АКТУЕЛНО

Бранка Јовановић / Одрази јерусалимског зида

Бранка Јовановић

Одрази јерусалимског зида

Салон 77, 16 - 29. август 2022

Уметница из Ниша, Бранка Јовановић већ петнестак година ради на цикусу „Одрази јерусалимског зида“, који чине слике на платну и радови на папиру. Истоимену изложбу у Салону 77 чиниће избор дела из последње две године њеног стваралачког рада.

Бранка Јовановић је својим раним опусом квалификована као представница актуелног уметничког мишљења у проширеном медијском пољу. Током овог, десетак година дугог периода најзапаженији сегмент представљале су интервенције и инсталације у јавним и излагачким просторима, док ће тек знатно касније слика и бојени цртеж постати примарни медији у њеном раду. Актуелна изложба слика у Салону 77 у нишкој тврђави одражава нешто дугачије механизме тумачења стварности, а сензибилно приступање наслеђу сада задобија проповедни тон. Ранија наглашена амбијентализација за одговор сада има варијације једног истог мотива. Правоугаона поља, интензивних топлих тонова на пруско плавој основи, теку са формата на формат, интонирајући призор необичном врстом процесуалнсти. Насупрот традиционалној минуциозности, уметница наноси боје сликарском шпахтлом, чиме остварује аналогију са градњом зидина.

Позивајучи се на Откровење Јованово које је део Новог завета, уметница актуелизује тему Апокалипсе и градње Новог Јерусалима, по моделу коцке. Ако њене слике представљају покушај транспозиције градње јерусалимског зида, онда њени радови на папиру објашњавају процес његове раздрадње. Наиме, они настају поступком отискивања сликаних наноса, „што умногоме асоцира на „Убрус Св. Веронике” или „Плаштаницу” Христовог лика“, како запажа Долорес Станојевић у тексту који прати ову изложбу.

Бранка  Јовановић (Ниш, 1975) је дипломирала 2003. године на Академији уметности у Новом Саду, у класи Гордане Каљаловић Одановић. Реализовала је седам самосталних изложби и инсталација у јавном простору и узела учешћа на већем броју колектиних изложби.

Изложбу „Одрази јерусалимског зида“ публика ће моћи да посети до 29. августа, у Салону 77 у Тврђави.

https://youtu.be/6lVdQkPGnOY


ГОРАНА СТОЈКОВ „ЗАИДЕ“

ИЗЛОЖБA РАДОВА ИЗ ЦИКЛУСА „ЗАИДЕ“
ГОРАНЕ СТОЈКОВ у Галерији „САЛОН 77“ у ТВРЂАВИ

4 - 14. AVGUST 2022.

Горана Стојков је рођена 1993. године у Нишу. Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, одсек керамика, у класи професорке Лане Тиквеше.
Самостално излагала два пута у Београду Галерија Београдске тврђаве – Стамбол капија, 2015. и изложба цртежа и керамике, Галерија Блатобран, 2019.
Учествовала је на преко десет колективних изложби у Нишу, Београду, Великој Плани, Горњем Милановцу, Зрењанину и Белгији.
Добитница је неколико награда:

Интеретно фестивал „Ex Libris”, Награда “Златни паун” , Суботица, 2010, VI Међународни конкурс за графику „Always green, always blue”, награда за графику, Пољска, 2011, Награда са 39-ог Интернационалне изложбе лепих уметности, „The rose of Lidice”, 2011, Чешка., Награда на Факултету Примењених уметности у Београду за најбољи опус малог формата, 2015, Награда УЛУПУДС-а за највећа достигнућа у области керамике, Београд, 2018.

На овој изложби керамика, текстил, цртежи и сам простор, чине целину и спајају се у јединствен рад – инсталацију, који носи назив „ЗЕИДЕ“. Уметница спаја различите медије и изразе чинећи трансверзалу кроз различите културе и естетске и филозофске обрасце тих култура. Спајање слојева прошлости и историје са савременим искуством живљења она на себи својствен начин преноси закључке свог доживљаја. Користећи се класичним ликовним језиком, са пажљиво бираним сегментима, поставку чине крајње проћишћеном, сведеном али пре свега савременом и иновативном. Кроз употребу традиционалних техника и материјала у новом и другачијем контексту, као и стављајући тежиште свог рада на лични и емоционални доживљај, Горана Стојков редефинише цртеж, керамичку скулптуру и просторну инсталацију на крајње необичан и изненађујући начин, сведочећи о томе да ликовност и концепт не морају бити супростављени приступи.
Керамички објекти у простору чине основу целе приче.

