Нетрулежност / Incorruptibility
Јелена Китић
Нетрулежност / Incorruptibility
Салон 77, 20. април - 7. мај 2023
Кроз свој уметнички рад Јелена Китић спроводи једну врсту визуелног истраживања, али и личне потраге за праузором. Након дугорочног испитивања различитих религијских категорија, њен рецентни рад је усмерен на појам нетрулежности (incorruptibility), као изузетне материјалне постојаности, али и као супротности друштвено-моралне ерозије. Како запажа историчарка уметности Јулија Башић, „ она тумачи симболичке радње и њене трансформације, бележећи њихове корелације. Она сагледава обожавања лика, њему приписаног симболизма и све елементе сакралности који се са њим доводе у везу.“.
Поновно откривање сигнала са почетка времена, те заслепљујуће светлости која отискује доботу, мир са светом и људима, лични мир, уједно треба да обасја трасу и унесе свеопшти смисао. Покушај проналажења и посредовања смисла издваја праксу Јелене Китић из оквира домаће контекстуалне уметности, несумљиво наводећи публику на констуктивну анализу тренутка.
Јелена Китић (1975, Ниш) је дипломирала сликарство у класи професора Јована Сивачког, а магистрирала у класи професора Драгана Јовановића, на Факултету ликовних уметности у Београду. Доцент је за Ужу уметничку област – Уметнички предмети Цртање и Сликање на Департману за ликовне уметности Факултета уметности у Нишу. Реализовала је девет самосталних изложби.
https://youtu.be/zs7IxQhFrdg
“МАНУСКРИПТ“ - Биљане Јанковић
Биљана Јанковић је рођена у Нишу (1974). Дипломирала (2001) на Факултету Ликовних Уметности Цетиње, Црна Гора, где завршава и Магистарске студије (2005) на сликарском одсеку.
Учествовала је на преко 100 групних излагања у земљи/Београд, Нови сад, Ниш/ и иностранству /Јужноафричка Република; Велика Британија; Француска; Бугарска; Босна и Херцеговина; Црна Гора/
Самостално се представила 7 пута: у Београду/2020./ Котору/2008/, Нишу /Салон 77, 2002 и 2006 и у НКЦ, 2006, / Галерија Клуб академија Ниш/2004./, Галерија студентског културног центра Београд /2002/, Галерија Српског Посланства Цетиње, Црна Гора /2001/
Ради у Уметничкој школи у Нишу од 2005. године.
Бележећи интуитивно попут сеизмографа натписе као неку врсту идеограма или визуелне метафоре Биљана Јанковић на сугестиван начин истражује појаве и стања везане за дневне догађаје комбинујући различите ликовне технике од акрилика, или уља на платну, графике , комбиноване технике, зидних инсталација, колажа до фотографије.
Од 2013. године посвећује се комплексном сликарстком поступку почевши од идеје настанка и порекла древних рукописа која су послужила као повод за ново, визуелно размишљање у коме се стваралачки процес намеће као спонтани изазов.
Значајан део сложеног концепта сачињавају цртежи који настају од једне реченице која се понавља, али увек у новом облику преклапањем или поништавањем претходне отварајући могућности за нова и нова ишчитавања.
Поред тога, различити сегменти серије разликују се по интензитету, градацији, текстури, сугеришући дејство невидљивих сила унутра и споља , дводимензионалног и тродимензионалног.
Анализирајући ритам унутрашњих енергетских промена Биљана Јанковић залази у узвишена медитативна стања у којима се непрекидно понављање формулише као нека врста мантре.
Променом материјала, формата, схема, реченица на вешт, студиозан начин наговештава комуникацију дошавши до општих универзалних прука које попримају димензије безвременог, вечног.
Креирајући уз помоћ различитих меријала тајновите, загонетне системе који поседују сопствене унутрашње вибрације Биљана Јанковић поступно долази до аутентичне просторно-дводимензионалне слике формирајући аутентичан ликовни говор.
Изложба ће бити отворена до 23. априла, сваког дана осим понедељка од 12-17 сати.
https://youtu.be/h4ItuTkgDUY
АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ, КУЋА ЛЕГАТА И
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ ПОЗИВАЈУ ВАС НА АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ
ОЛГА ЈЕВРИЋ – КОМПОЗИЦИЈА И СТРУКТУРА
ЧЕТВРТАК, 23. МАРТ 2023, У 18 ЧАСОВА
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ, НИШ
Аутори: Жаклина Марковић и Дејан Вучетић
Рецензенти: дописни члан САНУ Сава Халугин, проф. др Јасмина Чубрилo
Олга Јеврић – Композиција и структура – назив је изложбе која је у организацији Српске академије наука и уметности, Куће легата и Галерије савремене ликовне уметности Ниш приређена у Павиљону у тврђави у Нишу, након премијерне изложбе одржане у Галерији САНУ прошле године, која је била уприличена поводом значајног јубилеја – стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке.
