Тадија Јаничић: Вјетар периферије
изложба слика
Официрски дом
18. мај – 12. јун 2022
Већ осми пут за редом Галерија савремене ликовне уметности Ниш се прикључила националној музејској манифестацији „Музеји за 10“, на којој је за учешће 2016. године овенчана истоименом наградом. Овог пута манифестација носи назив „Моћ музеја“ и обухвата обележавање Националне недеља музеја, Европске ноћи музеја и Међународног дана музеја.
На Међународни дан музеја 18. маја, у 19 сати биће отворена изложба слика „Вјетар периферије“ Тадије Јаничића.
Прва самостална изложба слика Тадије Јаничића у Нишу садржи дела његових актуелних серија и носи наслов „Вјетар периферије“. Референтност овог аутора сукцесивно превазилази оквире регионале уметничке сцене, а његов рад карактеришу изузетно непосредне и проницљиве реакције на поводе тренутка и простора. Тиме се сматра критичарем дневних и културних политика, а његове „хронике“ или насељавају фантазми популарне културе, којима се манифестује дисперзивност свакодневице, или их напротив одликују огољене примедбе. Оба начина плене разумевањем одлика менталитета и специфичних одјека глобалих прилика локалним миљеом.
Тадија Јаничић је рођен 1980. године у Никшићу. Основне и мастер студије сликарства завршио је на Академији уметности у Новом Саду. За своје цртеже добио је Годишњу награду Факултета ликовних умјетности на Цетињу (2001) и проглашен најбољим младим ствараоцем у оквиру пројекта Перспективе II (Нови Сад, 2003), док је за сликарство добитник Награде YU палета младих (Врбас, 2008), Прве награде 37. новосадског салона (2008) и Награде Ликовне јесени (Сомбор, 2020). Реализовао је 35 самосталних изложби (Србија, Црај Гора, Мађарска, Словенија, Италија, Швајцарска, Јапан) и био учесник више од 40 референтних колективних изложби (Србија, Шветска, Француска, Румунија, Аустрија, Русија, Немачка, Белгија, Велика Британија, САД, Словенија). Његова дела се налазе у више јавних и бројним приватним колекцијама у Србији и иностранству. Живи и ради у Новом Саду.
https://www.youtube.com/watch?v=yzZTB_FIKWI
МАНИФЕСТАЦИЈА МУЗЕЈИ ЗА 10 - МОЋ МУЗЕЈА
МАНИФЕСТАЦИЈА МУЗЕЈИ ЗА 10 - МОЋ МУЗЕЈА
ОД 14 – 20. МАЈА
Галерија савремене ликовне уметности и ове годинe придружила се манифестацији МУЗЕЈИ за 10, која се у 54 града и на 159 локација одржава од 14. до 20. маја.
Манифестација МУЗЕЈИ ЗА 10 је национална музејска иницијатива, највећа у Србији, јединствана у Европи, која се ове године одржава осми пут, са намером да се током 7 дана музејских и галеријских програма обележе три важна датума – Међународни дан музеја, Европска ноћ музеја и Национална недеља музеја.
Овогодишњи слоган манифестације МОЋ МУЗЕЈА био је инспирација да тим ГСЛУ Ниш креира богат и разноврстан програм.
У суботу 14. маја изложбени простори Официрски дом, Павиљон у Тврђави и Салон 77 биће отворени за посетиоце од 18 - 24 сата.
У Павиљону у Тврђави 14. маја у 19 сати биће свечано отворена изложба Графичка радионица Сићево, на којој ће бити изложени радови једанаесторо уметника два сазива: Габријела Булатовић, Адам Пантић, Ивана Станковић, Филип Мисита, Алберто Балети (сазив 2019), Марија Цурк, Франц Цурк, Ирена Ранђел, Никола Велицки, Ненад Зељић, Весна Павловић Пажђерски (сазив 2021). У 21 сат у Павиљону ће студенти Факултета уметности Универзитета у Нишу, класа проф. Марије Рајковић , Лазар Мутавџић, Тијана Филиповић , Тадија Мутавџића и Лука Илић уз сарадњу клавирског уметничког сарадника Сенке Симоновић приредити Вече виртуозних дела за соло виолину и клавир.
