АКТУЕЛНО
Печат времена - Љубише Брковића
Педесет година рада.
Љубиша Брковић је након дипломирања на АПУ у Београду (1971), паралелно са различитим активностима и занимањима (од дизајнера у Фабрици обојених метала „Ђуро Салај“ у Нишу, преко приватног галеристе, до самосталног уметника) континуирано развијао аутохтони уметнички опуса који је доминантно заснован на графикама а поткрепљен сликама, цртежима и скулптурама. Његов рад се кроз године, смотре, изложбе, награде а највише кроз саму своју вредност, наметнуо као озбиљан пример стваралаштва које поседује и храброст и авангардност, и мисаоност и осећајност.
Укратно, почео је током седамдесетих година, сликама у духу геометријске апстракције комбинујући на платну аплициране и одсликане форме. Графике тог времена са наглашеном архитектоником облика и ортогоналним устројством форме блиске су маниру опарта. Касније, почетна геометријска концепција проширена је у феноменолошком смислу и обогаћена формама органског порекла да би у деведесетим, геометрија устукнула пред експресијом потеза и раскоши боја. Током последње деценије Брковић се враћа геометријским формама или њиховом суживоту са асоцијативним и реалним облицим, али је овог пута до тада доминантна примена сито штампе, замењена дигиталним принтом, често у комбинацији са сувим жигом.
Поменуте стилске мене и варијације ликовног рукописа прађене су међутим константним перфекционистичким тежњама у владању над законитостима линије и боје. Било да његова дела почивају на прецизним и племенитим правим линијама или на сплету слободних и немирних потеза, она потврђују ауторов изразити цртачки рафирман. Такође, Брковић негира постојање искључиво црно-белих односа класичне графичке методологије, обилато користи боју, која је код њега интегрални део графичког листа, односно завршни тон у дефинисању композиционе структуре и естетског доживљаја.
Посебно место у опусу уметника заузимају циклуси који имају конпоненту аутобиографског. Саткани на симбиози ликовног искуства и емотивног односа, они су у мотивско-тематском погледу својеврсни омажи: личним дечачким сновима (Икар), љубави према граду у коме живи и ствара (Нишке мале), оданости пријатељима (Моји пријатељи) или извориштима духовности (Света Гора).
Љубиша Брковић (1947, Сврљиг) је приредио 23 самосталне изложбе, учествовао на више од 300 колективних изложби међу корија су и Интернационална бијенала и тријенала графике у Софији, Варни, Београду...Добитник је садам награда. Његове графике награђиване су на изложбама у Нишу, Тузли, Београду и Панчеву.
Љубиша Брковић својим делима и изложбеном активношћу у земљи и иностранству битно доприноси, с једне стране културној афирмацији властите средине, а с друге стране популаризацији и развоју саме графичке сцене. Његово педесетогодишње стварање даје особен а изузетно важан и драгоцен печат културној и уметничкој клими града Ниша.
Изложба ће трајати до 3. октобра.
Посетиоци су дужни да поштују прописане епидемиолошке мере
Породица Надежде Петровић кроз 19. век
- Понедељак 6. септембар 2021, 12 сати, Сићево, двориште зграде Ликовне колоније
Представљање монографије "Породица Надежде Петровић кроз 19. век" ауторке Драгане Божовић
У понедељак 6. септембар 2021. у 12 сати у оквиру програма Ликовне колоније "Сићево 2021" биће уприличено представљање монографије "Породица Надежде Петровић кроз 19. век" коју је објавила Уметничка галерија "Надежда Петровић" из Чачка. О монографији ће говорити ауторка Драгана Божовић, историчарка уметности и кустоскиња - музејска саветница у чачанској галерији. Публика ће бити упозната са богатим интелектуалним развојем који је породица Надежде Петровић остварила кроз три генерације током 19. века.
