„Сићево 2020“

Галерија савремене ликовне уметности Ниш у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом, поштујући мере и препоруке у циљу спречавања ширења Цовид-19, Ликовну колонију „Сићево 2020“ организује преко онлине платфоме. Тако ће први пут након скоро шест деценија окупљања уметника у Сићеву сваке године од 1-10. септембра, услед ванредних околности колонија бити одржана у виртуелном окружењу.

Одлуком Савета манифестације, чији је председник Миодраг Анђелковић, магистар графике, овогодишњи сазив броји седморо учесника: Никола Џафо из Новог Сада, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси и Ивана Ивковић из Београда, Милован Панић из Панчева, Наташа Дејановић и Владимир Станковић из Ниша. Имајући у виду непроцењив значај заједничког рада, стварања и размене искустава током колоније, али и специфичне тренутне услове који дозвољавају искључиво онлине интеракцију, уметници ће виртуелним турама кроз Сићево и околину бити у прилици да се упознају и свако на свој начин доживи макар део атмосфере, природе, надалеко чувене клисуре... Захваљујући дигиталној платформи, у последње време све присутнијем начину повезивања и успостављања комуникације, поред рада у атељеу биће у прилици да кроз заједничке разговоре размотре утицај пандемије на уметност,ствараоце, друштво уопште, значај културе и њено место у виртуелном свету, положај и будућност колонија у актуелним условима.

Модератори дискусија биће кустоси ГСЛУ, а публика ће бити у прилици да их прати путем фацебоок странице установе.

Ликовна колонија „Сићево“ је настарија колонија на Балкану. Основала је позната српска сликарка Надежда Петровић, која је захваљујући сопственом ентузијазму и несебичном залагању 1905. године успела да окупи у Сићеву, селу надомак Ниша, колеге уз Словеније и Хрватске са којима је студирала у Минхену - Јакопича, Грохара, Мештровића, Весела, Вучетића и формирала Прву југословенску уметничку колонију. Идеја о окупљању уметника сваке године била је неодржива због ратова који су уследили, економске кризе и сиромаштва.

Шест деценија касније, 1964.године на иницијативу ликовних уметника и културних радника Ниша обновљена је Ликовна колонија „Сићево“, а организација манифестације међународног карактера од 1970. поверена је Галерији савремене ликовне уметности Ниш.

У раду колоније до сада је учествовало 511- оро уметника из земље и иностранства и захваљујући високим критеријумима и брижљивим одабирима сазива, фонд Галерије СЛУ богатији је за 942 дела.

Сваке године у Павиљону у Тврђави приређује се изложба радова насталих током боравка уметника у Сићеву. Изложба дела овогодишњег сазива планирана је за новембар, у складу са епидемиолошком ситуацијом.

Ликовну колонију „Сићево 2020“ подржали су Министарство културе и информисања и Град Ниш.

Наташа Дејановић Димитријевић

Наташа Дејановић Димитријевић рођена је 1979. у Врању.

Дипломирала је сликарство на Факулету ликовних уметности у Београду 2004. године, где је и магистрирала 2008. Докторирала на Факултету савремених уметности у Београду 2017. године, у класи професора Владимира Величковића.

Стваралачка линија Наташе Димитријевић поседује једну основну, водећу тенденцију осавремењивања класичних зидних техника и њихово афирмисање у једном сасвим новом, оригиналном аранжману. Истраживајући више сликарских техника истовремено, одступа од класичних поступака уводећи нове материјале, као и слободу у самом процесу израде, изван уонбичајених стереотипа, користећи искуства у техници мозаика и зграфито. Спајајући импулсивну емоцију и снажне стваралачке импулсе, креира властиту поетику као одраз властитих духовних стања.

Излагала самостално 12 пута и на преко 80 колективних изложби у земљи и иностранству. Учесник је више међународних ликовних колонија. Добитник је неколико награда из области сликарства и мозаика: Награда за мозаик на међународној колонији „Камен у архитектури и уметности“, Крагујевац (2013); прва награда на интернационалној изложби мозаика „Мозаик као савремена уметност“, Народна банка Србије, Београд (2017); откупна награда на Бијеналу уметника Врања, Галерија Народног музеја, Врање, (2019).

Ради као професор на Високој школи за васпитаче у Бујановцу.
Члан је УЛУС-а, УЛУПУДС-а и АИМЦ-а.