У Салону 77 публика ће од 18-24 сата моћи да посети изложбу скулптура Марка Вучковића, а у 18 сати планиран је наступ ученика Музичке школе Ниш: Ђорђе Филиповић, саксофон, Меланија Ракић, обоа, Лена Станковић и Лола Вељковић, клавир, Марица Станковић, виолина, Андреј Пауновић, гитара, Лука Савић и Богдан Младеновић, хармоника.
У Официрском дому љубитељи уметности ће током Европске ноћи музеја бити у прилици да виде ретроспективну изложбу слика Драгана Костића, а у 20 сати у оквиру музичког програма наступиће студенти гитаре Факултета уметности Универзитета у Нишу, у класи професора Милоша Јањића и професора Слободана Миливојевића: Меланија Станковић, Александар Крстић, Дамјан Станковић, Дамир Благојевић и Александра Аврамовић.
Током националне недеље музеја од 15 - 20. маја изложбени простори ГСЛУ биће отворени од 12 - 18 сати , а 18. маја, када се обележава Међународни дан музеја, у 19 сати свечано ће бити отворена изложба слика новосадског уметника Тадије Јаничића.
промоција монографије „Драган Костић“
У уторак, 10. маја 2022. године у Галерији Официрски Дом са почетком у 12 сати, биће одржана промоција монографије „Драган Костић“
О књизи ће поред аутора Соње Вукашиновић, говорити историчар уметности, Наташа Дрча и историчар уметности Милица Тодоровић.
Књига је издата 2020. године, издавач је Галерија савремене ликовне уметности Ниш. Књига је обима 167 страна и тако је конципирана да садржи 15 поглавља:
Живот и ангажовање (1933-2016),Сликарство, Рани период – Енформел (1958-1975), Средњи период – Лирска апстракција (1971-1989), Касни период- Постмодерна ((1989-2016), Портрети, Пејзажи, Мртва природа, Имагинарни предели, Уместо Закључка, Репродукције у боји, Песници о сликару, Каталог дела, Биографија, Поговор Зоран Костић. Графичко обликовање монографије потписује Магда Радојловић, дипломиради графички дизајнер. Рецензију за књигу писала Милица Тодоровић, музејски саветник.
Драган Костић (1933-2016) је од дипломирања 1960. године на Академији ликовних уметности у Београду па до своје смрти 2016. живео и стварао у Нишу оставивши дубок траг у историји града несебичним залагањем око оснивања Ликовне колоније Сићево, Галерије савремене ликовне уметности Ниш, проширења и вођења Уметничке школе као њен дугогодишњи директор као и оснивања Факултета уметности у Нишу.
За живота је организовао шест самосталних изложби у земљи и иностранству, учествовао на многим значајним колективним изложбама на простору бивше Југославије и иностранства, добитник је шест награда за допринос у сликарству и култури града.
Током свог уметничког пута претежно је био концентрисан на сликарство, дотицао се и цртежа као самосталне дисциплине, графике па чак и керамике. Немогуће је утврдити тачан број насталих радова. Трнутно евидентирана његова заоставштина броји преко 100 завршених слика и мањи број цртежа у атељеу покојног Костића, један одређени број је отуђен, а известан нестао након обијања његовог атељеа 2014. год. Такође, његова дела се налазе у установама културе у Нишу, Народном музеју, Галерији савремене ликовне уметности Ниш, приватним и државним фирмама и колекцијама у земљи и иностранству. Годинама и деценијама је стварао из личног задовољства не придајући значај личној промоцији. Мали број ликовних критичара је писало о њему и та документација обично није сачувана. Текстови који су пронађени од 1960. до његове смрти потврђују наше запажање колико је био скроман у интерпретацији личног стваралаштва а потенцирана уметност и културна дешавања средине за коју се залагао.
