ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ (29. април – 23. мај)
Заједничка изложба троје уметника резличитих приступа, идеја и концепција су прилика да се ликовна јавност ближе упозна са разноврсним токовима наше савремене уметности.
ИВАНА БЈЕЛИЦА (Нови Сад, 1969) дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, у класи професора Милана Блануше.Реализовала је преко двадесет самосталних изложби и излагала на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Грчка, Румунија, Шпанија, Велика Британија, Француска, Холандија, Турска, Аргентина, Мексико, Канада, Јапан, Индија).
Добитница је неколико награда из области ликовне уметности (цртеж, сликарство, колаж).
Чланица је СУЛУВ-а, УЛУПУДС-а и Ликовног круга (Удружења уметника Петроварадинске тврђаве). Учесница је многобројних ликовних колонија, Арт експоа и других уметничких манифестација. Њени уметнички радови налазе се у бројним приватним, галеријским и музејским колекцијама у Србији и свету.Поред ликовне уметности бави се фотографијом, графичким дизајном и дизајном ентеријера.Више година била је уредница ликовног програма галерије Мали ликовни салон, Културног центра Новог Сада (2003-2007), реализовала је значајан број изложби еминентних уметника из земље и иностранства и остварила успешну сарадњу са многим културним институцујама.
Оснивач је уметничке асоцијације Луменс (2013) чији је основни циљ развој и промоција савремене ликовне уметности и културе, међународна сарадња и едукација.
Нишкој публици је познат као учесник Ликовне колоније Сићево 1978, 1994, 2019 Галерија у Фонду садржи 6 дела. Самостално излагао 1982, учесник Нишког салона 2020.
Живи и ствара као самостални уметник у Новом Саду.
Пажљивом формулацијом пластично-поетског и естетског гради сведене ликовне целине. У центру њених ликовних истраживања је природа или човек у окружењу у коме живимо разумевајући сложену људску судбину. Динамичан гест и светло-тамно контрасти при томе нису у функцији никакве драматике него више служе за јасније дефинисање простора или идеје.
АЛЕКСАНДАР ЦВЕТКОВИЋ (Алексинац, 1947) дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1973, на којој је завршио и постдипломске студије 1975. године. За пет деценија стваралаштва приредио је близу осамдесет самосталних изложби у земљи и свету, и учествовао у селекцијама неколико стотина ликовних манифестација на готово свим континентима.
Добитник је већег броја домаћих и интернационалних награда и признања, међу којима се истичу: Награде за сликарство на Октобарском салону у Београду 1977. и 1988; Награда на Међународној изложби цртежа у Нирнбергу 1979; Прва награда на Бијеналу YАVА у Њујорку 1980; Награда на Бијеналу уметности у Александрији 1980; Златна палета УЛУС-а у Београду 1985; Политикина награда у Београду 1990; Награде на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1978. и 1990; Награда за сликарство на Меморијалу Милене Павловић Барили у Пожаревцу 1985. и 1995; Награда Града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2021, Признање за врхунски допринос националној култури 2024. године. Дела му се налазе у бројним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
Цветковић на особен начин однегованим ликовним језиком прати властита осећања и сензибилитет друштва.Прешавши дуг пут од хиперреализма преко новог експресионизма енформела и поп арта до либералног модернизма наставља да истражује митолошке и историјске теме . У процесу формирања нових, метафоричних целина уводи нове материјале негујући истовремено властити пиктурални систем постижући високоестетску ликовност.
ЂОРЂЕ КОВАЧЕВ (1947) дипломирао је на сликарском одсеку Академију ликовних уметности у Београду 1972. године. Поред сликарства бави се и музичким стваралаштвом различитих жанрова. Живео и излагао у Бечу, Аустрија 1982 - 1986. године. Имао више самосталних и колективних изложби. Тренутно је актуелна стална поставка у галерији “Ковачев” у Чуругу.
Још као студент ликовне академије, радећи у конзерваторској екипи на археолошком локалитету Лепенски вир долази у контакт са предметима и артефактима које је створио човек, припадник лепенске културе. Од тада датира његово интересовање за археологију, које још више продубљује у периоду кад је као сарадник музеја, радио цртеже за документацију на локалитетима Велесница, Гомолава и др.
