ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ И РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА МИОДРАГА ДАЈЕ АНЂЕЛКОВИЋА
ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ И РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА МИОДРАГА ДАЈЕ АНЂЕЛКОВИЋА
На промоцији су говорили Радмила Влатковић, музејски саветник, Звонимир Костић Палански, књижевник, Љубиша Брковић, уметник и Радмила Костић аутор монографије
МИОДРАГ ДАЈА АНЂЕЛКОВИЋ рођен је 6. априла 1945. године у Јелашници.
Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1970. године у класи професора Миодрага Рогића. Постдипломске студије завршава на истој Академији 1972. године у класи професора Бошка Карановића. Још као студент учествује у конзервацији цркава у Куршумлији, Тутину, Црној Ријеци, Призрену. Био је члан је УЛУС-а и Друштва српских уметника „ЛАДА“ и Групе А. Као стипендиста фонда „Моша Пијаде“ боравио је на стручном усавршавању у Паризу (1980).
Поред учешћа на изложбама, активно учествује у ликовном животу града и стручним текстовима писаним за „Народне новине“.
Објавио је уџбеник „О графичким вештинама“ (1986), а знатно касније објавјављује књигу “Сећање као узгредна појава“ у издању НКЦ (2011).
Редовно је учествовао у раду у Ликовне колоније „Cllasic“ (1994 - 1995), Ликовне колоније „Сићево“ (1976, 1993 и 2014), и у Графичкој радионици Сићево (2007).
Од 2018. године био је члан редакције гласника „Архитект“ Друштва архитеката Ниша. Као стручни саветник у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу провео је цео радни век.
Поред сликања и цртања бавио се есејистиком и ликовном критиком.
Реализовао је 35 самосталне изложбе и више од 300 колективних.
За свој рад је награђиван 12 пута. У иностраству је излагао на колективним изложбама у Луцерну, Базелу, Арау, Рајнаху, Букурешту, Паризу, Варни, Кувајту и Јордану.
Преминуо је 15. септембра 2021. године у Нишу.
Кроз слојевити опус Миодрага Анђелковића упознајемо се са мноштвом стилова и техника пратећи његову жељу за експериментом, за новим, динамичнијим садржајима.
У потрази за новим изазовима кроз вечиту дилему између почетка и коначног облика, редукује свој ликовни језик узимајући од природе само оно што одговара његовом тренутном медитативном стању. Током самог процеса стварања одређује степен експресивности, комплексности, животности и аутентичности.
Основна идеја водиља током читавог стваралачког чина Миодрага Анђелковића је стварање аутентичног уметничког дела које у својим скривеним значењима носи истинитост и реалност доживљеног. Препознатљивим ликовним језиком ублажава границе између видљивог и невидљивог суочавајући се са имагинарним световима.
Истражујући нове ликовне путеве формира неистражене тајновите пролазе у властити универзум спајајући оргсанско и неорганско, конкретно и ирационално.
Мотиви његових графика, цртежа, акварела и слика су инспирисани маштом, сећањима, литературом или свакодневним догађајима дајући им димензије безвременог, вечног.
Током стваралачког процеса на оригиналан, домишљат начин формира сопствени имагинаријум као сложени визуелни исказ који подстиче различите асоцијације.
Доводећи мисаоно и емотивно у складну, мистичну равнотежу вешто се креће у широком дијапазону од фигуративног, преко асоцијативног, све до потуно апстрактног.
Постављајући високе професионалне стандарде увек се изнова враћа чистој, изворној ликовности у изразу.
Као врсан уметник и еуридита, поред рада у сликарским и графичким техникама, бавио се и сликарством, конзервацијом и рестаурацијом фресака, есејистиком и ликовном критиком.
Издвајајући се својим брижљиво изграђеним, зрелим, уметничким изразом стваралаштво Миодрага Анђелковића представља значајан сегмент у сaгледавању не само нишког, него и целокупног савременог српског сликарства.
Изложба ће трајати до 2. новембра 2025.
https://www.youtube.com/watch?v=v8V-E22JWWQ
ИЗЛОЖБА РАДОВА ЈЕЛЕНЕ КОВАЧЕВИЋ ВОРГУЧИН
Арабеска: фрустрације и веселе форме изгубљеног времена, како гласи назив њене изложбе преиспитује статус мајке, односа мајке са дететом кроз проживљени емоционални пут и лично искуство.
Први рад- Њени први цртежи, је заправо фотографија сопственог тела непосредно након рађања првог детета, представљајући физичке промене мајке након рађања.