„Традиционални облици женских папуча интерпретирани у порцелану, крхки и префињени, сасвим бели или са златним детаљима... Предмети који се повезују са мекоћом и топлином дома, трансформисани материјалом у безвремена сведочанства о животу жена и њиховим судбинама кроз векове па све до данашњих дана. Белина и празнина испуњавају нас чудном сетом и чежњом за онима који недостају, симболизују заустављене тренутке живота, заувек окамењене и сачуване у овим предметима и сећањима.

Насупрот овим керамичким објектима који представљају индивидуално и интимно, личне приче и судбине, стоје цртежи и сам простор и архитектура галерије. Достојанствено и узвишено, али и хладно и неумољиво супростављају вечност и историју живота појединаца чинећи да се истовремено осећамо малима и небитнима, али и да још више ценимо пролазне тренутке људске егзистенције. Супротстављене емоције, фасцинација визуелним и тактилним сензацијама, немир и запитаност, пратиће још дуго сваког посетиоца који се препусти магији ове изузетне поставке.“

Лана Тиквеша

https://youtu.be/sn54KLoJzUU


Изложба Графичке радионице Сићево 19/21, „Методи Мета Петров“ Димитровград

U Galeriji "Metodi Meta Petrov"
otvorena je izložba ''Grafička radionica Sićevo 2019/2021''.
28.07 -  08.08. 2022. godine
Галерија савремене ликовне уметности Ниш је још 2005. године започела организовање Графичке радионице у селу Сићеву надомак Ниша, у згради Ликовне колоније. Почетна идеја је свакако очување и неговање графичког листа, али и размена искустава, дружење са уметницима из разних крајева Србије и света, као и ширење мисије коју је започела Надежда Петровић још давне 1905. године.
Кршевити, живописни предели сићевачке клисуре и самог села из године у годину инспиришу како ликовне уметнике тако и графичаре који бораве у радионици. Многи од њих своје импресије пренели су и уткали у свој рад.
Овогодишња изложба обухвата учеснике из два сазива, 2019 и 2021. Први пут од како постоји Графичка радионица у Сићеву направљена је пауза у доласку уметника изазвана светском пандемијом која је 2020. године ескалирала и код нас и због које уметници који су били позвани, а већина је била из иностранства, нису могли да дођу у Србију. Ту годину смо
искористили, да опремимо радионицу и набавимо још једну пресу, пресу за сито - штампу.
Набавком нове пресе проширили смо атеље, направљени су нови столови, фото комора, каде за прање сита, сушилице за папир.
Графичка радионица Сићево (24. до 30. јун) 2019.
Учесници су: Габријела Булатовић, Адам Пантић, Филип Мисита, Ивана Станковић, Алберто Балети из Италије и Илија Никчевић из Црне горе.
Габријела Булатовић, доцент на Факултету примењених уметности, задржала је у свом раду ту дечију радост и занесеност, уносећи зрела размишљања као и искуства стечена вишедеценијским радом. Основна и почетна искра која покреће њу саму као и сам стваралачки процес повезана је са настанком живота, од ћелије из које све потиче и из које се све рађа па и сам живот. Вешто комбиновање неколико ликовних елемената без много нарације, чак само фрагмент, она организује линеарне ритмове сведеног израза који кроз графички отисак остају попут фосила забележени заувек. Вештина и посвећеност техници линогравуре, крозе стетску префињеност основна су карактеристика Габријелиног рада.
Адам Пантић редовни професор графике на Факултету ликовних уметности у Београду,
графичар који је поред литографије једнако посвећен и педагошким радом. Био више пута ангажован у реализацији ликовних кампова за студенте. Стечена искуства са резиденцијалних боравака у Њу Мексику и Тамаринд институту поделио је и са нама кроз рад у радионици. Наизглед строг, војнички дисциплинован, а у суштини веома сусретљив и
срдачан у свакој ситуацији, своју свестраност и високу професионалност успео је да приближи свима који су боравили те године у Сићеву. Графички листови који се налазе на изложби сегмент су из најновијег циклуса.
Филип Мисита забележио је сићевачки крајолик са наглашеном сеоском архитектуром, која је ликовно и композициски уклопљена у пејзаж. Линеарним растером, широким потезима
исцртан је призор куће у првом плану, двориште окружено растињем и у трећем плану протеже се стеновито брдо наглашене монументалности. Уметник потенцира доминантност
природе која вековима влада овим простором дајући нам до знања да је све осим ње пролазно и променљиво.
Ивана Станковић, графичарка из Ниша једна од оснивача Графичког круга дуги низ година негује графику као начин свог ликовног изражавања. Боравак у живописном Сићеву свакако
је оставио утисак на њен рад и покренуо нова истраживања и теме попут старих оронулух дрвених врата, којима обилује сеоски крај надомак Ниша. Врата као симбол новог почетка и