У међувремену је проучавао најразличитије антрополошке студије о племенима Амазоније као што су Јаномаме. Посебну пажњу му је привлачила студија о Абориџинима коју је тридесетих година прошлог века урадио Геза Рахајм.
Као резултат свих тих искустава настао је циклус слика, тотема, скулптура и објеката који је сам насловио: Од Чуруга до Чурунге (Чурунга је добро чувана реликвија од великог значаја за индетитет Абориџинских племена).
Живи и ради као самостални уметник у месту Чуруг.
Ковачев поседује јасно дефинисан концепт у коме се преплићу феномени из историје света. Трагове из давне прошлости узима као почетне идеје које визуелизује на савремен начин ослобађајући се свега сувишног.Избегавајући непотребну нарацију гради прочишћен пластични систем који метафоричним значењем делује на посматрача.
Мила Гвардиол ''ИНТЕРАКЦИЈЕ''
У уторак, 15. априла, са почетком у 19 сати, у Салону 77 је отварање самосталне изложбе Миле Гвардиол, уметнице из Београда. Изложбу чине слике из најновије продукције које припадају циклусу „Интеракције“.
Мила Гвардиол (Београд, 1979) је дипломирала на Факултету примењених уметности (2004) а докторирала на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду (2012). Ванредни је професор и декан на Факултету за дигиталну продукцију у Сремској Каменици. На Факултету примењених уметности у Београду предавала је у периоду од 2015 до 2023 године. Реализовала је више од 40 самосталних изложби у многим градовима Србије и у Хрватској. Излагала је на преко 200 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитница је 15 награда међу којима је и Годишња награда УЛУПУДС-а (2018).
Промишљена и интелектуализована трансформација призора из макрокосмоса у говор геометризованих форми и линија осетљивог колористичког избора, стоје у основи сликарског рукописа Миле Гвардиол, док се изворна мотивска инспирација препознаје у архитектури урбаних средина. Фрагменте архитектуре уметница сублимирани до нивоа основних геометријских тела и форми, пренебрегава примарну функцију архитектуре и ствара дела која су апстрактне ликовности а семантичке вишезначности емотивне, психолошке односно егзистенцијалне конотације.
На најновијим сликама Миле Гвардиол из циклуса „Интеракције“ доминирају масивни кубуси који асоцирају на зграде стамбених блокова, али су они измештени из своје осе, искошени, узнемирујуће накривљени, склони паду. Уметница их углавном представља из доњег ракурса, тако да су њихови врхови збијени око централне белине као извора светлости или је извор светлости измештен изван платна и у виду призматичног снопа осветљава призор. Варирајући композициони приступ, начин третирања светлости и колорит (од тамнијег, монохромног до светлијег пастелног), уметница ликовно дефинише различита стања интеракције што за продукт има и разноврсне варијетете генералног утиска који се крећу у распону од изразите драматичности високог енергетског набоја до спокојности суживота стишане енергије.
Изложба Миле Гвардиол у Нишу трајаће до 6. маја.
ИЗЛОЖБА СЛИКА И ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „МИРОСЛАВ АНЂЕЛКОВИЋ“
10. април 2025. године у 19 сати
ОФИЦИРСКИ ДОМ
Позивамо Вас на отварање изложбе слика и промоцију монографије „Мирослав Анђелковић“ ауторке Соње Вукашиновић, 10. априла 2025. године у Галерији Официрски дом са почетком у 19 сати. На промоцији монографије учествоваће Емилија Ћоћић Билић, директор Галерије СЛУ Ниш, Малина Радоњић, историчар уметности , Соња Вукашиновић музејски саветник из Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Ретроспективна изложба – in memoriam Мирослава Анђелковића чини избор четрдесетак слика из богате заоставштине као и избор дела из Фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Мирослав Анђелковић је рођен 6. априла 1945. године у Јелашници. После завршене уметничке школе у Нишу уписује Академију ликовних уметности у Београду. Дипломирао је и магистрирао у класи проф. Недељка Гвозденовића. Постаје члан УЛУСа, Ладе, Ничког графичког круга.