Други рад- видео слајдови од 150 фотографија Јеленине деце у различитим свкодневним ситуацијама које се смењују стављајући акценат на пролазност времена проживљеног тренутка, неповратних секвенца одрастања које свака мајка складишти у свом памћењу.
Четврти рад је симболично назван арабеска, фото колаж реплицираних истих фотографија прљавог веша са подова дечије собе, ликовно организованог у розете, уметница успешно хаос и фрустације сваке мајке претаче у ликовно дело дајући му потпуно нови живот и значење.
Занимљиво лично искуство и виђење периода веома одговорног родитељства кроз слику и композицију, уметница је поделила са нама не би ли заувек меморисала, документовала сваки сегмент њиховог живота представљен кроз слику и фотографију. Подизање и васпитавање младог човека је својеврсна одговорност али и уметност како нам Јелена Ковачевић Воргучин поручује овом јединственом концепцијом под називом АРАБЕСКА: фрустрације и веселе форме изгубљеног времена и поруком да паметно искористимо сваки тренутак са децом јер је време пролазно, неповратно али и непроцењиво.
Седам деценија посвећености - Галерија Дома Војске Србије 1953–2023
Седам деценија посвећености - Галерија Дома Војске Србије 1953–2023, која се приређује у сарадњи са Медија центром Одбрана Управе за односе са јавношћу Министарства одбране Републике Србије.
Изложба је премијерно приказана у децембру 2023. у Галерији Дома Војске Србије у Београду, а посвећена је обележавању 70 година њеног постојања и рада. Поставку је чинило 70 најрепрезентативнијих дела ликовне и примењене уметности из богатог фундуса, који броји око 1.500 остварења националног ликовног стваралаштва. Након београдске премијере, изложба је 2024. године гостовала и у Народном музеју Кикинда.
У Галерији савремене ликовне уметности Ниш, у простору Официрског дома, биће изложено неколико дела насталих у првој половини прошлог века, као што су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Јована Бијелића. Већи део поставке чиниће дела српских и југословенских уметника из друге половине 20. века попут Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Миће Поповића и многих других. Посетиоци ће моћи да виде и скулптуре истакнутих вајара Нандора Глида, Томе Росандића, Ангелине Гаталице, као и радове примењених уметника Велимира Вукићевића, Боривоја Дедића, Аранке Мојак (керамика) и Вање Жанко (таписерија).
Аутор изложбе је Јелена Кнежевић, музејски саветник и начелник Галерије Дома Војске Србије Београд. За визуелни идентитет побринула се Маја Вучковић из Медија центра Одбрана, а рецензије потписују др Маријана Мраовић из Војног архива и др Катарина Живановић из Галерије САНУ.
Изложба ће за публику бити отворена до 5. октобра 2025. године.
https://www.youtube.com/watch?v=0grvoGC9ErA
Ликовнa колонијa Сићево 2025
У објекту колоније у селу Сићеву 1. септембра отпочела је са радом Ликовна колонија ''Сићево2025''
Ове године навршава се 120 година од Прве југословенске уметничке колоније, претече Ликовне колоније Сићево. Поводом обележавања овог значајног јубилеја из наше културне историје, у намери да реконструишемо изглед Ниша и Сићева у време првог боравка Надежде Петровић и њених колега из минхенских дана школовања, приредили смо документарну изложбу, аутора Милице Тодоровић, музејског саветника, коју уз пратеће текстове чине фотографије и разгледнице презентоване у виду принта, а које припадају збиркама Народног музеја Ниш, Народне библиотеке Стеван Сремац Ниш и приватним колекцијама. На свечаном отварању је емитован и АI генерисани видео исте тематике, који је креирао мр Александар Девић.
Учесници 62. сазива манифестације, која се одржава до 10. септембра су: Горадана Каљаловић, Ђорђе Одановић, Иван Петровић (Београд), Ђорђе Симић, Јована Ђорђевић (Лозница), Јошкин Шиљан (Грделица), Драган Момчиловић, Оливера Додић (Ниш) и Ана Слуга (Љубљана, Словенија). Поред боравка и рада, они ће бити у прилици да током трајања колоније обиђу Сићевачку клисуру, манастире у околини и културно-историјске споменике нашег града.
Уметничка дела настала током овогодишње манифестације биће изложена у Павиљону у Тврђави новембра 2025. године.
https://youtu.be/jcn68-jQW9w?si=HS47GZ_grOPDJGQr
Невена Костић "Друго лице тишине"
Невена Костић
Друго лице тишине
Салон 77, 26. август - 21. септембар 2025.
