ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2026. ГОДИНЕ
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
ОГЛАШАВА
Ј А В Н И К О Н К У Р С
ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2026. ГОДИНЕ
У ИЗЛОЖБЕНИМ ПРОСТОРИМА
Павиљон у Тврђави (220м2) за 7 термина током године
Салон 77 у Тврђави (64м2) за 8 термина током године
Конкурсне пријаве могу да подносе академски образовани уметници, чланови удружења (УЛУС-а, УЛУПУДС-а...), остали већ афирмисани ликовни ствараоци који у Нишу нису самостално излагали последњих пет година као и кустоси, историчари и теоретичари уметности са ауторским пројектима.
Пријава треба да садржи:
кратку биографију
опис пројекта односно изложбе
визуелну документацију (каталог, скице или фотографије дела која би излагали)
Конкурс је отворен до 22. јуна 2025. године.
Материјал за конкурс може се доставити поштом на адресу: Кеј Кола српских сестара ½, 18000 Ниш или у електронском облику на e-mail адресу: konkursgslunis@gmail.com. Документацију слати у PDF (рreset:Web) формату.
Конкурсни материјал се не враћа.
Резултати конкурса биће објављени на сајту ГалеријеСЛУ Ниш www.gslunis.rs
најкасније до 20. јула.
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2025.
Учесници овогодишњег сазива Графичке радионице 2025 су:
Susanna Doccioli / Италија/, Никола Радосављевић /Ужице/, Марија Анђелковић /Београд/, Јелена Милићевић /Београд/ и Александар Девић /Ниш/.
У години јубилеја када Галерија савремене ликовне уметности Ниш обележава 120 година од оснивања Прве југословенске колоније Сићево, Међународна Графичка радионица Сићево као новооснована колонија слави 20 година од свог постојања. Кроз популаризовање графичког медија овакав вид резиденције окупља значајна имена како српске тако и међународне ликовне сцене, али и прати развој младих аутора из графичког света. Збирка графичких листова у Фонду галерије савремене ликовне уметности Ниш сада броји преко 200 графичких листова, различитих техника, и стилова насталих само захваљујући Графичкој радионици.
У периоду од 2. до 8. јуна 2025. године графичари ће боравити у Сићеву у згради Колоније. Осим рада у радионици, размене личних искустава из области графичких техника, дружења, уметници ће један дан провести у граду Нишу и обиласку културно -историјских знаменитости и упознати се са традицијом и културом наше средине.
Susanna Doccioli / Италија/, Сузана Дочоли је рођена и одрасла у Риму. Због усавршавања у области графике и графичке и визуелне комуникације на престижном И.СИ.А. институту за графички дизајн сели се у Урбино. Боравећи у Урбину она се прикључује Међународном центру за графичку уметност -КАУС. Касније наставља своје усавршавање у Берлину и Риму.2018. године основала је са другим графичарима Удружење Стампериа Рипа 69 чији је председник и сарађује са разним институцијама и радионицама у оквиру организовања изложби и радионица у подучавању технике дубореза и основних техника гравирања. Њени радови се налазе у многим приватним и јавним збиркама и колекцијама.Поред уметничког ангажовања бави се и педагошким радом, али и ради као илустратор и дизајнер за многобројне познате издавачке куће у Италији.
Никола Радосављевић /Ужице/. Рођен је у Ужицу 1991. године. Основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду. Докторирао је у области новомедијских графичких пракси на истом факултету 2020. године. Друге мастер студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду, катедра за графику, 2022. године. Добитник је више награда и признања, међу којима су Награда тријенала графике, Урал, Русија, Награде Велики печат Галерије Графичког колектива и Златне игле УЛУСа, Велике награде Међународног тријенала графике у Кракову у Пољској. Учествовао је на великом броју колективних изложби у земљи и свету , као и на многим резидецијалним програмима. До сада је организовао 38 самосталних изложби.
Марија Анђелковић /Београд/, српска графичарка рођена 1988. године у Београду. Основне и мастер студије завршила у Београду на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у класи професора Драгана Момирова. У оквиру размене студената један семестар је провела у Кракову. Члан је УЛУса од 2013. До сада је приредила осам самосталних изложби. Излагала је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. За свој пут је више пута награђивана. Учествовала је на више домаћих и иностраних уметничких пројеката и графичких радионица. Од Међународног Центра за графику из Љубљане добила је позив да води мастер литографије током 2024.Од 2018. запослена је у Центру за графику и визуелна истраживања на Факултету ликовних уметности у Београду, као мајсторица штампе.