У ликовни живот Србије Мирослав Анђелковић се укључује 1970. године изложбом „Генерација 1969/70“ и бива примећен од стране ликовних критичара и стручне публике. Самостално је излагао око 35 пута а за свој рад је награђиван 11 пута. У иностранству је излагао на групним изложбама у Луксембургу, Паризу, Цириху, Базелу, Луцерну, Арау, Крајови, Великом Трнову, Москви и Нитри.
Сарађивао је са нишким истакнутим писцима и песницима. Цртежима је опремио многа књижевна дела попут „Божји људи“ Боре Сранковића, „Ибиш Аге“ Стевана Сремца, „Бели камен“ Драгољуба Јанковића, Лирске народне песме Тимочке крајине „Ој леле стара планино“, „ Дивинска Микена“ Радмила Радовановића, док је са Томиславом Мијовићем објавио четири књиге здруженог поетско-лирског дневника под насловима: „У благости и осами“, „“Светлуцања дозивања“, „Јавке одсјаји, угарци“, „Време на окупу“, а дело Стевана Раичковића „Записи о црном Владимиру“ је исликао.
Свој радни век започиње као професор најпре у Гимназији у Лесковцу и Нишу, да би потом прешао у Галерију савремене ликовне уметности Ниш, најпре као кустос, уметнички директор и директор. Потом прелази на Факултет примењених уметности у Београду где је радио до пензионисања у звању редовног професора. 2011. године одликован је Великом плакетом са повељом Универзитета у Београду. Ичествовао је на велики број колективних изложби у земљи и иностранству.
Преминуо је 15.4.2021. године.
За свог живота урадио је преко 400 слика и небројано цртежа, акварела, графика. Тачан број је немогуће утврдити јер су слике отуђене и велики број је остао у трајном власништву многих институција, музеја, галерија које су откупиле његов рад или га добиле на поклон кроз учешће у разним ликовним догађајима и ликовним колонијама.Његови цртежи красе и илуструју многа књижевна дела. У заоставштини породице налази се 80 слика и небројано цртежа и акварела. Скоро целокупно његово стваралаштво је публиковано у каталозима који су пратили његове самосталне и колективне изложбе а излагао је у предходних педесет година у континуитету.
Развој његовог стваралашта текао је уз стално усавршавање, дограђивање без наглих скокова и драстичних промена. Разноврсност у колориту се мењала у зависности од личног афинитета и животних прилика, уз безгранично уношење својих емотивних стања и филозофских размишљања. Анђелковићу је повод природа коју он транспонује. На сликама доминира осетљиво вешт склад рационалног и емотивног, богате хроматске тексттуре и ликовних партија, тонски усклађен са акцентима топлог и хладног. Његова дела одишу јаком емоцијом која је представљена кроз колорит али и снажан експресивни цртеж.
Анђелковић је био један од најатрактивнијих и најсвестранијих уметника Ниша с краја двадесетог и почетка двадесетпрвог века у Нишу и Србији. Активним ангажовањем на свим нивоима културе учествовао је у креирању ликовног и културног живота града.
Самостално је излагао 35 пута за свој рад награђиван 11 пута. Учествовао је на многим познатим ликовним колонијама у бившој Југославији.
Целог свог радног века радио је на промоцији и креирању ликовног живота града, као академски уметник, уметнички директор и касније директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш, али и кроз разне жирије, комисије, уметничке савете, педагошки рад, пратећи свој уметнички кредо у нади да достигне зацртани циљ.Његов рад ће остати трајно забележен и запамћен не само на овим просторима већ и шире, јер је оставио дубок траг у историји ликовног стваралаштва наше земље.
Лауреати међународног графичког бијенала Сува игла 1993-2023
Лауреати међународног графичког бијенала Сува игла 1993-2023, 8 - 27. април - Павиљон у Тврђави.
Изложбу награђених радова на шеснаест до сада одржаних бијенала током протекле три деценије, Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује у сарадњи са Градском галеријом Ужице. Поставка у уметничком Павиљону приређује се након представљања у оквиру пројекта Ужице – национална престоница културе 2024.