Извод од десетак цртежа из циклуса пејзажа уметнице Невене Костић чини нову поставку у Салону 77. Доминантно користећи технику угљен на папиру, коју меша са акварелом, пастелом, мастилом и колажом, уметница системе експресивних линија претпоставља ситним бојеним акцентима, бојеним или лазурираним пасажима, али најчешће инверзним цртањем гумом за брисање. Напетост призора у појединим радовома манифестује, данас помало скрајнуту, естетичку категорију узвишености, док у другим, низање планова по дубини посматрача наводи на медитативна размишљања. Стиче се утисак да су посебно успешни радови у којима се ова два третмана сусрећу јер као да поткрепљују тезу да се изван тензичних ситуација протеже свет мира, потпуно имун у својој необавештености.
Невена Костић (Крагујевац, 1988) је основне и мастер студије зидног сликарства завршила на одсеку за примењену уметност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, у класи професора Зорана Ивановића. Узела је учешћа у раду многобројних домаћих и међународних ликовних колонија. Излагала је великом броју колективних, а реализовала је седам самосталних изложби. Добитница је четири награде за цртеж и мозаик. Члан је УЛУС-а од 2015. године.
Изложбу „Друго лице тишине“ публика може да посети до 21. септембра у Салону 77.
In Between
Павиљону у Тврђави, изложба Мие Арсенијевић – уметнице из Крагујевца.
Изложбу под називом In Between чине акрилне слике и радови изведени у техници веза.
Миа Арсенијевић је рођена 1985. године у Крагујевцу. Основне и мастер студије сликарства завршила на Академији уметности у Новом Саду. Докторирала 2015. године на Универзитету уметности у Београду. Запослена је у звању ванредног професора на Факултету педагошких наука у Крагујевцу, на предметима из области ликовне уметности са методиком. Ангажована и на Факултету уметности у Нишу за предмет Методика ликовног образовања. Активно се бави уметничким, научним и педагошким радом. Самостално излагала 23 пута у многим градовима Србије. Учествовала на више од 50 колективних изложби. Добитница је 3 награде за свој уметнички рад. Ауторка је више од 20 научних радова из области теорије, историје уметности и ликовне педагогије као и уџбеника „Кратак преглед историје уметности“ намењеног студентима педагошких факултета.
Подстакнута сопственим емотивним и мисаоним проседеом, личном улогом мајке и педагога, Миа Арсенијевић развија јединствен ликовни опус, у коме су деца главни јунаци. Представљајући их у тренуцима игре или различитих акција (скијање, шетња, грудвање), уметница акцентује мисао да је игра за децу примарни извор стицања знања и искустава, успостављања односа према стварности, а не само безазлена доколица, како свет одраслих то обично доживљава и тумачи. Деца су генерално синоним за исконски животни смисао и трајне вредности, али су на сликама Мие Арсенијевић деца у окружењу које је тек назначено неким детаљем или на једноставној често монохромној позадини, односно у недефинисаном простору. Измештајући призор из конкретне реалности, уметница своја дела уздиже на метафоричну раван говора о антагонизму између узбудљиве садашњости и неизвесне будућности, у контексту личне али и колективне забринутости за судбину данашње младе генерације.
Изложба ће трајати до 11. септембра.
ИЗЛОЖБА РАДОВА ЈЕЛЕНЕ СИМИЋ
„ЛИЧНИ СИМБОЛ – ДИСТОРЗИЈА КРУГА“, петак, 18. јули 2025. Салон 77 у 20 сати
Јелена Симић је рођена 1995. године у Блацу. Основне и мастер студије завршила је на Факултету уметности у Нишу у класи проф. Братислава Башића. Добитница је награде „Диплома најбољем дипломираном студенту“, од стране Факултета уметности у Нишу за 2020-21 академску годину. Тренутно је на докторским студијама на Академији уметности у Новом Саду. Члан је УЛУСа и СУЛУВа. Учествовала је на око 40 колективних изложби, а приредила шест самосталних изложби у Нишу, Врању, Новом Саду, Београду, Врбасу и Опову.