Марко Вучковић- скулптуре
Изложба скулптура Марка Вучковића. Изложбу чини серија радова различитих димензија насталих током последњих пар година.
Марко Вучковић је рођен 1992. године у Крушевцу. Дипломирао је најпре на Високој школи електротехнике и рачунарства 2015. године, потом је основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку за примењено вајарство. Члан је УЛУС-а од 2020. године.
Самостално је излагао у Београду (Галерија СКЦ, 2020; Галерија 73, 2022). Учествовао на двадесетак колективних изложби у Београду, Крушевцу, Панчеву.
Основну мотивску инспирацију Марко Вучковић налази у природним формама и људском телу али су реални облици само његов почетни импус који је ликовним средствима трансформисан до асоцијативно - апстрактног нивоа. Применом принцима редукције и сублимације, отклањајући све сувишне детаље, Вучковић долази до складних и елегантних формалних решења која стоје у основи органских облика.
Свестан оптерећења које носи живот савременог човека, уметник посебно апострофира неопходност креирања властитих одбрамбених механизама у циљу савладавања свакодневних егзистенцијалних препрека, а у људском организму и процесима који се одвијају у њему, препознаје идеал функционисања једног система и често прибегава визуелизацији, односно скулпторском дефинисању тих процеса. Како сам каже „желим да шаљем позитивне, чисте, инспиративне и здраве сигнале“. Заступајући у суштини позитивнистички став о улози и сврси уметности, аутор као да нам симболично поручује да су снага, лепота и узвишеност у нама самима, што треба лично освестити.
Складним формама, прецизном завршном обрадом, вештим комбиновањем традиционалних и индустријских материјала, хроматским вредностима и усаглашеношћу разноликих текстура, Вучковић ствара дела која поседују оптимистички дух и уметничку изражајност.
Кустос изложбе Милица Тодоровић, музејски саветник
Изложба ће трајати до 22. маја.
IN MEMORIAM ДРАГАНА КОСТИЋА
РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА IN MEMORIAM ДРАГАНА КОСТИЋА, 28. април 2022.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш, заједно са породицом Костић приређује велику ретроспективну изложбу In memoriam Драгана Костића у Галерији Официрског дома у четвртак, 28. априла 2022. године са почетком у 19 сати, као и промоцију монографије „Драган Костић“, уторак, 10. маја 2022. у 12 сати, галерија Официрски дом
Изложба као и промоција монографије, била је предвиђена у години обележаваља јубилеја 50 година Галерије савремене ликовне уметности Ниш, 2020. године, али је због глобалне пандемије одложена.
Драган Костић је рођен у Прокупљу 1933. али је убрзо због окупације и почетка другог сведског рата са породицом пресељен у Ниш. У Нишу завршава Основну школу и почиње да ради код чувеног нишког фирмописца, „Пешића“ на учење заната.Његови таленти су примећени и на наговор мајстора и уметника који су долазили послом у фирмописачку радњу, Драган се уписује у Уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу. После друге године конкурише за упис на Ликовну Академију у Београду и уписује сликарство код професора Зорана Петровића. По завршетку студија враћа се у Ниш где почиње да ради као професор у Уметничкој школи Ђорђе Крстић. Активно излаже са члановима УЛУСа као и са нишким уметницима и већ тада бива запажен на многим изложбама. Магистрирао је у класи професора Недељка Гвозденовића. Активно излаже и са гупом „Четворица“ у Загребу, као и на Октобарском салону у Београду где добија и прву награду. Његови успеси се од тада стално нижу а радови рађени у стилу енформела инспиришу и многе песнике да о њима пишу. Активно се укључује у рад комисије за поновно оживљавање и организовање Ликовне колоније Сићево. Од 1962. године Драган Костић па све до своје смрти залагао се за унапређење и оснивање културних институција попут Галерије савремене уметности, проширење зграде Уметничке школе, оснивање Академије у Нишу, као и свих манифестација које постоје и данас, Ликовне колоније Сићево, Хорске свечаности, Филмски фестивал. За живота је приредио шест самосталних изложби у Нишу, Београду, Луцерну, Катерини. Добитник је неколико награда за допринос у сликарству. Ову изложбу посвећујемо његовом уметничком стваралаштву али и несебичном ангажовању као културни радник и народни посланик. Покушаћемо да се бар на тренутак присетимо свега онога што је успео да својом упорношћу и несебичним залагањем постигне, градећи универзитетски центар доследан цару Константину како је и сам увек говорио.