Јелена Милићевић /1992/ је визуелна уметница чији рад обухвата графику, илустрацију и неонске инсталације. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, где је 2016. године завршила мастер студије на одсеку графике. Након студија радила је као литограф у Центру за графику и визуелна истраживања „Академија“. Своја уметничка искуства и вештине развијала је кроз сарадњу са уметницима из региона, Европе, Јужне Америке, као и кроз учешће у многобројним радионицама и разменама. Излагала је на бројним колективним изложбама, а приредила је једанаест самосталних, од којих издвајамо изложбу у Лондону у сарадњи са Faww Gallery.Њени радови се налазе у приватним и јавним колекцијма у Србији и Великој Британији.Поред графике бави се и илустрацијом књиге новинских чланака. Живи и ради у Београду.
Алексаднар Девић /Београд/ рођен 1954. године . Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду где је завршио и последипломске студије на одсеку Графика. Члан је УЛУСа. Учествовао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Задих година се интензивно бави компијутерском графиком. Кратко време је радио као професор компијутерске графике и графичког обликовања у средњој Уметничкој школи у Нишу као и на Факултету уметности на предметима Графичка комуникација и Простгорна графика. Од 2000. до 2004. био је директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш. За свој рад је више пута награђиван. До сада је приредио преко десет самосталних изложби.
„Ријеч и(ли) слика, етика и(л) естетика“ Ирене Вуковић
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА ''СИЋЕВО 2022-2024''
ИЗЛОЖБA ГРАФИКА НАСТАЛИХ У ГРАФИЧКОЈ РАДИОНИЦИ У СИЋЕВУ 2022-2024 године, ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ
27 - 4. мај 2025. године
Галерија савремене ликовне уметности Ниш већ неколико година уназад, као високо професионална установа у Србији, организује Графичку радионицу у прелепом селу Сићеву надомак Ниша.
Иницијативе за опремање графичке радионице започете су још 2003. године на предлог Слободана Радојковића, тада магистра графике запосленог у Галерији. Једна од просторија у оквиру зграде Ликовне колоније „Сићево” претворена је у графичку радионицу, када је и набављена преса за дубоку штампу.
Током 2005. године Галерија савремене уметности обележава век од првог окупљања уметника у Ликовној колонији у Сићеву. Убрзо потом, обезбеђена су сва основна средства и потребан материјал за рад и тиме су се створили услови за прво окупљање четворо уметника у септембру 2006. године. Вишеструки су разлози зашто се Галерија определила баш за графичку радионицу. Пре свега, примећено је да на територији Србије постоје само две радионице сличног карактера: у Смедереву (Графички атеље центра за културу) и Београду (Центар за графику и визуелна истраживања „Академија”). Центар за графику и визуелна истраживања „Академија” при Факултету ликовних уметности у Београду, организује графичку радионицу чији је рад фокусиран на очување и популарисање графике, као и праћење развоја самог медија. Она је била узор или може се рећи модел за стварање сићевачке радионице. Такође, у Нишу постоји активно удружење уметника „Нишки графички круг”, које је допринело и дало пуну подршку самој иницијативи. Један од битних разлога је свакако свест да ће радионица константно доприносити допуни збирке графика у оквиру фонда Галерије савремене ликовне уметности. Примећено је да је све већи број уметника опредељених за овај медиј, те да поред старих графичких техника примењују нове, компјутерске технологије, и да је само њихово поимање графике као медија много флексибилније и савременије.
Дакле, кроз програм рада, Графичка радионица је фокусирана, пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света. Прве три године Радионица се одржавала два пута годишње (пролеће–јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. само крајем пролећа.
Графичка радионица „Сићево” је 2008. добија међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за фонд Галерије савремене ликовне уметности 90 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде, Италије.
По статуту радионице и пропозицијама, сваки учесник Радионице Галерији СЛУ оставља две графике галеријског формата у тиражу од пет отисака, а за узврат Галерија обезбеђује уметницима сва основна средства за рад, као и смештај, храну и путне трошкове. Поред рада на матрицама, штампању графика у атељеу, размени искустава, демонстрацији појединих техника, приређени су и излети како би учесници боље упознали околину и знаменитости Ниша. Обилазак Сићевачке клисуре, великог броја манастира који се налазе у ближем окружењу, као и других културноисторијских здања Ниша из различитих периода, свакако употпуњују слику уметницима о богатој прошлости нашег града.
