Миљан Недељковић ''Нови Јерусалим, 1999''
„Нови Јерусалим, 1999“ Миљана Недељковића.
Уметничка позиција Миљана Недељковића заснована је на доследној усмерености на медиј фотографије, као подручја естетског промишљања и истраживања, односно подручја друштвеног ангажмана. Последњих година он ради на серији фотографијана на меш тканини, великих димензија, наглашеног хоризонталног простирања и ревидиране композиционе структуре. Изложба која ће од уторка увече бити пред нишком публиком у Павиљону у Тврђави носи наслов „Нови Јерусалим, 1999“ и има снажну референцу у роману „1999.“ Борислава Пекића. Реч је о заједничкој скепси двојице аутора по питању сазнавања и још мање могућности реконструкције било каквих историјских догађаја или разумевању некадашњих погледа на одређена питања. Недељковић се поиграва документарним својсвом фотографског медија тиме што одабира визуелне ситуације, које би у једнакој мери могле да расветле начине људског делања, колико би недоумица и евентуалних пограшака по том питању могле да произведу. Кадрови из продавнице електронских делова, са недогледним и једноличним простирањем обележених фиока, могу се узети као представа програмираног и контролисаног живота коме неопажено стреми глобално друштво. Посебено се осврћући на проблем растуће ултраиндивидуалности у садашњем свету, Миљан Недељковић тренутак текуће пандемије ставља у контекст цикличног смењивања епохалних фаза. Као да жели да препоручи смиренији поглед на друштвени тренутак кроз разумевање свеопште васељенске процесуалности. Језиком који је веома комуникативан са данашњом публиком визуелне уметности и људима уопште, Миљан Недељковић промишља човека у временима и актуелно време на фону историје.
Миљан Недељковић је рођен 1980. године у Рашкој. Дипломирао је на Факултету уметности у Приштини. Члан је УЛУПУДС-а и ФСС-а. У звање ванредног професора за ужу уметничку област
фотографија на Факултету уметности у Нишу изабран је 2015 године. Излагао је на 20 самосталних и 50 колективних изложби у земљи и иностранству (Сарајево, Париз, Праг, Софија, Велико Трново,
Београд, Рашка, Нови Пазар, Деспотовац, Крагујевац, Краљево, Горњи Милановац, Ваљево...). Реализовао велики број пројеката из области фотографије, дизајна, мултимедије, видео продукције, графичког дизајна.
НИШКИ ЦРТЕЖ - НОВИ ПРОСТОРИ
Поштовани
Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш припрема традиционалну годишњу изложбу Нишки цртеж. Отварање изложбе је планирано за 22. децембар 2022. године у изложбеном простору Галерије Офгицирског дома.
Тема овогодишње изложбе је НОВИ ПРОСТОРИ.
Право учешћа имају сви академски образовани уметници. Сваки уметник може конкурисати са једним радом, димензије и техника нису ограничени. Трочлана селекциона комисија ће сачинити избор дела за изложбу. Рад уметника не сме бити старији од 5 година. Партиципација за учешће на изложби је 600 динара и уплаћује се на жиро рачун Галерије СЛУ Ниш 840-556668-76 Управа за трезор. Прикупљена средства од партиципације покривају трошкове враћања радова уметницима. Рад са попуњеним формуларом и потврдом о уплати партиципације доставити поштом или лично на адресу Галерије савремене ликовне уметности Ниш, Кеј Кола српских сестара 1/II, 18 000 Ниш, најкасније до 25. новембра 2022. године.
Галерија ће бити у обавези да, уз примерак каталога, врати ауторима изложене радове до 15. марта 2022.
Напомена: У случају погоршања епидемиолошке ситуације Галерија СЛУ Ниш задржава право измене термина отварања изложбе, о чему ћете бити благовремено обавештени.
Унапред хвала на сарадњи.
Марија Вукотић и Милан Кацевски
Плави сати
Марија Вукотић и Милан Кацевски
Официрски дом, 1 - 20. новембар
Марија Вукотић
Ликовна истраживања Марије Вукотић у центар пажње постављају места пресека, преламања воде, реалности и маште, видљивог и невидљивог света. Углавном се ради о пажљиво одабраном концепту везаном за фото предложак са призорима набујалих водених токова који не само да успостављају везу између природе и човека, него алудирају на неке дубље филозофске релације.