Никада није сувишно истаћи да је Костић био изузетно промишљен и да је свом послу приступао надасве озбиљно, одговорно и професионално. Одувек је био потпуно предан својој уметности, али морамо нагласити да је не штедећи себе, огромну енергију и време улагао у изграђивање ликовног живота и образовних и културних институција града Ниша. Његов стваралачки пут био је испреплетен изузетним сликарским радом и ангажованошћу бескомпромисног и пожртвованог културног радника и посланика.
Сам уметнички почетак и трагање за личним стилом и изразом био је више него обећавајући. Сетимо се само Октобарског салона у Београду давне 1965. када су његова дела била веома запажена једнако од стране публике и ликовне критике. Као сваки уметник имао је своје страсти и неисцрпни резервоар идеја, од којих је успешно градио сопствени уметнички свет, с тим што су га и личне идеје о развијању наставе и културног живота града, неретко одвлачиле од сликарства и стваралачког пута.
Ако се осврнемо на целокупни сваралачки пут Драгана Костића, детаљно анализирајући сваки период понаособ, почев од раног енформела преко лирске апстракције и појаве фигурације до постмодерне, уочавамоп извесно прожимање и континуиран развој са постепеним и слојевитим променама. Вечити заљубљеник у природу, транспоновао ју је и моделовао сасвим слободно. Саживео се са њом до те мере да је од ње створио нове имагинарне просторе. Кроз њу је проживљавао све историјске битке, сударе времена и религија. У сложеном сликарском поступку који је мукотрпно изграђивао, са пуно подсликавања и моделовања, пролазио је кроз бројне развојне фазе и периоде, чврсто решен да истраје у својим намерама и тежњама.
Од целокупне заоставшитине која се налази у власништву породице Костић којој се овом приликом од срца захваљујем на указаном поверењу и помоћи, пре свега професору Зорану Костићу, на изложби су заступљена дела која су власништво фонда Нишких сликара Народног Музеја Ниш, којима се такође захваљујем, и дела из фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Селекцијом смо се трудили да обухватимо све фазе и сегменте које је током свог живота обрађивао почев од првих слика са докторских студија преко енформела, лирске апстракције, постмодернизма, портрета, пејзажа, мртве природе и имагинарног предела.
Монографија која прати његово дело и уметнички рад, представља једну врсту захвалности Галерије и града Ниша, а сада већ и традицију штампања монографија нишким уметницима, који су оставили неизбрисиви траг у области ликовне уметности не само нашег града него и наше земље.
На промоцији монографије 10. маја 2022. године у 12 сати учествоваће Милица Тодоровић, уметнички директор Галерије СЛУ, музејски саветник и рецензент књиге, Наташа Дрча историчар уметности и кустос у Народном музеју у Нишу, сада у пензији, која је пратила, писала о нишким уметницима тог времена и Соња Вукашиновић аутор књиге, музејски саветник Галерије СЛУ Ниш.
Кустос изложбе, Соња Вукашиновић, музејски саветник
БЛОК - ТИПОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ У МОНТАЖНОМ СИСТЕМУ
Изложба под називом БЛОК - ТИПОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ У МОНТАЖНОМ СИСТЕМУ мр Сање Девић и др Биљане Станковић, графичких дизајнерки је продукт заједничке сарадње ауторки које остају доследне сопственим изразима и личним трагањима, обједињујући их у једну складну међусобно усаглашену целину. Сања Девић и Биљана Станковић су уметнице које су у потпуности посвећене графичком дизајну као једној од најдинамичнијих уметничких пракси заузимајући високе професионалне стандарде. У складу са најновијим савременим тенденцијама Сања Девић и Биљана Станковић остварују визуелну комуникацију користећи чудесни ликовни језик светлосно-типографске инсталације. Користећи слику, графику,текст и светлосне ефекте зналачки креирају причу или поруку у тренутку при чему посетиоци постају интегрални део поставке.