уласка у нову етапу живота, код ње представља и ново путовање и истраживање, проучавајући могућности до детаља разрађених елемената зуба времена којим она жели да
нагласи патину. Коришћењем боје, истиче своје емоције, давно заборављена сећања савременог човека у турбулентним временима убрзаног живљења. Она застаје на тренутак и
сугерише посматрачу да и он завири у своју душу, да се присети лепих заборављених тренутака своје прошлости.
Алберто Балети графичар из Италије, био је очаран гостопримством мештана села Сићева, њиховом љубазношћу али и начину на који комуницирају са уметницима. Његово дружење кроз разговор са њима навело га је да многима од њих уради портрете и на тај начин искаже своју захвалност. Једноставним широким потезима трудећи се да допре до карактера модела, потенцирајући минуле године које су се евидентно урезале старијој мештанки али и истичући лепоту и младост девојчица из села на њиховим љупким лицима.
Илија Никчевић графичар из Црне Горе на жалост до овог тренутка није послао своје радовe тако да неће бити заступљен на изложби.
Графичка радионица Сићево (21. до 28. јуна) 2021.
Учесници су: Франц Цурк, Марија Цурк, Ненад Зељић, Никола Велицки, Весна Павловић Пажђерски и Ирена Ранђел.
Последњи сазив 2021. године био је у знаку сито-технике и испробавања наше нове пресе која је сада у служби уметника. Радост и велики ентузијазам свих учесника био је константан
свих седам дана. Свакако је природа, излазак из куће, поновно окупљање након периода изолације из које смо сви једва чекали да изађемо, свима веома пријао. Раздраганост и
целодневни рад у атељеу експериментисање, штампање, размена искустава, уродили су плодом и настали листови су сада пред вама.
Свакако морамо истаћи да је доајен сито-штампе проф.др. Франц Цурк овом приликом извео неколико графичких листова у свом препознатљивом ликовном изразу. Централни мотив, рађен је обично по фото предлошку, јасно дефинисан, композицијски уклопљен са осталим фрагментима и линеарним цртежима који употпуњују целу причу. Користећи белину листа као оквир, композиција је уклопљена у илузију перспективе дајући им уједно смисао и емоцију. Дисциплинованим диреровским приступом успешно остварује синтезу eгзистенције и ликовне чистоте.
Ненад Зељић у хромацком приказу вертикалних низова књига познатих светских књижевника, као почетни мотив који разрађује, стрпљивим минуциозним гравурама, усмерен на ликовност графике пре свега, ставља акценат на духовност, заборављену, скрајнуту, коју нико не помиње у савкодневици дигитализације и нових медија. Горски Вјенац и игра писаног текста поменутог дела, указује на вапај и апел уметника на заборављене вредности којима смо некада тежили, том духовном и интелектуалном путу наших предака. На листу у магловитом приказу скамењених вредности остају трајно
забележене попут лапидаријума на графичком отиску.
Никола Велицки неспутаном игром ликова из цртаних филмова, изражава своју унутарњу мисао кроз алегорију, али увек духовито и непосредно, без много нарације. Кроз обојену
линију поједностављено изражава унутрашње стање свога бића. Усплахирено дечачки чисто и искрено предаје се игри званој графика, уносећи младалачки дух и жељу за забавом. По њему све је игра, и све је забава, без озбиљности и предрасуда. Осетити усхићеност је недостижност одраслих, а он управо то негира својим радом и једноставношћу.
Весна Павловић Пажђерски у свом раду негује фигурацију, обрађујући тему односа савременог мушкарца и жене. Најновији графички листови настали овом приликом
представљају хронолошки наставак њеног истраживања, али се овога пута задржава на жени и њеној тежњи да се уклопи у савремене трендове. Либерализам у сваком погледу није чак
ни данас наклоњен женској популацији, о томе управо уметница говори, кроз форматирање и патријахалне оквире. Борба за женска права, дозвољена или боље речено оправдана
понашања мушкараца а не жена, остаће вечита борба и разлика на овим просторима.
Ирена Ранђел такође, негује фигурацију на својим графичким листовима. Ликови подсећају на дечије бајке, зачаране мачке и чаробњаке са шеширима и дугачким мантилима.
Маштовитост у ликовном поступку, вешто комбиновање неколико клишеа у различитим бојама наглашавају мистичност и илузију.
Марија Цурк млада уметница из познате нишке уметничке породице, достојни наследник када је уметност упитању. Образована, свестрана и елокветна одмах се уклопила у целу
радну атмасферу. Радећи на својим предлошцима и скицама у техници колaграфије пренела је своје импресије из сићевачког пејзажа вештом гравуром. Комбинацијом три различите
боје на ивици апстрактног назире се пејзаж из птичје перспективе у свуматозном призору. Природа је и у њеном случају била доминантна и неисцрпна као инспирација, јер потврђује раније поменуте лепоте сићевачког пејзажа уметнике не оставља равнодушним.
Соња Вукашиновић