 

УЧЕСНИЦИ ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ ''СИЋЕВО 2020'':

Милован Панић

Милован Панић је рођен 1954. године у Комирићу (Осечина). Члан је УЛУВ-а од 1988. године.
Милован Панић је уметник који мотив пејзажа поставља у центар ликовних истраживања, стварајући властиту иконографију кроз коју избија снажна, убедљива експресија. Током стваралачког поступка уметник се води чистим сликарским нагоном помешаним са различитим стањима свести, откривајући нове путеве сазанања. Узимајући мотиве директно из природе, сигурним потезима спонтано гради чисте сликарске записе у зависности од тренутног расположења.

Самостално је излагао 15 пута: Дом омладине, Панчево; Центар за културу, Панчево; Савремена галерија Центра за културу, Панчево; Дом културе у Омољици; Галерија УЛУВ-а, Нови Саду; Завичајни музеј у Руми; Стара капетанија у Земуну; Галерија „Јован Поповић“ у Опову; Галерија УЛУВ-а, Нови Сад; Галерија Боем, Старчево; Културни центар Панчево; Култруни центар „Лукијан Мушицки“, Темерин; Културни центар ,Параћин; Кућа краља Петра И; Галерија „Осечина“.
Учесник је више колективних изложби у земљи и иностранству.

За свој рад добио је до сад 7 награда: Плакета града Загреба (1985); Прве награде „Мајских сусрета 86“, Београд (1986); Прве награде „Октобарског салона“ у Панчеву (1990); Откупне награде сремскомитровачког салона (1990); Откупна наград РТС Србија (1990); Прве награде на јесењем салону у Руми (1991); Прве награде за сликарство, Ковин (2019).

 

Владимир Станковић

Владимир Станковић је рођен 1969. године у Нишу.
Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду -одсек дизајна текстила, где је и докторирао 2020. године.

Владимир Станковић својом колекцијом дела изражава истанчано осећање за склад и хармонију ликовних елемената, као и властита филозофска размишљања кроз динамичну игру разноврсних ироничних и провокативних форми.
Опредељујући се за уметност поп-арта В.Станковић својим креативним деловањем на својеврсан начин критикује присуство неукуса и кича у свакодневици која нас октужује. Уздизањем наизглед баналних предмета и производа модерног друштва, на ироничан начин представља парадоксе једног времена користећи се стрипом као медијумом масовне комуникације
Маштовитим идејама, техником импровизације и спонтаности са дозом сарказма и ироније управо у свету музике, моде, писаних и видео медија прикупља елементе за властити репертоар, којим скреће пажњу на одсуство свих естетских, па и моралних критеријума. Поред стрипа, техником колажа на вешт начин пласира сложени садржај модерног човека изманипулисаног потрошачким менталитетом, социјалним фетишизмом и тривијалним идолима, критикујући материјалну преоптерећеност једног осиромашеног друштва.

Радио је у дизајн центру Пословна Чукарица у Београду, у Уметничкој школи у Нишу, а данас је редовни професор на Технолошком факултету у Лесковцу.
Реализовао је 12 самосталних изложби, а учесник је преко 40 колективних изложби и 9 сликарских колонија.
Добитник је ИИ награде за малу графику на свили нишког Графичког круга у Нишу (2018).

Јармила Вешовић

Јармила Вешовић је рођена 1954. године на Цетињу. Дипломирала на одсеку сликарства у класи професора Стојана Ћелића на Факултету ликовних уметности у Београду (1980), а потом магистрирала у класи професора Раденка Мишевића на истом Факултету (1982). Од 1986. до 1990. године као стипендиста Француске Владе , специализира у класи професора Ђина Силвестрија експерименталне технике на „Ецоле Натионале Супéриоре дес беауx -Арт“ у Паризу (Француска).
Јармила Вешовић поседује зрели, софистициран ликовни израз у коме светлост, материја и магична атмосфера имају водећу улогу. Комбинујући различите материјале креира вишеслојне структуре слике, отварајући тајновите енергетске просторе за градњу сопствене иконографске представе. Поседујући лирски приступ уметничком делу, негује суптилне, одмерене односе светлости и сенке, органског и неорганског, истражује прозрачне и вишеслојне подлоге, мењајући често изворе светлости. Препуштајући се сетном расположењу, или сањарењу отвара нове путеве и могућности интерпретације уметничког дела уводећи танане, поетичне релације између боје и материје, простора и времена, док светлост поприма посебан етерични сјај.