Ако знамо да вода код свих религија заузима високо место у религијским обредима и представља битан сегмент у ритуалима многих цивилизација као персонификација живота и пролазности, онда је јасна намера уметника да анализира недокучиву проблематику, тајанствен свет имагинације, сна и реалности. Поред тога, мотив воде као синоним за неограниченост, вечност, почетак и крај свега представља занимљив идеограм за тумачење живота.
Заједно са цртежима и ручно рађеним књигама у којима преовладавају мотиви различитих митова, легенди и фантазија, Марија Вукотић заокружује једну визуелну целину као јединствен наратив остављајући простор за мноштво комплексних одговора.
Милан Кацевски заснива свој ликовни концепт ослањајући се на фото предлошке кроз реалистичне пејзаже које посматра не само као идилична места него као уточишта, својеврстан азил или синоним за слободу. Незадовољан датим окружењем и целокупном друштвено-политичком ситуацијом, проналази духовни мир и хармонију далеко од суморне свакодневице у свету у коме је могућ неми дијалог са прошлим временима.
Отварањем нових могућности стваралачке перцепције света, изградио је сликарски израз кроз мотиве нетакнуте природе од које се човек све више удаљава, апелујући на еколошку будност.
Његова скровита места налазе се далеко од буке цивилизације, у миру и тишини природе где проналази своје тајновито место за медитацију и опуштање.
Кроз константан креативни процес рада, зрелим ликовним језиком гради сопствене визуелне метафоре, ослањајући се на традицију романтизма, сликајући мотиве густих шума монументалних димензија које у својој грандиозности делује неосетно на посматрача, уводећи га у другачији свет тишине и медитације.
„...Идеја еколошке угрожености је утолико више актуелна када се зна у коликој мери су шуме, воде и сама природа, пре свега у Србији у перманентном проблему, па се заправо пројекат двоје младих уметника може посматрати на више нивоа : као повратак неким традиционалним вредностима у сликарству (традиционални медиј, лепота материје, прегалаштво у грађењу форме), као дијалог са прошлим временима (саврмена уметност у односу са иницијалним идејама романтизма и импресионизма), али и као еколошка пробуђеност која уметничким чином јасно ставља до знања какве изузетне вредности пропуштамо да сачувамо.“
проф.др Мишко Павловић, октобар 2022
Милан Кацевски
(1982, Београд )
Факултет ликовних уметности уписује 2016. године, одсек – сликарство, у класи Миливоја Павловића, а од треће године студија наставља у класи професора Бранка Раковића. 2020. године завршава основне и мастер академске студије код истог ментора. 2021. постаје члан УЛУС-а и уписује докторске студије на Факултету ликовних уметности.
Од 2016. године учествовао је на 15 изложби у земљи и иностранству.
Награде:
-2021.Велика награда “Риста и Бета Вукановић” за сликарство, Факултета ликовних уметности Београд
Марија Вукотић
(1997, Београд)
Завршила је Факултет ликовних уметности на одсеку за сликарство, у класи др Миливоја Павловића. На основним академским студијама дипломирала је 2020. године, у класи професора др Радомира Кнежевића. Године 2021. завршава мастер академске студије на Факултету ликовних уметности, под менторством редовног професора др Радомира Кнежевића, на студијском програму за сликарство.
До сада је излагала на три самосталне и преко двадесет колективних изложби код нас и у иностранству.
Учествовала је на међународном пројекту за израду сторy борда за филм
“Стефан”(2016); Онлајн радионица у сарадњи са тимом „Греен Гуериллаз“као део трогодишњег пројекта „ Натуре ис мy хомеланд“,Краков, Пољска.(2010).
Награде/Похвале:
-2016. Најуспешнији ученик на одсеку Ликовни техничар “Школа за дизајн” Београд
-2018. Награда за најбољу студију на ИИ години Факултет ликовних уметности, Београд
-2021. Похвала за изузетан рад “ВИИ Бијенале акварела малог формата”, галерија СКЦ
Нови Београд
-2021. Награда за сликарство “Риста и Бета Вукановић, сликари” Факултет ликовних уметности, Београд
-2021. Награда “Врт добре наде” за најбољи рад из области сликарства, вајарства и мозаика, на тему животиње. Факултет ликовних уметности, Београд
ИЗЛОЖБА УМЕТНИЧКОГ СТАКЛА - ЈАНА ЗОРИЧАКА
„Не заборавимо“ скулптуре од стакла словачког уметника Јана Зоричака.
Изложбу приређује Амбасада Словачке Републике у Београду у сарадњи са Почасним
конзулатом у Нишу и Галеријом савремене ликовне уметности а свечано ће је отворити
Његова екселенција господин Федор Росоха - Амбасадор Словачке у Србији.