Публици су овом путујућом изложбом представљена дела из два легата уметнице која су поклоњена Српској академији наука и уметности и Кући легата у Београду у пажљиво селектованом обиму. Више од пет деценија плодоносног стваралаштва Олге Јеврић представљено је делима, која укључују све значајне циклусе и појединачне радове – од Предлога за споменике (1951–1965), који су први смели искорак националне скулптуре изван фигурације ка апстракцији, све до последњих радова у којима су главна преокупација ауторке тактилна својства материјала.
Током трајања изложбе приказани су документарни филмови: Скулптура у свету предмета и пејзажа – Олга Јеврић (сценарио академик Љубомир Симовић, Марко Караџић, режија Марко Караџић) у продукцији Радио Телевизије Србије, Мисли и сећања у продукцији Куће легата и Простор и време у продукцији тадашње РТВ Београд, уз дигиталну презентацију уметничких фотографија које је Олга Јеврић стварала дуги низ година и ротацију скулптура малог формата из Легата Олге Јеврић у САНУ.
Изложба, у оквиру које је представљено око 80 радова насталих у периоду од 1948. до 2001, поред одавања признања делу Олге Јеврић и његовом неоспорном значају у оквиру српске, тадашње југословенске, али и европске уметничке сцене друге половине 20. века, има за циљ и упознавање млађе генерације са опусом наше истакнуте ауторке. Са друге стране, старија публика ће имати прилику да се поново сусретне са препознатљивим апстрактним формама које су је уврстиле у ред најзначајнијих скулпторки 20. века.
Овим поводом, у четвртак, 23. марта, у 18 часова, један од аутора изложбе – Дејан Вучетић, виши кустос Куће легата, одржаће стручно вођење кроз поставку.
Олга Јеврић је рођена у Београду где је завршила одсек за клавир Музичке академије 1946. године, а затим и вајарски одсек Академије ликовних уметности 1948. године.
Излаже на XXIX Бијеналу у Венецији 1958. године, када њено дело бива препознато и истакнуто од стране значајних европских ликовних критичара. Изабрана за дописног члана САНУ 1974. године, 1983. постаје прва и једина жена вајар редовни члан САНУ. Активна у Одељењу ликовне и музичке уметности, она постаје председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и учествује у припреми Ликовне енциклопедије Лексикографског завода Југославије и Мале енциклопедије Просвете као члан редакције.
Опус Олге Јеврић спада у врхунске домете наше и европске модерне уметности друге половине 20. века. Њене визионарске скулптуре су новим материјалима, апстрактном формом и специфичним ликовним језиком трасирале ново поглавље југословенске скулптуре, истовремено остајући јединствена појава на нашем поднебљу. Збирка коју је уметница завештала Српској академији наука и уметности добила је 2015. године статус културног добра од националног значаја, док бројна инострана излагања и уврштење њених скулптура у значајне светске уметничке колекције, попут колекције Музеја Израела у Јерусалиму, Националне галерије у Берлину и Тејт Модерн (Tate Modern) у Лондону, потврђују да дело Олге Јеврић превазилази националне оквире.
Изложба ће бити отворена до 1. априла.
Ликовни уметници Ниша 2023
Ликовни уметници Ниша једна је од традиционалних изложби, Галерија је приређује од свог оснивања са намером да представи ликовну сцену и актуелно стваралаштво аутора нашег града.
Први пут приређена је 9. јануара 1973. године у Уметничком павиљону као ревијална изложба која је презентовала текуће стваралаштво уметника нашег града. Била је резултат заједничке тежње Галерије да афирмише локалну ликовну сцену, подстакне излагачку активност и временом оформи Збирку дела нишких аутора и Друштва ликовних уметника Ниша, које је окупљало сликаре, графичаре, вајаре, значајне актере тадашњег културног живота града.
Током прве три деценије, установљена као једна од традиционалних, организована је сваке године уз повремене промене назива - Мајска изложба, јер се одржавала током маја, затим Видовданска изложба, сходно општој друштвеној клими, касније као Пролећна изложба ликовних уметника Ниша. Седамдесетих и осамдесетих година додељиване су награде и дела са изложбе су откупљивана, што је уз поклоне аутора и манифестације у организацији ГСЛУ попут Ликовне колоније Сићево и Графичке радионице допринело формирању и богаћењу Збирке дела ликовних уметника Ниша, која данас броји око четири стотине радова.
