ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ
ИЗЛОЖБА ЛИДИЈЕ УЗЕЛАЦ: „ТУ ГДЕ САМ ЈА“
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ 24. октобар - 10. новембар
Проблематизујући различите начине ишчитавања кроз енигматичне структуре деловања у једном делу најновијег пројекта формира слободне, геометризиране форме наглашавајући снагу боје и линије које поседују широк спектар значења, док у другом делу бележи своја интимна стања кроз портрет ренесансне жене као персонификације мајке, жене или матрице алудирајући на извор и смисао постојања. Дефинишући струјање властитих мисли, сећања и емоција вештим комбиновањем материјала формира наративе који се односе на феномен и суштину битисања.
Слажући веома пажљиво чисте, систематски обликоване геометризоване површине и линије кроз фокусиран, интимистички приступ формира комплексан ликовни језик који функционише у координатином систему личне симболике.
Испољавајући склоност ка сведеним формама, аналитичком, слојевитом поступку и промишљеном грађењу композиције Лидија Узелац формира властите позиције у комплексној перцепцији света и уметности.
Изложба ће трајати до 10.новембра.
Ђорђе Ђорђевић "Целовитост"
Ђорђе Ђорђевић "Целовитост"
19. септембар – 14. октобар 2024
Након дужег времена публици у Нишу ће се самостално представити уметник Ђорђе Ђорђевић изложбом слика, под називом „Целовитост“. Изложбу чине радови његове актуелне уметничке продукције, међу којима је и одређени број овогодишњих слика. Изложба ће бити отворена у четвртак 19. септембра у 19 часова у Павиљону у Тврђави.
Почев од средине осамдесетих година двадесетог века опус апстрактног сликарства Ђорђа Ђорђевића развија се конзистентно, бележећи суптилна померања у смислу свођења палете и репертора графичких симбола. Наглашајући менталне и емотивно-експресивне квалитете Ђорђевићеве стваралачке личности, историчар уметности Јован Деспотовић примећује његову способност пренебрегавања правила: „Она му омогућава да без обзира на ризичан поступак укрштања међусобно искључујућих принципа геометризма и гестуалности у истом сликовном пољу ипак пиктурални призор одржи у конзистентном стању у оправданом композиционом поретку...“.
Својим рецентним сликарством Ђорђевић пружа отпор заглушујућој ужурбаности свакодневице. Основни чинилац и јединица ових композиција је четвороугаоник, који оличава стабилност и склад, али и неутралност и подређеност већој целини. Гестуално третиране површине у односу поређења са ситнијим монохромним пољима одражавају ликовно начело о јединству елемената и доминанти, а то је уједно и теза коју аутор пропитује на семантичком нивоу. Дакле, пренето на област друштвених односа то је начело колективних интереса, које подразумева дискретну корекцију индивидуалних хтења учесника, свесно уступање дела личног дигнитета ради интегритета заједнице. У свом аутопоетском тексту Ђорђе Ђорђевић наглашава да је саборност акутна друштвена потреба времена у коме живимо.
Ђорђе Ђорђевић је рођен 1949. године у Београду. Дипломирао је на Accademia di Belle Arti di Brera у Милану у Италији 1972. године. У периоду од 1974 до 1976. године бави се дизајном текстила за кожарско-текстилни комбинат „Витекс“ у Високом, код Сарајева. Реалозовао је двадесет и пет самосталних изложби у Србији, Италији, Хрватској, Француској, Црној Гори и Аусрији и узео учешћа на великом броју колективних изложби. Делима је заступљен у више јавних и приватних колекција уметнисти. Члан је УЛУС-а од 1981. године, а 1982. добија статус самосталног уметника. Живи и ради у Београду.
https://www.youtube.com/watch?v=zNAAxyzg2mc
"Трепча" Љиљане Шуњеварић
Изложба Бошко Петровић: Скице за велика дела
Изложба Бошко Петровић: Скице за велика дела, Павиљон у Тврђави
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе Бошко Петровић: Скице за велика дела у четвртак 11. јула у 20 сати, Павиљон у Нишкој тврђави.