Збирка Графичке радионице сада броји око 200 графичких листова. Свако од уметника који је учествовао у раду Графичке радионице „Сићево” стварао је графике у духу свог већ оформљеног ликовног израза. Разноврсност графичких техника је још један сегмент богате палете графичког листа из фонда Галерије. На велики број њих утицале су природне лепоте саме Сићевачке клисуре па су своје импресије о амбијенту трајно забележили кроз своја дела (Биљана Вуковић, Снежана Маринковић, Владимир Влајић, Марта Божик, Бранко Николов, Ивана Станковић, Зоран Костић, Мишел Барзен, Бојан Живић), други су по неким детаљима из окружења нашли инспирацију (Велизар Крстић, Јелена Средановић, Љубиша Брковић, Магда Кроликовска, Ејприл Вилмер, Роберто Ђанинети, Ранка Лучић Јанковић, Велико Маричевски, Марија Сибиновић).
Дела из графичке радионице „Сићево” излагана су поред Ниша и у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору, Димитровграду. Добар глас о Графичкој радионици „Сићево” сваке године је све гласнији и ми верујемо у будућност ове манифестације. Подршка културне јавности, колега као и Министарства културе Републике Србије дају нам наду да смо на правом путу.
Морамо додати да је 2020. године обезбеђена и преса за сито штампу са свим пратећим елементима како би се прошириле делатности учесника колоније и омогућио рад и у другим графичким дисциплинама. Куповином нове пресе простор- атеље, графичке радионице је додатно реновиран са проширеним и адаптираним простором у самој здради ликовне колоније у Сићеву, тако да су створени пристојни услови за рад на обе пресе истовремено.
Учесници последња три сазива су:
2022- Оливер Пилић (Словенија), Хелена Тахир (Словенија), Александар Ботић (Нови Сад), Лидија Крњајић (Нови Сад), Никола Миланов( Ниш).
2023-Роман Кушар (Roman Couchard) из Белгије, Митја Станек из Словеније, Лидија Среботњак Пришић, из Новог Сада, Дуња Недељковић из Трста и Данило Пауновић из Ниша.
2024- Џефри Сипел (Jeff Sippel) из Сједињених Америчких Држава, Љиљана Павловић Дир (Liliya Pavlovic Dear) из Француске, Јелена Јоцић из Београда, Небојша Лазић из Новог Сада, Јасна Гулан Ружић из Новог Сада и Слободан Радојковић из Ниша.
Дружење и рад уметника из различитих земаља у Графичкој радионици у Сићеву протекле три године обогатио је нашу збирку графика за 35 дела различитих техника и ликовних израза. Изложба ће трајати од 27. маја до 16. јуна 2025. године у галерији Павиљон у Тврђави.
Андреа Морачанин "Средиште"
"Средиште"
литографије и пројекције
Салон 77, 8. мај -1. јун 2025
Андреа Морачанин (Краљево, 1995) основне (2018) и мастер (2019) студије завршила је на Факултету ликовних уметности у Београду, на Сликарском одсеку у класи проф. Добрице Бисенића. Тренутно је на докторским студијама Графичког одсека ФЛУ, под менторством проф. Владимира Милановића. Током студија била је корисник стипендије Министарства омладине и спорта, а на докторским студијама стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, при чему је била ангажована у својству студента-истраживача на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду.
Учествовала је на преко двадесет групних изложби у земљи и иностранству (Белгија, Јужна Кореја, Пољска, Румунија). Током 2022. године боравила је на Академији ликовних уметности у Гдањску, у оквиру пројекта „Start In Gdansk“ где је завршила курс литографије. 2024. године у оквиру Erasmus+ пројекта проводи два месеца на стручној пракси у Паризу, као асистент штампе у Атељеу Мајкл Вулворт. Носилац је сертификата арт-терапије у оквиру пројекта „Mad Balkans – transforming psychiatry through art “ у организацији Удружења Простор из Београда и Осло Метрополитан Универзитета.
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ (29. април – 23. мај)
Заједничка изложба троје уметника резличитих приступа, идеја и концепција су прилика да се ликовна јавност ближе упозна са разноврсним токовима наше савремене уметности.
