ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2019

Почетак рада графичке радионице Сићево 24. јун 2019. године у згради колоније у селу Сићеву. Учесници овог сазива су : Алберто Баллети (Милано- Италија), Илија Никћевић (Никшић- Црна Гора), Габријела Булатовић (Београд), Филип Мисита (Крагујевац), Адам Пантић (Београд), и Ивана Станковић (Ниш).
Графичка радионица у Сићеву настала је 2005. године. и плод је намере Галерије савремене ликовне уметности Ниш да формира професионалну радионицу за графику.Током њеног формирања, прикупљена је и набављена опрема као и адаптација простора у згради Ликовне колоније у Сићеву, испоставило се да је о потреби постојања оваквог простора било речи и ранијих година у нишким културним круговима.Поменуте 2005. Галерија је обележила редак јубилеј 100 година од првог окупљања уметника у Сићеву. С тога се чинило логично да у овој значајној години отпочне са радом радионица која ће чинити још један сегмент плодне активности наше Галерије.Поред Центра за графичку и визуелна истраживања „Академија“ у Београду и смедеревске графичке колоније при Културном центру практично не постоји графичка радионица јавног карактера.Првих година постојања уметници су се окупљали у мају и октобру у трајању од по седам дана, по осморо уметника из земље и иностранства.Водећи рачуна да дела остају збирци графика Галерије носе снажан лични печат и дух времена, позивамо ауторе различитих генерација и стилских опредељења.Од првог званичног окупљања у јесен 2006. године, жеља организатора је да састав учесника има међународни карактер. Већ с пролећа 2008. године у Сићево долазе први уметници из иностранства и од тада сваки сазив има госте и из других земаља. До сада је у раду Графичке радионице учествовало 87 графичара из Србије, Данске, САД, Грчке, Бугарске, Италије, Пољске, Мексика, Македоније, Белгије, Канаде.

Графичка радионица Сићево 2019. представља деветнаесто по реду окупљање уметника, графичара у згради Колоније у селу Сићеву надомак Ниша. Овај сазив биће реализован у термину: 24. до 30.јуна 2019. године.Учесници су: Алберто Балети из Италије, Илија Никчевић из Црне Горе, Габријела Булатовић из Београда, Адам Пантић из Београда, Филип Мисита из Крагујевца и Ивана Станковић из Ниша.

Овакав састав учесника плод је намере организатора да радионица задржи међународни карактер и окупи ауторе који потичу из различитих културних миљеа. Током заједничког седмодневног боравка у Сићеву уметници раде у техникама дубоке или високе штампе и разменити искуства везана за различит приступ графици, техникама рада на матрици и особеностима штампе.

1. АЛБЕРТО БАЛЛЕТИ, долази из Милана где живи и ради као професор графике на Академији лепих уметности. Рођен је у Тревизу, 1968. године.Дипломирао је на Националној Академији лепих уметности Брера, Милано, одсек сликарства и друго стечено звање из визуелних уметности Академског института за архитектуру у Венецији. Он живи на релацији језера Гарда и Милана,Од 1996. године предаје бакропис на Академији ликовних уметности Рпма,Сасари, Наполи, Катанији,Фогији, Венецији.2007. године добија звање редовног професора на Академији у Венецији на предмету Колографије и Уметничке књиге. Од 2016. године предаје на Академији ликовних уметности Брера у Милану.

2. ИЛИЈА НИКЧЕВИЋ, доази из Црне Горе. Рођен је у Никшићу. Завршио је Факултет уметности у Новом Сду у класи проф.Слободана Абија Кнежевића. Члан је УЛУЦГ од 2008. године. Самостално излагао девет пута у Новом Саду, Никшићу, Игалу и Подгорици. Добитник је две награде за цртеж и графику. Поред графике бави се и илустрацијом књиге. Живи у Никшићу.

3. ГАБРИЈЕЛА БУЛАТОВИЋ, рођена у Панчеву 1974. Факултет примењених уметности завршила у Београду на графичком одсекугде је и магистрирала. Предаје графику на Факултету ликовних уметностиу Београду у звању доцента. Учествовала на преко 200 међународних и домаћих изложби у земљи и иностранству. Реализовала 11 самосталних изложби. Добитница 11 награда и похвала за цртеж и графику.

4. АДАМ ПАНТИЋ, рођен 1962. године у Крагујевцу.Дипломирао, магистрирао и докторирао на Факултету ликовних уметности у Београду.Од 1994. године активно излаже у земљи и иностранству. Предаје Графику на Факултету ликовних уметности у Београду у звању ванредног професора.

