НЕНАД НЕДЕЉКОВ ''Студија II''
НЕНАД НЕДЕЉКОВ
Студија II
слике и видео
У четвртак 13. марта, у 19 сати биће отворена изложба слика и видеа Студија II Ненада Недељкова.
Различита концепсијска и тематска интересовања Ненада Недељкова су његовом актуелним уметничким тренутком одређена на људску фигуру и могућност да мотив тела одговори жељи за видљивоћу нетелесног. Дакле, да се на основу бића и тела да допринос вечитом одгонетању универзалног поретка, у контексту пропадљивости и неумитне коначности, те духовне непропадљивости и биолошке виталности.
У изузеној премрежености дигиталних и мануелних обликовних поступака, уметник ствара варијације једног истог мотива. Централно компонован исечак фигуре, раширених руку као код распећа, анатомски је и цртачки дефинисан или готово сасвим дисторзиран или сведен.
Двоканални видео рад Студија II директно је ослоњен на циклус варијација у комбинованој техници, под називом Студија и представља његову врло успешну екстензију, док се видеом Изван подручја сугерише проток времна и космичко правило непрекидног кретања.
Ненад Недељков је рођен 1971. године у Зрењанину. Дипломирао је сликарство на Академији уметности у Новом Саду. Магистарирао је дигиталну уметност на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Реализовао је 15 самосталних и узео учешћа у великом броју колективних изложби у земљи и иностранству (Холандија, Црна Гора, БиХ, Аустија, Немачка, САД, Индија, Аустралија, Турска, Италија, Колумбија, Велика Британија, Швајцарска, Грчка, Мексико, Француска, Португал, Аргентина, Јапан, Перу, Холандија).
Изложбу дела Ненада Недељкова публика у Ниш може да посети до 30. марта, у Павиљону у Тврђави.
АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023
У четвртак, 6. марта са почетком у 13 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање
изложбе АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023 / ОТКУПИ СЛИКА И СКУЛПТУРА.
СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024
СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024
17. децембар 2024 - 15. фебруар 2025.
Прва изложба посвећена цртежу као самосталној ликовној дисциплини приређена је давне 1991. године у Павиљону нишке Тврђаве и наредних шест година окупљала само нишке уметнике. Почетном новог миленијума после краће паузе ова изложба прераста у велику значајну годишњу манифестацију са конкурсним карактером уз задату тему, на којој су се јављали уметници из целе Србије. Како је добила на популарности и све већем одазиву свака наредна је била жирирана.
На овогодишњој тридесетој по реду одазвало се укупно 94 аутора из Ниша и других градова Србије, а по избору жириа на поставци ће се наћи дела 51 аутора.
Тема Нишког цртежа гласи: СТРУКТУРЕ (lat-struete- распоредити, саздати)
Фигуративни приступ у ликовној уметности је од давнина био схваћен и грађен од безимених и апстрактних елемената. Многи савремени уметници су изградили своју естетику на структури слике, скулптуре, графичког листа, савременог цртежа или чак на инсталацији. Структуру можемо сагледати у правом смислу али и свеобухватно. Намећу нам се животне и друштвене структуре, структурне орјентације, биолошке структуре, полне структуре, политичке, структуре писане речи, структуре природних феномена, структуре у музици, уметности, сликарству, могу бити појмови за визуелизацију овог на први поглед једноставног израза.
Широко поимање Структуре, инспирисало је велики број уметника Нишког цртежа, па су и дела настала на поменуту тему сагледана из више углова. Већина се држала свог већ препознатљивог и аутентичног ликовног, мисаоног и визуелног идентитета, па је на изложби заступљено мноштво различитих техника, стилова. Свакако разнородност у поимању цртежа захтева комплексно читање скрећући пажњу на еволуцију цртежа као медија у савременом свету нових технологија, зато је поред класичног цртежа (на папиру угљеном или оловком), заступљен и дигитални цртеж. Док код неких уметника цртеж се потпуно материјализује, градећи структуру форме, боје, линије, површине. Уметници овом приликом својим тематским одредницама скрећу пажњу јавности на савременог човека окруженог глобализацијом, све већег раслојавања, ратова, драстичне разлике у материјалном положају и борби за егзистенцију. Морамо поменути утицај друштвених мрежа на свакодневни живот млађе популације. Слојевитост дигиталних медија као и њиховог разнородног садржаја може бити од велике користи али и штете за друштво уопште. Све поменуто утиче и на савременог уметника пружајући му веће перспективе и информације. Стога, обиљем техничких могућности као и креативности наших уметника изложба представља прави ревију цртачких дисциплина, које можемо поделити у неколико ликовних целина.