Почетком двехиљадитих изложба је добила бијенални карактер, а последњих година реализује се тријенално уз селекцију радова. Уз приметно повећање броја излагача током деценија, отворена је за учешће и омогућава активним ликовним ствараоцима, различитих генерација, медијских, стилских и опредељења у ликовном исказу, слободних у избору тема и мотива, да конкуришу новијом продукцијом радова и буду уврштени у поставку.
Изложба Ликовни уметници Ниша 2023 обухвата радове 56-оро аутора различитих генерација, од сасвим младих који тек ступају на сцену, ликовно оформљених уметника средње генерације до већ афирмисаних стваралаца богатих каријера. Поред дела из области сликарства, вајарства, графике, дигиталне штампе, колажа, цртежа, акварела, на поставци су заступљена и дела других не класичних приказа уметничког третирања. Посебном и различитом од досадашњих ову изложбу управо чини разноврсност техника и материјала којима су уметници експериментисали и истраживали, изражавајући сопствене наративе, тренутна промишљања и приступ у ликовном изразу.
Вишедеценијски континуитет у представљању и праћењу рада стваралаца овог поднебља, значајан за сагледавање индивидуалног развоја и кретања сцене у целини, дозвољава констатацију да је изложба Ликовни уметници Ниша 2023 потврда богатства и разноликости сцене нашег града, који захваљујући Факултету уметности, Уметничкој школи и Галерији СЛУ, која настоји да подстакне излагачку активност, сваке године изнедри значајан број младих стваралаца.
Изложба ће бити отворена до 23. априла, сваког радног дана од 12-18, суботом од 10-15 сати.
https://youtu.be/DwtGFfoqWEo
Ликовна колонија Власина – избор из фонда Лесковачког културног центра
Ликовна колонија „Власина“ ове године обележава педесет година трајања. Првих десетак година одржавала се под називом „Копашница“ у истоименом селу надомак Лесковца а под покровитељствном Фонда за младе таленте дневног листа „Борба“ и Културно просветне заједнице Лесковца. Од средине осамдесетих година XX века колонија се одржава на Власинском језеру а бригу о њеној организацији преузима Дом културе односно данас Лесковачки културни центар. Захваљујући Колонији ова установа има фонд уметничких дела који броји више од 700 инвентарних јединица и значајни је део лесковачке ликовне баштине.
Колонија је од оснивања посебно била привржена уметницима млађе генерације са простора бивше Југославије. Касније поред младих позивају се и афирмисани уметници из Лесковца, Београда и многих места јужне Србије и са Косова и Метохије ( из Ниша, Врања, Прокупља, Приштине, Косовске Митровице...). Последњих година селектор колоније је др уметности Нина Тодоровић.
Сам природни амбијент са планинским венцима, језером и бројним изворима био је инспиративан за већину уметника који су то манифестовали директно сликама пејзажа или индиректно кроз колорит, потез или појединачан мотив на својим делима. Будући да колонија траје пет деценија кроз дела из њеног фонда могу се пратити вишеслојна кретања у нашем сликарству са низом стилова и израза који се глобално темеље на експресивној фигурацији, различитим видовима асоцијативне или геометријске апстракције до новог концепта слике.
Поред уметника различитих генерација из Лесковца ( Јован Поповић, Гмитар Обрадовић, Драгољуб Станковић Чиви, Ђорђе Васић, Зоран Круљ, Петар Спасић, Иван Миленковић ...) на изложби су заступљена и дела Велизара Крстића, Миодрага Нагорног, Здравка Мандића, Зорана Фуруновића, Ђура Радоњића, Зорана Јовановића Добротина, Зорана Петрушијевића, Нине Тодоровић и других.
Изложба ће трајати до 19. марта.
https://www.youtube.com/watch?v=ztgs-b2aMpk
ОЛГА ЈЕВРИЋ – КОМПОЗИЦИЈА И СТРУКТУРА
Олга Јеврић – Композиција и структура – назив је изложбе која ће у организацији Српске академије наука и уметности, Куће легата и Галерије савремене ликовне уметности Ниш бити приређена у Павиљону у Тврђави у Нишу, након премијерне изложбе одржане у Галерији САНУ прошле године, која је била уприличена поводом значајног јубилеја – стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке.