5. ФИЛИП МИСИТА, рођен 1988. године у Крагујевцу.Основне и мастер студије завршио у Крагујевцу на Филозофско - уметничком факултету.Докторске студије на Универзитету у Београду - Дигитална уметност Тренутно ради на Филозофско - уметничком факултету у Крагујевцу као асистент на одсеку Графике.

6. ИВАНА СТАНКОВИЋ, рођена 1973. године у Нишу.Магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Биљане Вуковић. До сада је 14 пута самостално излагала у земљи и иностранству.Учествовала је на преко 200 колективних изложби у земљи и иностранству.Ради као професор стручних предмета у Уметничкој школи у Нишу.


ИЗЛОЖБА ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ ДЕЛА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА НИША

ОФИЦИРСКИ ДОМ И ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ, 15. СЕПТЕМБАР – 6. ОКТОБАР

Поводом 50 година рада и постојања, а у циљу презентације сопствене колекције уметничких дела, Галерија савремене ликовне уметности Ниш од 15.септембра у Официрском дому и Павиљону у Тврђави приређује изложбу Избор из Збирке дела ликовних уметника Ниша. Аутор изложбе је музејски саветник Радмила Костић.

Формирање Збирке дела ликовних уметника Ниша треба везивати за бројне излагачке активности нишких уметника, како у самом Нишу, тако и изван њега. Збирка је конципирана као засебна целина у намери да представи разноврсне ликовне праксе уметника на једном месту, а циљ формирања је прикупљање, чување, проучавање, промовисање и праћење целокупног стваралаштво уметника нашег града од 1970. године до данас. Они се током година постепено укључују у савремене токове југословенске уметности, учествују на републичким, савезним и иностраним изложбама, где су добијали значајне награде. Захваљујући управо њиховој иницијативи обновљен је рад Ликовне колоније у Сићеву и основана Галерија савремене ликовне уметности .

Низ година уназад изложбе нишких уметника гостовале су у већим центрима у земљи (Загребу, Београду, Сарајеву) и иностранству ( Енглеска, Румунија, Швајцарска, Француска ..)

Током времена ликовни уметници Ниша, који су чланови Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) оснивају самоиницијативно подружницу у Нишу 7. јануара 1980.године. Удружење окупља сликаре, вајаре, графичаре, чланове Удружења ликовних уметника Србије који живе и раде у Нишу са циљем унапређења ликовног стваралаштва на територији општине.

Током седамдесетих и осамдесетих Збирка се попуњавала претежно откупима са текућих колективних и самосталних изложби. Ипак, већи део формиран је захваљујући Ликовној колонији у Сићеву, Ликовној колонији у Луцерну, поклонима аутора, откупима и откупним наградама.
Најбројнији су радови Миодрага Анђелковића (20), Мирослава Анђелковића (15), Радомира Антића (12), Миомира Цветковића (12), Александра Девића (11), Ђура Радоњића (11), Момчила Митића (11), Столета Стојковића (10), Мирољуба Алексића (9).

Када је у питању графика, Збирка се попуњавала спорадично индивидуалним поклонима аутора, потом графикама са Симпозијума литографије одржаног у Уметничкој школи у Нишу (1986.) све до почетка рада Графичке радионице Сићево (2006.) у чијем раду учествују и нишки уметници. Вајари су заступљени у мањем броју, јер се мањи број уметника определио за ову захтевну ликовну дисциплину. Па ипак ,током осамдесетих они су запажени поред сликара на републичким смотрама освајајући престижне награде.

Медиј фотографије, као и нови медији у оквиру Збирке тренутно су у најмањем броју заступљени, али надамо се да ће захваљујући Факултету уметности у Нишу и доласку нових генерација повећати број уметника који негује ову врсту визуелног језика.

Од 15.септембра у Официрском дому ће бити изложено 47 слика и 11 скулптура, а у Павиљону у Тврђави укупно 30 дела : графика, цртежа и фотографија и нових медија-одабир из Збирке дела ликовних уметника Ниша.

Изложба ће за публику, уз поштовање препорука и мера превенције бити отворена до 6.октобра.
Галерија СЛУ је до сада поводом јубилеја приредила изложбе Избор из Збирке савременог сликарства, Збирке савремене скулптуре, Збирке нових медија и Збирке графика, цртежа и радова на папиру.


ИЗЛОЖБА РАДОВА КРИСТИНЕ ЈАЊИЋ

Кристина Јањић је рођена 1991. године у Врању. Тренутно је на трећој години докторских академских студија на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду,где је завршила и мастер и основне студије у класи проф. др. ум. и књижевника Милете Продановића. Као стипендиста француске владе провела је један семестар на Националној академији лепих уметности у Паризу у класи професора Франсоа Боароа. Поред ликовне академије, завршила је и енглеску књижевност и језик на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Живи и ради у Београду.