Интернационално графичко бијенале Сува игла негује аутентичну графичку дисциплину , која спада у ред веома захтевних традиционалних ликовних техника, које од почетног концепта до завршне форме изискује од аутора умну и техничку посвећеност. Бијенале, као најважнији и најзахтевнији програм, сваке друге године окупи велики број аутора из земље и иностранства и захваљујући томе формирана је јединствена збирка од преко 750 уметничких дела у оквиру које се издвајају радови лауреати: Гран при (Дијамантска), Златна, Сребрна и Бронзана игла.
https://www.youtube.com/watch?v=i8fUKkuckdY
ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ
ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ
Галерија ММЦ Нови Пазар, 4 - 18. април 2025.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш је од свог оснивања 1970. године посвећена неговању савременог стваралаштва и захваљујући брижљивом прикупљању, чувању, заштити, проучавању и презентацији дела домаће и стране уметности, установа данас баштини у ликовном, естетском и историјском смислу вредну колекцију од око две хиљаде експоната сврстаних у пет збирки. Значајан део фонда су дела нишких ликовних уметника, која дају увид у токове и вишеслојне промене визуелне сцене овог краја, предмет су проучавања кустоса, до сада заснованих углавном на анализи у тематско - мотивском односно стилско - медијском смислу. Овој Збирци припада стотину радова четрдесет уметница различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, које живе и стварају или су пореклом или радном биографијом везане за ово поднебље. Колекција је овим експонатима, драгоценим културним наслеђем града, обогаћена поклонима и откупима са самосталних или колективних изложби и учешћем аутора у резиденцијалним програмима, сазивима Ликовне колоније Сићево и Графичке радионице.
Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос ликовних уметница Ниша последњих пет деценија, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију,претечу данашње Ликовне колоније Сићево.
Галерија је од самих почетака настојала да прати и подржи рад ауторки различитих доби, од сасвим младих, преко ликовно оформљених представница средње генерације, до већ афирмисаних, истакнутих протагонисткиња богатих каријера, чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), добитница награда и значајних признања за рад. Поједине су се школовале или усавршавале у иностранству, оствариле значајне резултате у међународним оквирима, а известан број њих посвећен је педагошком раду на Факултету уметности, у Уметничкој школи или у сродним образовним институцијама.
У колекцији ГСЛУ заступљена дела нишких уметница до сада су излагана углавном појединачно, на самосталним или колективним изложбама, публикована у каталозима или монографијама, али никада презентована као целина. Хетерогена у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, она осликавају кретања у уметности југоисточне Србије, отвореност средине за нове појаве и савременa стремљења и као таква пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.
Било да су своје емоције, унутрашње и доживљаје света који их окружује изражавале кроз медиј графике, сликом или комбинујући материјале, њиховим радовима преовладава мотив природе, што се може приписати чињеници да је већина настала током боравка у колонији. Сликаркама је, попут Надежде Петровић, пријала слобода стварања под отвореним небом, те су неограничене у погледу тема и мотива, доследне сопственом ликовном вокабулару и поетици, своје визуелне сензације и импресије окружења, преносиле на платно. Поред сићевачког пејзажа, клисуре којом протиче Нишава, стена, планинских масива и богате вегетације, у своје радове уткале су утиске боравка, атмосферу рада у колонији, обиласка манастира и околине, остварених познанстава и дружења са гостољубивим житељима. Инспиративна за уметнице била је и карактеристична архитектура Сићева, сеоске куће, живот људи у руралним и слабо насељеним местима. Занимљивим опсервацијама и новим актуелним садржајима збирку су последњих година обогатиле учеснице Графичке радионице.
Исходиште за уметничка истраживања ауторке су препознале и у дијалогу са прошлошћу и богатој културно-историјској баштини овог краја. Ослањајући се на традиције средњовековног сликарства и духовног наслеђа Византије, сводећи ликовне елементе на симболе или знаке, дајући им узвишена, спиритуална значења, створиле су особен ликовни израз, који делује просторно и временски безгранично.
Поједине уметнице, надахнуте деликатном креативном енергијом и сталном потребом за новинама у раду и експериментисању материјалима, препознатљиву поетику преточиле су у крајње апстрактне композиције једноставних, чистих, систематски обликованих површина и минималистичких линија, остављајући посматрачу могућност за емотивну идентификацију, анализу унутрашњих светова и формирање ирационалних простора.
