Изложба Don`t play with gans/ Звецкање оружјем, уметника из Канаде – Садка Хаџиџасановића. Изложбу чине цртежи на штампаном платну и серија од три анимирана филма.

Тематска индикција новијих дела Садка Хаџиџасановића усмерена је на трагичне друштвене појаве оличене у ратовима, насиљу, слободном поседовању оружја… Лично, аутентично искуство рата (на простору бивше Југославије) које је пре тридесет година трајно променило уметников животни пут, суочавајући га са искушењима емиграције, али и екстремни пораст насиља различитих видова од индивидуалних акција до међудржавних сукоба на глобалној цивилизацијској позорници, повод су за критичку опсервацију и визуелну проблематизацију највеће људске пошасти која у актуелном свету потпуно замагљује хоризонт хуманистичких начела.

Сопственим уметничким проседеом окренут свету фигурације, Садко Хаџиџасановић за јунаке ових дела бира децу и младе са пиштољима и пушкама у рукама, у карактеристичним пуцачким ставовима, у „игри“ са оружјем где се брзо и лако губи граница између очекиване наивности односно невиности и агресије трагичног исхода. Драматика призора посебно је појачана чињеницом да уметник поменуте мотиве слика и црта на платну са одштампаним мултилпицираним пасторалним мотивима рококо епохе, који подразумевају идиличне пејзаже или сцене хедонистичког свакодневља европске аристократије 18 века. Како у тексту предговора каталога пише проф. Бојана Викеданић: “Утицај визуелне напетости између ових наизглед супротстављених визуелних наратива, између романтичних сцена из прошлости и насиља из садашљости, огледа се у веома добро развијеној свесности о свеприсутности насиља“.

Анимиране филмове истог тематског оквира (Kids with guns, Kids games, Don`t play with guns) Садко Хаџихасановић реализује на традиционалан начин, руком цртаним кадровима са постепеним процесом материјализације и намерном титравошћу, што им обезбеђује непосредност прелаза из статичне у покретну слику. Контекст ових радова претпоставља оправдану запитаности уметника о судбини друштва, у условима када безазлене дечије игре (школице, прескакање конопа…) препастају у опасне и када се међу дечијим играчкама обично налази арсенал оружја, односно када је насиље присутно већ у раном животном добу.

Укратко, дела Садка Хаџихасановића плод су садејства повишене личне самосвести која транспарентно реагује на болна питања колективне стварности и озбиљног уметничког промишљања и визуелне елаборације препознатљивим, персонилозованим уметичким изразом, без намере да морализује али са великом потенцијалном могућношћу да покрене и наш рацио у тумачењу актуелне стварности, која нужно захтева превазилажење стања незаинтересованости.

Садко Хаџихасановић (1959, Бихаћ) је дипломирао на одсеку за сликарство на Академији ликовних уметности у Сарајеву 1982. године. Постдипломске студије је завршио на ФЛУ у Београду 1984. године. Један је од оснивача истакнуте ликовне групе „Звоно“ у Сарајеву, са којом је излагао у Tate Liverpool Gallery у Енглеској. Члан групе био је до 1992. године. Излагао је у многим градовима бивше Југославије, његови радови су у колекциама музеја и галерија у Београду, Зрењанину, Сомбору, Панчеву, Сарајеву, Тузли, Чачку…

Од 1993. живи и ради у Торонту (Канада). Излагао на више од 300 самосталних и групних изложби.

Његов рад био је представљен на престижним интернационалним манифестацијама: Havana Biennal (Куба), Venice Biennal -Benetton Collection (Италија). Излагао је у Мексику, многим градовима Америке (Њујорк, Мајами, Бафало Рочестер, Канзас Сити…) и Канаде (Монтреал, Торонто, Ванкувер…).

Студијски је боравио у Шпанији и Француској. Радови Садка Хаџихасановића су у бројним приватним колекцијама широм света као и у јавним колекцијама многих музеја у Америци и Канади (нпр.: Urlich Museum, Kansas City; Museum of Art and History, Orillia; Art Gallery of Misissauga, Ontarioi; Maclauren Art Centre, Barrie; Art Gallery of Peel, Brampton…).

Paul Petro Contemporary Art је галерија која заступа Садка у Торонту.

Изложа у Нишу траје до 3. августа, а након Ниша биће реализована у Горњем Милановцу и Чачку.

Одржавање изложбе помогли су Уметнички савети Канаде, Онтариа и Торонта.