На изложби ће се наћи неколико њених пројеката насталих последњих пар година:

1. пројекат „Декларација на тоалет папиру“, редимејд, фабричка серија тоалет папира са одштампаним западноевропским декларацијама са серијом уложака са женским правима и пелене за одрасле са правима старих особа - техником ситоштампе.

2. пројекат „Помен Хичботу“, комеморативни породични оглас поводом смрти робота који је вандализован у Филаделфији 2005. године и лингвистичко истраживање новинарских чланака на Интернету који су писали о овом догађају.

3. Слике „Пепа прасе“ и „Птица тркачица“

4. пројекат „Застава Европске уније“ редимејд, перформанс

5. видео инсталација „Леди Магбет“, видеорад који је пројектован на лавор и који се бави феминистичком теоријом уметности.

Циљ изложених пројеката је да, поред перцептивног пружи посматрачу и кратко искуство, у смислу нпреиспитивања и субвертирања постојећих друштвених норми.
Кристинина уметност нема за циљ достизање одређених конкретних друштвено - политичких идеала већ делује у виду провокације, тиме што подстиче посматрача на критичан однос према одређеним друштвеним нормама попут питања људскости, националности, људских права и раса.


Револуцију сањам

Комплексна, полифона уметност Анице Вучетић, састоји се од низа парадокса. За њене тумаче, за њене приврженике, ова уметност је пре свега простор престабилизоване хармоније. У неку руку, то извесно јесте тако, али у једној равни синтезе, много суштаственијој но што се то уобичајено примећује.
Начело дуалности, опозитности, есктраполација и свих видова поларизовања, остаје једно од моторичких и есенцијалистичких. Аница Вучетић радо преиспитује и конфронтира очигледне опозитности: статичко-динамичко, рај-пакао, живот-смрт, привременост-трајање, линерано-нелинеарно, спонтани чин-крајња стилизација, наративно-визуелно… Број ових опозитности варира о расположењу посматрача и спремности погледа да мултипликује бескрајно много оптика. У средишту њене уметности отуд се увек осећамо несигурно, недовољно припремљени на све оне аспекте плуралности који нас у њој затичу. Прво нас збуњује губитак централне перспективе, привидно одсуство неког обједињујућег, доминантног фактора, да бисмо тек касније схватили да су у овом изразу појмови доминантног прилично условљени нашом исхитреном потребом за дефинисањем упоришних приоритета.

Оно што потпада под парадокс овог уметничкохг поступка, ове уметничке идеологије (схваћене као светоназор) је ротација значења: у уметности Анице Вучетић све се разлаже, све привидно инклинира ентропији, све је, у физичком смислу, фисија. Готово да смо на самој ивици да ову уметност тумачимо са становишта теорије кванта, толико је овај процес уситњавања приметан и незаобилазан. Али, одмах затим, ако изаберемо неки други угао посматрања, откривамо заправо хибридизацију, амалгамисање свих конститутивних елемената израза, у физичком смислу, фузију као процес интерферирања привидно неспојивих конституенти.

Тако видео инсталација Револуцију сањам ”приказује спавача на ужареном узглављу. …Успавано човечанство сања промену. Да би до радикалне промене дошло неопходно је пробудити се.” Оно што Аницу Вучетић занима у у овој инсталацији је управо једно прелазно стање схваћено не као потенцијално променљиво, него потенцијално вечно. Уколико је буђење предуслов, а у наративном смислу јесте, оно, заправо, двоструко негира динамички концепт света. Оно сањано не стиже а на другој страни, управо та заустављеност у времену, простор између, простор који навештава али не обавештава, чини да се хипотетске равни ове уметности диоживљавају као садржајни императиви.