Сићево 2020-2021 / Трстеник

Изложба Ликовне колоније "Сићево 2020-2021"
у Ликовном салону Дома културе Трстеник,
22. јул - 4. август

Садко Хаџихасановић

Изложба Don`t play with gans/ Звецкање оружјем, уметника из Канаде - Садка Хаџиџасановића. Изложбу чине цртежи на штампаном платну и серија од три анимирана филма.

Тематска индикција новијих дела Садка Хаџиџасановића усмерена је на трагичне друштвене појаве оличене у ратовима, насиљу, слободном поседовању оружја... Лично, аутентично искуство рата (на простору бивше Југославије) које је пре тридесет година трајно променило уметников животни пут, суочавајући га са искушењима емиграције, али и екстремни пораст насиља различитих видова од индивидуалних акција до међудржавних сукоба на глобалној цивилизацијској позорници, повод су за критичку опсервацију и визуелну проблематизацију највеће људске пошасти која у актуелном свету потпуно замагљује хоризонт хуманистичких начела.

Сопственим уметничким проседеом окренут свету фигурације, Садко Хаџиџасановић за јунаке ових дела бира децу и младе са пиштољима и пушкама у рукама, у карактеристичним пуцачким ставовима, у „игри“ са оружјем где се брзо и лако губи граница између очекиване наивности односно невиности и агресије трагичног исхода. Драматика призора посебно је појачана чињеницом да уметник поменуте мотиве слика и црта на платну са одштампаним мултилпицираним пасторалним мотивима рококо епохе, који подразумевају идиличне пејзаже или сцене хедонистичког свакодневља европске аристократије 18 века. Како у тексту предговора каталога пише проф. Бојана Викеданић: “Утицај визуелне напетости између ових наизглед супротстављених визуелних наратива, између романтичних сцена из прошлости и насиља из садашљости, огледа се у веома добро развијеној свесности о свеприсутности насиља“.

Анимиране филмове истог тематског оквира (Kids with guns, Kids games, Don`t play with guns) Садко Хаџихасановић реализује на традиционалан начин, руком цртаним кадровима са постепеним процесом материјализације и намерном титравошћу, што им обезбеђује непосредност прелаза из статичне у покретну слику. Контекст ових радова претпоставља оправдану запитаности уметника о судбини друштва, у условима када безазлене дечије игре (школице, прескакање конопа...) препастају у опасне и када се међу дечијим играчкама обично налази арсенал оружја, односно када је насиље присутно већ у раном животном добу.