Ликовна колонија „СИЋЕВО 2021“
Деветоро уметника из Србије и суседних земаља учествује у раду овогодишње Колоније која ће трајатиод 01 до 10. септембра.
Ликова колонија „Сићево“ наставља традицију Прве југословенске уметничке колоније чији је оснивач наша позната сликарка Надежда Петровић (1873-1916). Она је у лето 1905 године у Сићево довела словеначке и хрватске сликаре, које је упознала током школовања у Минхену, у атељеу Антона Ажбеа. Био је то први и нажалост једини заједнички боравак и рад уметника у Сићеву почетком XX века. Шездесетак година касније, на иницијативу Друштва уметника Ниша, одновљена је Надеждина идеја о окупљању уметника у Сићеву и установљена је 1964. године Ликовна колонија Сићево, која се редовно одржава до данас. Овогодишњи 58. сазив Колоније чине: Милован Чикић (Босна и Херцеговина), Драган Мијач Бриле (Црна Гора),Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић, Иван Миленковић, Јован Спасић, Тара Родић, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић (Србија). То су уметници различитих вокација и генерација који до сада нису учествовали у раду Сићевачке колоније.
Свечано отварање Колоније „Сићево 2021“ је у 19.30 сати у згради Колоније у Сићеву.
У церемонији отварања поред обраћања званичника, учествоваће и квартет „Импресија“, а биће емитован и филм о Ликовној колонији „Сићево“ и промо видео са представљањем сваког од учесника овогодишње Колоније.
ГСЛУ Ниш као организатор Колоније обезбеђује превоз до Сићева комбијем који у 18 сати полази са угла улица Орловића Павла и 7. јула.
Током трајања Колоније осим непосредног рада, уметници ће бити у прилици да посете културно-историјске споменике Ниша и оближње манастире, имаће пријем у Скупштини града и општини Нишка бања, одржаће јавни час за ученике Уметничке школе и штићенике дома „Душко Радовић“ и присуствовеће промоцији монографије „Породица Надежде Петровић кроз XIX век“ аутора Драгане Божовић.
https://www.youtube.com/watch?v=iWno7Gjrwu0
БИОГРАФИЈЕ СИЋЕВО 2021.
Милован Чикић /БиХ/
Рођен 1962.године у Грбавцима. Дипломирао 1987. на Академији ликовних умјетности у Сарајеву. Самостално је излагао десет пута и учествовао на бројним колективним изложбама и ликовним колонијама. Добитник је награде за сликарство Фондације Милић од Мачве.
Оснивач је Ликовне колоније „Градишка“ и председник Удружења ликовних уметника Градишке.
Запослен као ликовни педагог у основној школи „Васа Чубриловић“ у Градишки.
Драган Мијач Бриле /Црна Гора/
Рођен на Цетињу 1960. године. Дипломирао и магистрирао (1989) на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Светомира Арсића – Басаре. Члан је Удружења ликовних умјетника Црне Горе од 1990. године. Добитник је више награда.
Оснивач је Међународне колоније „Буљарице Арт“ 1997. године. До сада је имао преко тридесет самосталних изложби и више колективних у земљи и иностранству.
Живи и ради у Петровцу на мору.
Милица Ружичић
Ррођена 1979. године у Београду. Докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду, на ком је претходно на вајарском одсеку магистрирала (2007) и дипломирала (2005). Самостално излагала 13 пута у земљи и иностранству Учествовала на више од 70 колективних изложби и на бројним радионицама, колонијама и резиденцијалним програмима.
Од 2018. Председница одбора Вајарске секције УЛУС-а.
Професор је на Одсеку за уметност и дизајн на Београдској академији пословних и уметничких струковних студија.
Добитница награде Мангелос за 2004. годину, Златне палете на Пролећном аналу у Чачку 2015. и три награде Факултета током студија.