Олга Јеврић је рођена у Београду где је завршила одсек за клавир Музичке академије 1946. године, а затим и вајарски одсек Академије ликовних уметности 1948. године. Излаже на XXIX Бијеналу у Венецији 1958. године, када њено дело бива препознато и истакнуто од стране значајних европских ликовних критичара. Изабрана за дописног члана САНУ 1974. године, 1983. постаје прва и једина жена вајар редовни члан САНУ. Активна у Одељењу ликовне и музичке уметности, она постаје председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и учествује у припреми Ликовне енциклопедије Лексикографског завода Југославије и Мале енциклопедије Просвете као члан редакције.
Опус Олге Јеврић спада у врхунске домете наше и европске модерне уметности друге половине 20. века. Њене визионарске скулптуре су новим материјалима, апстрактном формом и специфичним ликовним језиком трасирале ново поглавље југословенске скулптуре, истовремено остајући јединствена појава на нашем поднебљу. Збирка коју је уметница завештала Српској академији наука и уметности добила је 2015. године статус културног добра од националног значаја, док бројна инострана излагања и уврштење њених скулптура у значајне светске уметничке колекције, попут колекције Музеја Израела у Јерусалиму, Националне галерије у Берлину и Tate Modern у Лондону, потврђују да дело Олге Јеврић превазилази националне оквире.
Публици ће овом путујућом изложбом бити представљена дела из два легата уметнице која су поклоњена Српској академији наука и уметности и Кући легата у Београду у пажљиво селектованом обиму. Више од пет деценија плодоносног стваралаштва Олге Јеврић биће представљено делима, која укључују све значајне циклусе и појединачне радове – од Предлога за споменике (1951–1965), који су први смели искорак националне скулптуре изван фигурације ка апстракцији, све до последњих радова у којима су главна преокупација ауторке тактилна својства материјала.
Током трајања изложбе биће приказивани документарни филмови: Скулптура у свету предмета и пејзажа – Олга Јеврић (сценарио академик Љубомир Симовић, Марко Караџић, режија Марко Караџић) у продукцији Радио Телевизије Србије, Мисли и сећања у продукцији Куће легата и Простор и време у продукцији тадашње РТВ Београд, уз дигиталну презентацију уметничких фотографија које је Олга Јеврић стварала дуги низ година и ротацију скулптура малог формата из Легата Олге Јеврић у САНУ.
Изложба, у оквиру које ће бити представљено око 80 радова насталих у периоду од 1948. до 2001, поред одавања признања делу Олге Јеврић и његовом неоспорном значају у оквиру српске, тадашње југословенске, али и европске уметничке сцене друге половине 20. века, има за циљ и упознавање млађе генерације са опусом наше истакнуте ауторке. Са друге стране, старија публика ће имати прилику да се поново сусретне са препознатљивим апстрактним формама које су је уврстиле у ред најзначајнијих скулпторки 20. века.
Након излагања у Павиљону у Тврђави у Нишу, изложба ће бити представљена публици у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Музеју Тера у Кикинди и Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку.
Трајање изложбе: 21. фебруар – 1. април 2023.
Аутори: Жаклина Марковић и Дејан Вучетић
Рецензенти: дописни члан САНУ Сава Халугин, проф. др Јасмина Чубрилo
Покровитељи пројекта су Министарство културе Републике Србије, Секретаријат за културу Града Београда и Град Ниш.
https://youtu.be/QUKGp43xurw
ЛИКОВНИ УМЕТНИЦИ НИША
Поштовани,
Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш
припрема изложбу
„ЛИКОВНИ УМЕТНИЦИ НИША“.
Изложба ће бити реализована у Официрском дому у Нишу,
од 21. 3. до 23. 4. 2023. године.
Право учешћа имају академски уметници из Ниша, радовима насталим у последњих пет година. Изложба ће бити жирирана.
Радови се предају у канцеларијама Галерије СЛУ Ниш до 28. 2. 2023. године.
Уз радове треба приложити кратку биографију, контакт телефон и интернет адресу, као и податке о делу.