Укратко, дела Садка Хаџихасановића плод су садејства повишене личне самосвести која транспарентно реагује на болна питања колективне стварности и озбиљног уметничког промишљања и визуелне елаборације препознатљивим, персонилозованим уметичким изразом, без намере да морализује али са великом потенцијалном могућношћу да покрене и наш рацио у тумачењу актуелне стварности, која нужно захтева превазилажење стања незаинтересованости.

Садко Хаџихасановић (1959, Бихаћ) је дипломирао на одсеку за сликарство на Академији ликовних уметности у Сарајеву 1982. године. Постдипломске студије је завршио на ФЛУ у Београду 1984. године. Један је од оснивача истакнуте ликовне групе „Звоно“ у Сарајеву, са којом је излагао у Tate Liverpool Gallery у Енглеској. Члан групе био је до 1992. године. Излагао је у многим градовима бивше Југославије, његови радови су у колекциама музеја и галерија у Београду, Зрењанину, Сомбору, Панчеву, Сарајеву, Тузли, Чачку...

Од 1993. живи и ради у Торонту (Канада). Излагао на више од 300 самосталних и групних изложби.

Његов рад био је представљен на престижним интернационалним манифестацијама: Havana Biennal (Куба), Venice Biennal -Benetton Collection (Италија). Излагао је у Мексику, многим градовима Америке (Њујорк, Мајами, Бафало Рочестер, Канзас Сити...) и Канаде (Монтреал, Торонто, Ванкувер...).

Студијски је боравио у Шпанији и Француској. Радови Садка Хаџихасановића су у бројним приватним колекцијама широм света као и у јавним колекцијама многих музеја у Америци и Канади (нпр.: Urlich Museum, Kansas City; Museum of Art and History, Orillia; Art Gallery of Misissauga, Ontarioi; Maclauren Art Centre, Barrie; Art Gallery of Peel, Brampton...).

Paul Petro Contemporary Art је галерија која заступа Садка у Торонту.

Изложа у Нишу траје до 3. августа, а након Ниша биће реализована у Горњем Милановцу и Чачку.

Одржавање изложбе помогли су Уметнички савети Канаде, Онтариа и Торонта.


РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА 2023

ОДЛУКА УМЕТНИЧКОГ САВЕТА ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ

 

Дана 13. јула 2022. одржан је састанак Уметничког савета Галерије савремене ликовне уметности Ниш ради одлучивања о захтевима за излагање у Нишу током 2023 године, у изложбеним просторима Павиљон и Салон 77.

На конкурс расписан од стране ГалеријеСЛУ Ниш приспело је укупно 42 захтева.

Након детаљног прегледавања, анализе и консултација Уметнички савет је одобрио 17 али са препоруком да се у неким случајевима по два захтева споје сматрајући да проблемско и медијско сусретање и сучељавање поетика два аутора у оквиру једне поставке може да буде врло инспиративно за уметнике и кустосе и драгоцено за публику.

Одобрени су захтеви следећих уметника:

 

За Салон 77:

Душан Петровић

Јелена Китић

Богдан Павловић

Невена Поповић

Сандра Лакићевић

Љиљана Павловић

Милан Кујунџић

 

За Павиљон:

Аница Радошевић

Биљана Јанковић

Ивана Савић и Биљана Крстћ

Јелена Петровић Луковић

Марко Лађушић

Изложба плаката 5 уметница

Такође Савет је предложио да у Павиљону заједничке изложбе имају:

Софија Војиновић и Теодора Војиновић

Павле Поповић и Ђорђе Симић

 

Уметники савет је радио у саставу: проф Мишко Павловић ( председник Савета), проф. Братислав Башић, музејски саветник Милица Тодоровић и музејски саветник Радмила Костић док је пети члан Савета проф. Стеван Којић био оправдано одсутан.

Уметнички савет и колектив Галерије СЛУ Ниш се захваљује свим уметницима који су конкурисали на показаном интересовању и са професионалном одговорношћу исчекују сарадњу са ауторима чији су захтеви прихваћени.