Бави се концептуалном, критичком, често интерактивном уметношћу у различитим медијима
Ђорђе Соколовски
Рођен 1963. године у Београду. Дипломирао на Факултет ликовних уметности у Београду. Магистрирао 1999. на истом Факултету у класи професора Слободана Роксандића. Тренутно је на докторским студијама.
Доцент је на Факултету класичног сликарства.
Члан је УЛУС-а од 1996.године. Стручно се усавршавао у Призу 2000. године. Учествовао на шездесетак групних изложби у земљи и иностранству. Реализовао 14 самосталних изложби.
Живи и ради у Београду.
Иван Миленковић
Рођен 1988. у Лесковцу. Основне и мастер студије завршио на ФЛУ у Београду- смер сликарства.Члан УЛУС-а од 2012. године. Реализовао 12 самосталних изложби. Колективно је излагао шездесетак пута у земљи и иностранству.
Добитник је више награда:
2020, 2016, 2015- Награде на Октобарском салону у Лесковцу;
2019- BIAFARIN Награда за младог уметника на изложби Nord Art 2019, Budelsdorf, Немачка;
2010- Прва награда Факултета ликовних уметности за мозаик
Тара Родић
Рођена у Београду 1988. године. Дипломирала и магистрирала на Академији уметности у Новом Саду. Члан је УЛУС-а од 2014.године. Реализовала седам самосталних изложби у Београду и Новом Саду. Колективно излаже од 2016.године.
Добитник је студентске награде „Бошко Петровић“ и награде Ниш Арт фондације 2018 године.
Живи и ради у Београду.
Јован Спасић
Рођен 1993.године у Лесковцу. Основне и мастер студије завршио на сликарском одсеку Факултета уметности у Нишу, у класи професора Братислава Башића. Самостално излагао осамнаест пута, учествовасо на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.
Добитник је неколико награда.
Живи и ради у Власотинцу.
Јелица Ашанин
Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду 1983.године. Од 1993. до 2002. радила као модни дизајнер у индустрији трикотаже „Итон“ у Нишу. Освојила преко 30 награда за свој рад из домена модног дизајна (Златна кошута, Сребрна кошута, Златна преслица, Златна плакета Биљана...).
Од 2002 ради у Уметничкој школи у Нишу као професор групе стручних предмета на текстилном одсеку. Излагала самостално у Београду, Нишу, Котору, Пироту. Добитница је Годишње награде УЛУПУДС-а Ниш и „Златне палете“ у Старој Загори (Бугарска).
Живи и ради у Нишу.
Миљан Недељковић
Рођен 1980. завршио Факултет уметности у Приштини.
Члан је УЛУПУДС-а и Фотографског савеза Србије.
Самостално је излагао 19 пута у различитим местима Србије и у Словачкој и Бугарској. Излагао на више од 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Учествовао у више од 100 пројеката из области фотографије, мултимедија, видеа, графичког дизајна и опреме књига.
Од 2009.године је запослен на Факултету уметности у Нишу тренутно у звању ванредног професора. Добитник је неколико награда за фотографију и дизајн.
Живи и ради у Нишу.