Традиција класичног цртежа рађена у техници угљена, акварела, графитне оловке и комбиноване техника у фигуративном приказу уочљив је код Милице Антонијевић, Јелене Аранђеловић, Миљане Димитријевић, Ане Цвејић, Анђеле Мицић, Бојана Оташевића, Јована Спасића, Ивана Перака, Владимира Ранђеловића, Софије Миловановић. Вишеслојном фигуративном композицијом изведеном у оловци и клириту Јелена Трајковић Попивода цртеж ставља на виши ниво како би цртеж као и живот постао игра. Експресија природом и природним феноменима присутна је на цртежима Биљане Вуковић, Јелена Маликов, Слободана Радојковића, Ђуре Радоњића, Даниеле Фулгоси, Татјане Мартицки, док рецимо Јелена Шалинић Терзић монументалним приказом стеновитог призора у рељефном слојевитом намазу боје и линије потенцира доминантност природе над човеком.
Игри геометриских облика и форми, испреплетаних линија, кругова баве се Весна Зарев, Стеван Китић, Данило Пауновић, Јасна Гулан Ружић, Владица Ристић, Радован Станојев, Милица Рајковић, док Дејан Ристић, Тијана Миљковић, Марта Пејчић, Наташа Станојев, користе нове могућности савремене компијутерске технике цртања и фотографије.
Никола Миланов, Анђела Мујчић, Теодора Николић, Никола Марковић, Ивана Савић Драгана Купрешанин свако у свом индивидуалном изразу баве се емоцијама савременог човека изазваним личним проживљеним сећањима или глобалним проблемима и друштвом.
Сегменте из природе транспоноване кроз фотографију уз рустичност природног камена опажамо код Бориса Кандолфа. Веза са прошлошћу вишевековне културе, уметности и религије Братислав Башић наглашава кроз остатке наше културне баштине. Многа друга дела реализована у апстрактном приказу кроз цртеж, колаж, вез на папиру, платну генеришу ширу перспективу поимања структуре (Јована Ђорђевић, Аница Радошевић, Теодора Николић, Доминика Морариу). Стилизоване орнаменте из народних рукотворина попут ћилима, Никола Радосављевић перфорирањем управо белог папира жели да укаже на једнакост свих у свету и позове на примирје и слогу. Цртеж уткан у камену скулптуру Јулије Дубавац враћа нас у давну прошлост наших праотаца и цртежа на пећинама Алтамире наглашавајући слојевиту интелектуалну структуру човека, тог истог савременог бића јединог еволутивног од свих сисара на планети. Тамара Пешић цртеж преименује у знак упозорења и зону анксиозности модерног друштва.
Изложбом названом по месту одржавања Галерија савремене ликовне уметности Ниш негује већ више од три деценије и захваљује ауторима који свих протеклих година позитивно реагују учешћем на задату тему и својим делима свако на себи својствен начин остављају траг у уметности свог времена.
„ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
ИЗЛОЖБА „ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
Павиљон и Тврђави /12. децембар у 13 часова/
После изложби у Новом Саду и Београду Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује изложбу из своје богате колекције под називом „Плуралне стратегије“.
На изложби је заступљено 30 српских уметника друге половине XX века који су као водећи актери једног времена оставили дубок траг у нашој историји уметности: Младен Србиновић, Стојан Ћелић, Мића Поповић, Милан Коњовић, Иван Табаковић, Зоран Павловић, Божа Илић, Лазар Вујаклија, Љубица Цуца Сокић, Бора Иљовски, Пеђа Милосављевић, Оља Ивањицки, Синиша Вуковић, Михајло Петров, Стојан Трумић, Бојан Бем, Чедомир Крстић, Бошко Петровић, Коса Бокшан ...
Током седме и осме деценије поред постојања низа новоформираних појединачних сликарских пракси назире се више паралелних струјања тако да су истовремено почели да егзистирају потпуно засебни уметнички језици и иновативне уметничке појаве.
Различите уметничке праксе код једног дела уметника доводе до дематеријализације уметничког дела продирући у суштину ликовног језика. Истовремено нове културне и уметничке појаве почињу да се баве егзистенцијалним питањима, односно критичким преиспитивањима стварности. Поред тога, у том периоду на српској ликовној сцени појављује се група уметника која испољава интересовање за обнову фигуре у различитим контекстима.