СПИСАК УЧЕСНИКА КОЈИ СУ ПРОШЛИ ЖИРИРАЊЕ:
1. Алексић Паулина (1999, Зајечар)
2. Анђелковић Мирјана (1948, Београд)
3. Башић Братислав (1962, Ниш)
4. Бујић Лидија (1970, Ниш)
5. Видојковић Милан (1980, Ниш)
6. Девић Александар (1954, Београд)
7. Димитријевић Данијела (1989, Ниш)
8. Ђорђевић Катарина (1966, Ниш)
9. Ђорђевић Миленковић Олга (1985, Ниш)
10. Ердељановић Цурк Славица (1954, Ниш)
11. Живић Бојан (1962, Ниш)
12. Живић Мина ( 1997, Ниш)
13. Живковић Марина (1966, Ниш)
14. Живковић Мирослав (1972, Ниш)
15. Јанковић Биљана (1974, Ниш)
16. Јовановић Крстић Биљана (1980, Врање)
17. Јовановић Кристина (1998, Ниш)
18. Кандолф Борис (1959,Ниш)
19. Китић Јелена (1975, Ниш)
20. Китић Стеван (1980, Ниш)
21. Костић Палански Звонимир (1948, Бела Паланка)
22. Костић Зоран (1963, Ниш)
23. Марковић Никола (1976)
24. Миланов Никола (1995, Ниш)
25. Миленковић Иван (1988, Лесковац)
26. Милојевић Звонко (1965, Ниш)
27. Митић Горан (1989, Ниш)
28. Мујчић Анђела (1981, Ниш)
29. Николов Бранко (1956, Димитровград)
30. Павићевић Александар (1950, Скопље)
31. Пејчић Марта (1999, Ниш)
32. Пенков Милован (1963, Рађени)
33. Поповић Сара (1997, Ниш)
34. Радојковић Слободан (1967, Ниш)
35. Радоњић Ђуро (1949, Алексинац)
36. Ранђеловић Владан (1975, Ниш)
37. Ристић Владица (1981, Немачка)
38. Ристић Дејан (1994, Лесковац)
39. Савић Ивана (1974, Ниш)
40. Стаменковић Наталија (1999, Ниш)
41. Станковић Владимир (1969, Ниш)
42. Станковић Драган (1953, Ниш)
43. Станковић Ивана (1973, Ниш)
44. Станојевић Наташа (1987, Јагодина)
45. Станојевић Радован (1974, Ниш)
46. Стефановић Дарко (1999, Лесковац)
47. Стојановић Александра (1999, Сурдулица)
48. Стојановић Сара (1999, Ниш)
49. Стојков Горана (1993, Ниш)
50. Трајковић Попивода Јелена (1980, Краљево)
51. Узелац Лидија (1961, Травник)
52. Фелкер Иван (1950)
53. Цвејић Марија (1986, Приштина)
54. Цветковић Миомир (1948, Лесковац)
55. Цурк Марија (1995, Ниш)
56. Цурк Франц (1949, Љубљана)
НИШКИ ЦРТЕЖ
НИШКИ ЦРТЕЖ је као ревијални тип изложбе од 1991. године организован на иницијативу уметника из Ниша чинећи скроман пресек стваралаштва у медију цртежа локалне заједнице тако да се у првој излагачкој деценији укупан број учесника се сводио на нешто више од стотину учесника.
Међутим, током времена дошло је до организационих промена тако да НИШКИ ЦРТЕЖ постепено прераста у традиционалну манифестацију конкурсног типа у којој учествују ликовни ствараоци не само из Ниша и околине, него из ширег окружења изазваши велико интересовање уметника.
Поред тога, организатор изложбе (Галеија СЛУ) од 2000. године након трогодишње паузе утврђује концепцијске одреднице засноване на постављању одређеног проблема у намери да уметнике подстакне да одреагују разноврсним ликовним исказима чинећи изложбу садржајнијом и узбудљивијом.
Поред нишких уметника који су учествовали сваке године на изложби већ више од две деценије евидентно је све веће интересовање уметника из целе наше земље и региона тако да је до сада на изложбама НИШКОГ ЦРТЕЖА учествовало преко хиљаду учесника. Ове године интересовање уметника је било на завидном нивоу тако да је од пристиглих 138 радова Жири одабрао 112 радова.
Негујући цртеж као основну, самосталну ликовну дисциплину Галерија СЛУ не само да обогаћује свој годишњи програм, него пружа на увид ликовној и широј јавности целу скалу промена у поимању цртежа као медија током протеклог времена све до актуелних уметничких пракси укључујући се у токове савремених визуелних тенденција.
Овогодишњи уметнички пројекат НИШКОГ ЦРТЕЖА се бави појмом изолације или неких НОВИХ ПРОСТОРА у теоријском и емпиријском контексту настојећи да мапира мноштво потенцијалних значења.
Целокупан концепт је заснован на редефинисању уобичајених, познатих простора и креирању нових, тајновитих места у којима се преплићу фантастика и стварност. Фокусирајући се на места изван понуђених истина и лицемерја нашег доба уметник најпре позиционира низ проблема савременог друштва на глобалном нивоу, а потом сугерише нове идеје отварајући иновативне путеве за разумевање нове стварности. Кроз могућности сагледавања другачијег, слободнијег, стварног или имагинарног места отварају се нове могућности ослобађања визуелне перцепције.