https://youtu.be/b2LRPJpeUEA
ИЗЛОЖБА КОЛАБОРАТИВНЕ ГРУПЕ - ДИМ ТИМ
ИЗЛОЖБА КОЛАБОРАТИВНЕ ГРУПЕ ДИМ ТИМ
Слике, инсталације, фотографије, видео радови
I USED TO BE DIFFERENT. NOW I‘M THE SAME / НЕКАДА САМ БИО ДРУГАЧИЈИ. САДА САМ ИСТИ
24. август - 12. септембaр
Ова изложба поставља нека актуелна питања и наводи на размишљање, а настала је са идејом покретања конативних и емоционалних процеса код публике у односу на позицију савременог идентитета. Урушавање различитости и глобално манипулисање људима уз инкрементални такт медијске машинерије има највећи учинак када су изманипулисани “поуздано уверени“ да се понашају вођени својом слободном вољом. /Дим Тим/
Дим Тим је аутентични аналитичар мноштва процеса у свету и унутар културне средине у којој се креће и на тај начин евоцира креативност, мишљење и све оно што је подстицајно у противречностима друштвених прилика у којима живимо. Програмска структура колаборативне групе Дим Тим базирана је превасходно на односу уметника /групе према манифестацијама друштвених токова, посебно оних који се тичу, утичу, подстичу или ометају веома осетљиву мрежу унутар које се одвија култура/. Дим Тим сматра да је свака уметничка активност, ако није директно применљива, утопијска и, иако утопијска, она је недвосмислено учинковита као она врста фундаменталне активности која дефинише индивидуалног човека и људску врсту. Стога се истраживање ове групе усмерава на анализу нових односа у друштву подстакнутих новим технологијама, друштвеним мрежама, паралелним и трећим световима који настају преклапањем ужурбане стварности и виртуелне реалности. Њихова је намера, стога, да успостављају функционалне корелације између лабораторијских карактеристика сопственог дела и јавности.
Међутим, њима није довољно да своје продукте пројектују у традиционалне излагачке просторе (иако је јасно да су се и традиционални излагачки простори, ако не физички трансформисали онда сигурно програмски профилисали у односу на ток ове савремене уметности ), и већ истражују и проналазе отуђене хабитате, сфере занемарености И напуштене јавне просторе у које аплицирају своје дело и тиме их трансформишу.
СлавкоТимотијевић Историчар уметности и независни стручни консултант за савремену уметност
Данијела Мршуља Васиц́ (1979) и МиленкоВасиц́ (1952) су визуелни уметници који раде заједно у различитим медијима: слика, скулптура, фотографија, видео, инсталација и мурал, спајајући од 2011. године своје поетике и искуства у Уметничку колаборативну групу Дим Тим.
Најближе одређење за формалне узоре Дим Тима и могућу пластичку апропријацију елемената је уметност међуратне авангарде као и интердисциплинарна комуникација актера и дела делотворно организованих око институције Баухауса. Изградили су до сада своје ререпрезентативне циклусе Метаморфозе - Алиби за реторику утопијске архитектуре, Cripto, Post War, Clone, City, Echo - Post truth, Ка утопији, Зид, Тоxиц и Некада сам био другачији, сада сам исти. У својој уметничкој пракси Дим Тим коментарише нове односе и понашање у модерним агломерацијама, анализира отуђење у хабитатима, тражи алтернативне јавне просторе за излагање различитих уметничких пракси и промовише нове уметничке дискурсе.
До сада су реализовали шеснаест самосталних, двадесет групних изложби, двадесетседам мурала. Радови Дим Тима се налазе у бројним уметничким колекцијама –од којих се издвавају: Wiener Stadtische Осигурање, Deutsche Telekom, Benetton Art Collection, Heritage Space Gallery Hanoi, Kulturinitiative Gmund Austrija, RADIX Београд, Галерија Надежда Петровић Чачак, Порто Монтенегро Тиват.
Добитници су интернационалне награде Paola de Manincor за најбољи мурал 2016, лауреати конкурса Le Monde diplomatique 2017.
Живе и раде у Београду.
Изложба ће бити отворена 9-13 и 17-21 сати.
https://youtu.be/Kp1Y6g5MiBk
Давуд Турковић
Сликарство Давуда Турковића има карактер интимне исповести романтичарског призвука. Фотографије из личног и породичног албума уметник користи као почетне предлошке за свој рад. Интерпретацијом постојеће стварности креира нову реалност, остварену уметничким средствима.
Применом миметичке и фигуративне лексике Турковић задржава субјективан однос према особама непосредног окружења, а свестан датости актуелног тренутка, не третира их са јасним портретним карактеристикама већ са блурираним лицима, чиме истовремено даје могућност поливалентним тумачењима. Посмартач у овој одлуци може препознати, с једне стране, жељу уметника да их остави у „заштићеној“ зони приватности а с друге стране, може наслутити и намеру да их промовише у неперсонализоване симболе сећања на једно време које треба спасити од заборава, време безбрижности и искрене радости.