Одабрана уметничка дела не поседују повезаност са темама или идејама које истражују, али као разноврсна ликовна остварења са потпуно индивидуалним проблемским концептима представљају значајан материјал са истраживање развоја ликовне уметности на овим просторима. Уметници различитих стилских опредељења као представници комплексних ликовних дешавања учествовали су у формирању колекције Галерије савремене ликовне уметности која се данас убраја међу највредније збирке у нашој земљи претендујући да у скорије време прерасте у Музеј југоистичне Србије.
https://youtu.be/JPx8n8U4QUg?si=w2UqtvBpg59KJ-WN
Нишки цртеж 2024, Записник селекционе комисије
Изложба Нишки цртеж 2024
СТРУКТУРЕ
З А П И С Н И К селекционе комисије
Комисија у саставу: дипломирани сликар , виши кустос Милан Ристић, историчар уметности, музејски саветник Радмила Костић и дипломирани сликар, музејски саветник Соња Вукашиновић је након детаљног прегледавања радова 94 уметника, који су приспели по конкурсу, за изложбу Нишки цртеж – Структуре, за излагање изабрао радове следећих уметника:
Даниела Фулгоси, Доминика Морариу, Јелена Шалинић Терзић, Теодора Мицић, Бојан Оташевић, Милица Антонијевић, Јелена Аранђеловић, Никола Радосављевић, Ана Цвејић, Јасна Гулан Ружић, Јован Спасић, Дејан Ристић, Драгана Купрешанин, Невена Костић, Татјана Мартицки Цвејин, Јелена Трајковић Попивода, Радован Станојевић, Наташа Станојевић, Биљана Јевтић, Маја Петковић, Слободан Радојковић, Весна Зарев, Ђуро Радоњић, Јулија Дубовац, Анђела Мицић, Данило Пауновић, Милица Рајковић, Тамара Пешић, Теодора Николић, Стеван Китић, Јелена Китић, Марта Пејчић, Марко Стевановић, Никола Марковић, Јелена Маликов, Миљана Димитријевић, Јована Петровић, Ивана Савић, Софија Миловановић, Биљана Вуковић, Јована Ђорђевић, Братислав Башић, Борис Кандолф, Тијана Миљковић Александра Стојановић, Владица Ристић, Владан Ранђеловић, Никола Миланов, Анђела Мујчић, Аница Радошевић, Иван Перак.
У Нишу, 28.11.2024.
Комисија:
- Милан Ристић
- Радмила Костић
- Соња Вукашиновић
Анђела Мујчић "Сагледавање"
Анђела Мујчић
Сагледавање
слике, цртежи, објекти
Павиљон у Тврђави
19. новембар - 10. децембар
Петнаест година континуираног присуства на домаћој ликовној сцени и евидентне лексичке, тематске и програмске аналогије и дихотомије у уметничком раду разлози су приређивања мале ретроспективне изложбе слика, цртежа и објеката Анђеле Мујчић. Радознало, кроз тзв. мале теме и хумор, Анђела Мујчић је свој уметнички рад најпре водила путањом лагане носталгије, а с осећењем за љупко и симпатично, затим привела пољу друштвених односа и латентном активизму, да би својим уметничким сазревањем зашла у поље духовности и самоспознаје. Ову развојну линују пратимо кроз пет циклуса дела, чији избор чини актуелну изложбу „Сагледавање“. То су: „Вечита игра“ (2008- 2016), „Happy place“ (2016), „Женска посла“ (2017-2024), „Сан смешног човека“ (2021-2022) и „Мајка“(2024).
Aнђела Мујчић је рођена 1981. године у Нишу. Дипломирала је сликарство на Фaкултeту умeтнoсти у Нишу, специјализирала на Фaкултeту ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду, а дoктoрирала нa Фaкултeту за уметност и дизајн у Београду. Доцент је на ликовном одсеку на Фaкултeту умeтнoсти у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини.
Реализовала је 25 самосталних и наступила на више од 150 колективних изложби у земљи и иностранству. Учествовала на 28 ликовних колонија и арт кампова у земљи и иностранству. Провела је два месеца на резиденцијалном боравку у Паризу у Cite international des Arts, VIII-IX 2016. године.
