ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА „СИЋЕВО 2022“
Учесници овогодишњег сазива обухватају уметнике из Словеније и Србије и то су: Оливер Пилић и Хелена Тахир (Словенија), Александар Ботић и Лидија Крњајић (Србија – Нови Сад) и Никола Миланов (Ниш).
Радионица креће са радом 20. јуна и трајаће до 26. јуна 2022. године.
Oвогодишњу Графичку радионицу помогла је и Амбасада Републике Словеније.
Оливер Пилић рођен у Љубљани у Словенији 1978. године. Дипломирао је на Академији за визуелне уметности у Љубљани. Припада средњој генерацији графичара и ствара у техници дрвореза. Добитник је више награда, излаже у земљи и иностранству.Живи и ствара у Камнику.
Хелена Тахир рођена у Јасеницама у Словенији 1992. године. Дипломирала је сликарство на Академији за ликовну уметност и дизајн у Љубљани где је и магистрирала графику 2019. године. Студирала је и на Академији визуелних уметности у Лајпцигу и Факултету уметности у Порту у Португалу. Припада млађој генерацији словеначких уметника и изражава се углавном кроз графику и цртеж. Редовно излаже у Словенији и иностранству. Добитница је више награда и признања. Живи и ради у Јасеницама и Љубљани.
Александар Ботић рођен у Суботици 1972. године. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду.Посдипломске студије завршио код проф. Живка Ђака а докторске кд професора радована Јандрића на Академији уметности у Новом Саду. Самостално излагао више пута у земљи и иностранству, добитник је две награде из области графике.Члан је СУЛУВа и ученик пројекта „Лутајући отисак“.
Лидија Крњајић рођена у Новом Саду 1995. године. Основне студије завршила на Академији уметности у Новом Саду, одсек Графика код проф. Звонка Туилића. Тренутно је на мастер студијама на истом факултету. До сада више пута самостално излагала и добитница неколико награда из области графике. Активна је чланица „Шок задруге“ и једна од оснивача удружења Графичка мрежа.
Никола Миланов рођен у Нишу 1995. године. Тренутно студент завршне године на факултету уметности Универзитета у Нишу на одсеку Сликарства код проф. Катарине Ђорђевић. Учествовао је на неколико колективних изложби у земљи.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш већ неколико година уназад, као високо професионална установа у Србији, организује Графичку радионицу у прелепом селу Сићеву надомак Ниша.
Иницијативе за опремање графичке радионице започете су још 2003. године на предлог Слободана Радојковића, тада магистра графике запосленог у Галерији. Једна од просторија у оквиру зграде Ликовне колоније „Сићево” претворена је у графичку радионицу, када је и набављена преса за дубоку штампу.
Током 2005. године Галерија савремене уметности обележава век од првог окупљања уметника у Ликовној колонији у Сићеву. Убрзо потом, обезбеђена су сва основна средства и потребан материјал за рад и тиме су се створили услови за прво окупљање четворо уметника у септембру 2006. године. Вишеструки су разлози зашто се Галерија определила баш за графичку радионицу. Пре свега, примећено је да на територији Србије постоје само две радионице сличног карактера: у Смедереву (Графички атеље центра за културу) и Београду (Центар за графику и визуелна истраживања „Академија”). Центар за графику и визуелна истраживања „Академија” при Факултету ликовних уметности у Београду, организује графичку радионицу чији је рад фокусиран на очување и популарисање графике, као и праћење развоја самог медија. Она је била узор или може се рећи модел за стварање сићевачке радионице. Такође, у Нишу постоји активно удружење уметника „Нишки графички круг”, које је допринело и дало пуну подршку самој иницијативи. Један од битних разлога је свакако свест да ће радионица константно доприносити допуни збирке графика у оквиру фонда Галерије савремене ликовне уметности. Примећено је да је све већи број уметника опредељених за овај медиј, те да поред старих графичких техника примењују нове, компјутерске технологије, и да је само њихово поимање графике као медија много флексибилније и савременије.
Дакле, кроз програм рада, Графичка радионица је фокусирана, пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света. Прве три године радионица се одржавала два пута годишње (пролеће–јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. се одржава крајем пролећа.
Графичка радионица „Сићево” је 2008. добила међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за фонд Галерије савремене ликовне уметности 90 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде.