Кохерентним ликовним рукописом, преферирајући примену класичне сликарске технологије, Давуд Турковић детаљно промишља своја дела у естетичкој равни. Не задржавајући се на разради детаља, често у дефинисању делова ентеријера и екстеријера, форму своди на основну архитектонику облика. Колоритом који почива на оркестрацији углавном топлих боја са финим валерским ткањима често окера и умбре, остварује поетичну атмосфере пуну сете и носталгичности
Слике Давуда Турковића не бљеште бојом или страшћу потеза, већ исконском осетљивошћу и осећајношћу. Свет његових слика је дубоко искрен и личан а опет близак свима нама, наводи нас на промишљања о суштинским егзистенцијалним питањима постојања, о лепоти живљења али и о неминовности промена и коначности трајања.
Давуд Турковић је основне студије завршио на Државном универзитету у Новом Пазару (2018) а мастер студије на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Тренутно је на другој години докторских уметничких студија на ФЛУ у Београду. Самостално излагао у Новом Саду, Београду и Новом Пазару.
Изложба у Нишу трајаће до 5. септембра.
Посетиоци су дужни да поштују прописане епидемиолошке мере.
https://youtu.be/Pw-D0lh6VE8
Инфо дан у Галерији СЛУ у Нишу
Тим за подршку учешћа Србије у програму Креативна Европа у сарадњи с Галеријом савремене ликовне уметности Ниш организује инфо дан о новом програму Креативна Европа 2021-2027 у петак, 6. августа у 12ч у простору Павиљона у тврђави.
О приликама за остваривање финансијске подршке европских пројеката у култури, конкурсној процедури, проналажењу партнерских организација у Европи и другим питањима, говориће Димитрије Тадић, руководилац Тима.
Презентација је намењена представницима установа и организација у култури из Ниша и других места у Србији који планирају да конкуришу у овој или наредним годинама.
Позивамо све заинтересоване из Ниша и околине да искористе прилику да сазнају више о смерницама конкурсних позива који су тренутно расписани (Конкурс за преводе књижевних дела, Конкурс за европске пројекте сарадње, Конкурс за паневропске културне ентитете, Конкурс за европске мреже, Конкурс за иновативне лабораторије и др.), али и онима који ће бити расписивани током године. Биће речи о приоритетима програма, условима за конкурисање и специфичним питањима која се односе на досадашње учешће Србије у програму.
Догађај је уједно и прилика да се разговара о потенцијалима пројектних идеја присутних установа и организација за остваривање европске сарадње у оквиру програма Креативна Европа.
ПРИЧА БАЛИ БЕГОВЕ ЏАМИЈЕ
Ирена Келечевић: ПРИЧА БАЛИ БЕГОВЕ ЏАМИЈЕ
– Изложба цртежа и инсталација – САЛОН 77
27. јул – 8. август
… Различита времена, различити људи и догађаји. Центар збивања – Бали Бегова Џамија. Место сусрета, испуњених или неиспињених очекивања. Све пролазно, изгубљено или ипак негде записано. На први поглед само је облик ту. Унутар тврђаве. Важност места је одавно одредена. С времена на време преиспитивана. Помаже и понека писана реч. Да разумемо – где смо и шта даље. Библиотека. Једва видљива. Неразумљива у својој форми, али присутна. Негде измеду реалног и имагинарног. Без почетка и краја… /реч аутора/
Уметнички пројекат Ирене Келечевић заснован је на наративима узетим из прошлости који су у форми отворене ситуације повезани са садашњим тренутком. У центру визуелних истраживања је значењски идентитет нишке тврђаве и објеката у њој некад и сад који су у неколико сегмената приказани кроз цртеж, текст и инсталацију .