Тако већ у овом раду Аница Вучетић стоји Између светова. Позив на путовање који је толико опсесивно битан моменат у ауторкиним визијама (отуд толико прозора у овој уметности, толика помама за погледом који води изван, који искаче из своје осе фиксације…). У видео амбијенту Између светова , раду који је делом снимљен у Јапану, Јапанска култура генерише наш однос према појавности. Управо на примеру овог рада није згорег присетити се речи великог Ролана Барта који је у Царству знакова, својој најмудријој књизи, категорички стајао на позицијама да је Јапанска култура једина у прородици светских култура у којој је површина већ дубина. Додавањем лаyера жара Аничина слика , без имало натегнутости, призива злокобна нуклеарна језгра са својим радиоактивним емисијама. Визуелни и наративни доживљај ту закидају један другог. Оно што слика одузима и присваја од приче, постаје њена симболичка предност, али је у природи ове предности продукција фасцинације која остаје изван граница тумачења. Далека или блиска асоцијација, већ према потреби, остаје Ротково сликарство. И Роткове визуелне еманације као да су калиле у нуклеарним реакторима у којима су сагорели људи али не и њихова уметност. Марк Ротко је знао и то у свом сликарству примењивао с лакоћом, да је тотална слика могућа само као распад, након што је прерадила причу, апсорбовала је, конвертовала наратив који јој претходи у форму сећања али не и партиципирања у овим стравичним бљесковима. Парадоксално, код Ротка је слика узрок а не последица. Да би се посматрач изборио са асоцијативношћу, није згорег да у часу рецепције нема ниједну асоцијацију.
Можда савршено важно за уметницу, разбуктавање новог огња (ако до њега икада и дође), остаје потпуно небитно за неког ко је учествовао у овом изгарању. Исијавање већ значи да смо живели, да пропадамо с лакоћом, да смо задржали форму као верног слугу, да нас преведе ка новим обалама смисла и бесмисла. Оно што је и у Ротковој и у Аничиној уметности тако болно очигледно је да нема пепела…

Мирољуб Стојановић
Аница Вучетић

Изложба Револуцију сањам,
Галерија СЛУ Ниш, Салон 77

У свету неправедних политичких и економских односа, у коме све постаје роба, а хуманистичке вредности се растачу под диктатом новца и профита, у расколу
између све бржег технолошког напретка и способности човека да га прати - брзина, промена, проток информација, трка за профитом, манипулација само су неке од
одредница нашег времена и начина живота, који све више измиче контроли појединца.

Новонастала пандемија зауставила је време и свет, суочила појединца са самим собом и довела у питање нашу егзистенцију, циљеве, приоритете, поставила нас пред
огледало, ставила на пробу све политичке системе. Сада постаје евидентна потреба за успостављањем баланса и комуникације човека са самим собом, за
преиспитивањем његове позиције у садашњости, потреба за константним разматрањем смисла и суштине савремене егзистенције.

Одговорност и могућа промена света по мери човека започиње у појединцу.
Појединац, индивидуа, је покретач друштва, чини његову основу, али истовремено и његов најрањивији део. И као што је његова свест и функционисање саставни део
свести колектива и одражава се на функционисање заједнице, тако се и колективно несвесно садржава у слојевима несвесног сваке индивидуе и утиче на њу.
Комплексно суодношавање јединке и друштва резултира сликом света у коме егзистирамо.

Изложба Револуцију сањам носи назив једног од два рада које приказујем у Галерији Салон 77 у Нишу, а који заједно чине својеврстан видео амбијент.

Видео инсталација Револуцију сањам приказује спавача на ужареном узглављу. Садржај његовог сна може се само наслутити. Спавач је овде репрезент успаваног
човечанства које сања промену. Да би до радикалне промене дошло неопходно је пробудити се.

У видео амбијенту Између светова пројекције ужарене масе доминирају простором, лагано
се комешајући и поништавајући дистанцу између покретних слика и посматрача.
У средишту ужареног простора постављена је пројекција Између светова. Део рада снимљен је у Јапану, у време прославе Сакуре, пролећног цветања трешње, по
јапанском концепту „моно но аwаре“ - свести о пролазности и непостојаности ствари. У раду Између светова се смењују ноћни кадрови расцветалих крошњи, испод
којих се слави живот. Слика се успорава и раслојава додавањем лаyера жара, чиме се изобличује ситуација у кадру и рајске слике буђења живота попримају злокобни
призвук.

У својој песми “Похвала ватри” Бранко Миљковић каже:

“...Узмите шаку свежег пепела
или било чега што је прошло
и видећете да је то још увек ватра
или да то може бити...”

Оно што је преостало и тиња обећава разбуктавање новог огња, разрешење радикалном променом.

Аница Вучетић, мај 2020.

Назив рада: Револуцију сањам
Време настанка рада: 2019.;
Техника: 1- канална звучна видео инсталација, ХД пројекција;, у лооп-у (3’10’’).
Едиција: 5 + 2

Назив рада: Између светова
Време настанка рада: 2017./2019.; Жар , део видео инсталације, камера: Марко Ковачевић, снимљено у оквиру Филмског кампа Интеракције 2016. у Пожеги,
Између светова снимљено у Јапану;
Техника: вишеканални звучни видео амбијент, ХД пројекције (1920 X 1080), рад се пројектује у лооп-у;
Трајање појединачних пројекција: Између светова (4’7’’), Жар (2’40’’-15’57’’);
Едиција: 5 + 2;


Aмбијентална изложба видео инсталација Револуцију сањам Анице Вучетић

Од уторка 18. августа за публику је отворена амбијентална изложба видео инсталација Револуцију сањам Анице Вучетић.