Била је чланица Стручног савета за расписивање конкурса и одабир пројекта за наступ Републике Србије на XXIII Тријеналу у Милану 2022. године, под називом „Unknown Unknowns. An introduction to misteries“. Ауторка је бројних радионица за студенте, децу и младе и учесница више међународних пројеката и форума.
Добитница је више награда за уметнички рад на националним манифестацијама. Делима је заступљена у више јавних и приватних колеција уметности.
Члaницa је сликарске секције УЛУС-a oд 2010. и УЛУКиМ-а од 2012. године.
https://youtu.be/3czi5vna9lI?si=e7_Ohf4GjyKR8OOW
9. НИШКИ САЛОН 12/2
У четвртак, 14. новембра, са почетком у 19 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање изложбе 9. НИШКИ САЛОН 12/2.
Изложба подразумева дела дванаесторо уметника одабраних од стране два селектора. То је традиционална годишња изложба коју Галерије савремене ликовне уметности Ниш организује од 2017. године, са намером да поспеши сарадњу, мобилност и комуникативност између уметника, критичара, установе и публике. Обзиром да свако од селектора самостално и независно дефинише концепт свог пројекта изложба пружа могућности за дијалог и компарацију различитих критичарских дискурса.
Селектори овогодишњег Салон су: Биљана Грковић - историчар уметности из Крушевца и Катарина Ђорђевић - магистар сликарства из Ниша.
Биљана Грковић свој ауторски пројекат концентрише на питања актуелене друштвене стварности чије се карактеристике, између остало, детерминишу појмовима биомоћи, биополитике или некротопитике. У њеној селекцији су дела уметника: Биљане Ђурђевић, Владимира Перића, Наташе Кокић, Николе Радосављевића, Милице Дукић и Габриела Глида. У тексту предговора каталогу Грковићева пише: „ Избор позваних уметника и уметница за овогодишње издање Салона, проистиче из уметничке праксе шесторо уметника која се сагледава унутар ширег контекста могућности живљења „доброг живота“ и околности доминантних облика глобаног капитализма и неолиберализма. Представљени радови засебни су простори у којима се, на другачије начине и у различитим медијима, преламају и препознају модуси савременог света – разарања, ратова, еколошке кризе, радне експлоатације, доминације микроподатака, потрошачке културе, свет у коме нестаје индивидуалности, појединца који препознаје свој идентитет. Истовремено, они су и простори који из сасвим различитих уметничких позиција, уроњени у прошлост или садашњост, отварају нове погледе, стварају другачије светове, враћају наду у људско достојанство.“
Катарина Ђорђевић је свој ауторки концепт дефинисала питањима која припадају домену теорије уметности, апосторирајући карактеристике уметничког дела и природу и механизме његовог деловања на конзумента односно посматрача. У тексту предговора каталогу она пише „Питање сензибилитета у савременој стваралачкој сцени превазилази естетску категоризацију – засновано је на индукцији емоционалних одговора који се рефлектују на публику, подстичући је да се укључи у основни тематски оквир уметничког дела, при чему је његово ишчитавање и доживљај динамично искуство које резонује на личном и емоционалном нивоу, а не пуко пасивно усвајање понуђеног садржаја“. У селекцији Катарине Ђорђевић су дела уметника: Александра Девића, Слободана Радојковића, Петра Вујошевића, Ларисе Ацков, Мије Арсенијевић и Лазара Шошевића. Њихов избор заснован је на карактеристикама које повезује њихов рад „ интроспекцији као основном водичу стварања, тактилности, чулности и сензибилитету којим граде своје уметничке светове позивајући нас да уронимо и тумачимо скривене поруке“.
На отварању изложбе биће додељена Награда 9. Нишког салона за најуспелији рад.
О додели награде одлучује посебно именован трочлани жири.
Изложба ће трајати до 14. децембра.
Биографије селектора
Биљана Грковић је дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1986. године. Од 1987. ради као кустос Уметничке галерије у Крушевцу која је 1991. интегрисана са Народним музеја. Ради на пословима уредника изложбеног програма и кустоса збирке Уметничке галерије. Звање музејског саветника стекла 2010. године. Аутор је више монографских и ретроспективних изложби којима су представљани значајни уметнички опуси. Била је кустос преко 200 изложби. Идејни је творац и члан стручног тима уметничког пројекта Препознавање који је од 2007. године међународног карактера. Објављује приказе и текстове у штампи, стручним часописима, зборницима и каталозима изложби. Члан је Музејског друштва Србије, Српског комитета Међународног удружења ликовних критичара AICA и Међународног савета музеја ICOM.