ИВАНА БЈЕЛИЦА (Нови Сад, 1969) дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, у класи професора Милана Блануше.Реализовала је преко двадесет самосталних изложби и излагала на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Грчка, Румунија, Шпанија, Велика Британија, Француска, Холандија, Турска, Аргентина, Мексико, Канада, Јапан, Индија).
Добитница је неколико награда из области ликовне уметности (цртеж, сликарство, колаж).
Чланица је СУЛУВ-а, УЛУПУДС-а и Ликовног круга (Удружења уметника Петроварадинске тврђаве). Учесница је многобројних ликовних колонија, Арт експоа и других уметничких манифестација. Њени уметнички радови налазе се у бројним приватним, галеријским и музејским колекцијама у Србији и свету.Поред ликовне уметности бави се фотографијом, графичким дизајном и дизајном ентеријера.Више година била је уредница ликовног програма галерије Мали ликовни салон, Културног центра Новог Сада (2003-2007), реализовала је значајан број изложби еминентних уметника из земље и иностранства и остварила успешну сарадњу са многим културним институцујама.
Оснивач је уметничке асоцијације Луменс (2013) чији је основни циљ развој и промоција савремене ликовне уметности и културе, међународна сарадња и едукација.
Нишкој публици је познат као учесник Ликовне колоније Сићево 1978, 1994, 2019 Галерија у Фонду садржи 6 дела. Самостално излагао 1982, учесник Нишког салона 2020.
Живи и ствара као самостални уметник у Новом Саду.
Пажљивом формулацијом пластично-поетског и естетског гради сведене ликовне целине. У центру њених ликовних истраживања је природа или човек у окружењу у коме живимо разумевајући сложену људску судбину. Динамичан гест и светло-тамно контрасти при томе нису у функцији никакве драматике него више служе за јасније дефинисање простора или идеје.
АЛЕКСАНДАР ЦВЕТКОВИЋ (Алексинац, 1947) дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1973, на којој је завршио и постдипломске студије 1975. године. За пет деценија стваралаштва приредио је близу осамдесет самосталних изложби у земљи и свету, и учествовао у селекцијама неколико стотина ликовних манифестација на готово свим континентима.
Добитник је већег броја домаћих и интернационалних награда и признања, међу којима се истичу: Награде за сликарство на Октобарском салону у Београду 1977. и 1988; Награда на Међународној изложби цртежа у Нирнбергу 1979; Прва награда на Бијеналу YАVА у Њујорку 1980; Награда на Бијеналу уметности у Александрији 1980; Златна палета УЛУС-а у Београду 1985; Политикина награда у Београду 1990; Награде на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1978. и 1990; Награда за сликарство на Меморијалу Милене Павловић Барили у Пожаревцу 1985. и 1995; Награда Града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2021, Признање за врхунски допринос националној култури 2024. године. Дела му се налазе у бројним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
Цветковић на особен начин однегованим ликовним језиком прати властита осећања и сензибилитет друштва.Прешавши дуг пут од хиперреализма преко новог експресионизма енформела и поп арта до либералног модернизма наставља да истражује митолошке и историјске теме . У процесу формирања нових, метафоричних целина уводи нове материјале негујући истовремено властити пиктурални систем постижући високоестетску ликовност.
ЂОРЂЕ КОВАЧЕВ (1947) дипломирао је на сликарском одсеку Академију ликовних уметности у Београду 1972. године. Поред сликарства бави се и музичким стваралаштвом различитих жанрова. Живео и излагао у Бечу, Аустрија 1982 - 1986. године. Имао више самосталних и колективних изложби. Тренутно је актуелна стална поставка у галерији “Ковачев” у Чуругу.
Још као студент ликовне академије, радећи у конзерваторској екипи на археолошком локалитету Лепенски вир долази у контакт са предметима и артефактима које је створио човек, припадник лепенске културе. Од тада датира његово интересовање за археологију, које још више продубљује у периоду кад је као сарадник музеја, радио цртеже за документацију на локалитетима Велесница, Гомолава и др.
У међувремену је проучавао најразличитије антрополошке студије о племенима Амазоније као што су Јаномаме. Посебну пажњу му је привлачила студија о Абориџинима коју је тридесетих година прошлог века урадио Геза Рахајм.
Као резултат свих тих искустава настао је циклус слика, тотема, скулптура и објеката који је сам насловио: Од Чуруга до Чурунге (Чурунга је добро чувана реликвија од великог значаја за индетитет Абориџинских племена).
Живи и ради као самостални уметник у месту Чуруг.