Аница Вучетић (Београд, 1962) је дипломирала и магистрирала на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Дуже од двадесет година ствара у домену видео арта и амбијента. Реализовала је 35 самосталних изложби у земљи и иностранству (Сао Паоло, Ахен, Хавана, Марибор, Бања Лука, Подгорица), учествовала на 130 колективних изложби. Добитница је више награда међу којима су: Награда Меморијала Надежде Петровић (2005), Политикина награде из фонда „Јарослав Рибникар“ (2008), Награда Нишког салона 20/2 (2016). Била је учесник Ликовне колоније „Сићево“ (2011). Ово је њена прва самостална изложба у Нишу.

Аница Вучетић припада кругу наших најзначајних аутора видео уметности. Њени радови подржавају естетику филма сензибилног и поетичног дискурса, психолошке основе. Стања сна, подсвесног и несвесног често су средства уметничиног метафоричног говора или мимиркија визуелизације сложених односа, супротстављених а опет нужно повезаних дуалитета свесног и подсвесног, рационалног и емотивног, интимног и колективног. Док је вода као праелемент, станиште рађања и умирања, имала улогу обједињујућег елемента неколико предходних дела (Сањам, Сажимање, Стварање...), код најновијим радовима заступљеним на изложби у Нишу, ту улогу преузима ватра односно ужерена маса. Свесна комплексности значења овог мотива уметница посебно користи његову амбивалентну симболику - ватра је и опасност, претња, разарајући елемент, деструкција (видео амбијент Између светова), али ватра као ужарено узглавље спавача у видео инсталацији Револуцију сањам је и симбол енергије, потреба за буђењем из летаргије, позив на промене. Динамика унутрашње ватре може да преобрази личност појединца упућујући га на нови пут. Свакако да наративи ових радова Анице Вучетић имају упориште у актуелним друштвеним приликама посрнуле цивилизације, која се одрекла хуманистичким начела, а један од могућих излаза је настојање сваког појединца да личним преиспитивањем да допринос колективном духовном и умном преображају.

Изложба ће трајати до 1. септембра. Радно време Салона 77 од 9-14 и 17-20 сати, понедељком затворено. Посетиоци су дужни да поштују епидемиолошке превентивне мере.

За ГСЛУ Ниш
Милица Тодоровић

 


ИЗЛОЖБА ИЗБОР ИЗ ЗБИРKЕ ГРАФИKА, ЦРТЕЖА И РАДОВА НА ПАПИРУ

Поводом 50 година рада и постојања, а у циљу презентације сопствене колекције уметничких дела, Галерија савремене ликовне уметности Ниш од 9. јуна у Официрском дому и Павиљону у Тврђави приређује изложбу Избор из Збирке графика, цртежа и радова на папиру аутора Соње Вукашиновић и Емилије Билић. Тиме се наставља циклус изложби којима установа обележава значајан јубилеј.

Збирка графика, цртежа и радова на папиру је најобимнија у фонду и броји 607 дела, од којих су најзаступљеније графике изведене у различитим техникама високе, дубоке и равне штампе, затим цртежи и радови на папиру. Формирана је током пола века постојања установе, захваљујући Ликовној колонији „Сићево“, Графичкој радионици „Сићево“, резиденцијалним програмима, поклонима уметника и откупима након самосталних и колективних изложби. Обухвата радове југословенских и српских, као и страних уметника, који су били присутни на ликовној сцени у периоду од 1970. до данас.

У Официрском дому биће презентовано око 60 графика и цртежа српских и југословенских уметника. Овом изложбом може се сагледати развој графичке уметности и разноврсност техника на овим просторима, почев од дрвореза, линореза, бакрописа, акватинте, мецотинте, суве игле, сито штампе и дигиталног принта.По садржају дела збирке су заснована на различитим тематским приказима, од пејзажа, портрета, фигурација, преко апстрактних и асоцијативних приказа и геометриских композиција.

Kада је о цртежима реч, у Збирци су поред класичних, који су задржали своју традиционалну дименију, преко бојених и колажа, присутна вешта експериментисања са различитим материјалима и самим тим рушења канона класичног цртежа. Не само због своје заступљености већ и квалитета, доказ су да је ова дисциплина опстала без обзира на све провокације савременог друштва и нове технологије и да је једнако третирана, као веома важан сегмент савремене уметности код нас.