Обиман опус нацрта за таписерију, скулптуру и мозаик пред нишком публиком наћи ће се захваљујући сарадњи Галерије СЛУ и Музеја Војводине, који баштини велики број радова Бошка Петровића, а поводом важног јубилеја- стотину година рођења и четрдесет година од смрти знаменитог уметника.
Бошко Петровић је припадао ратној и послератној генерацији аутора која је средином прошлог века кренула у потрагу за новим, аутентичним сликарским изразом. Поред класичног сликарства бавио се мозаиком, цртежом, акварелом, колажом, графиком и један је од ретких уметника који је допринео развоју таписерије и њеној афирмацији.
У намери да представи онај део радова који презентује сам стваралачки процес и начин рада, не стављајући акцент на саму тему, ауторка Драгана Гарић Јовичић изложбом Скице за велика дела представља нацрте за један споменик, један мозаик и једну таписерију. Сва три дела остварена у различитим техникама, замишљена су као монументална, с тим што скулптура никада није реализована.
Публика ће имати прилику премијерно да види макету споменика и мапу графика за Споменик ропству, насталу током Другог светског рата, делимично као плод почетничких уметничких трагања али истовремено и једну од првих идеја о споменику револуцији насталој у окупираној Европи.
Почетком педесетих година Бошко Петровић почео је интензивно да се бави мозаиком, пре свега портретима мањих формата у овој техници, а део поставке је једна од импресивнијих скица за монументални мозаик који се данас налази у Скупштини АП Војводине.
Посебну целину радова представљају скице на тему револуције, рађене за таписерије и мурале , настајале у периоду од 1965-75. године. Обиман циклус скица заједно са монументалном таписеријом, осликава преданост и професионализам са којим је Бошко Петровић прилазио теми.
Према речима Драгане Гарић, овог уметника изузетно богатог опуса оригинални, смели и експресивни ликовни израз сврстао је у ред најзначајнијих војвођанских стваралаца.
Бошко Петровић био је учесник Ликовне колоније Сићево 1975. године, самосталну изложбу у Нишу приредио је 1976, а у фонду Галерије СЛУ налази се 16 његових дела.
Изложба у Павиљону у Тврђави биће отворена за јавност до 5. августа.
https://youtu.be/1RdpY3jXDWg?si=G-xbmEWe9uFO00XB
Бојан Оташевић
У четвртак 9. маја, у Павиљону у Тврђави је отварна самостална изложба др Бојана Оташевића, редовног професора Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Изложбу чине графике великог формата из циклуса „Чекаоница“, настале у последњих десетак година а реализоване у техници алграфије са више бојених пролаза.
Бојан Оташевић више од двадесет година развија аутентичан опус који је компактан у својој јединствености и доследности. Од самих почетака определио се за свет фигурације, односно за традиционалан жанровски репертоар који доминантно почива на портретима и људским фигурама. Међутим, мотиве који стоје у основи ликовног изражавања од праискона, Оташевић користи као средство говора о актуелном друштвеном тренутку. Његове усамљене фигуре спуштених рамена и скрајнутог погледа , најчешће актови, су симбиоза стања отуђења и збуњености савременог човека затеченог у лавиринту постојећих збивања, која су таква да неминовно узрокују егзистенцијалну и емотивну забринутост над властитом судбином. Уметник фигуре представља у гро плану, често у седећем ставу, без покрета, али се иза те физичке статичност крије еруптивна унутрашња енергија, ковитлац мисли и осећања, што Оташевић постиже вештом комбинаториком ликовних елемената базираних на силини геста, односу светло-тамно и контарсном а раскошном колористичком спектру. Називајући свој најновији циклус графика „Чекаоница“ од безимених појединачних портрета и фигура Оташевић ствара неку врсту групног портрета људи са друштвених маргина који ишчекују нека боља времена а потенцијални су носиоци нужних промена.
Бојан Оташевић је рођен у Крагујевцу 1973. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Приредио је педесет самосталних изложби у многим градовима Србије и у Канади, Литванији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Добитник је 23 награде међу којима су значајна национална признања за графику: награда Златна игла УЛУС-а (2002), Мали печат (2015) и Велики печат Графичког колектива (2018) као и награде на међународним манифестацијама: Бронзана игла на 12. Интернационалном бијеналу „Сува игла“ у Ужицу, Велика диплома на 12. Међународном бијеналу портрета у Тузли и Специјално признање за допринос графици у свету на Тријеналу графике у Битољу.