Изложба обухвата неколико тематских целина. Главни извор инспирација Јана Зоричака је универзум који га је фасцинирао од младости и чију бесконачност симболично дочарава бојеним скулптурама од стакла кроз геометријске и апстрактне форме.
Јан Зоричак је један од најцењенијих аутора савременог стакларства. Рођен је у Ждирају а живи и ради у Француској где је иницирао изградњу музеја стакла и лепих уметности у Сар Потериеру и реализацију симпозијума стакларства у Ексу у Прованси. Његова дела су заступљена у колекцијама значајних светских музеја али и на јединственим местима као што је Северни пол. Носилац је значајних признања у многим земљама, између осталог у
Словачкој Прибиновог крста првој реда и Награде компаније Имре Винер Кинг за развој француско-словачких културних односа. Значајно представља словачку културу и уметност.
Изложба је већ приређивана у Београду и Новом Саду.
Радно време Салона 77 од 12 до 18 сати.
Лубарда – Једна прича
„Лубарда – Једна прича“ у Галерији савремене ликовне уметности у Нишу
Изложба Лубарда – Једна прича у Нишу у Уметничком павиљону у Тврђави од 13. октобра до 10. новембра.
Петар Лубарда је био један од највећих југословенских и српских сликара 20. века. Изградио је карактеристичан реалистички израз откривен домаћој публици на самосталним изложбама у Београду. Био је запажен и на европској и светској сцени, где је награђиван међународним признањима у Паризу, Хагу, Сао Паолу, Токију, Њујорку, Калкути, Бечу и многим другим.
Препознатљиве константе у веома богатом Лубардином опусу остају драмска интерпретација садржаја и ослањања на садржаје реалног света.
Поставку чине дела аутора која нису део сталне поставке у Легату Петра Лубарде, нити су излагана у овом обиму, дела из уметничке збирке Дома Војске Србије употпуњена одабраним делима из фонда Музеја Југославије, која су дата на поклон председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу.
Поред слика и цртежа на изложби ће се наћи и архивска фото-грађа Куће легата, до сада непозната јавности, фото-архива Дома ЈНА, сада Медија центра „Одбрана”.
Изложба обележава и 115 година од рођења Петра Лубарде, и представља прво гостовање у овој међуинституцијалној сарадњи ван Београда.
Ауторски тим ове јединствене изложбе чине кустоскиње Јелена Кнежевић из Медија центра „Одбрана”, Дина Павић из „Куће легата“ и Ана Панић из Музеја Југославије, док је за визуелни идентитет каталога и изложбе задужена Александра Капор из Медија центра „Одбрана”.
Током трајања изложбе биће организована и ауторска вођења о чему ће јавност бити благовремено обавештена.
ИЗЛОЖБА САВРЕМЕНА ЦРНОГОРСКА ЛИКОВНА УМЈЕТНОСТ 2
Официрски дом, од 5 – 27. октобра
У периоду од 5 - 27. октобра публика ће у Официрском дому у Нишу бити у прилици да се упозна са савременим црногорским стваралаштвом. Галерија савремене ликовне уметности Ниш у сарадњи са Центром савремене умјетности Црне Горе приређује изложбу под називом Савремена црногорска ликовна умјетност 2, која представља наставак истоименог пројекта реализованог 2018. године, када су две установе културе започеле сарадњу, а у оквиру које је у Подгорици представљена актуелна нишка ликовна сцена.
Изложба Савремена црногорска ликовна уметност 2, према речима ауторке Маје Дедић, кустоса, прича о вишедимензионалним сферама живота данашњице кроз интимне и субјективне ставове уметника, који путем различитих медија промовишу личну поетику и перцепцију стварности. Сведоци смо огромних глобалних промена на које ствараоци регују на различите начине - осећајем неприлагођености и повлачењем у сопствени свет или сагледавањем социјалних и естетских захтева времена, преиспитивањем својих радова и анализом позиције појединца у друштву као и феноменима који прате глобализацију. Циљ је, како ауторка наводи, да се укаже на то како уметност пружа одговоре на друштвене и личне дилеме, која питања поставља и који су нови правци кретања црногорске ликовне сцене.
Поставка обухвата најновију продукцију 18-оро аутора средње и млађе генерације, активних на домаћој и интернационалној ликовној сцени: Гордана Куч, Здравко Делибашић Бели, Драшко Драгаш, Петар Делијевић, Абаз Диздаревић, Душица Иветић, Милена Јовићевић, Александар Ђуравчевић, Роман Ђурановић, Соња Ђурановић,Лука Секулић, Марко Марковић, Јована Вујовић, Јелена Павићевић, Ана Матић, Томо Павићевић, Ивана Станић и Катарина Злајић.