У Павиљону у Тврђави биће изложено 40 радова страних стваралаца насталих у периоду од 1968. године до данас. Изложба даје увид у токове развоја графичке уметности у свету последњих педесет година, али и смер којим савремено стваралаштво иде, као и спремност графике, да можда више него други видови ликовног изражавања, прихвати интензивне промене и појаве у свету уметности.
Највећи број потиче из периода након двехиљадите године, што говори у прилог интензивнијој међународној сарадњи, али и значају оснивања Графичке радионице.

Разноврсност поетика и широк дијапазон графичких техника изложених дела, могу се приписати обухваћеним временским периодом од пола века, динамичним променама и кретањима на пољу уметности, утицају средине из које уметници долазе...
Изложба ће за публику, уз поштовање препорука и мера превенције бити отворена до 2. августа.

Галерија СЛУ је до сада поводом јубилеја приредила изложбе Избор из Збирке савременог сликарства, Збирке савремене скулптуре и Збирке нових медија, а од 15.септембра планирана је изложба дела из Збирке ликовних уметника Ниша.
С поштовањем,

Галерија СЛУ Ниш


ИЗЛОЖБА ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ ГРАФИКА, ЦРТЕЖА И РАДОВА НА ПАПИРУ

Поводом 50 година рада и постојања, а у циљу презентације сопствене колекције уметничких дела, Галерија савремене ликовне уметности Ниш од 9.јуна у Официрском дому и Павиљону у Тврђави приређује изложбу Избор из Збирке графика, цртежа и радова на папиру аутора Соње Вукашиновић и Емилије Билић. Тиме се наставља циклус изложби којима установа обележава значајан јубилеј.

Збирка графика, цртежа и радова на папиру је најобимнија у фонду и броји 607 дела, од којих су најзаступљеније графике изведене у различитим техникама високе, дубоке и равне штампе, затим цртежи и радови на папиру. Формирана је током пола века постојања установе, захваљујући Ликовној колонији „Сићево“, Графичкој радионици „Сићево“, резиденцијалним програмима, поклонима уметника и откупима након самосталних и колективних изложби. Обухвата радове југословенских и српских, као и страних уметника, који су били присутни на ликовној сцени у периоду од 1970. до данас.

У Официрском дому биће презентовано око 60 графика и цртежа српских и југословенских уметника. Овом изложбом може се сагледати развој графичке уметности и разноврсност техника на овим просторима, почев од дрвореза, линореза, бакрописа, акватинте, мецотинте, суве игле, сито штампе и дигиталног принта.По садржају дела збирке су заснована на различитим тематским приказима, од пејзажа, портрета, фигурација, преко апстрактних и асоцијативних приказа и геометриских композиција.

Када је о цртежима реч, у Збирци су поред класичних, који су задржали своју традиционалну дименију, преко бојених и колажа, присутна вешта експериментисања са различитим материјалима и самим тим рушења канона класичног цртежа. Не само због своје заступљености већ и квалитета, доказ су да је ова дисциплина опстала без обзира на све провокације савременог друштва и нове технологије и да је једнако третирана, као веома важан сегмент савремене уметности код нас.

У Павиљону у Тврђави биће изложено 40 радова страних стваралаца насталих у периоду од 1968. године до данас. Изложба даје увид у токове развоја графичке уметности у свету последњих педесет година, али и смер којим савремено стваралаштво иде, као и спремност графике, да можда више него други видови ликовног изражавања, прихвати интензивне промене и појаве у свету уметности.
Највећи број потиче из периода након двехиљадите године, што говори у прилог интензивнијој међународној сарадњи, али и значају оснивања Графичке радионице.

Разноврсност поетика и широк дијапазон графичких техника изложених дела, могу се приписати обухваћеним временским периодом од пола века, динамичним променама и кретањима на пољу уметности, утицају средине из које уметници долазе...
Изложба ће за публику, уз поштовање препорука и мера превенције бити отворена до 2.августа.

Галерија СЛУ је до сада поводом јубилеја приредила изложбе Избор из Збирке савременог сликарства, Збирке савремене скулптуре и Збирке нових медија, а од 15.септембра планирана је изложба дела из Збирке ликовних уметника Ниша.
С поштовањем,

Галерија СЛУ Ниш

 


Избор из Збирке савременог сликарства и Збирке савремене скулптуре у Официрском дому и Павиљону у Тврђави, а у Салону 77 – Избор из збирке нових медија.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш ове године обележава 50 година постојања и рада. Значајан јубилеј Галерија ће искористити за презентацију сопствене колекције уметничких дела која тренутно има 1689 инвентарних јединица, подељених у пет збирки.