Укрштањем, прожимањем познатог и непознатог, у процесу откривања нових простора уметник достиже аутентичне, ванвременске садржаје. Односи између простора и времена се доводе у контакт формирајући вишедимензионалани универзум.
У савременој уметничкој пракси се формирање нових простора најчешће разуме као производ или нови облик комуникације у процесу стварања отвореног уметничког дела.
У истом контексту је важан, теоријски рад једног од најпознатијих мислиоца XX века Мишела Фукоа, посебно текст “Друго место”, као расправа о хетерогеним просторима наше свести, где се хетеротопије појављују као простор:„Простор у коме живимо, који нас извлачи из нас самих, у којем долази до ерозије наших живота, нашег времена и наше историје, простор који нас мучи и троши, такође је, сам по себи, хетероген простор” (Foucault 1967: 16.3).
https://youtu.be/kntxjiKFzyg
ЗАПИСНИК - НИШКИ ЦРТЕЖ “НОВИ ПРОСТОРИ“
ЗАПИСНИК СЕЛЕКЦИОНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ИЗБОР УМЕТНИЧКИХ РАДОВА
НИШКИ ЦРТЕЖ “НОВИ ПРОСТОРИ“
Дана 2. децембра , комисија у саставу мр Катарина Ђорђевић, ред.професор на Факултеу уметности у Нишу, мр Мирослав Живковић, ред.професор на Факултету уметности у Нишу и Радмила Костић, музејски саветник у Галерији СЛУ Ниш је од укупно 138 радова одабрао 112 радова који ће бити изложени у Официрском дому на изложби Нишког цртежа.
Жири се сложио да одабрани радови својим чистим ликовним , естетским, иновативним атрибутима заслужују пажњу јавности.
Сугестија Жирија је да се убудеуће прецизира техника цртежа -те да буде више аутентичних ликовних израза .
Комисија је одабрала следећа уметничка дела:
1. АРСЕНИЈЕВИЋ МИА
2. БАШИЋ БРАТИСЛАВ
3. БРКОВИЋ ЉУБИША
4. БУЈИЋ ЛИДИЈА
5. ВОЈИНОВИЋ СОФИЈА
6. ВУЧКОВИЋ ЖАРКО
7. ГОВЕДАРИЦА НИКОЛА
8. ГУЛАН РУЖИЋ ЈАСНА
9. ДЕВИЋ АЛЕКСАНДАР
10. ДЕВИЋ САЊА
11. ДЕЈАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕВИЋ НАТАША
12. ДЕНИЋ НАДА
13. ДИМИТРИЈЕВИЋ ДАНИЈЕЛА
14. ДИМИТРИЈЕВИЋ ИВА
15. ДОСТАНИЋ ЈОВАН
16. ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАНА
17. ЕРДЕЉАНОВИЋ ЦУРК СЛАВИЦА
18. ЖИВИЋ БОЈАН
19. ЖИВИЋ МИНА
20. ЖИВКОВИЋ МАРИНА
21. ЗДРАВКОВИЋ СРЕЋКО
22. ИЛИЋ СВЕТЛАНА
23. ЈАКШИЋ МИЛАН
24. ЈАНКОВИЋ НЕДЕЛКОВ ТАТЈАНА
25. ЈЕВТИЋ БИЉАНА
26. ЈОВАНОВИЋ АНДРЕА
27. ЈОВАНОВИЋ КРИСТИНА
28. ЈОВАНОВИЋ СТЕФАНА
29. ЈОРДАНОВ ТОДОРОВИЋ ЕМИЛИЈА
30. КИТИЋ ЈЕЛЕНА
31. КИТИЋ СТЕВАН