Изложба ће трајати до 26. маја
https://youtu.be/SI6fxkRunJ4?si=-F7f23aJOpgsCya7
ГРАФИКА И ЦРТЕЖ
систематичан начин презентују активности студената, драгоцен су извор информација. Пред нама је избор радова који износи реално стање актуелне уметничке студентске продукције. Он указује на ентузијазам младих стваралаца, на њихову динамичност, богатство идеја и на суштинску условљеност графике и цртежа у приказаним делима.
Изложба Милан Станојев: у протоку времена
Изложба Милан Станојев: у протоку времена,
У уторак 26.марта у 19 сати у Павиљону у Тврђави отворена је изложба слика и графика новосадског уметника Милана Станојева под називом Милан Станојев: у протоку времена.
Ове године навршава се шест деценија професионалног стваралаштва аутора, једног од најзаслужнијих за мапирање Новог Сада као престижног графичког центра у Југославији, професора Академије уметности, учесника многобројних изложби у земљи и иностранству, члана УЛУС-а и Графичког колектива, добитника бројних награда и признања, међу којима се истиче Велики печат Графичког колектива, додељен у мају 1976.године за графику Крушке на столу, израђеној у техници акватинте.
Према речима ауторке изложбе Јасне Кујунџић Јованов, историчарке уметности и ликовне критичарке, суд о стваралаштву Милана Станојева, који и даље свакодневно ствара, увек носи ризик пропуштеног, те је тешко сагледати обимно дело, које броји на хиљаде радова и чији визуелни кодови теку паралелно, препличу се, наговештавају један другог. Превасходни утисак о симболичко-метафоричким оквирима, током појединих периода, мења свој појавни облик: Милан Станојев континуирано води дијалог са самим собом, а комуникација повремено тече и у директној форми, приказујући слику тренутка, а далеко чешће у виду својеврсног визуелног знака којим изражава своја размишљања.
Изложба у Павиљону у Тврђави је друго представљање Милана Станојева у Нишу, након самосталне изложбе графика приређене у Салону 77 1983.године и прилика је да се шира и стручна јавност југоисточне Србије Као аутор графике, показао је различита интересовања: у раном периоду његова пажња је усмерена на теме асоцијативно-апстрактног садржаја актуелне у графици и у савременој слици, које карактерише обојеност и постепено увођење фигуративних акцената и записа, наводи ауторка. Од краја седме деценије његове графике карактеришу различити видови фигурације, реализоване у различитим техникама, од акватинте, преко литографије која му пружа услове за увођење боје, до комбинације акватинте и резерваша која омогућава префињене тонске прелазе у оквиру црно-белог дијапазона. Тематске ситуације у којима су присутни људска фигура и продукти човековог рада и бивствовања, карактеришу распричаност, иронија, гротеска, метафоричко-симболички тон, аполонијко-дионизијски сукоб. Од поп арт „реализма“ у раним годинама стваралаштва, Милан Станојев је стигао до гротеске и друштвене критике у завршној фази бављења графиком крајем прошлог века. Током година, експериментисао је с могућностима графичке плоче, технолошке бравуре изводио на темама „малих ствари“ (воће, свакодневни употребни предмети попут завесе, корпе за веш, јастучница и сличног), приказивао поетичке вредности предела, истраживао светлост и сенку у природи и на урбаним исечцима, да би у једном тренутку природу вратио у домен асоцијативног. Упоредо се исказао и као цртач изазивајући посматрача да се запита да ли је цртеж увек претходио графици, или је поступак обрнут.