 

У Нишу, 13. јул 2022.


Весна Милојковић

Весна Милојковић (Ниш, 1967) је дипломирала на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 1991. године. Магистрирала је на истом факултету 1994. године.

Реализовала је осамнаест самосталних изложби и излагала на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству (Хрватска, Македонија, Бугарска). Учествовала је на двадесет колонија и вајарских симпозијума. Добитница је три награде. Пет њених скулптура постављено је у јавном простору (Београд, Љиг, Прилеп, Златибор и Ниш).

Весна Милојковић утиске из спољашњег света њој пријемчивим поступком дорађује, прерађује, трансформише и ликовно дефинише до нивоа асоцијације или потпуне апстракције посебно у случају графика и слика.

Заступљене графике малог формата припадају почецима њеног стваралачког пута. Реализоване у техникама линореза, бакрореза и суве игле, оне потврђују велики цртачки рафирман уметнице, способност вештог кадрирања мотива и савладавања контраста црно-бело. Три изложене слике каснијег датума ( Пакао,Чистилиште и Рај) апстрактно-експресивног карактера настале у колоплету слободних потеза својевтстан су пример визуелизације личног размишљања о Дантеовом путу кроз свет покојника.

Као вајар по основној вокацији, Весна Милојковић скулптури прилази на посебно комплексан начин. Остајући доследна примени фигуративног приспута она проналази решења како да на симболичан начин кроз фигуралну форму, добро осмишљену композицију и специфичну обраду површине, дефинише неке од важних духовних и етичких дилема.

У суштини Весна Милојковић лични уметнички потенцијал испољава кроз дијалог са самом собом, са околином и временом у коме живи. Њени радови израз су неумитне динамике мисли и осећања на путу ка личној духовној надградњи. Нажалост здравствени проблеми последњих десетак година успоравају њено усавршавање и даљу разраду уметничког опуса.

Изложба ће трајати до 19. јула.

 


Мирон Мутаовић

Мирон Мутаовић

У тврђави

23. 6 - 5. 7. 2022

Салон 77

Током студија сликарства на ФЛУ у Београду, деведесетих година Мирон Мутаовић активним излагањима стиче одређену пажњу стручне јавности. Осим самосталних наступа, овај рани период у раду уметника обележавају и активности у оквиру уметничке групе „Керозин“, чији је један оснивача. Већ тада постаје јасно да ће путања изражавања овог аутора подразумевати консеквентно кривудање за садржајима и много више за естетизацијом уметничког дела. Подупрто идејом о новој слици, која се јавља осамдесетих година 20. века, досадашње стваралаштво Мирона Мутаовића дало је међусобно веома различите циклусе радова, што њега самог карактеријше уметником велике слободе и способности за експеримент.

О изложби слика „У тврђави“, у нишком Салону 77, историчарка уметности Наташа Јанковић наводи: „Прикази београдског Калемегдана, топлица, угодних термалних бања, популарних одмаралишта, које су лечиле душу и тело наших учитељица, чиновника, поштара... пожутели плакати, разгледнице и личне фотографије, пронашли су свој нови живот на уметниковим забелешкама. Обриси хладних, ледених, чистина и узвишења сублимирају једноставност наше изолованости и носе стрепњу скандинавског ноара.“.

Мирон Мутаовић (1973) је дипломирао 1997. године на Факултету ликовнин уметности у Београду, у класи професора Чедомира Васића, док је 1999. године магистрирао на истом факултету. Излагачку активност започео је серијом самосталнин изложби у галерији Студентског културног центра у Београду (1995-1997). Један од оснивача уметничке групе КЕРОЗИН, познате по раду у Музеју авијације и по запаженим изложбама. Од 1999.године је члан УЛУС-а. Поред бројнин самосталнин и групнин изложби на којима је учествовао, излагао је у београдским галеријама Звоно, Хаос и Галерији Факултета ликовнин уметности. Од 2005. године ради као професор на Факултету уметности Универзитета у Нишу.


ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА „СИЋЕВО 2022“

Учесници овогодишњег сазива обухватају уметнике из Словеније и Србије и то су: Оливер Пилић и Хелена Тахир (Словенија), Александар Ботић и Лидија Крњајић (Србија – Нови Сад) и Никола Миланов (Ниш).

Радионица креће са радом 20. јуна и трајаће до 26. јуна 2022. године.

Oвогодишњу Графичку радионицу помогла је и Амбасада Републике Словеније.

Оливер Пилић рођен у Љубљани у Словенији 1978. године. Дипломирао је на Академији за визуелне уметности у Љубљани. Припада средњој генерацији графичара и ствара у техници дрвореза. Добитник је више награда, излаже у земљи и иностранству.Живи и ствара у Камнику.

Хелена Тахир рођена у Јасеницама у Словенији 1992. године. Дипломирала је сликарство на Академији за ликовну уметност и дизајн у Љубљани где је и магистрирала графику 2019. године. Студирала је и на Академији визуелних уметности у Лајпцигу и Факултету уметности у Порту у Португалу. Припада млађој генерацији словеначких уметника и изражава се углавном кроз графику и цртеж. Редовно излаже у Словенији и иностранству. Добитница је више награда и признања. Живи и ради у Јасеницама и Љубљани.

Александар Ботић рођен у Суботици 1972. године. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду.Посдипломске студије завршио код проф. Живка Ђака а докторске кд професора радована Јандрића на Академији уметности у Новом Саду. Самостално излагао више пута у земљи и иностранству, добитник је две награде из области графике.Члан је СУЛУВа и ученик пројекта „Лутајући отисак“.

Лидија Крњајић рођена у Новом Саду 1995. године. Основне студије завршила на Академији уметности у Новом Саду, одсек Графика код проф. Звонка Туилића. Тренутно је на мастер студијама на истом факултету. До сада више пута самостално излагала и добитница неколико награда из области графике. Активна је чланица „Шок задруге“ и једна од оснивача удружења Графичка мрежа.

Никола Миланов рођен у Нишу 1995. године. Тренутно студент завршне године на факултету уметности Универзитета у Нишу на одсеку Сликарства код проф. Катарине Ђорђевић. Учествовао је на неколико колективних изложби у земљи.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш већ неколико година уназад, као високо професионална установа у Србији, организује Графичку радионицу у прелепом селу Сићеву надомак Ниша.

Иницијативе за опремање графичке радионице започете су још 2003. године на предлог Слободана Радојковића, тада магистра графике запосленог у Галерији. Једна од просторија у оквиру зграде Ликовне колоније „Сићево” претворена је у графичку радионицу, када је и набављена преса за дубоку штампу.

Током 2005. године Галерија савремене уметности обележава век од првог окупљања уметника у Ликовној колонији у Сићеву. Убрзо потом, обезбеђена су сва основна средства и потребан материјал за рад и тиме су се створили услови за прво окупљање четворо уметника у септембру 2006. године. Вишеструки су разлози зашто се Галерија определила баш за графичку радионицу. Пре свега, примећено је да на територији Србије постоје само две радионице сличног карактера: у Смедереву (Графички атеље центра за културу) и Београду (Центар за графику и визуелна истраживања „Академија”). Центар за графику и визуелна истраживања „Академија” при Факултету ликовних уметности у Београду, организује графичку радионицу чији је рад фокусиран на очување и популарисање графике, као и праћење развоја самог медија. Она је била узор или може се рећи модел за стварање сићевачке радионице. Такође, у Нишу постоји активно удружење уметника „Нишки графички круг”, које је допринело и дало пуну подршку самој иницијативи. Један од битних разлога је свакако свест да ће радионица константно доприносити допуни збирке графика у оквиру фонда Галерије савремене ликовне уметности. Примећено је да је све већи број уметника опредељених за овај медиј, те да поред старих графичких техника примењују нове, компјутерске технологије, и да је само њихово поимање графике као медија много флексибилније и савременије.

Дакле, кроз програм рада, Графичка радионица је фокусирана, пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света. Прве три године радионица се одржавала два пута годишње (пролеће–јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. се одржава крајем пролећа.

Графичка радионица „Сићево” је 2008. добила међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за фонд Галерије савремене ликовне уметности 90 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде.