Слике јој се налазе на у многим музејима и колекцијама: Музеју модерне уметности, Каиро,(Египат); Музеу Матис у Като-Камбресију, родном граду Матиса, ( Фанцуској); Музеју Цептер; Музеју савремене уметности ; Народном музеју у Београду, (Србија); Музеју Универзитета Розарио, Кордоба, (Шпанија); Музеју модерне уметности, графички одсек, Токио, (Јапан); Приватној колекцији Ан Блан,у Паризу, (Француска); Музеју Црне Горе на Цетињу.
Излагала је на преко 40 самосталних изложби међу којима је и ретроспективна изложба у Галерији куће легата у Београду („Реминисценција“) тридесетогодишњи опус (2018). Учествовала је на више од стотчетрдесет групних изложби у Србији ,Француској, Шпанији , Кореји, Шведској, Италији и Египту.

Од многобројних признања издвајају се: Прва награда за сликарство, Октобарски салон, Београд, (1991); Награда „Фéлиx Брацqуемонд” за графику у Народном салону лепих уметности , Карусел Лувр (2003); Прва награда за сликарство „Ацхилле Фоулд -Стирбеy”, француска Академија наука и уметности, Париз (2003 и 2012).
Члан је УЛУСА од 1981. и „ЛА МАИСОН ДЕС АРТИСТЕ“ од 1989. године.

Живи и ради у Београду и Паризу.

„Јармила Вешовић све више открива своје биће, тј. своје трагове светлости; њени одсјаји са белог папира указују на порекло једног врло личног и већ зрелог рада. То су светлости које се ослобађају мало по мало и стварају, еволуцијом различитих форми, универзум пун занимљивости и магије. Са претежно прозрачним папирима, које она слаже до бесконачности, са уплетеним комадићима дрвета, листићима пластике и гвозденим жицама, које она уноси у вишеслојне структуре, Јармила ствара нове текстуре у којима нас светлост, једва обојена и пуна емоција, увек враћа у неки веома поетичан свет. Јармила Вешовић иде и даље напред, далеко од буке, у напору својих истраживања која је воде до суштине. На тај начин она продире најдубље у себе, да би ухватила сву енергију неопходну за стварање. Ту се налазе и главни елементи и динамичка снага, те заједно производе ликовну равнотежу, коју увек проналазимо у њеним радовима. Суптилним бојама и употребом различитих материјала, она је такође у процесу проналажења нових структура: том еволуцијом она изражава ритам који одговара једном уметничком делу. Смењивање различитих подлога приказује, без сумње, поједине тренутке из њеног живота, слике њене далеке земље, које нам она преноси са опседнутошћу, снагом и убеђењем. Она нам нуди просторни обим и површине које се ослањају на слике и препуштају нас сањарењу: спајање тих форми ослобађа чудновату стварност, наговештену основом папира или пак гвозденим жицама, које на тренутак пркосе простору, стварајући суптилно окружење и на тај начин оживљавајући њену занимљиву авантуру.“

Ђино Силвестри

Даниела Фулгоси

Рођена је у Земуну 1967. године. Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду 1991, где је завршила и постдипломске студије 1995. године. Члан УЛУС-а од 1992.

Даниела Фулгоси се бави цртежом, графиком, колажом и уметничким књигама. Међусобним преплитањем осетљивог, темељног цртежа и конструктивних елемената у колажу, постиже сведене композиције. Слојевита, реконструктивна и рециклажна природа поступка одговара бављењу временом, сећањем и предметом, као личном и општом меморабилијом.
Приредила је 24 самосталне изложбе (Галерија Коларчеве задужбине, Београд, Галерија Графички колектив, Београд, Галерија УЛУС, Београд, Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд, Ликовни салон Културног центра, Нови Сад, Продајна галерија БЕОГРАД, Београд, Легат М. Зорић и Р. Чолаковића, Музеј савремене уметности, Београд, Галерија савремене уметности, Галерија СРБИЈА, Ниш, Галерија ДРИНА, Београд, итд). Учествовала је на преко 250 колективних изложби у земљи и иностранству, од чега је велики број престижних међународних смотри цртежа и графике.

За свој уметнички рад добила је 14 награда за графику, цртеж и уметничке књиге (Међународно Златно перо Београда, 1992, 2013; Награда Октобарског салона за графику, 1997; Награда ИИИ београдског бијенала цртежа и мале пластике (за цртеж), 1997; Велики печат Графичког колектива, 2001; Златна игла УЛУС-а, 2004, итд.).
Радови јој се налазе у колекцији Музеја Савремене уметности у Београду, Музеја града Београда, Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, имала је више откупа од стране града Београда и Министарства културе Републике Србије.
Редовани је професор на Факултету примењених уметности, где је обављала и дужност декана.
Ивана Ивковић

Ивана Ивковић (Београд, 1979) стекла је признање својим завидно искреним и често интензивно приватним и саморефлексивним приступом. Иванин номадски стил живота - путовања, честе географске дислокације и изложености различитим културним окружењима утицали су на њен рад који се развија између личне историје и колективног сећања. Њена уметничка пракса обухвата широк спектар медија кроз које ствара интервенције специфичне за локацију и изразито упечатљива окружења у изложбеним просторима.