Градећи свој професионални идентитет, ауторке су остале верне медију слике, цртежа и графике, док је интересовање за скулптуру приметно код сасвим малог броја уметница, углавном до двехиљадитих година. У тродимензионалном обликовању оне су неговале сложен, фигуративни приступ, класичне, анатомске форме градиле специфичном обрадом материјала и постепено, у складу са оновременим правцима, уводиле модеран израз у своју ликовну праксу. На жалост, последње две деценије збирка није обогаћена новим радовима вајарки.
Узевши у обзир актуелни тренутак, могућности савремених технологија и уплив научних достигнућа у поље уметности, те додир и размену са другим културним просторима, реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.
Изложба у Галерији ММЦ прилика је да се публика у Новом Пазару, на основу сачињеног избора радова, упозна са стваралаштвом, индивидуалним развојним путем нишких уметница и стекне увид у ликовну сцену града. Заступљеним наративима, поетикама и приступима, осликава разноликост и представља их као активне актерке, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у визуелној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом ликовном стилу и вокабулару, биле отворене за нова сазнања, утицај савремених токова и тенденција. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, морамо истаћи да је њихов допринос у сфери културе драгоцен.
Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.
Емилија Ћоћић Билић
НЕНАД НЕДЕЉКОВ ''Студија II''
НЕНАД НЕДЕЉКОВ
Студија II
слике и видео
У четвртак 13. марта, у 19 сати биће отворена изложба слика и видеа Студија II Ненада Недељкова.
Различита концепсијска и тематска интересовања Ненада Недељкова су његовом актуелним уметничким тренутком одређена на људску фигуру и могућност да мотив тела одговори жељи за видљивоћу нетелесног. Дакле, да се на основу бића и тела да допринос вечитом одгонетању универзалног поретка, у контексту пропадљивости и неумитне коначности, те духовне непропадљивости и биолошке виталности.
У изузеној премрежености дигиталних и мануелних обликовних поступака, уметник ствара варијације једног истог мотива. Централно компонован исечак фигуре, раширених руку као код распећа, анатомски је и цртачки дефинисан или готово сасвим дисторзиран или сведен.
Двоканални видео рад Студија II директно је ослоњен на циклус варијација у комбинованој техници, под називом Студија и представља његову врло успешну екстензију, док се видеом Изван подручја сугерише проток времна и космичко правило непрекидног кретања.
Ненад Недељков је рођен 1971. године у Зрењанину. Дипломирао је сликарство на Академији уметности у Новом Саду. Магистарирао је дигиталну уметност на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Реализовао је 15 самосталних и узео учешћа у великом броју колективних изложби у земљи и иностранству (Холандија, Црна Гора, БиХ, Аустија, Немачка, САД, Индија, Аустралија, Турска, Италија, Колумбија, Велика Британија, Швајцарска, Грчка, Мексико, Француска, Португал, Аргентина, Јапан, Перу, Холандија).
Изложбу дела Ненада Недељкова публика у Ниш може да посети до 30. марта, у Павиљону у Тврђави.
АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023
У четвртак, 6. марта са почетком у 13 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање
изложбе АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023 / ОТКУПИ СЛИКА И СКУЛПТУРА.
СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024
СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024
17. децембар 2024 - 15. фебруар 2025.
Прва изложба посвећена цртежу као самосталној ликовној дисциплини приређена је давне 1991. године у Павиљону нишке Тврђаве и наредних шест година окупљала само нишке уметнике. Почетном новог миленијума после краће паузе ова изложба прераста у велику значајну годишњу манифестацију са конкурсним карактером уз задату тему, на којој су се јављали уметници из целе Србије. Како је добила на популарности и све већем одазиву свака наредна је била жирирана.
На овогодишњој тридесетој по реду одазвало се укупно 94 аутора из Ниша и других градова Србије, а по избору жириа на поставци ће се наћи дела 51 аутора.
Тема Нишког цртежа гласи: СТРУКТУРЕ (lat-struete- распоредити, саздати)
Фигуративни приступ у ликовној уметности је од давнина био схваћен и грађен од безимених и апстрактних елемената. Многи савремени уметници су изградили своју естетику на структури слике, скулптуре, графичког листа, савременог цртежа или чак на инсталацији. Структуру можемо сагледати у правом смислу али и свеобухватно. Намећу нам се животне и друштвене структуре, структурне орјентације, биолошке структуре, полне структуре, политичке, структуре писане речи, структуре природних феномена, структуре у музици, уметности, сликарству, могу бити појмови за визуелизацију овог на први поглед једноставног израза.