Разнородним медијима - сликом, цртежом, дигиталном графиком, скулптуром, објектом, инсталацијом у духу нове фигурације, поп-арта, експресионизма или минимализма, са стваралачком радозналошћу, они истражују актуелне теме које се тичу сваког појединца. Слобода изражавања, индивидуалан и оригиналан приступ, креативност и снажан мисаони потенцијал у давању одговора на личне и универзалне проблеме савременог друштва послужили су ауторки да упркос медијским, тематским, генерацијским, стилским и поетским разликама, уметнике и њихова дела повеже у целину и пружи увид у токове савремене црногорске ликовне сцене.
Изложба у Официрском дому биће отворена за публику до 27. октобра, сваког радног дана и суботом од 12-18 сати.
ДУБИНА ПРЕВОЈА
Изложба Милане Симић и Константиноса Петровића, Салон 77 у Тврђави.
Изложба садржи дела оба уметника, која су у директној међусобној комуникацији. Реч је о истим материјалима које они користе, као и начину реализованих дела симболички се веома допуњују и чине једну заједничку целину која носи назив „Дубина превоја".
Милана за рад користи изношену гардеробу од које гужвањем, сабијањем, склапањем, сечењем и спајањем конструише портрете, аутопортрете, стварајући чак и нове идентитете који се мењају у зависности од средине. Коста долази до новог ступња који се логички надовезује Миланиној причи тежећи прочишћеној сведености која прелази у потпуну апстракцију до белине. Користећи се геометриским формама са назначеним правим линијама издељених површина вертикалних или хоризонталних, који излазе из формата у бесконачност, одвајају, на симболичан начин емоције савременог човека, који је својим модерним битисањем приморан да се придржава ограниченог животног простора, понашања, као и других кодекса модерног друштва. На симболичан и себиосвојствен начин свако од њих указује на „дубину превоја“ или закона којих се сви хтели или не морамо придржавати.
Милана Симић (1995, Приједор). Основне студије сликарства завршила је на Академији ликовних уметности у Требињу, а мастер на Академији уметности у Новом Саду. Члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводине и Удружња ликовних уметника Приједора. До сада је имала десет самосталних изложби и преко 20 колективних у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Учествовала је на разним активностима везаних за визуелну уметност (колоније, фестивали, пројекти, публикације). У сарадњи са Културним центром „Лаб“ у Новом Саду, организовала је 2020/2021. године пет самосталних изложби младих уметника из Србије и региона. Радно искуство стиче 2021/2022. године у Музеју савремене уметности Војводине као самостална фотографкиња. Миланин уметнички рад односи се на истраживање у пољу слике, објекта, инсталације, фотографије и видеа. Кроз преиспитиивање личног идентитета, анализира међуљудске односе, друштвене феномене и однос уметника као појединца према сопственом окружењу. Живи и ствара у Новом Саду.
Константинос Петровић (1995, Ваљево). Тренутно је на првој години мастер студија на Академији уметности у Новом Саду, модул сликарство. Завршио је основне академске студије на Филолошко-уметничком факултету, смер зидно сликарство. Члан је мултимедијалног центра „Шок задруга“ као и Савеза удружења ликовних уметника Војводине. Један је од оснивача удружења грађана “Графичка мрежа“. До сада је имао дванаест самосталних изложби у Србији и више колективних у Србији и региону. Учествовао је на колонијама, радионицама, пројектима и разним активностима везаним за уметност и културу. Године 2019. обављао је стручну праксу у Заводу за заштиту споменика културе, теренски рад и упознавање са конзервацијом и рестаурацијом уметничких дела у Крагујевцу. Тренутно је на замени у Основној школи „Петефи ла Шандор“ у Новом Саду као наставник ликовног. У истом месту живи и ствара. У уметничком раду експериментише са различитим материјалима и у различитим медијима.
Изложба ће трајати од 4. до 18. октобра 2022. у Салону 77 у нишкој Тврђави.