Ивковић излаже на самосталним и групним изложбама у галеријама, независним уметничким просторима, културним институцијама и музејима на међународном нивоу од 2006. Њен рад се превасходно заснива на медију цртежа који користи на деликатан и крајње интуитиван начин, превазилазећи ограничења традиционалног циља репрезентације у овој дисциплини. Ивана третира цртање двоструко: као простор за скицирање искуства интимности и као почетни нацрт за даљу транспозицију компетенција овог медија у тродимензионални простор кроз објекте, амбијенте и перформативне ситуације, укључујући једнако извођаче и публику као њихове протагонисте.

Ивковић постиже ефекте крхкости, пролазности и психолошких стања, док разговара са својом публиком путем живих слика и суочава гледаоце са наглашеним емоцијама и амбивалентном тишином. Појам идентитета и родног искуства стално је присутан у Иваниним радовима. На најнеочекиванији начин Ивковић преокреће злогласне класичне улоге жена и мушкараца у уметности, користећи наго или полу-наго мушко тело као перформативни инструмент у оквиру својих оркестрираних сцена или таблеау вивант- а. Изложено у различитим односима унутар изложбеног простора и уз минималистичку кореографију, мушко тело у Иваниним перформансима постаје управо медиј, канал осетљивости, рањивости, нелагоде и сензуалности.

Никола Џафо

Никола Џафо је рођен 1950. године у Новом Саду. Завршио Вишу педагошку школу у Новом Саду, а потом дипломирао сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1978. и магистрирао 1981. Самостално излагао у старој и новој држави, као и у иностранству.

Од деведесетих година, током ратова и разарања на просторима бивше Југославије, поред уметности, активно се бави политичким и друштвеним проблемима и залаже се за дигнитет своје професије. Идејни творац и покретач групе Лед арт, са којом остварује више од 30 пројеката. Саоснивач Центра за културну деконтаминацију у Београду и Мултимедијалног центра „Лед арт“ у Новом Саду. Са групом млађих новосадских уметника, са идејом да уметност може да лечи и мења свет, покренуо Арт клинику, која се 2013. трансформисала у ШОК задругу. Добитник „Политикине“ награде за ликовну уметност (2012) за изложбу „Лепус ин фабула“, МСУВ, Нови Сад, 2011.

Избор самосталних изложби: 2010: „Пази! Уметност не уједа”, Галерија „О3оне”, Београд; 2011: „Лепус ин фабула”, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад;

2011/2012: „Други пут међ сликарима“, Галерија „Нова“, Београд; 2013: „Кружни пут (Никад завршени цртежи)“, Галерија „Ремонт“, Београд, 2017/2018: „Вечера за зеца“, Галерија „Ремонт“, Београд; „Официрски дом“, Ниш; Савремена галерија Зрењанин; Стеријино позорје Нови Сад; 2018: „Пролећни врт тајни“, Галерија „Дрина“, Београд.

https://youtu.be/NcGr0OLawNE

Галерија савремене ликовне уметности поштујући мере и препоруке Владе организује Ликовну колонију Сићево на онлине платформи. После готово шест деценија постојања у континуитету први пут ће ове године због ванредних околности Колонија бити одржана у виртуелном окружењу изван Сићева. Контакти са уметницима су успостављени и преносимо део њихових размишљања и планова кроз осврт на тренутну ситуацију и положај колоније у измењеним околностима.

Разговори са учесницима Колоније води Радмила Костић.

https://www.youtube.com/watch?v=COVlKbTexgs

https://www.youtube.com/watch?v=znlPrVtbd8I&feature=emb_title

https://www.youtube.com/watch?v=_GdUrdfyZMg&feature=emb_title

https://www.youtube.com/watch?v=j7_LgyL46aw&feature=emb_title

https://www.youtube.com/watch?v=8OG97dezIH4&feature=emb_title

https://www.youtube.com/watch?v=A6H8pNWipSs&feature=emb_title

https://www.youtube.com/watch?v=NWetmdeKF_8&feature=emb_title

 

---

by miodrag75