Од уторка 9. јуна 2020. за публику ће бити отворене изложбе: Избор из Збирке савременог сликарства и Збирке савремене скулптуре у Официрском дому (период 1970-2000) и Павиљону у Тврђави (период 2000 -2020), а у Салону 77 - Избор из збирке нових медија.

Од самог оснивања Галерије савремене ликовне уметности Ниш 1970. године а у оквиру музеолошке делатности установе стваран је фонд уметничких дела на основу строгих критеријума и уз ажурно праћење актуелних кретања у савременој уметности. Данас је по свом обиму и садржају то изузето вредна колекција наше новије уметности. Фонд је формиран различитим врстама набавке: откупима са самосталних и колективних изложби одржаних у Нишу, поклонима аутора, захваљујући Ликовној колонији „Сићево“ и Графичкој радионици.

Збирка савременог сликарства садржи 584 дела, врло је комплекста и разуђена, пружа увид у сложена и вишеслојна кретања у нашем сликарству од почетка седамдесетих година XX века, односно од стишавања енформела, преко нове фигурације, различитих „ретро“ стилова осамдесетих до постмодерних тенденција, ангажованог сликарства и актуелних преиспитивања статуса слике као медија условљено применом нових софистицираних технологија. Широк је генерацијски распон заступљених уметника од најстаријих (Михаило Петров, Пеђа Милосављевић, Павле Васић, Иван Табаковић, Љубица Цуце Сокић, Милан Kоњовић, Божа Илић... ) и уметника који су током педесетих година ступила на нашу уметничку сцену ( Миодраг Мића Поповић, Стојан Ћелић, Миодраг Протић, Петар Омчикус, Kоса Бокшан, Бата Михајловић, Зоран Павловић,Младен Србиновић...) преко низа потоњих генерација, до младих уметника. Изложба ће садржати избор од педесетак слика а поред поменутих уметника биће заступљена и дела Боре Иљовског, Тодора Стевановића, Радомира Дамњановића Дамњана, Радомира Рељића, Марије Драгојловић, Милете Продановића, Мишка Павловића,Михаела Милуновића и других.

Збирка савремене скулптуре данас има 60 дела. Најстарије скулптуре у збирци су из 1965 године (Скулптура 23 - Ота Лога и Агресивна форма - Зорана Петровића која је редак пример енформел скулптуре у нашој уметности). У приличној мери збирка рефлектује паралелно егзистирајуће често и дијаметрално супротне правце у развоју скулпторске мисли код нас од класичног фигуративног приступа ( Радмила Граовац, Никола Kока Јанковић,Никола Вукосављевић), фигуралне стилизације различитих типова (Светомир Арсић Басара, Ђорђије Црнчевић, Анте Мариновић, Бранко Ружић) преко биоморфних и органских облика (Милија Глишић, Јован Kратохвил, Делија Правачки, Драган Дробњак,Мира Јуришић), геометријске стилизације (Александар Зарин, Момчило Kрковић) до скулптура ангажованог контекста које садрже фитбек актуелне стварности (Мрђан Бајић, Габијел Глид, Рајко Попивода, Здравко Јоксимовић) или потврђују промене у онтолошком статусу скулптуре, односно њену трансформацију у просторна и објектна уметничка дела приближавајући је другим медијима (Kоста Богдановић, Гордана Kаљановић Одановић, Никола Пешић, Марко Црнобрња). На изложби ће бити заступљено 27 скулптура поменутих аутора.

Збирка фотографије и нових медија је најмлађа самим тим и најмалобројнија збирка у колекцији ГСЛУ Ниш, чине је 47 дела превасходно домаћих аутора. Kако су од средине деведесетих година, код нас, промене у уметности биле праћене и интензивнијим истраживањима на пољу медијске презентације, стицали су се услови за рапиднију попуну ове збирке, која се одвијала током двехиљадитих. Нагласак на развоју ове збирке у највећој мери, односи се на откуп референтних дела. Изложбу чини избор од 12 радова међу којима су дела Душана Оташевића, Чедомира Васића, Анице Вучетић, Зорана Насковског, Слободанке Ступар, Ђорђа Одановића и др.

Аутори изложби су кустоси ГСЛУ Ниш: Радмила Kостић, Милица Тодоровић и Милан Ристић.

Изложбе ће трајати до 5. јула. Прво вођење кроз изложбу биће у петак, 12 јуна.

Током наредних месеци посебним изложбама биће представљене и остале збирке: Збирка графика,цртежа и радова на папиру (садржи 607 дела) као и Збирка дела ликовних уметника Ниша (372 дела).