Сања Девић (1980), дипломирала је на Факултету уметности у Нишу, на одсеку за графички дизајн. Постдипломске магистарске студије завршила је на Факултету ликовних умјетности Цетиње, студијски програм - графички дизајн. Током професионалног рада, реализовала је велики број пројеката за клијенте широм света у свим областима графичког дизајна (САД, Канада, Велика Британија, Данска, Тајланд, Швајцарска, Сингапур, Француска, Мексико, Норвешка, Аустрија, Хрватска). Нјена излагачка делатност броји осамнаест самосталних изложби и преко шездесет групних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више награда за радове из домена примењене уметности. Њени радови објављивани су у књигама и часописима у земљи и иностранству. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС-а). Више пута је била члан жирија уметничких такмичења. Запослена је на Факултету уметности у Нишу на Департману за примењене уметности. Предаје предмете Просторна графика и Илустрација.
Биљана Станковић (1974), дипломирала на Факултету уметности у Приштини, одсек графички дизајн, где је и магистрирала из области Писмо са типографијом. Докторирала 2020.године н ФПУ у Београду –одсек примењене уметности и дизајна. До сад је одржала четрнаест самосталних и преко шездесет колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више награда из области писма. Бави с калиграфијом и пројектовањем туипографског писма.Запослена је на Факултету уметности у Нишу на Департману за примењене уметности. Предаје предмете Писмо и Типографија.
Кустос изложбе Радмила Костић, музејски саветник.
Изложба ће бити отворена у САЛОНУ 77 у нишкој тврђави до 3. маја .
DE PROFUNDIS: посвете Георгу Траклу
Поштовани,
Галерија савремене ликовне уметности Ниш, Огранак САНУ у Нишу, Народна библиотека „Раде Драинац” Прокупље и Scero Print – издаваштво, имају част да Вас позову на представљање књиге DE PROFUNDIS: посвете Георгу Траклу, групе аутора: Тракл, Палански, Младеновић, Јевтић, Прошић, Коцић, Вајкселбаум, Мишић, у петак, 15. априла 2022. године, у 12:00 сати, у изложбеном простору Галерије савремене ликовне уметности Ниш Салон 77, у нишкој Тврђави.
Говоре: др Горан Максимовић, главни уредник; др Мирјана Бојанић Ћирковић, рецензент; Драган Огњановић, рецензент; др Љубиша Коцић, уметнички критичар; Звонимир Костић Палански, књижевник.
Модератор трибине: Јован Младеновић
Изложба слика са колоније „Сићево“ у Прокупљу
6. априла 2022.
У галерији „Божа Илић“ отворена је изложба слика насталих на ликовној колонији „Сићево“, из два сазива, 2020. и 2021. године, коју ће прокупачки љубитељи сликарства моћи да виде до краја априла.
– Ликовна колонија „Сићево“ наставља традицију Прве југословенске уметничке колоније, чији је оснивач, наша позната сликарка Надежда Петровић. Она је у лето 1905. године у селу Сићеву, надомак Ниша, окупила своје колеге из минхенских дана школовања, претварајаући Сићево у својеврсни балкански Барбизон. Био је то први и једини заједнички рад уметника у Сићеву почетком 20. века, рекао је отварајући изложбу у Прокупљу, историчар уметности Драган Поповић.
У раду ове ликовне колоније 2020. године учествовали су следећи уметници Никола Џафо, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси, Ивана Ивковић, Милан Панић, Наташа Дејановић и Владимир Станковић. Она је, на основу Одлуке кризног штаба града Ниша, због погоршане епидемиолошке ситуације заразне болести Ковид 19, одржана путем он лајн платформе.