Ковачев поседује јасно дефинисан концепт у коме се преплићу феномени из историје света. Трагове из давне прошлости узима као почетне идеје које визуелизује на савремен начин ослобађајући се свега сувишног.Избегавајући непотребну нарацију гради прочишћен пластични систем који метафоричним значењем делује на посматрача.
Мила Гвардиол ''ИНТЕРАКЦИЈЕ''
У уторак, 15. априла, у Салону 77 је отвворена самосталне изложба Миле Гвардиол, уметнице из Београда. Изложбу чине слике из најновије продукције које припадају циклусу „Интеракције“.
Мила Гвардиол (Београд, 1979) је дипломирала на Факултету примењених уметности (2004) а докторирала на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду (2012). Ванредни је професор и декан на Факултету за дигиталну продукцију у Сремској Каменици. На Факултету примењених уметности у Београду предавала је у периоду од 2015 до 2023 године. Реализовала је више од 40 самосталних изложби у многим градовима Србије и у Хрватској. Излагала је на преко 200 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитница је 15 награда међу којима је и Годишња награда УЛУПУДС-а (2018).
Промишљена и интелектуализована трансформација призора из макрокосмоса у говор геометризованих форми и линија осетљивог колористичког избора, стоје у основи сликарског рукописа Миле Гвардиол, док се изворна мотивска инспирација препознаје у архитектури урбаних средина. Фрагменте архитектуре уметница сублимирани до нивоа основних геометријских тела и форми, пренебрегава примарну функцију архитектуре и ствара дела која су апстрактне ликовности а семантичке вишезначности емотивне, психолошке односно егзистенцијалне конотације.
На најновијим сликама Миле Гвардиол из циклуса „Интеракције“ доминирају масивни кубуси који асоцирају на зграде стамбених блокова, али су они измештени из своје осе, искошени, узнемирујуће накривљени, склони паду. Уметница их углавном представља из доњег ракурса, тако да су њихови врхови збијени око централне белине као извора светлости или је извор светлости измештен изван платна и у виду призматичног снопа осветљава призор. Варирајући композициони приступ, начин третирања светлости и колорит (од тамнијег, монохромног до светлијег пастелног), уметница ликовно дефинише различита стања интеракције што за продукт има и разноврсне варијетете генералног утиска који се крећу у распону од изразите драматичности високог енергетског набоја до спокојности суживота стишане енергије.
Изложба Миле Гвардиол у Нишу трајаће до 6. маја.
https://www.youtube.com/watch?v=IIXdKUxyvNs
ИЗЛОЖБА СЛИКА И ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „МИРОСЛАВ АНЂЕЛКОВИЋ“
10. април 2025. године у 19 сати
ОФИЦИРСКИ ДОМ
Позивамо Вас на отварање изложбе слика и промоцију монографије „Мирослав Анђелковић“ ауторке Соње Вукашиновић, 10. априла 2025. године у Галерији Официрски дом са почетком у 19 сати. На промоцији монографије учествоваће Емилија Ћоћић Билић, директор Галерије СЛУ Ниш, Малина Радоњић, историчар уметности , Соња Вукашиновић музејски саветник из Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Ретроспективна изложба – in memoriam Мирослава Анђелковића чини избор четрдесетак слика из богате заоставштине као и избор дела из Фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Мирослав Анђелковић је рођен 6. априла 1945. године у Јелашници. После завршене уметничке школе у Нишу уписује Академију ликовних уметности у Београду. Дипломирао је и магистрирао у класи проф. Недељка Гвозденовића. Постаје члан УЛУСа, Ладе, Ничког графичког круга.
У ликовни живот Србије Мирослав Анђелковић се укључује 1970. године изложбом „Генерација 1969/70“ и бива примећен од стране ликовних критичара и стручне публике. Самостално је излагао око 35 пута а за свој рад је награђиван 11 пута. У иностранству је излагао на групним изложбама у Луксембургу, Паризу, Цириху, Базелу, Луцерну, Арау, Крајови, Великом Трнову, Москви и Нитри.
Сарађивао је са нишким истакнутим писцима и песницима. Цртежима је опремио многа књижевна дела попут „Божји људи“ Боре Сранковића, „Ибиш Аге“ Стевана Сремца, „Бели камен“ Драгољуба Јанковића, Лирске народне песме Тимочке крајине „Ој леле стара планино“, „ Дивинска Микена“ Радмила Радовановића, док је са Томиславом Мијовићем објавио четири књиге здруженог поетско-лирског дневника под насловима: „У благости и осами“, „“Светлуцања дозивања“, „Јавке одсјаји, угарци“, „Време на окупу“, а дело Стевана Раичковића „Записи о црном Владимиру“ је исликао.