ИЗЛОЖБА ДУШАНА МАРКОВИЋА

ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ ПРИРЕЂУЈЕ ИЗЛОЖБУ ДУШАНА МАРКОВИЋА ИЗ БЕОГРАДА У „ПАВИЉОНУ“ НИШКЕ ТВРЂАВЕ ОД 14. МАЈА ДО 4. ЈУНА 2020. ГОДИНЕ

Нови радови представљају уметничке одговоре на догађаје који су обележили претходне године и који су, сходно томе, преобразили нашу стварност: масовни егзодуси, измењена геополитичка мапа Европе, Блиског истока, а и шире. Одсуство истинског дијалога у свакодневном и политичком дискурсу у којем једна страна не може и не жели да чује другу, подизање граница од бодљикавих жица које прете да прерасту у зидове због поновне потребе да се успоставе чврсте поделе и разлике, ширење лажних вести у настојању да кризно стање никада не престане и да се потреба за истином у потпуност затре, као и честа употреба сузавца због које се, на тренутке, чини да Европа не престаје да плаче. То су само неки од догађаја који су нашу садашњицу учинили довољно „занимљивом“ да би захтевала да буде уметнички пренета у радове с насловима: „Изгнанство“, „Да ли ме чујеш?“, „Тврде и тамне сенке“, „Бодљикаве вести“ и „Дајте Европи мало времена“.

Изложбу чине радови у којима је уобличена наша друштвена и политичка свакодневница - попут снапсхот-а они су исечци упечатљивих и памћења вредних призора из света који нас окружује, попут селфy-а они су уобличени уметником који их доживљава и ствара, а пре свега су уметничка опомена да је свет у коме живимо могуће променити па макар само и својим погледом на њега.

Душан Марковић је рођен 1948. године у Београду. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду где је и магистрирао 1977. године. Као стипендиста владе Белгије боравио је на Натионал Хогер Институт-у у Антверпену. До сада је самостално излагао више од 30 пута у земљи и иностранству. Ово је његово треће самостално представљање нишкој публици. Добитник је више награда и признања из области скулптуре и мале пластике попут „Златно длето“ УЛУСа и многих других.

Радно време Павиљона је од 12 до 17 сати сваког дана осим понедељка.

адреса електронске поште: dusanmarkovic@gmail.com инстаграм: dusanmarkovic facebook: Душан Марковић


Поводом 70 година рада Графичког колектива реализована је изложба Отисак времена 70/∞.

ОТИСАК ВРЕМЕНА 70/∞
Графички колектив - 70 година

Галерија савремене ликовне уметности Ниш
Официрски дом

10 - 31. март 2020.

Поводом 70 година рада Графичког колектива реализована је изложба Отисак времена 70/∞.
Студијска изложба, чији је аутор и кустос Љиљана Ћинкул, маркира уметничку, лидерску и историјску улогу Графичког колектива, места сусрета и жаришта културног живота Србије и некадашње Југославије и неодвојивог дела

националног духовног идентитета.

Овом монографском изложбом фокусира се седам деценија рада Графичког колектива и историзује се визура његове пионирске улоге из првих деценија чија се витална енергија реферисала у идејним и практичним остварењима видљивим у контексту савремене културе. Његов континуитет и традиција представљају се поставком структурисаном у неколико сегмената указујући на најзначајнија дела, програме и личности, који су утемељили живот ове Куће.

Маркантан део поставке чине антологијска дела савременог графичког стваралашта награђена признањем Велики печат (56 радова) установљеним 1963. године. Сваки награђени рад прати образложење увек трочланог жирија истакнутих уметника и критичара. Колекција Плакати из педесетих, архивски материјал (публикације, видео презентација историје/програма Графичког колектива), део су овог вишемедијског концепта. У контексту различитих сегмената деловања ове Куће уметника - изложбе, награде, Колекција, међународна сарадња, едукативни програми, однеговани интелектуални и критичарски дискурс - видљива су доминантна струјања али и естетичке промене у којима је Графички колектив непосредно учествовао, пратио их и афирмисао.

Поставка ове изложбе у Нишу веома је значајна јер су уметници из овог уметничког центра, као и других делова Србије, били активни и још увек су витални део професионалног учинка Графичког колектива.

Промоција изложбе Отисак времена 70/∞, одржана је јуна/августа 2019. у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду. У обимној публикацији САНУ штампани су ауторски текстови Ирине Суботић, Гордане Поповић Васић, Љиљане Слијепчевић, Јеше Денегрија и Љиљане Ћинкул у којима се проблематизују различити сегменти рада Графичког колектива.

Током трајања изложбе биће организовано вођење и дружење са уметницима, о чему ћемо благовремено обавестити.