Kатарина Ђорђевић је дипломирала и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Редовни је професор на Факултету уметности у Нишу и продекан за међународну сарадњу. Члан је УЛУС-а. Студијски боравила у Штанији и Италији. Учествовала на више од 400 колективних изложби у бројним европским земљама и у Ирану, Канади, Јапану, Америци, Кореји. Самостално је излагала у многим градовима Србије и у Турској, Ирану, Бугарској, Шведској, Италији, Босни и Херцеговини, Мађарској, Шпанији, Великој Британији. Добитница је Повеља Универзитета у Нишу и Факултета уметности за допринос развоју и промоцији ових институција, као и бројних награда за свој стваралачки рад у земљи и иностранству (Канада, Чешка,Пољска).
Записник
са састанка жирија за доделу Награде 9. Нишког салона: 12/2
Дана 14. новембра 2024. године одржан је састанак Жирија за доделу награде за најуспешнији уметнички рад на 9. Нишком салону: 12/2. Састанку су присуствовали мр Братислав Башић, редовни професор са Факултета уметности у Нишу, Надежда Милић, дипломирана историчарка уметности и Соња Вукашиновић, академски сликар и музејски саветник у Галерији савремене ликовне уметности Ниш.
Жири је донео једногласну одлуку да се Награда 9. „Нишког салона 12/2“ додели Биљани Ђурђевић за дело „ Студија случаја 6“, селекторке Биљане Грковић.
Образложење
Наведени рад издваја се на Салону не само монументалношћу, експресивношћу сликарског набоја, импозантним ликовним изразом, већ и проблематиком коју обрађује. Уметница на врло убедљив начин, без много нарације, уз одсуство боје, у сивој гами са неколико усамљених симбола (склупчана људска фигура, пар напуштених ципела, кревет на два спрата), указује на вапај савременог човека заборављеног, усамљеног у данашњем турбулетном свакодневном животу препуштеном самом себи.
Нишки цртеж 2024 ''СТРУКТУРЕ''
Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш припрема традиционалну годишњу изложбу „НИШКИ ЦРТЕЖ“. Тема овогодишње изложбе је „СТРУКТУРЕ“.
Право учешћа имају сви академски образовани уметници. Сваки уметник може конкурисати са једним радом, димензије и техника нису ограничени. Трочлана селекциона комисија ће сачинити избор дела за изложбу. Рад уметника не сме бити старији од 5 година.
Изложба ће бити реализована у термину од 17. децембра 2024. до 15. фебруара 2025. у Официрском дому у Нишу, а радове можете донети лично или послати поштом, најкасније до 25. новембра 2024. на адресу – Галерија савремене ликовне уметности, Кеј Кола српских сестара бр. 1 спрат II, 18 000 Ниш.
Партиципација за учешће на изложби је 1000 динара. Уплату извршити на рачун ГалеријаСЛУ Ниш 840-556664-88 Управа за трезор. Обавеза Галерије је да уз примерак каталога врати радове аутору у року од 30 дана након завршетка изложбе. Галерија ће бити у обавези да уз примерак каталога врати ауторима изложене радове до 15. марта 2025.
Унапред хвала на сарадњи.
Преузми формулар
ИЗЛОЖБА ЛИДИЈЕ УЗЕЛАЦ: „ТУ ГДЕ САМ ЈА“
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ 24. октобар - 10. новембар
Проблематизујући различите начине ишчитавања кроз енигматичне структуре деловања у једном делу најновијег пројекта формира слободне, геометризиране форме наглашавајући снагу боје и линије које поседују широк спектар значења, док у другом делу бележи своја интимна стања кроз портрет ренесансне жене као персонификације мајке, жене или матрице алудирајући на извор и смисао постојања. Дефинишући струјање властитих мисли, сећања и емоција вештим комбиновањем материјала формира наративе који се односе на феномен и суштину битисања.
Слажући веома пажљиво чисте, систематски обликоване геометризоване површине и линије кроз фокусиран, интимистички приступ формира комплексан ликовни језик који функционише у координатином систему личне симболике.
Испољавајући склоност ка сведеним формама, аналитичком, слојевитом поступку и промишљеном грађењу композиције Лидија Узелац формира властите позиције у комплексној перцепцији света и уметности.