Широко поимање Структуре, инспирисало је велики број уметника Нишког цртежа, па су и дела настала на поменуту тему сагледана из више углова. Већина се држала свог већ препознатљивог и аутентичног ликовног, мисаоног и визуелног идентитета, па је на изложби заступљено мноштво различитих техника, стилова. Свакако разнородност у поимању цртежа захтева комплексно читање скрећући пажњу на еволуцију цртежа као медија у савременом свету нових технологија, зато је поред класичног цртежа (на папиру угљеном или оловком), заступљен и дигитални цртеж. Док код неких уметника цртеж се потпуно материјализује, градећи структуру форме, боје, линије, површине. Уметници овом приликом својим тематским одредницама скрећу пажњу јавности на савременог човека окруженог глобализацијом, све већег раслојавања, ратова, драстичне разлике у материјалном положају и борби за егзистенцију. Морамо поменути утицај друштвених мрежа на свакодневни живот млађе популације. Слојевитост дигиталних медија као и њиховог разнородног садржаја може бити од велике користи али и штете за друштво уопште. Све поменуто утиче и на савременог уметника пружајући му веће перспективе и информације. Стога, обиљем техничких могућности као и креативности наших уметника изложба представља прави ревију цртачких дисциплина, које можемо поделити у неколико ликовних целина.
Традиција класичног цртежа рађена у техници угљена, акварела, графитне оловке и комбиноване техника у фигуративном приказу уочљив је код Милице Антонијевић, Јелене Аранђеловић, Миљане Димитријевић, Ане Цвејић, Анђеле Мицић, Бојана Оташевића, Јована Спасића, Ивана Перака, Владимира Ранђеловића, Софије Миловановић. Вишеслојном фигуративном композицијом изведеном у оловци и клириту Јелена Трајковић Попивода цртеж ставља на виши ниво како би цртеж као и живот постао игра. Експресија природом и природним феноменима присутна је на цртежима Биљане Вуковић, Јелена Маликов, Слободана Радојковића, Ђуре Радоњића, Даниеле Фулгоси, Татјане Мартицки, док рецимо Јелена Шалинић Терзић монументалним приказом стеновитог призора у рељефном слојевитом намазу боје и линије потенцира доминантност природе над човеком.
Игри геометриских облика и форми, испреплетаних линија, кругова баве се Весна Зарев, Стеван Китић, Данило Пауновић, Јасна Гулан Ружић, Владица Ристић, Радован Станојев, Милица Рајковић, док Дејан Ристић, Тијана Миљковић, Марта Пејчић, Наташа Станојев, користе нове могућности савремене компијутерске технике цртања и фотографије.
Никола Миланов, Анђела Мујчић, Теодора Николић, Никола Марковић, Ивана Савић Драгана Купрешанин свако у свом индивидуалном изразу баве се емоцијама савременог човека изазваним личним проживљеним сећањима или глобалним проблемима и друштвом.
Сегменте из природе транспоноване кроз фотографију уз рустичност природног камена опажамо код Бориса Кандолфа. Веза са прошлошћу вишевековне културе, уметности и религије Братислав Башић наглашава кроз остатке наше културне баштине. Многа друга дела реализована у апстрактном приказу кроз цртеж, колаж, вез на папиру, платну генеришу ширу перспективу поимања структуре (Јована Ђорђевић, Аница Радошевић, Теодора Николић, Доминика Морариу). Стилизоване орнаменте из народних рукотворина попут ћилима, Никола Радосављевић перфорирањем управо белог папира жели да укаже на једнакост свих у свету и позове на примирје и слогу. Цртеж уткан у камену скулптуру Јулије Дубавац враћа нас у давну прошлост наших праотаца и цртежа на пећинама Алтамире наглашавајући слојевиту интелектуалну структуру човека, тог истог савременог бића јединог еволутивног од свих сисара на планети. Тамара Пешић цртеж преименује у знак упозорења и зону анксиозности модерног друштва.