Овогодишњи 58. сазив Колоније, сачињавали су Милован Чикић, Драган Мијач Бриле, Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић, Тара Родић, Јован Спасић, Иван Миленковић, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић.
Према речима историчара уметности Радмиле Костић, оно што представља највећу вредност у раду ликовних колонија и што сачињава значајан сегмент њихових постојања, јесте управо заједништво и дружење тих седам до 10 дана, када се размењују ставови, искуства, значајне професионалне информације и стичу пријатељства за цео живот.
-Тако су у Сићеву 2021. године боравили уметници, који су од самог почетка рада Колоније, функционисали као јединствена групација, пуна елана и позитивне енергије, која је, упркос општој неизвесној атмосфери изазваној Ковид епидемијом, показала важност уметничког стваралаштва и повећање видљивости рада, сугеришући неуништиву људску способност да победи тешкоће, нагласила је Радмила Костић.
Један од посетилаца ове изложбе, прокупачки сликар Владан Лабовић, рекао је да је једна оваква изложба веома битан догађај за Топличане и да он често и са великм задовољством у галерију доводи своје ученике.
„Дејство сила“ Мирољуба Стаменковића
У уторак 12. априла у Павиљону у Тврђави, са почетком у 18 сати, је свечано отварање изложбе „Дејство сила“ Мирољуба Стаменковића. Изложба је ретроспективног карактера а чине је скулптуре, рељефи, вајарске мале форме и цртежи.
Мирољуб Стаменковић је рођен у Нишу 1950. године. Дипломирао је 1975. године на Факултету примењених уметности у Београду. Као вајар рестауратор радио је у Народном музеју у Београду до 1991. од тада до пензионисања (2015.) био је запослен на Факултету примењених уметности где је 2001. стекао звање редовног професора на предмету Примењено вајарство. Реализовао је 9 самосталних изложби. Излагао на више од 120 колективних изложби у многим градовима Србије, бивше Југославије и у иностранству (Будимпешта, Лисабон, Фиренца, Стохолм, Солун, Хаг, Халапа...). Дуже од четрдесет година Стаменковић развија индивидуални уметнички опус који подразумева више десетина предмета из области примењеног вајарста (медаље, грбови, ордење, плакете, јубиларни ковани новац...), монументална спомен обележја и скулптуре постављене у јавном простору у Србији, Словенији, Грчкој, Хрватској, Мексику, Републици Српској, бројне скулптуре галеријског формата и вајарске минијатуре.
За свој стваралачки рад Мирољуб Стаменковић је добио бројна званична признања и више од двадесет награда међу којима су и највишa струковнa признањa - Годишња награда УЛУПУДС-а и Златно длето УЛУС-а. Живи и ствара у Београду.
Мирољуб Стаменковић је 1981. године самостално излагао у Нишу, свој први циклус скулптура. Ова изложба, четрдесет година касније, садржи избор дела из целине ликовног опуса а концепцијски је осмишљена тако да публици у родном граду открије нити, везе, развојни пут и релације између датумски и медијски различитих дела.
Опус Мирољуба Стаменковића је пример аутохтоности и кохерентности, развијао се без драстичних преокрета, са неминовним и нужним променама, у дослуху са актуелним истраживањима које су пратиле онтолошку природу скултуре као медија. Централна тема којом се уметник бави је визуелизација различитих врста физичких сила, што сугерише и сам назив изложбе. Обликовни регистар његових најранијих дела усмерен је на предмете који су препознатљиви (пресе, стеге, машине за млевење...) и њихову функцију, односно физичку агресију и процес који производе, попут притискања, гњечења, цурења, развлачења. Необичног мотивског репертоара и тематског оквира ове скулптуре су метафоричног карактера и дозвољавају различита тумачења из позиција ликовне ангажованости а са доминантном алузијом на егзистенцијална питања живота човека затеченог у лавиринту сила и притисака различитих врста. Освешћивање савремене хуманистичко-етичке проблематике још је наглашеније и можда лакше читљивије на делима нарених циклуса ( Серија, Картотека, Пакет ) са доминантним мотивом људског мозга кога уметник представља у различитим стањима (пресован, пакован, залеђен, бројевима означен) и у различитим композиционим склоповима и ситуацијама ( на полицама, у фиокама, на производној траци) стварајући скулптуре-објекте у чијем контексту исчитавамо реакцију на колективно једноумље и манипулације.
