког колектива, Награда Октобарског салона у Београду…)
Излагао је самостално и на групним изложбама у Београду, Новом Саду, Скопљу, Загребу, Ријеци, Љубљани, Подгорици, Бару, Стокхолму, Ронебију, Ескилстуни, Кракову, Катовицама, Вроцлаву, Фрехену, Берлину, Катањи, Бјели, Кјоту, Вакајами, Осаки, Бопалу, Варни, Буенос Аиресу, Коувину, Вервијеу, Феролу, Ментону, Паризу, Мастрихту, Ђеру, Мишколцу, Банској Бистрици, Солуну, Мартињију, Паризу, Гуанлану, Њујорку…
Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1984. године. Професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду.
Вана Урошевић и Зоран Тодовић су поред самосталних наступа у последњој деценији излагали заједничке уметничке пројекте:
2020. Скопље, Национална галерија: XVIII Зимски салон – Први грех
2019. Њујорк, МЦ галерија: Евокативне силе
2019. Подгорица, Галерија „Центар“
2018. Чачак, Open Book of the Balkan – Dialogue, I love the art of the others
2018. Солун, Aspects of Balkan Photography, For a common narrative
2015. Нови Бановци, Музеј Мацура: Издалека – близу , 1914-1918.
2015. Београд, Галерија Београд: Le cadavre exquis
2014. Солун, Центар за савремену уметност – Хелиос: Le cadavre exquis
Изложба „Повест света – ново поглавље“ Ване Урошевић и Зорана Тодовића биће отворена до 21. априла.
Изложбена сала у Официрском дому ради свим данима, осим недељом, од 10 до 20 сати.
https://www.youtube.com/watch?v=PmmzcoW7mCI
МИЋА ПОПОВИЋ И ЊЕГОВИ САВРЕМЕНИЦИ
Галерија „Чедомир Крстић“ Пирот, изложба „Мића Поповић и његови савременици“, 18. март 2022.
Изложбу чине дела која су избор из колекције Галерије савремене ликовне уметности из Ниша, а поред Миће Поповића, у поставку су укључени радови још двадесетчетворо аутора приличног генерацијског распона. Свако дело понаособ селектовано за ову изложбу репрезент је одређене фазе развоја у индивидуалним опусима сваког аутора излагача.
Реч је о уметницима, као што су Пеђа Милосављевић, Иван Табаковић, Михаило Петров, Павле Васић, Миленко Шербан, Цуца Сокић, који су у периоду између два светска рата почели своје професионалне каријере и имали већ етаблирани статус у време када је Поповић почињао. Затим, ту су Мићини пријатељи и колеге са студија, односно неки од чланова Задарске групе, међу којима су Бата Михајловић, Петар Омчикус и Коса Бокшан. Потом, његове генерацијски блиске колеге Стојан Ћелић, Миодраг Протић, Младен Србиновић, Божидар Продановић, Зоран Павловић, Божо Илић, Габор Силађи, Коста Брадић, као и уметници следеће генерације – Оља Ивањицки, Радомир Рељић, Бојан Бем, Миодраг Рогић, Мома Антоновић, Синиша Вуковић.
Поставку чине уметничка дела настала у периоду од 1932. године (Павле Васић, „Портрет Заге“) па до 2000. године (Петар Омчикус, „Сарделе“), рађена техникама уље на платну или картону, акрилик на платну, пастел или комбинованом техником.
„Иако је изложба невеликог обима, уверава нас у вишеслојна кретања у нашем сликарству од времена стишавања енформела, потврђујући паралелно егзистирајуће правце и уметничке изразе који се темеље на геометријским тенденцијама, апстракцији, надреалним и имагинарним фигуративним склоповима, новој предметности или новом експресионизму. Изложба, с друге стране, такође недвосмислемо потврђује самог Мићу Поповића као потпуно самосвојног аутора особеног мисаоно – емотивног кода и етичког кодекса, будне критичке свести и јасних перцепција прилика властитог времена“, написала је Милица Тодоровић, музејски саветник у тексту штампаном у каталогу који прати ову изложбу.
Сва дела ове поставке део су богатог фундуса Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Радови су добијени као поклон уметника, или су откупљени на самосталним изложбама аутора, или су у колекцију нишке Галерије доспели захваљујући Ликовној колонији Сићево.
Изложба ће бити отворена до 1. априла 2022. године.