По статуту радионице и пропозицијама, сваки учесник Радионице Галерији СЛУ оставља две графике галеријског формата у тиражу од пет отисака, а за узврат Галерија обезбеђује уметницима сва основна средства за рад, као и смештај, храну и путне трошкове. Поред рада на матрицама, штампању графика у атељеу, размени искустава, демонстрацији појединих техника, приређени су и излети како би учесници боље упознали околину и знаменитости Ниша. Обилазак Сићевачке клисуре, великог броја манастира који се налазе у ближем окружењу, као и других културноисторијских здања Ниша из различитих периода, свакако употпуњују слику уметницима о богатој прошлости нашег града.
Збирка Графичке радионице сада броји око 200 графичких листова. Свако од уметника који је учествовао у раду Графичке радионице „Сићево” стварао је графике у духу свог већ оформљеног ликовног израза. Разноврсност графичких техника је још један сегмент богате палете графичког листа из фонда Галерије. На велики број њих утицале су природне лепоте саме Сићевачке клисуре па су своје импресије о амбијенту трајно забележили кроз своја дела (Биљана Вуковић, Снежана Маринковић, Владимир Влајић, Марта Божик, Бранко Николов, Ивана Станковић, Зоран Костић, Мишел Барзен, Бојан Живић), други су по неким детаљима из окружења нашли инспирацију (Велизар Крстић, Јелена Средановић, Љубиша Брковић, Магда Кроликовска, Ејприл Вилмер, Роберто Ђанинети, Ранка Лучић Јанковић, Велико Маричевски, Марија Сибиновић).
Дела из графичке радионице „Сићево” излагана су поред Ниша и у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору. Добар глас о Графичкој радионици „Сићево” сваке године је све гласнији и ми верујемо у будућност ове манифестације. Подршка културне јавности, колега као и Министарства културе Републике Србије дају нам наду да смо на правом путу.
Морамо додати да је 2020. године обезбеђена је и преса за сито штампу са свим пратећим елементима како би се прошириле делатности учесника колоније и омогућиле рад и на другим видовима и графичким дисциплинама. Куповином нове пресе простор-атеље, графичке радионице је додатно реновиран са проширеним и адаптираним простором у самој здради ликовне колоније у Сићеву, тако да су створени пристојни услови за рад на обе пресе истовремено.
ИЗЛОЖБА МОДЕРНО=СВЕЖЕ ; САВРЕМЕНА СЛОВЕНАЧКА ГРАФИКА
Галерија савремене ликовне уметности Ниш ову изложбу реализује са Међународним графичким центром из Љубљане. То је почетак сарадње две установе музејског карактера, које негују савремено ликовно стваралаштво.
Поставка ће обухватити радове десеторо савремених словеначких графичара, различитих генерација, активних на домаћој и интернационалној ликовној сцени: Весна Дрновшек, Оливер Пилић, Хелена Тахир, Миха Ерич, Чртомир Фрелих, Матјаж Гедер, Светлана Јакимовска Родич, Наташа Миртич, Зора Станчич и Соња Вулпес. Поменути уметници представиће се делима насталим у последњих шест година. Избор уметника и радова заснован је на тематским и концептуалним трендовима у савременој графици и уметности уопште.
Према речима мр Бреде Шкрјанец, поменути аутори стварају слике нашег времена које су флуидне и мултидисциплинарне како у приступу, тако и у језику и истраживању. Већина њих помера границе графичког медија, користећи широк спектар техничких, концептуалних и формалних пракси. Имају специфичан и интердисциплинарни приступ и комбинују традиционалне методе штампе са различитим медијима и стратегијама презентације. Радовима одговарају на глобалне политичке преокрете изражене у милитантности, успону ауторитарних режима, или, са посебним фокусом на пол и различитост, истражују како структуре моћи у друштву обликују идентитет. Друга важна тема односи се на пејзаж, екологију, и начин на који људи реагују на еколошке изазове. Такође, уметници користе штампу за стварање интроспективних дела која истражују теме попут памћења, перцепције, носталгије, психолошких стања….
Изложба у Официрском дому биће отворена до 10. јула.
Стручно вођење
Драгослав Крнајски - МЕТАМОРФОЗЕ
Салон 77
8 – 21. јун 2022
Стручно вођење
16. јун 2022, 13 сати
У четвртак 16. јуна у 13 сати, у Салону 77 у Тврђави биће одржано стручно вођење кроз изложбу „Метаморфозе“ Драгослава Крнајског. Уз учешће уметника, кроз изложбу ће водити Ивона Фрегл, историчар уметности.