32. КЛАЧАР НЕДИМОВИЋ ВЕСНА
33. КНЕЖЕВИЋ ИВАНА
34. КОСТИЋ Д. ЗОРАН
35. КОСТИЋ НЕВЕНА
36. КРСТИЋ ЈЕЛЕНА
37. ЛАБОВИЋ ВЛАДАН
38. ЛАЗАРЕВИЋ САРА
39. ЛАЗИЋ НЕБОЈША
40. ЛАЛИЋ БРАНКА
41. МАВРИЋ АКИРА
42. МАРКОВИЋ ЛАЗАР
43. МАРКОВИЋ НИКОЛА
44. МАТОРКИЋ БИСЕНИЋ ЕЛИЗАБЕТА
45. МИЛАНОВ НИКОЛА
46. МИЛАНОВИЋ МИЊА
47. МИЛИЋ АНИТА
48. МИЛОЈЕВИЋ ЈОВАНА
49. МИЉКОВИЋ ТИЈАНА
50. МИТИЋ ГОРАН
51. МИТРОВИЋ ЈОВАНА
52. МИЦИЋ ТЕОДОРА
53. МИШИЋ ПЕЈОВИЋ ЈАДРАНКА
54. МРДАКОВИЋ МАЈА
55. МУЈЧИЋ АНЂЕЛА
56. МУТАОВИЋ МИРОН
57. НЕДЕЉКОВИЋ МИЉАН
58. НИКОЛИЋ ТЕОДОРА
59. НИКОЛИЋ ТЕОДОРА
60. ЊАРАДИ ВЛАДО
61. ОТАШЕВИЋ БОЈАН
62. ПАВИЋЕВИЋ АЛЕКСАНДАР
63. ПАУНОВИЋ ДАНИЛО
64. ПЕЈЧИЋ МАРТА
65. ПЕНКОВ МИЛОВАН
66. ПЕРИЋ БОГДАНА
67. ПЕТРОВСКИ СТРАХИЛ
68. ПОПОВИЋ САРА
69. ПРЛИНЧЕВИЋ ИВА
70. РАДЕНКОВИЋ МИЉАНА
71. РАДОЈКОВИЋ СЛОБОДАН
72. РАДОЊИЋ ЂУРО
73. РАЈКОВИЋ МИЛИЦА
74. РАКИЏИЋ ДОСТАНИЋ МИНА
75. РАКИЏИЋ ЈОВАН
76. РАКИЏИЋ ТЕОДОРА
77. РАНЂЕЛ ИРЕНА
78. РИСТИЋ ВЛАДИЦА
79. САВИЋ ИВАНА
80. СИДОВСКИ МАРИЈЕТА
81. СИМЕУНОВИЋ АЛЕКСА
82. СИМИЋ ЈЕЛЕНА
83. СИРОВАТКА МАЈА
84. СЛЕЗОВИЋ ЛЕЈЛА
85. СЛЕЗОВИЋ МЕХМЕД
86. СПАСИЋ АЛЕКСАНДАР
87. СПАСИЋ ЈОВАН
88. СТАМЕНКОВИЋ НАТАЛИЈА
89. СТАНКОВИЋ БИЉАНА
90. СТАНКОВИЋ ВЛАДИМИР
91. СТАНКОВИЋ ИВАНА
92. СТАНКОВИЋ ДРАГОЉУБ ЧИВИ
93. СТАНОЈЕВИЋ ДУШАН
94. СТАНОЈЕВИЋ НАТАША
95. СТАНОЈЕВИЋ РАДОВАН
96. СТЕВАНОВИЋ ДРАГИЦА
97. СТЕПАНОВ МИЛОРАД
98. СТЕФАНОВИЋ ДАРКО
99. СТЕФАНОВИЋ СЛОБОДАН
100. СТЕФАНОВИЋ СТЕФАН
101. СТОИЧИЋ ЈЕФИМИЈА
102. СТОЈАНОВИЋ АЛЕКСАНДРА
103. СТОЈАНОВИЋ САРА
104. СТОЈКОВ ГОРАНА
105. СТОШИЋ ЈЕЛЕНА
106. ТАТАЛОВИЋ ИВА
107. ТРАЈКОВИЋ ПОПИВОДА ЈЕЛЕНА
108. ЦВЕЈИЋ АНА
109. ЦУРК МАРИЈА
110. ШАЛИНИЋ ТЕРЗИЋ ЈЕЛЕНА
111. ШУКЛЕТОВИЋ ВЕСЕЛИНОВИЋ НЕДА
112. ШУЊЕВАРИЋ ЉИЉАНА
НИШКИ САЛОН 12/2
НИШКИ САЛОН 12/2.
Изложбу чине радови дванаесторо уметника по избору два селектора Јасне Јованов из Новог Сада и Перице Донкова из Ниша.
Изложба НИШКИ САЛОН је као годишња изложбена манифестација уврштена у програм рада Галерије савремене ликвне уметности Ниш 2016. године са намером да поспеши креативну сарадњу, мобилност и комуникацију између уметника, критичара и установе. Овогодишњи салон је седми по реду.
По пропозицијама изложбе сваки од два селектора самостално одређује концепт свог ауторског пројекта тако да изложба такође пружа могућност дијалога, поређења и сучељавања критичарске мисли селектора кроз појединачне одговоре уметника.