Изложбом названом по месту одржавања Галерија савремене ликовне уметности Ниш негује већ више од три деценије и захваљује ауторима који свих протеклих година позитивно реагују учешћем на задату тему и својим делима свако на себи својствен начин остављају траг у уметности свог времена.
„ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
ИЗЛОЖБА „ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
Павиљон и Тврђави /12. децембар у 13 часова/
После изложби у Новом Саду и Београду Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује изложбу из своје богате колекције под називом „Плуралне стратегије“.
На изложби је заступљено 30 српских уметника друге половине XX века који су као водећи актери једног времена оставили дубок траг у нашој историји уметности: Младен Србиновић, Стојан Ћелић, Мића Поповић, Милан Коњовић, Иван Табаковић, Зоран Павловић, Божа Илић, Лазар Вујаклија, Љубица Цуца Сокић, Бора Иљовски, Пеђа Милосављевић, Оља Ивањицки, Синиша Вуковић, Михајло Петров, Стојан Трумић, Бојан Бем, Чедомир Крстић, Бошко Петровић, Коса Бокшан ...
Током седме и осме деценије поред постојања низа новоформираних појединачних сликарских пракси назире се више паралелних струјања тако да су истовремено почели да егзистирају потпуно засебни уметнички језици и иновативне уметничке појаве.
Различите уметничке праксе код једног дела уметника доводе до дематеријализације уметничког дела продирући у суштину ликовног језика. Истовремено нове културне и уметничке појаве почињу да се баве егзистенцијалним питањима, односно критичким преиспитивањима стварности. Поред тога, у том периоду на српској ликовној сцени појављује се група уметника која испољава интересовање за обнову фигуре у различитим контекстима.
Одабрана уметничка дела не поседују повезаност са темама или идејама које истражују, али као разноврсна ликовна остварења са потпуно индивидуалним проблемским концептима представљају значајан материјал са истраживање развоја ликовне уметности на овим просторима. Уметници различитих стилских опредељења као представници комплексних ликовних дешавања учествовали су у формирању колекције Галерије савремене ликовне уметности која се данас убраја међу највредније збирке у нашој земљи претендујући да у скорије време прерасте у Музеј југоистичне Србије.
https://youtu.be/JPx8n8U4QUg?si=w2UqtvBpg59KJ-WN
Нишки цртеж 2024, Записник селекционе комисије
Изложба Нишки цртеж 2024
СТРУКТУРЕ
З А П И С Н И К селекционе комисије
Комисија у саставу: дипломирани сликар , виши кустос Милан Ристић, историчар уметности, музејски саветник Радмила Костић и дипломирани сликар, музејски саветник Соња Вукашиновић је након детаљног прегледавања радова 94 уметника, који су приспели по конкурсу, за изложбу Нишки цртеж – Структуре, за излагање изабрао радове следећих уметника:
Даниела Фулгоси, Доминика Морариу, Јелена Шалинић Терзић, Теодора Мицић, Бојан Оташевић, Милица Антонијевић, Јелена Аранђеловић, Никола Радосављевић, Ана Цвејић, Јасна Гулан Ружић, Јован Спасић, Дејан Ристић, Драгана Купрешанин, Невена Костић, Татјана Мартицки Цвејин, Јелена Трајковић Попивода, Радован Станојевић, Наташа Станојевић, Биљана Јевтић, Маја Петковић, Слободан Радојковић, Весна Зарев, Ђуро Радоњић, Јулија Дубовац, Анђела Мицић, Данило Пауновић, Милица Рајковић, Тамара Пешић, Теодора Николић, Стеван Китић, Јелена Китић, Марта Пејчић, Марко Стевановић, Никола Марковић, Јелена Маликов, Миљана Димитријевић, Јована Петровић, Ивана Савић, Софија Миловановић, Биљана Вуковић, Јована Ђорђевић, Братислав Башић, Борис Кандолф, Тијана Миљковић Александра Стојановић, Владица Ристић, Владан Ранђеловић, Никола Миланов, Анђела Мујчић, Аница Радошевић, Иван Перак.
У Нишу, 28.11.2024.
Комисија:
- Милан Ристић
- Радмила Костић
- Соња Вукашиновић