Изложбу „Метаморфозе“ уметник Драгослав Крнајски коципирао је за салу и плато Салона 77 у нишкој тврђави. Поред одређеног броја дела из различитих периода рада овог референтног уметника, овом поставком доминира насловна инсталација, која реферише на историјат здања галерије. Како наводи историчарка уметности Ивона Фрегл: „Интересантно је да је уметник предвидео да и сама поставка изложбе доживи метаморфозу, тако што ће централни рад на половини трајања изложбе бити замењен новим радом.“. То ће бити изложбена премијера скулптуре „Лимб“ Драгослава Крнајског, која је од недавно део Збирке савремене скулптуре у колексији Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Током стручног вођења Ивоне Фрегл, које је заказано за четвртак у 13 сати, публика ће бити у прилици да истовремено види оба вредана експоната. Како из нишке Галерије најављују, сви они који то буду желели моћи ће присуствују и непосредној манипулацији делима.
Драгослав Крнајски (Пула, 1953) је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду (1982), где је завршио и Постдипломске студије (1984). Излаже од 1980. године. Добитник је награде за скулптуру Бијенала младих у Ријеци (1987), Октобарског салона у Београду (1990) и Тријенала скулптуре у Панчеву (1996). Негова дела су део колекција Музеја града Београда, Музеја савремене уметности у Београду, Савремене галерије у Зрењанину, Галерије савремене уметности у Ријеци, Музеја рударстава и металургије у Бору, Народног музеја у Кикинди, Народног музеја у Врању и Галерије савремене ликовне уметности у Нишу. Такође, радови уметника изведени су на симпозијумима у Аранђеловцу, Кикинди, Бору, Мајданпеку и Апатину.
Један је од оснивача уметничке групе Led Art. У периоду 1994-1996. био је део тима који је основао и водио Центар за културну деконтаминацију у Београду. Био је председник УЛУС-а од 1998. до 2002. године. Оснивач је удружења грађана за унапређење и развој визуелне и ликовне уметности ART-ZUM.
Живи и ради у Београду.
52 ГОДИНЕ ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
9. ЈУН ДАН ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ
52 ГОДИНЕ ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
Скоро читаву деценију сазревала је идеја о оснивању установе у Нишу, која би се бавила популарисањем, неговањем и проучавањем савременог стваралаштва, излагањем дела ликовне уметности, откупом ликовних остварења и стварањем богатог фонда, организовањем семинара и разних облика педагошког деловања, као и вођењем Сићевачке колоније. Потекла је од културних и јавних радника Ниша, који су се залагали за развој и унапређење културног живота у граду, у послератним годинама израслог у значајан друштвено-политички, економски и универзитетски центар.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш основана је 9.јуна 1970. Након стварања кадровских, материјалних и организационих услова, на иницијативу и уз подршку истакнутих културних радника и уметника са простора бивше Југославије, а на основу стручног елабората специјалне комисије Скупштине општине Ниш, на заједничкој седници Општинског већа и Већа друштвених делатности од 9.6.1970.донето је Решење о оснивању Галерије савремене уметности у Нишу. За првог вршиоца дужности директора именован је др Лазар Трифуновић.
По оснивању оформљен је Савет установе са председником Иваном Табаковићем (тада дописни члан САНУ) и члановима: Иван Вучковић, Весна Илић, Драган Костић, Војислав Девић, Љиљана Слијепчевић, Радош Игњатовић, Живојин Миљковић и Радмила Миладиновић.
Оснивањем ГСЛУ град је заузео значајно место на мапи културних центара, јер је то била једина самостална и специјализована установа тог типа у ужој, а трећа у целој Србији.
Пуно рада, труда и ентузијазма током 52 године постојања било је потребно да би се остварили амбициозни планови који су поред изложбеног, едукативног и музеолошког рада на високо стручном нивоу , организације сликарске колоније и сарадње са сродним установама у свим републикама бивше Југославије, предвиђали и формирање сталне поставке.
Данас, Галерија савремене ликовне уметости Ниш представља значајну установу културе музејског карактера, која у Официрском дому, Павиљону у Тврђави и Салону 77 приређује изложбе домаће и стране савремене уметности, као и реномираних стваралаца двадесетог века.