Селектори овогодишњег сазива су:
проф. др. Јасна Кујунџић Јованов која је своја истраживачка интересовања усмерила на феномене, теорију и појаве у историји визуелних уметности, са посебним освртом на мултидисциплинарност и преломне тренутке у појединим периодима: попут суочавања српске визуелне традиције и савремен европске уметности од XVIII века надеље, различите облике модернизма, авангардне уметничке праксе. Објавила је већи број књига и студија, између осталог о Даници Јовановић, Стевану Алексићу, Надежди Петровић, Контантину Бранкушију, дадаизму, српској ликовној критици, као и монографију Милана Коњовића у издању Fibonaci Accademic Press из Сан Франциска. Реализовала је изложбе у Галерији Матице српске, Спомен – збирци Павла Бељанског, Уметничком павиљону и Народном музеју модерне уметности у Загребу, Модерној галерији у Подгорици, Галерији удружења ликовних уметника у Будимпешти, Музеја подунавских Шваба у Минхену и многим другим изложбеним просторима у иностранству и Србији. Добитник је неколико признања Националног комитета ИКОМа (за кустоса године, пројекат године, међународну сарадњу, издавачки подухват), награде УЛУСа, „Павле Васић“ и награде Музејског друштва Србије „Михајло Валтровић“ за истакнутог појединца и многа друга. Поред музејског и истраживачког ангажмана, радила је и као универзитетски професор, а бави се и ликовном критиком, преводилачким и сценаристичким радом. Њен последњи ауторски рад био је „ Из женског угла“у оквиру манифестације „Нови Сад-ЕПК 2022“ а у припреми је и пројекат „Ylla“ о фотографискињи Или Кофлер у сарадњи са Музејем примењене уметности у Београду .
Јасна Кујунџић Јованов је први селектор овогодишњег седмог салона.Тема њеног пројекта гласи „Неподношљива лакоћа изражавања“. Трагајући за појмом „истине у сликарству“ она се опредељује за уметнике који живе и стварају на северу Србије, тачније Војодини. Кроз различитост ликовних израза, технике и врсте материјала започиње анализу актуелног ликовног пресека кроз радове: Небојше Лазића са модернистичком аптрактном сликом, преко активистичко- критичког опредељења Николе Џафе, кроз фантастику Снежане Петровић, Јасне Гулан Ружић и визуелизације несвесног, Милана Нешића и нарушене празнине уз неисцрпно комбиновање материјала, текстуре и боје, до Јоване Поповић Бенишек где колорит добија звучност.
„Укус је најбољи судија, што дефинитивно даје право критичару на лични став, који подразумева и селекцију овогодишњег Салона“ , речи су Јасне Јованов.
Перица Донков, сликар, представник нео-енформела, универзитетски професор. Дипломирао и магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Члан УЛУСа у статусу истакнутог уметника, члан савета САНУ, огранка у Нишу. Добитник је 15 националних награда за сликарство почев од студентске ФЛУ (1980), и Универзитета уметности преко награде „Надежде Петровић“ , Ђорђе Крстић“, Златне палете УЛУСа, „Бели анђео“, „Милан Коњовић“, Политикине награде „Владислав Рибникар“ па до највећег друштвеног признања Ниша, награде „11. јануар“. Самостално излагао 35 пута у земљи и иностранству, учествовао на више од 200 колективних као и на свим најзначајнијим ликовним манифестацијама у Југославији и Србији. Његова дела налазе се у најзначајнијим јавним збиркама у земљи, приватним збиркама (Вујић, Поповић, Трајковић, Ерић, РИМА, Марјановић, Winer Stadische, Теленор, Philip Morris).
- године објављена је монографија Перица Донков „Слика као склониште“ Милете Продановића у издању „Вујић колекције“ из Београда.
„Морални избор пред лицем апсурда“ је тема пројекта Перице Донкова и он каже: „Избор уметника, за овогодишњи нишки салон, одговара мом схватању чулности, у исто време , императивима савести а на другој страни контроверзама креативног процеса који ми је био основа премиса селектовања за овогодишњу изложбу“.
Па су тако на изложби заступљена дела: Немање Николића, започињући причу са покретним секвенцама апстрактног израза, Милице Лазаревић која враћа човека природи насупрот друштвеној стварности, преко Мирона Мутаовића који потенцира изолованост човека у савременом луксузном окружењу опседнутог жељом за личном егзистенцијом, Душана Станојевића који кроз реплику истих симбола тежи ка недокучивом, Невене Милосављевић која користећи дуализам материје и емотивни набој досеже нове феномене савремене скулптуре, и коначно радови Лене Јовановић са којом подвлачи и повезује све контрадикторности уметничког мишљења чинећи тако свој избор уметника и њихових радова јединствен.
Награда 7. Нишког салона: 12/2
Никола Џафо
Нет Тарнер црнац који је први одсекао главу свом газди, 2022
https://youtu.be/PFK41x84IhE