Креативни потенцијал и лични етички кодекс Мирољуба Стаменквића нису дозволили да остане апатични пред разарањима, жртвама, урушеним идеалима услед дешавања на нашим просторима током деведесетих година, што је резултирало делом Тектонски покрет које је просторна инсталација са монументалним цртежом по коме су инкомпориране скулптуре ( фрагменти опеке или шупљих грађевинских цигли). Готово је опредмећена ситуација тла, земље по којој ходамо али после неке катаклизматичне непогоде у којој је разорено све што је предано грађено.
Његов последњи циклус (Рез) чине скулптуре, једноставних форми а слојевите градње, са грубом деструкцијом у виду оштрог реза односно механичке силе, чији је продукт дубоки процеп. Пластичне асоцијације и метафорични токови тумачења са упориштима у психологији личности али и у глобалним, планетарним променама, могу се и овде применити.
Са пуно личног сентимента и пажљивости Миодраг Стаменковић се посвећује и малој форми и цртежу. У тематско-идејном и формално-структуралном погледу ова дела су у дослуху са скулптуром. Откривају нам осетљив цртачки рафирман уметника и способност прецизне и сигурне реализације и у минијатурним формама
Доследан личном ауторском свету Стеменковић је развио оригиналан скулпорски израз. Он је стваралац широког спектра интересовања, са постигнутим изузетним резултатима у различитим скулпторским дисциплимана. Данас уз име Мирољуба Стаменковића стоји озбиљан кредибилитет и значајна позиција на нашој скулпторској сцени.
Изложба ће трајати до 8. маја.
Милица Тодоровић
https://youtu.be/Cd5jZlh27Y0
ИЗЛОЖБА ГРАФИКА ИВАНА МИШИЋА
Изложба младог и веома успешног дизајнера и илустратора носи назив DE PROFUNDIS – Посвете Георги Траклу. Спектар његових уметничких интересовања је веома широк, поред дизајна постера, бави се илустрацијом књиге, раду на дизајну савремених апликација дигиталних комуникација у култури. Добитник је преко 30 награда за дизајн плаката и графику. До сада је приредио 10 самосталних изложби и учествовао на великом броју међународних изложби у САДу, Русији, Кини, Пољској, Јужној Кореји, Перуу, Кипру, Украјини, Белорусији, Тајвану, Јамајци, Мексику, Турској, Молдавии, Мађарској, Црној Гори и Србији.
На изложби су заступљене графике инспирисане књигом De Profundis, коју је уметник дизајнирао и илустровао, а чије публиковање се ускоро очекује.
Графике су рађене у техници дигиталног принта, у црно – белој боји, веома експресивно третиране са секвенцама античке грчке скулптуре, одсечених лица попут маске , иза којих се назире лобања од мермера. Своје емоције инспирисане песмом преточене у савремену технику дигиталног принта уметник успева да оживи духовно стање човека у борби за голи живот. Театралност разиграних ратника на неким графикама прелазе у потпуно стање духа, до савршенства уклопљене композиције налик апстрактним сликама. Богата палета валерског коришћења само црне боје додатно појачава уметникову вешту руку у баратању ликовним елементима. Ако се питамо шта је графика данас?, одговор би био графика Ивана Мишића је прави пример. Компијутерско моделовање, кроз индивидуалну ликовну поетику засновану на отвореном стваралачком концепту, истраживању и експериментисању он доследно промовише савремени приступ графичкој уметности. Коришћењем дигиталног записа уместо класичне матрице, он графичком отиску даје потпуно другу димензију.