Организатор је јавне градске манифестације Ликовна колонија „Сићево“, Графичке радионице и других видова резиденцијалних програма. Захваљујући томе, као и откупима и поклонима уметника , установа поседује репрезентативну колекцију слика, графика, скулптура, цртежа, нових медија, која се из године у годину увећава. Повременим приређивањем изложби у Нишу и другим срединама настоје да је презентују јавности , а дигитализацијом трајно заштите и учине доступном за проучавање.
Галерија је место учења. Иновативним приступима у раду и комуникацији са публиком , ослушкујући њихове потребе и актуелни тренутак , уз изложбе, едукативне програме, публикације кустоси упознају јавност, посебно најмлађе, са савременим стваралаштвом.
Установа негује сарадњу са установама, културним центрима и уметицима из иностранства и на тај начин популарише стваралаштво наших уметника ван граница земље и афирмише нишку и српску ликовну сцену у свету.
Тим Галерије данас чини 18-оро запослених, који стручним и савесним радом , несебичним залагањем и праћењем актуелне музејске праксе, настављају мисију оснивача и истовремено унапређују рад установе. Верују да су пред остварењем изузетно значајног циља, коме су тежили и њихови претходници, те да ће Ниш ускоро добити сталну поставку савремене уметности, а Галерија прилику да презентује јавности богатство које баштини.
ИЗЛОЖБА МОДЕРНО=СВЕЖЕ ; САВРЕМЕНА СЛОВЕНАЧКА ГРАФИКА
У среду 15. јуна у 20 сати у Официрском дому биће отворена изложба Модерно=свеже; савремена словеначка графика, аутора мр Бреде Шкрјанец , музејског саветника.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш ову изложбу реализује са Међународним графичким центром из Љубљане. То је почетак сарадње две установе музејског карактера, које негују савремено ликовно стваралаштво.
Поставка ће обухватити радове десеторо савремених словеначких графичара, различитих генерација, активних на домаћој и интернационалној ликовној сцени: Весна Дрновшек, Оливер Пилић, Хелена Тахир, Миха Ерич, Чртомир Фрелих, Матјаж Гедер, Светлана Јакимовска Родич, Наташа Миртич, Зора Станчич и Соња Вулпес. Поменути уметници представиће се делима насталим у последњих шест година. Избор уметника и радова заснован је на тематским и концептуалним трендовима у савременој графици и уметности уопште.
Према речима мр Бреде Шкрјанец, поменути аутори стварају слике нашег времена које су флуидне и мултидисциплинарне како у приступу, тако и у језику и истраживању. Већина њих помера границе графичког медија, користећи широк спектар техничких, концептуалних и формалних пракси. Имају специфичан и интердисциплинарни приступ и комбинују традиционалне методе штампе са различитим медијима и стратегијама презентације. Радовима одговарају на глобалне политичке преокрете изражене у милитантности, успону ауторитарних режима, или, са посебним фокусом на пол и различитост, истражују како структуре моћи у друштву обликују идентитет. Друга важна тема односи се на пејзаж, екологију, и начин на који људи реагују на еколошке изазове. Такође, уметници користе штампу за стварање интроспективних дела која истражују теме попут памћења, перцепције, носталгије, психолошких стања....
Изложба у Официрском дому биће отворена до 10. јула.
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА / ЛЕСКОВАЦ
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА
Сазив 2019/2021
Изложба графика
11 – 21. 6. 2022.
Лесковачки културни центар
Драгослав Крнајски ''МЕТАМОРФОЗЕ''
8 – 21. јун 2022
„Метаморфозе“ Драгослава Крнајског
Данас уметник од изузетног кредибилитета, Драгослав Крнајски се на домаћој ликовној сцени појавио почетком осамдесетих година 20. века. Иако је магистрирао сликарство, од самог почетка свог уметничког рада до данашњих дана, посвећен је просторним истраживањима у виду скулптура-објеката и инсталација.
Изложба „Метаморфозе“ садржи радове различитих периода у раду уметника и наменски је конципирана за салу и плато Салона 77 у Тврђави. Према речима историчарке уметности Ивоне Фрегл , овом поставком: „Крнајски фокусира своје уметничко истраживање на саму граничну линију преласка из 2D у 3D, проблематизујући питање „границе преласка“ површине у простор кроз испитивање геометријских облика са једне и органских форми примера из природе са друге стране.“.