Уводећи више врста ликовног говора преиспитује, анализира прошлост и садашњост крећући се са невероватном лакоћом, по ходницима прошлости, маште и сновиђења, а потом се враћа у тренутке садашњости успостављајући чудновате, маштовите интеракције.
Односи већ постојеће форме и њене трансформације отварају тајновите релације, преклапајући имагинарано и реално у нови ниво проецесуалности.Одабирући цртеж као примарни модус изражавања сублимира сензације, емоције, прати ток мисли заједно са писаном речи /писаном директно по зиду објекта/ и просторном инсталацијом формирајући једну упечатљиву целину.
Доживљај времена и простора настаје као продукт сопствених опсервација које се формирају на лицу места кроз отворен, динамичан процес. Идејни концепт је заснован на наменским интервенцијама у простору –имајућí у виду конкретно простор Бали- Бегове дзамије, комбинујући вешто аутентичну историографију и личну имагинацију као идеограм за увек нова и нова исчитавања. Артикулишући комплексне односе и асоцијације многозначним трансформацијама иковног говора Ирена Келечевић креира особену поетику која поседује изражени сензибилитет цртача, истраживача и аналитичара захтевајући дубља, сложенија тумачења.
*** Ирена Келечвић живи и ради у Београду. Дипломирала, магистрирала и докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2003 редовно излаже, реализујући уметничке пројеке у галеријском и јавном простору у земљи и иностранству. У свом раду истражује лични простор и његове везе са јавним простором, који се појављује као продукт друштвене праксе, будући да је коришћен, окупиран и трансформисан свакодневним активностима.
Самосталне излагала у Београду, Зрењанину, Чачку, Краљеву, Инсбруку /Аустрија/ петнаест пута и по први пут сада у Нишу.
https://youtu.be/4dRWuPKqEQY
„MIRROR Face to Face”
ИЗЛОЖБА ГРАФИКА „MIRROR Face to Face”
/Изложба Италијанских и српских уметника, 2021./
22. јул 2021. године,
Пројекат Миррор Фаце то Фаце покренут је иницијативом Valerije Bartesine, уметнице из Италије, кустоскиње и организаторке уметничких манифестација и ауторке међународних културних размена, која је кординирала уметнике из Италије у сарадњи са проф. Слободаном Радојковићем који је анимирао графичаре из Србије. Запажена културна сарадња између Италије и Србије током протеклих година у сфери ликовне уметности, обогаћена је идејом приређивања две идентичне изложбе графика у Вићенци и Нишу. Начињени избор учесника подразумева учешће по тридесет уметника из обе земље. Иако је организација пројекта првобитно планирана за 2020. годину, због глобалног застоја изазваног вирусом Corona, пројекат је померен за лето ове године. Изложба је најпре отворена у Вићенци у галерији Qu Bi и Club UNECKO 5. јуна 2021. и представља наставак ове врсте и сарадње Италије са уметницима других земаља /Италија – Македонија 216, Италија – Естонија 2017, Италија – Чиле 2018, Италија - Португалија 2019. и Италија – Бугарска 2020. Циљ оваквих комуникација двеју држава по речима проф. Валерије Бартесине је међусобно суочавање и дијалог лицем у лице, уочавања заједничких особина, али пре свега плодан контакт уметника, и неговање традиционалних техника гравуре и графичког листа. Ревијална изложба оваквог типа је и упознавање са новим достигнућима и експерименталним техникама и савременим достигнућима.