Изложба „Лични симбол- дисторзија круга“ уско је повезана и инспирисана природом, из које уметница акумулира и црпи инспирацију. Дисторзија Круга, као симбол заступљен је на готово свим радовима, заузимајући централно место на композицији заједно са аптрактним формама. На њеним радовима кроз цртеж, графику, колаж и скулптуру, круг претворен у елипсу повезује читаву причу, попут невидљиве нити градећи слику сведене колористичке вредности. Боју користи селективно као акценат (црвена и плава). На великим површина које умирују целу композицију дело је парцијално подељено плохама аплицираних текстилних или папирнатих површина. Њиховом употребом ауторка потенцира рустичност и текстуру а сама ликовност је богатија. Уочавамо лакоћу у изразу снажних цртачких партија које прелазе у деструкцију материјала, ушивањем, убадањем, цепањем, шрафирањем, лепљењем, гребањем по површини слике или цртежа, Јелена на тај начин, индиректно сугерише, упозорава на уништавање природе од стране човека. Док насупрот томе, употребом природних несликарских материјала: памука, јуте, папируса она истражује њихове ликовне, концептуалне и комуникациске моћи. Симболизам целог пројекта или ти порука уметнице је заправо апел на прекомерност коришћења пластичног отпада уместо природних еколошких материјала. Елипса је симбол, мост између свесног и несвесног. Њена комуникација са природом је непрекидна, она је транспонује у цртеж, слику, скулптуру. Своју емпатију, доживљаје, осећања преноси на платно кроз линију, површину па чак и боју, на себи својствен начин, она смело осликава све оно што осећа, види и што је окружује.
Изложбу публика може посетити до 3. августа 2025.
Резултати конкурса за 2026.
Дана 2. јула 2025. у канцеларијама ГСЛУ Ниш одржан је састанак Уметничког савета ради одлучивања о приспелим захтевима по конкурсу, за излагање у наредној години у Нишу у организацији Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Састанку су присуствовали Мишко Павловић – председник Савета и чланови Братислав Башић, Милица Тодоровић и Радмила Костић. Пети члан Савета – Стеван Којић није био у могућности да учествује у раду Савета.
ГалеријаСЛУ Ниш је расписала конкурс 31. маја 2025. за 15 термина за реализацију изложби током 2026. године, од тога 7 термина у Павиљону у Тврђави и 8 у Салону 77. Конкурс је био отворен до 22. јуна 2025. године.
Приспела је 61 молба по конкурсу.Чланови Савета су детаљно прегледали све захтеве. После дискусије о свакој молби усаглашена су мишљења и одлучено је да се прихвате захтеви следећих уметника.
За Павиљон у Тврђави:
Борис Кандолф
Ђорђе Станојевић
Зоран Граовац
Ранка Радовановић
Миодраг Самарџић
Вукашин Станковић
Група Чај одличан
Статус резерве има Јелена Аранђеловић
За Салон 77:
Невенка Стојсављевић
Никола Мацура
Селман Тртовац и Зорица Милисављевић
Магдалена Павловић Остојић
Страхил Петровски
Лена Јовановић
Марта Пејчић
Никола Миланов
Стасус резерве има Милица Ракочевић
Уметнички савет је предложио да изложбе из колекције Арте галерије Београд и Бијенала графике Чачак због обимности буду реализоване у Официрском дому.
У Нишу, 2. 7. 2025. Чланови Уметничког савета:
Др Миливој Мишко Павловић, редовни професор на ФЛУ у Београду
Братислав Башић, Редовни професор на ФУ у Нишу
Радмила Костић, музејски саветник, историчар уметности
Милица Тодоровић, музејски саветник, историчар уметности
Јошкин Шиљан "Дупло голо"
Јошкин Шиљан
Дупло голо
слике и цртежи
Павиљон у Тврђави
Јошкин Шиљан од 19. јуна до 13. јула излаже у Галерији савремене ликовне уметности Ниш. Изложба његових слика и цртежа, под називом „Дупло голо“, биће свечано отворена у четвртак у 20 сати, у Павиљону у Тврђави.
Изложба у Нишу обухвата дела више различитих циклуса, а назив дугује најрецентнијем.
„Јошкин Шиљан кроз свој стваралачки опус креира нове светове, истовремено изражавајући филозофску природу својих мисли. Његово сликарство константно недри чисту уметност, која изражава слободу и спонтаност како кроз саму иконографију и аутентичан визуелни језик тако и кроз размишљања и уметниково схватање света који је као такав лаган и једноставан, неоптерећујуће свеж.“, примећује историчарка уметности Ана Кршљанин, кустоскиња гелерије ШТАБ. Она осетљиво закључује да уметник „плива у неограничености тема, покрета и бића која духовитим и дугачким називима посматрачу дају импулс који он треба да осети и пренесе, допуштајући му да он буде тај који слику и причу довршава.“.