„За Крнајског метаморфоза не означава само промену, већ и сам еволутивни ток преображаја. Она представља процес преласка из једног облика у други, трансформацију која укључује проток времена и измену позиција у простору, било физичком или менталном. Иницијална идеја Драгослава Крнајског била је да представи метаморфозе/трансформације идеје током пута који је потребно прећи од инспирације (покретача стваралачког процеса) преко различитих могућих праваца развоја идеје и њених модификација до коначног продукта – уметничког рада. Поставка изложбе „Метаморфозе“ заснива се на односу између минимализма и асоцијативног потенцијала рада, сведености форме и ангажованости идеје, процесуалности уметничке креације и крајњег резултата (уметничког дела намењеног интеракцији с публиком). Интересантно је да је уметник предвидео да и сама поставка изложбе доживи метаморфозу, тако што ће централни рад на половини трајања изложбе бити замењен новим радом.“, наводи Ивона Фрегл у тексту који прати ову изложбу.
Драгослав Крнајски (Пула, 1953) је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду (1982), где је завршио и Постдипломске студије (1984). Излаже од 1980. године. Добитник је награде за скулптуру Бијенала младих у Ријеци (1987), Октобарског салона у Београду (1990) и Тријенала скулптуре у Панчеву (1996). Негова дела су део колекција Музеја града Београда, Музеја савремене уметности у Београду, Савремене галерије у Зрењанину, Галерије савремене уметности у Ријеци, Музеја рударстава и металургије у Бору, Народног музеја у Кикинди, Народног музеја у Врању и Галерије савремене ликовне уметности у Нишу. Такође, радови уметника изведени су на симпозијумима у Аранђеловцу, Кикинди, Бору, Мајданпеку и Апатину.
Један је од оснивача уметничке групе Led Art. У периоду 1994-1996. био је део тима који је основао и водио Центар за културну деконтаминацију у Београду. Био је председник УЛУС-а од 1998. до 2002. године. Оснивач је удружења грађана за унапређење и развој визуелне и ликовне уметности ART-ZUM.
Живи и ради у Београду.
Стеван Китић - слике
Од 31. маја до 26. јуна пред публиком у Нишу биће изложба слика Стевана Китића, која представа својеврстан избор из нешто више од десет година уметничког рада. Заправо, реч је о четири надовезујућа циклуса, који до сада нису у целини били обухваћени јединственом изложбом.
Ову интегралну целину у опусу уметника чине циклуси „Пензос герила“, „Бумови“, „Димови“ и „Гасови“. Њима се нижу питања на тему улоге старих у процесима друштвеног одлучивања и дефинисања вредносног оквира, те поиграва темом дугорочних последица. С пуно реског хумора и оштроумних запажања, Стеван Китић градира тензију до самог усијања, не би ли катаклизмични исход дао кроз етапе. Последња три цилуса су готово сасвим наративно прочишћена, али због тога имају квалитет општег строгог упозорења на изазове глобалног друштва.
Првим цикусом „Пензос герила“, који настаје између 2010. и 2014. године, уметник прави веома радикалан рез у формално-естетском смислу. До тада преовлађујућу примитивистичку гестуалност и подражавање дилентантизма сада замењује дискретност наглашено равних слика, чији је садржај јасно стилизован и веома редукован. Иако су евидентне промене на плану исказивања, формална суздржаност остаје на снази све до најновијих радова ове изложбе.
Стеван Китић (Ниш,1980) је дипломирао сликарство на Факултету ликовних умjетности на Цетињу 2003. године у класи професора Бранислава Секулића. Магистрирао сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2008. године у класи професора Чедомира Васића. Добитник је годишњих награда за цртеж и сликарство Факултета ликовних умјетности на Цетињу, као и Награде Универзитета Црне Горе за успех на студијама завршне године. Био је стипендиста Краљевског Дома Карађорђевић и аустријског Култур Контакта . Узео је учешћа у раду више радионица и резиденцијалних програма у Србији, Црној Гори, Грчкој и Аустрији. До сада је имао преко 100 групних и 24 самосталнe изложбу у Србији, Црној Гори и Аустрији. Ради као доцент на Департману за ликовне уметности, Факултета уметности у Нишу.