По речима селектора уметника из Србије Слободана Радојковића, избор учесника је тежња да се направи пресек актуелних дешавања на домаћој сцени: “Српску селекцију карактеришу разноликост поетичких опредељења, генерацијска и стилска различитост. Она настоји да пружи увид у особене стваралачке рукописе и промене у перцепирању и приступу медију графике. Неговање традиционалних техника или отвореност уметника за нове приступе као и њихова потреба за истраживањима у медију графике, све то чини континуирану активност уметника у Србији. Позитиван став културне јавности према променама и спремност стручних кругова да подрже нова стремљења, одредиће виталност графике у Србији. Професионална повезаност аутора, њихови сусрети на годишњим изложбама графике, учешће и сарадња у радионицама и размена искустава, дефинисали су лигу стваралаца чији је заједнички именитељ страст према графици.
Упркос деликатној епидемиолошкој ситуацији, ствараоци из Италије и Србије вођени су потребом да буду креативни и активни. Они су посвећени графици и комуникацији. И бројне институције културе у обе земље, иако суочене са препрекама за нормалан рад, исказали су завидну виталност и инвентивност. Qu.Bi Gallery и Club UNESCO у Вићенци као иницијатори и Галерија савремене ликовне уметости Ниш као партнер у организацији, својим ангажовањем трајно ће обележити један период, оставити траг у реализацији овог пројекта и допринети културној сарадњи Италије и Србије.”
Изложба ће бити отрворена од 22. јула до 9. августа 2021. године и моћи ће да се виде дела 52 еминентна графичара из Србије и Италије.
Излагачи: Милица Антонијевић, Sergio Bigolin, Silvano Bricola, Luca Bruno, Наташа Будимлија Крстић, Maria Rosanna Cafolla, Vico Calabrò, Caterina Codato, Carmela Corsitto, Dario Delpin, Rita Demattio, Данијела Димитријевић, Јована Ђорђевић, Roberto Gianinetti, Vittoria Giobbio, Andrea Guerra, Ивана Јанковић, Велизар Крстић, Pedro Lava, Liviana Leone, Александар Младеновић Лека, Милена Максимовић Ковачевић, Невена Марковић, Барбара Мартини, Alessandro Martufi, Erminia Mitrano, Владимир Милановић, Горица Милетић Омчикус, Carmine Maurizio Muolo, Ненад Зељић, Johny Hycinte Ngbwa, Бранко Николов, Бојан Оташевић, Тамара Пајковић, Димитрије Пецић, Toni Pecoraro, Giordano Perelli, Elisa Pietrelli, Angelo Pisano, Marco Poma, Слободан Радојковић, Аница Радошевић Бабић, Sabina Romanin, Joseph Rossi, Alessandro Severin, Јелена Средановић, Ettore Stegagnolo, Daria Tasca, Владимир Вељашевић, Биљана Вуковић, Бојан Живић, Мина Живић.
https://youtu.be/CZ_aQeZs0Fk
Резултати конкурса 2022
По конкурсу је приспела 71 молба од којих је Уметнички савет прихватио за реализацију следеће:
Официрски дом - Зоран Тодовић и Вана Урошевић, Марија Вукотић и Милан Кацевски;
Павиљон у Тврђави - Иван Миленковић, Миљан Недељковић, Марија Јевтић, Радослав Тадић, Стеван Китић /статус резерве Никола Говедарица/;
Салон 77 - Нина Тодоровић, Даниела Фулгоси, Мирон Мутаовић, Јелена Трајковић, Бранка Јовановић, Иван Мишић, Марко Вучковић, Садко Хаџихасановић, Сања Девић и Биљана Станковић, Весна Милојковић, Милена Симић /статус резерве имају Душан Станојевић и Константинос Петровић/.
Односно Уметнички савет је од конкурсних пројеката за главни програм одобрио 18 захтева док 3 захтева имају статус резери.
У Нишу, 7.7.2021. год.
Уметнички савет ГСЛУ Ниш:
Мишко Павловић, професор ФЛУ Београд
Стеван Којић, професор Академије уметности Нови Сад
Братислав Башић, професор ФЛУ Ниш
Милица Тодоровић, музејски саветник
Радмила Костић, музејски саветник