По статуту радионице и пропозицијама, сваки учесник Радионице Галерији СЛУ оставља две графике галеријског формата у тиражу од пет отисака, а за узврат Галерија обезбеђује уметницима сва основна средства за рад, као и смештај, храну и путне трошкове. Поред рада на матрицама, штампању графика у атељеу, размени искустава, демонстрацији појединих техника, приређени су и излети како би учесници боље упознали околину и знаменитости Ниша. Обилазак Сићевачке клисуре, великог броја манастира који се налазе у ближем окружењу, као и других културноисторијских здања Ниша из различитих периода, свакако употпуњују слику уметницима о богатој прошлости нашег града.

Збирка Графичке радионице сада броји око 200 графичких листова. Свако од уметника који је учествовао у раду Графичке радионице „Сићево” стварао је графике у духу свог већ оформљеног ликовног израза. Разноврсност графичких техника је још један сегмент богате палете графичког листа из фонда Галерије. На велики број њих утицале су природне лепоте саме Сићевачке клисуре па су своје импресије о амбијенту трајно забележили кроз своја дела (Биљана Вуковић, Снежана Маринковић, Владимир Влајић, Марта Божик, Бранко Николов, Ивана Станковић, Зоран Костић, Мишел Барзен, Бојан Живић), други су по неким детаљима из окружења нашли инспирацију (Велизар Крстић, Јелена Средановић, Љубиша Брковић, Магда Кроликовска, Ејприл Вилмер, Роберто Ђанинети, Ранка Лучић Јанковић, Велико Маричевски, Марија Сибиновић).

Дела из графичке радионице „Сићево” излагана су поред Ниша и у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору. Добар глас о Графичкој радионици „Сићево” сваке године је све гласнији и ми верујемо у будућност ове манифестације. Подршка културне јавности, колега као и Министарства културе Републике Србије дају нам наду да смо на правом путу.

Морамо додати да је 2020. године обезбеђена је и преса за сито штампу са свим пратећим елементима како би се прошириле делатности учесника колоније и омогућиле рад и на другим видовима и графичким дисциплинама. Куповином нове пресе простор-атеље, графичке радионице је додатно реновиран са проширеним и адаптираним простором у самој здради ликовне колоније у Сићеву, тако да су створени пристојни услови за рад на обе пресе истовремено.

 


ИЗЛОЖБА МОДЕРНО=СВЕЖЕ ; САВРЕМЕНА СЛОВЕНАЧКА ГРАФИКА

Галерија савремене ликовне уметности Ниш ову изложбу реализује са Међународним графичким центром из Љубљане. То је почетак сарадње две установе музејског карактера, које негују савремено ликовно стваралаштво.

Поставка ће обухватити радове десеторо савремених словеначких графичара, различитих генерација,  активних на домаћој и интернационалној ликовној сцени: Весна Дрновшек, Оливер Пилић, Хелена Тахир, Миха Ерич, Чртомир Фрелих, Матјаж Гедер, Светлана Јакимовска Родич, Наташа Миртич, Зора Станчич и Соња Вулпес. Поменути уметници представиће се делима  насталим у последњих шест година. Избор уметника и радова заснован је на тематским и концептуалним трендовима у савременој графици и уметности уопште.

Према речима мр Бреде Шкрјанец, поменути аутори  стварају слике нашег времена које су флуидне и мултидисциплинарне како у приступу, тако и у језику и истраживању. Већина њих помера границе графичког медија, користећи широк спектар техничких, концептуалних  и формалних пракси. Имају  специфичан и интердисциплинарни приступ и комбинују традиционалне методе штампе са различитим медијима и стратегијама презентације. Радовима одговарају на глобалне политичке преокрете изражене у милитантности, успону ауторитарних режима, или, са посебним фокусом на пол и различитост, истражују како структуре моћи у друштву обликују идентитет. Друга важна тема односи се на пејзаж, екологију, и начин на који људи реагују на еколошке  изазове. Такође, уметници користе штампу за стварање интроспективних дела која истражују теме попут памћења, перцепције, носталгије, психолошких стања….

Изложба у Официрском дому биће отворена до 10. јула.