https://youtu.be/qGVlmW2mbnI
КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2023. ГОДИНЕ
КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2023. ГОДИНЕ У ИЗЛОЖБЕНИМ ПРОСТОРИМА
- Павиљон у Тврђави (240м2) за 8 термина током године
- Салон 77 у Тврђави (64м2) за 7 термина током године
Конкурсне пријаве могу да подносе академски образовани уметници, чланови удружења (УЛУС-а, УЛУПУДС-а...), остали већ афирмисани ликовни ствараоци који у Нишу нису самостално излагали последњих пет година као и кустоси, историчари и теоретичари уметности са ауторским пројектима
Пријава треба да садржи:
- кратку биографију
- опис пројекта односно изложбе
- визуелну документацију (каталог, скице или фотографије дела која би излагали)
Конкурс је отворен до 20. јуна 2022. године.
Материјал за конкурс може се доставити поштом на адресу: Кеј Кола српских сестара ½, 18000 Ниш или у електронском облику на e-mail адресу: konkursgslunis@gmail.com. Документацију слати у PDF (рreset:Web) формату.
Конкурсни материјал се не враћа.
Резултати конкурса биће објављени на сајту Галерије СЛУ Ниш www.gslunis.rs
ЈЕЛЕНА ТРАЈКОВИЋ ПОПИВОДА „VORTEX“
ЈЕЛЕНА ТРАЈКОВИЋ ПОПИВОДА „VORTEX“
ИЗЛОЖБА АМБИЈЕНТАЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ
САЛОН 77, 24. мај – 5. јун 2022.
Амбијентална инсталација Јелене Трајковић Попиводе на чудесан и крајње промишљен начин сажима, простор и звук, сугеришући време и кретање у једној занимљивој просторној целини. Целокупан пројект под називом „VORTEX“ или „ВРТЛОГ“ наменски реализован за простор „Салона 77“ који је уметници послужио као идеја за креирање паралелног духовног простора у коме се преплићу снови, жеље и стремљења. Превазилазећи стварни свет уз помоћ нових технологија Јелена Трајковић Попивода трансформише стање непомичности у динамичну симулацију кретања постижући интерактивност рада и публике. Док се посматрач заједно са фигурама креће кроз простор пратећи слободну, ритуалну игру покрета и сенки интитивно прати ауторкине оптимистичке смернице које представљају реакцију на актуелни тренутак опште неизвесности. Тежећи афирмацији савременог аудио - визуелног и кореографског приступа који повузује човека, слику, звук, покрет, архитектуру у интерактивном узрочно-последичном односу уметничка продукција Јелене Трајковић Попиводе отвара низ питања пружајући прилику за нова ишчитавања везана за равнотежу тела и духа, као и питања заборављених етичких принципа остварујући значајан допринос у креирању сопственог визуелног идентитета као важног дела савремене уметничке сцене у Србији.
Јелена Трајковић Попивода (1980. Краљево) је дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Докторско - уметничке студије одбранила је под менторством проф. Радомирa Кнежевићa. На Факултету уметности у Нишу ангажована је у звању ванредног професора. Добитница је неколико награда из области визуелног стваралаштва од којих су значајније: 2022. Grand prix, Међународног пролећног салона Див Арт, „Буђење“ у категорији слика; 2022. освојено друго место-цртеж на манифестацији „Пето међународно бијенале уметничког цртежа и графике “Меморијална галерија „Душан Старчевић“; Награђени рад на Пролећној изложби 2021. група аутора УЛУС; годишњe Наградe ликовне галерије Задужбине Илије М. Коларца за 2008/2009. год; откупнe наградe Ниш Арт Фондације, на изложби младих 2009. Од 2004. до 2006. стипендиста је Републичког фонда за развој научног и уметничког подмлатка; Стипендија Краљевине Норвешке 2004. Радови Јелене Трајковић Попиводе налазе се у збиркама културних институција и приватних колекција. Излагала је на 30 самосталних и на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Ради у медију класичног цртежа, сликарства, који су њена главна преокупација, али и сликe - објектe, светлоснe и амбијенталнe инсталацијe, мултимедијалнe уметничкe пројектe. Радови Јелене Трајковић Попиводе налазе се у збиркама културних институција и приватних колекција. Члан је УЛУС-а од 2005. године. Живи и ради у Нишу и Београду.
Кустос изложбе Радмила Костић, музејски саветник.
https://youtu.be/uDgNwRrKPmU