Јошкин Шиљан (Небојша Стојковић, 1953, Пирот) припада генерацији уметника, који се на уметничкој сцени формирају деведесетих година прошлог века. Један је од најпознатијих и најактивнијих аутора на регионалној уметничкој сцени, а излагање у светским музејима и галеријама, чини га међународно видљивим и признатим. Учесник је великог броја уметничких колонија и резиденцијалних програма у земљи и иностранству. Његови радови налазе се у значајним музејским, компанијским и приватним колекцијама широм света. Добитник је више значајних награда међу којима су: Златна палета УЛУС-а (2006), Велика награда на 14. Бијеналу наивне и маргиналне уметности (2009), Главна награда за сликарство на папиру ОСТЕН (2016), и Златни ОСТЕН за цртеж (2018).
Живи и ради у Грделици.
Изложбу дела публика може посетити до 5. августа, у Павиљпну у Тврђави.
ИЗЛОЖБА ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПЕРИОД ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ СИЋЕВО - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ ФОНДА ГСЛУ НИШ
Ове године навршава се 120 година од оснивања Прве југословенске ум
етничке колоније. Родоначелница српске модерне, чувена сликарка Надежда Петровић и њене колеге из минхенских дана школовања, окупљени око идеје културног уједињења јужнословенских народа, доласком у село на југу Србије и радом у пленеру оставили су значајну тековину овом делу земље. Идеја о боравку уметника сваког лета у Сићеву није заживела, па је под називом Ликовна колонија
Сићево обновљена шест деценија касније и од тада се у континуитету одржава до данас. У раду ове сада јавне градске манифестације учествовало је 545 домаћих и страних аутора различитих генерација и стилских опредељења, који су колекцију Галерије обогатили са 912 слика, графика, нових медија и скулптура. Ова дела представљају трајну вредност и значајно су културно наслеђе града.
Јубилеј је прилика да увидом у богату, брижљиво формирану колекцију од седамдесетих година до данас, укажемо на значај оновременог уметничког подухвата и у контексту ширег културног простора, традиције, друштвених и политичких прилика, сагледамо утицај на савремена уметничка промишљања, схватања ликовности и одјеке у стваралаштву. Концепт поставке у алерији 73 одражава идеју заједништва и југословенства кроз одабир слика и скулптура насталих у време постојања Југославије и учешћа аутора из бивших република. Уметницима је пријала слобода и рад под отвореним небом, па су подстакнути окружењем, сићевачким крајоликом, лепотама клисуре, стена, и раскошном палетом боја, опствене импресије и визуелне сензације, свако на себи својствен начин, примењујући индивидуални ликовни израз, уткали су у своје радове (Миленко Шербан, Михајло Петров, Стојан Трумић, Чедомир Крстић, Божа Илић, Стојко Стојковић, Мирослав Анђелковић, Перица Донков, Велизар Крстић, Миодраг Протић, Момчило Антоновић, Коста Брадић, Рада Селаковић). Појединим ауторима као полазиште у истраживању и изражавању личних промишљања послужило је богато културно-историјско наслеђе овог краја (Иван Табаковић, Бата Михаиловић), дијалог природе са историјском и уметничком баштином (Младен Србиновић, Чедомир Васић, Томаж Кржишник) или су преиспитујући унутрашње светове у идиличне пределе уносили дозу мистике (Бојан Бем, Реџеп Фери), и маштовито, готово онирачно се препуштали свету бајки и митологије (Радомир Рељић). Сићево је пак за неке било прилика да у новој средини, не комуницирајући утиске непосредног окружења, изразе сопствену заокупљеност и критички став према социјалним и друштвено – политичким приликама (Мића Поповић, Зоран Павловић), рационалан и аналитичан приступ у духу нове геометрије (Стојан Ћелић, Бора Иљовски, Борко Лазески) или експресивне представе доживљеног (Велизар Крстић, Петар Мазев).
На изложби су заступљени радови вајара настали током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Обликујући углавном у традиционалним материјалима, у оквирима фигурације, свој израз су пронашли у класичној анатомској Александар Шакић, Виљем Јакопин) или архетипској форми (Никола Антов), вешто комбинујући облике у оквирима геометријске стилизације (Момчило Крковић) или сугестивно разбијајући класично виђење скулптуре уз ексериментисање савременијим материјалима (Олга Милић) до приказа сведених асоцијативних облика (Иван Фелкер, Душан Донков, Никола Њирић). Представљањем слика и скулптура истакнутих протагониста југословенске ликовне сцене, у извесној мери сагледано је деловање јединственог културног простора и значаја који је, поникла на тековинама Прве југословенске уметничке колоније, имала Сићевачка колонија. Њена племенита мисија и вредност обавезују на чување традиције, брижљиву селекцију учесника, адекватну бригу и чување експоната као и стварање могућности за њихову презентацију у већем
обиму.
19. јун – 1. јул 2025.