Радно време Салона 77 је од 12 до 18 сати сваког дана осим понедељком када простор не ради.
https://youtu.be/iyskep9fs9g
Радослав Тадић, слике ''Голе''
Павиљон у Тврђави
Радослав Тадић – академског уметника из Бања Луке
циклус „Голе“
Назив циклуса симболично упуђује на чињеницу ослобађања дела од тематско-мотивских и формално-структуралних елемената наглашавајући доминантну концентрацију на истраживању феномена боје. Како наводи Ивона Фрегл у тексту предговора каталога „Иако се боје могу посматрати као неодвојива својства неког појма али и као метафоре фиксираних културних значења, боја као феномен Тадића привлачи више у смислу непресушног естетског и асоцијативног потенцијала него као симболичка вредност. У радовима из циклуса Голе боја не представља квалитет, већ сам ентитет рада“.
Радосла Тадић боје углавном интензивних вредности наноси слободним гестуалним потезима широким четкама и поступцима проливања и отискивања, разрађујући сликану површину валерским и тонским вредностима једне боје или акцентујући другом бојом. У својој бити то је сликарство апстрактног експресионизма коме уметник приступа на себи својствен начин. Користећи као подлогу уместо уобичајног ланеног платна, танак прозирни најлон који приликом експозиције слободно поставља у просор, Тадић не само да својим делима обезбеђује флексибилност, транспарентност, променљивост већ их претвара у сликане објекте или опредмећене слике које стварају јединствену амбијенталну целину. Циклус Голе као својеврсна апотеоза боји је пример освајања слободе стварања али истовремено и отворено интерпретативно поља које у посматрачу препознаје активног учесника суочавајући га са хедонизмом визуелног ужитка и емотивне испуњености.
Радослав Тадић (1982, Бихаћ) је дипломирао и магистрирао на сликарском одсеку Академије умјетности у Бањалуци. Докторирао је на Факултету ликовних уметности у Београду. Реализовао је 24 самосталне изложбе и излагао на више од шездесет колективних изложби у Босни и Херцеговини, Србији, Хрватској, Словенији, Италији, Мађарској, Немачкој, Француској, Белгији, Кувајту и Кини. Добитник је неколико награда међу којима је и награда Ниш Арт фондације 2017 године. Паралелно развија и педагошку каријеру. Запослен је на бањалучкој Академији, тренутно у звању доцента за ужу уметничку област Сликарство.
Изложба у Нишу ће трајати до 9. октобра.
https://youtu.be/dCD21CrTEWw
Конкурс за израду идејног решења за споменик ненасиљу у парку Светог Саве
Нина Тодоровић / Дневник дисконтинуитета
Нина Тодоровић
Дневник дисконтинуитета
Салон 77
Са радом Нине Тодоровић публика у Нишу упознала се кроз референтне селекције кустоса, које су последњих година реализоване у изложбеним просторима Галерије СЛУ. Прву самосталну изложбу ове уменице у нашем граду чини тридесетак колажа, једанаст видео радова и једна уметничка књига.
Веома богат досадашњи опус уметнице Нине Тодоровић одликује консеквентно надовезивање циклуса. Усаглашеност репертоара повода исказивања и употребљених медија доприносе утиску континуиране одмерености и убедљивости.
У тексту који прати изложбу „Дневник дисконтинуитета“, историчарка умености Јелена Матић запажа да је појам простора, у ширини своје вишезначности, уткан у дело НинеТодоровић. Она додаје да актуелна поставка представља „корак даље у ауторкином истраживању сопственог бића кроз различите слике града, архитектуре, пејзажа, обичних предмета, дела античке и ренесансне уметности и многих других мотива“. По речима саме уметнице, ови радови „већ неколико година настају као дневна белешка – реакција на дневне догађаје попут одложених планова, путовања, или изградње града комбиноване са личним, интимним доживљајима различитих појава“.
Нина Тодоровић је рођена у Београду 1973. године. Дипломирала је и магистрирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Чедомира Васића. Докторирала је 2014. године, под менторством др Милете Продановића.
Активно излаже од 1995. године и до сада је реализовала 47 самосталних и преко 200 групних изложби. Учествовала је и на бројним ликовним колонијама, радионицама и веб пројектима у земљи и иностранству (Канада, Белгија, Мађарска, Македонија, САД, Словенија, Естонија, Немачка, Италија, Швајцарска, Русија, Шведска, Велика Британија, Аустралија, Уругвај, Аргентина, Египат, Француска, Аустрија).
Добитник је више домаћих и међународних награда. Радови јој се налазе у страним и домаћим музејима и јавним и приватним колекцијама.
Члан је УЛУС-а од 2000. године, са статусом самосталног уметника.
Изложбу „Дневник дисконтинуитета“ можете погледати до 2. октобра.
https://youtu.be/WJuvYoDRAto