Свој радни век започиње као професор најпре у Гимназији у Лесковцу и Нишу, да би потом прешао у Галерију савремене ликовне уметности Ниш, најпре као кустос, уметнички директор и директор. Потом прелази на Факултет примењених уметности у Београду где је радио до пензионисања у звању редовног професора. 2011. године одликован је Великом плакетом са повељом Универзитета у Београду. Ичествовао је на велики број колективних изложби у земљи и иностранству.
Преминуо је 15.4.2021. године.
За свог живота урадио је преко 400 слика и небројано цртежа, акварела, графика. Тачан број је немогуће утврдити јер су слике отуђене и велики број је остао у трајном власништву многих институција, музеја, галерија које су откупиле његов рад или га добиле на поклон кроз учешће у разним ликовним догађајима и ликовним колонијама.Његови цртежи красе и илуструју многа књижевна дела. У заоставштини породице налази се 80 слика и небројано цртежа и акварела. Скоро целокупно његово стваралаштво је публиковано у каталозима који су пратили његове самосталне и колективне изложбе а излагао је у предходних педесет година у континуитету.
Развој његовог стваралашта текао је уз стално усавршавање, дограђивање без наглих скокова и драстичних промена. Разноврсност у колориту се мењала у зависности од личног афинитета и животних прилика, уз безгранично уношење својих емотивних стања и филозофских размишљања. Анђелковићу је повод природа коју он транспонује. На сликама доминира осетљиво вешт склад рационалног и емотивног, богате хроматске тексттуре и ликовних партија, тонски усклађен са акцентима топлог и хладног. Његова дела одишу јаком емоцијом која је представљена кроз колорит али и снажан експресивни цртеж.
Анђелковић је био један од најатрактивнијих и најсвестранијих уметника Ниша с краја двадесетог и почетка двадесетпрвог века у Нишу и Србији. Активним ангажовањем на свим нивоима културе учествовао је у креирању ликовног и културног живота града.
Самостално је излагао 35 пута за свој рад награђиван 11 пута. Учествовао је на многим познатим ликовним колонијама у бившој Југославији.
Целог свог радног века радио је на промоцији и креирању ликовног живота града, као академски уметник, уметнички директор и касније директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш, али и кроз разне жирије, комисије, уметничке савете, педагошки рад, пратећи свој уметнички кредо у нади да достигне зацртани циљ.Његов рад ће остати трајно забележен и запамћен не само на овим просторима већ и шире, јер је оставио дубок траг у историји ликовног стваралаштва наше земље.
Лауреати међународног графичког бијенала Сува игла 1993-2023
Лауреати међународног графичког бијенала Сува игла 1993-2023, 8 - 27. април - Павиљон у Тврђави.
Изложбу награђених радова на шеснаест до сада одржаних бијенала током протекле три деценије, Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује у сарадњи са Градском галеријом Ужице. Поставка у уметничком Павиљону приређује се након представљања у оквиру пројекта Ужице – национална престоница културе 2024.
Интернационално графичко бијенале Сува игла негује аутентичну графичку дисциплину , која спада у ред веома захтевних традиционалних ликовних техника, које од почетног концепта до завршне форме изискује од аутора умну и техничку посвећеност. Бијенале, као најважнији и најзахтевнији програм, сваке друге године окупи велики број аутора из земље и иностранства и захваљујући томе формирана је јединствена збирка од преко 750 уметничких дела у оквиру које се издвајају радови лауреати: Гран при (Дијамантска), Златна, Сребрна и Бронзана игла.
https://www.youtube.com/watch?v=i8fUKkuckdY
ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ
ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ
Галерија ММЦ Нови Пазар, 4 - 18. април 2025.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш је од свог оснивања 1970. године посвећена неговању савременог стваралаштва и захваљујући брижљивом прикупљању, чувању, заштити, проучавању и презентацији дела домаће и стране уметности, установа данас баштини у ликовном, естетском и историјском смислу вредну колекцију од око две хиљаде експоната сврстаних у пет збирки. Значајан део фонда су дела нишких ликовних уметника, која дају увид у токове и вишеслојне промене визуелне сцене овог краја, предмет су проучавања кустоса, до сада заснованих углавном на анализи у тематско - мотивском односно стилско - медијском смислу. Овој Збирци припада стотину радова четрдесет уметница различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, које живе и стварају или су пореклом или радном биографијом везане за ово поднебље. Колекција је овим експонатима, драгоценим културним наслеђем града, обогаћена поклонима и откупима са самосталних или колективних изложби и учешћем аутора у резиденцијалним програмима, сазивима Ликовне колоније Сићево и Графичке радионице.
Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос ликовних уметница Ниша последњих пет деценија, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију,претечу данашње Ликовне колоније Сићево.
Галерија је од самих почетака настојала да прати и подржи рад ауторки различитих доби, од сасвим младих, преко ликовно оформљених представница средње генерације, до већ афирмисаних, истакнутих протагонисткиња богатих каријера, чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), добитница награда и значајних признања за рад. Поједине су се школовале или усавршавале у иностранству, оствариле значајне резултате у међународним оквирима, а известан број њих посвећен је педагошком раду на Факултету уметности, у Уметничкој школи или у сродним образовним институцијама.
У колекцији ГСЛУ заступљена дела нишких уметница до сада су излагана углавном појединачно, на самосталним или колективним изложбама, публикована у каталозима или монографијама, али никада презентована као целина. Хетерогена у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, она осликавају кретања у уметности југоисточне Србије, отвореност средине за нове појаве и савременa стремљења и као таква пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.
Било да су своје емоције, унутрашње и доживљаје света који их окружује изражавале кроз медиј графике, сликом или комбинујући материјале, њиховим радовима преовладава мотив природе, што се може приписати чињеници да је већина настала током боравка у колонији. Сликаркама је, попут Надежде Петровић, пријала слобода стварања под отвореним небом, те су неограничене у погледу тема и мотива, доследне сопственом ликовном вокабулару и поетици, своје визуелне сензације и импресије окружења, преносиле на платно. Поред сићевачког пејзажа, клисуре којом протиче Нишава, стена, планинских масива и богате вегетације, у своје радове уткале су утиске боравка, атмосферу рада у колонији, обиласка манастира и околине, остварених познанстава и дружења са гостољубивим житељима. Инспиративна за уметнице била је и карактеристична архитектура Сићева, сеоске куће, живот људи у руралним и слабо насељеним местима. Занимљивим опсервацијама и новим актуелним садржајима збирку су последњих година обогатиле учеснице Графичке радионице.
Исходиште за уметничка истраживања ауторке су препознале и у дијалогу са прошлошћу и богатој културно-историјској баштини овог краја. Ослањајући се на традиције средњовековног сликарства и духовног наслеђа Византије, сводећи ликовне елементе на симболе или знаке, дајући им узвишена, спиритуална значења, створиле су особен ликовни израз, који делује просторно и временски безгранично.
Поједине уметнице, надахнуте деликатном креативном енергијом и сталном потребом за новинама у раду и експериментисању материјалима, препознатљиву поетику преточиле су у крајње апстрактне композиције једноставних, чистих, систематски обликованих површина и минималистичких линија, остављајући посматрачу могућност за емотивну идентификацију, анализу унутрашњих светова и формирање ирационалних простора.
Градећи свој професионални идентитет, ауторке су остале верне медију слике, цртежа и графике, док је интересовање за скулптуру приметно код сасвим малог броја уметница, углавном до двехиљадитих година. У тродимензионалном обликовању оне су неговале сложен, фигуративни приступ, класичне, анатомске форме градиле специфичном обрадом материјала и постепено, у складу са оновременим правцима, уводиле модеран израз у своју ликовну праксу. На жалост, последње две деценије збирка није обогаћена новим радовима вајарки.
Узевши у обзир актуелни тренутак, могућности савремених технологија и уплив научних достигнућа у поље уметности, те додир и размену са другим културним просторима, реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.
Изложба у Галерији ММЦ прилика је да се публика у Новом Пазару, на основу сачињеног избора радова, упозна са стваралаштвом, индивидуалним развојним путем нишких уметница и стекне увид у ликовну сцену града. Заступљеним наративима, поетикама и приступима, осликава разноликост и представља их као активне актерке, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у визуелној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом ликовном стилу и вокабулару, биле отворене за нова сазнања, утицај савремених токова и тенденција. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, морамо истаћи да је њихов допринос у сфери културе драгоцен.
Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.
Емилија Ћоћић Билић