Изложба ће трајати до 10.новембра.
Александар Девића - ретроспективна изложба
Ретроспективне изложбе слика и графика Александра Девића, којом уметник обележава 45 година стваралачког рада.
Александар Девић (1954, Београд) је дипломирао 1978. године на Факултету примењених уметности у Београду, где је и магистрирао. Кратко време радио је као професор у Уметничкој школи „Ђорђе Крстић“ у Нишу и на Факултету уметности учествујући у формирању Департмана за примењене уметности овог факултета. Од 2000. до 2004 године био је директор Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, где је радио и као виши сарадник Службе за интернет комуникације и издаваштво и био уредник галеријског интернет часописа IIČ. Самостално је излагао у многим градовима Србије и у Грчкој (Волос), Америци (Њујорк) и Мађарској (Будимпешта). Учествовао на више од 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Члан је Сликарске секције УЛУС-а од 1986. године као и Нишког графичког круга. Добитник је више награда међу којима су: Откупна награда СИЗ-а културе, Београд; Сребрна плакета УЛУПУДС-а и Специјално признање 45. Међународног фестивала документарног, краткометражног и анимираног филма, Београд.
Поред сликарства бави се и компјутерском графиком и веб дизајном. Његове слике и графике налазе се у приватним колекцијама у Грчкој, Немачкој, Холандији, Данској, Америци, Француској.
Својим вишедеценијским опусом Александар Девић креира и усавршава властити свет призора и визија које су изван граница рационалистике и перцептивних искустава, а под окриљем маште и фантастике, што га чини значајним настављачем оне линије развоја у нашој уметности коју су започели Милена Павловић Барили и Радоица Ное Живановић а примењивали чланови Медијале.
Од самих почетака неговао је специфичног приступа фигурацији. На његовим најранијим радовима наслућујемо утицај мита, легенди, снова... а у ликовној елаборацији својеврстан спој архаизма и модернизма, рустичности и лиризма. Фигура није само носилац радње већ сведок и чиниоц амбијента који је необичан, измаштан, саздан од различито третираних сегмената и носи ореол загонетности и тајанствености. Тиме је Девић закорачио у сфере надреалног и метафизичког што је основна карактеристика целине његовог опуса иако су се током деција стварања промене дешавале у самом ликовном изразу, у иконографској садржајности и ликовној структури. Деведесете године су у Девићевом опусу обележене углавном графикaма чудесних колористичких хармонија, које одишу езотеријом и атмосфером илузивности са доминантним утиском софистициране ликовности.
Сликама рађеним у последњих двадесетак година Александар Девић је својој ликовној „легитимацији“ додао нове варијетете и приступе. Повремено је, примењујући принцип измештене цитатности, фрагменте из средњовековне или ренесансне уметности вешто комбиновао са мотивима различитог порекла, стварајући дихотомно кодиране имагинарне призоре. Његове најновије слике пуне су неке необичне динамике, бравурозних „архитектонских“ чудеса, фантазмагоричних машинеријума, метафизичке атмосфере која укључује компоненту живота али и компоненту његовог дијаболичног разарања. Форма је футуристички смела, роботизована, расклопљена и опет састављена од низа делова и детаља. Поседујући истанчани рафирман према семиотички сложеним симболима, урадио је једну серију слика истог мотив, што је преседан у његовој досадашњој уметничкој пракси. Вешто се и сврсисходно определивши за мотив коња /коњаника, који има вишеслојна значења, митолошке, теолошке, литератне и уметничке референце (Тројански коњ, Свети ратници, Дон Кихот, дрвени коњић дадаизма...), Девић на метафоричан начин освешћава различита питања хуманистичко - етичке природе јер време уздрмане духовности и растуће технократије захтева преиспитивања постојећих критеријума и вредности у свим сферама па и у области уметности.
Пробијајући границе уобичајног Александар Девић је створио опус који је обиман, аутентичан, значењски комплексан и енигматичан, а ликовно прецизно разрађен и рафиниран. Његова дела са средокраће рација и емоција, сна и јаве у себи носе неку латентну тајновитост, загонетност и метафоричну референтност и чине га једним од најоригиналнијих стваралаца свакако не само нишке већ и националне ликовне сцене.
Изложба ће трајати до 10. новембра.
https://youtu.be/VjD51G2J73o?si=iqO0YPpsVcmPh-MV