Мада делује неспојиво, слично је и са сликарством које представља значајан сегмент, а од почетака овог века преовлађујућу технику у раду Милана Станојева, напомиње ауторка. Његове слике монументалног формата евоцирају различите етапе графичког рада, али паралелно живе потпуно нови и другачији живот, често залазећи у домен апстракције. Мада актуелан више од две деценије, овај део стваралаштва Милана Станојева још чека на право тумачење, које ће можда, истиче Јасна Јованов, бити иницирано управо овом изложбом у организацији Галерије савремене ликовне уметности Ниш, коју ће публика моћи да посети до 15. априла.
https://www.youtube.com/watch?v=jbVwj43CDC8
Надежда Петровић: без боје
Надежда Петровић: Модерност и нација
Надежда Петровић: Модерност и нација је отворена у уторак 5. децембра у Павиљону у Тврђави. Изложбу аутора проф. др Лидије Мереник и проф.др Игора Борозана, Галерија приређује у сарадњи са Народним музејом Србије у част значајног националног јубилеја стотину педесет година од рођења чувене сликарке.
Поставка у Уметничком павиљону обухвата репрезентативни избор педесет дела родоначелнице српске модерне уметности из колекција четири установе: Народног музеја Србије, Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, Спомен - збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду. На целовит и свеобухватан начин, осмишљена у складу са водећим темама и мотивима, кроз хронолошко-тематске целине, даје увид у развој и ликовно стваралаштво Надежде Петровић од њених најранијих минхенских дана, слика земље и народа, импресионистичких епизода и националног наратива до париског и ратног периода.
Широј јавности позната и као једна од оснивача Кола српских сестара, ратна болничарка, једина жена на српској новчаници, истакнута српска уметница бавила се ликовном критиком, педагошким радом и у историји оставила траг као друштвено ангажована жена отворена за нове и напредне идеје. Провоцирала је својом уметношћу, смелошћу, авангардним приступом, феминистичким ставовима и политичким активизмом, а хуманост и патриотизам исказала као ратна болничарка у Балканским и Великом рату. Изложба Модерност и нација прилика је да публика сликарку упозна и као прву српску фотографкињу.
Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте још један јубилеј – шездесет одржаних сазива Ликовне колоније Сићево. Давне 1905. у виноградарском селу надомак Ниша, уз велике напоре, труд и залагање упорне и истрајне младе уметнице, основана је Прва југословенска уметничка колонија, претеча данашње Сићевачке колоније, која се последњих шест деценија одржава у континуитету и значајна је за формирање и богаћење фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Током свог не тако дугог живота, једна од најзначајнијих актерки српске ликовне сцене с почетка прошлог века, стваралаштвом и друштвеним ангажманом повезала је више средина: родни Чачак, Минхен у коме је стицала и усавршавала сликарске вештине, Италију и Француску колевке уметности у културе, Ниш коме је завештала најстарију колонију на Балкану и Ваљево у коме је преминула. У Србију с почетка прошлог века донела је модеран приступ сликаству, модерним обележила националну уметност.
Изложба у у Нишу приређује се уз подршку Града Ниша и Министарства културе Републике Србије након представљања публици у Народном музеју Србије у Београду, Музеју савремене умјетности Републике српске у Бања Луци, Галерији Божидар Јакац у Костањевици на Крки и Уметничкој галерији Надежда Петровић у Чачку и биће отворена за јавност до 5. јануара 2024. године.
Изложба 59. и 60. сазива Ликовне колоније „Сићево“
Павиљон у Тврђави, 2 - 25. новембар 2023
У лето 1905. године у селу Сићево одржана је једина радна кампања Прве југословенске уметничке колоније. Нажалост, бурна историјска догађања прекинула су заједничко деловање ових уметника, али значај њиховог окупљања и индивидуални уметнички ауторитет њених чланова учинили су да Сићево буде трајно обележено на мапи домаће културе. Југословенске вредности које су заступали уметници окупљени око Надежде Петровић, чињеница да се први на Балкану заједнички рад уметника у пленеру одиграо управо у Сићеву и појачана потреба за за ликовним програмима, резултирали су спремношћу да се 1964. године оснује Ликовна колонија „Сићево”. Од тада се Колонија кроз годишње, десетодневне сазиве одржава у континуитету. Изложбе сазива такође су одржаване једном годишње, а новина бијеналног излагања дела насталих у њеним оквирима уведена је 2021. године.
Од 2. новембра у Павиљону у Тврђави публици се на увид дају дела учесника 59. и 60 сазива Ликовне колоније „Сићево“, који су одржани 2022. и 2023. године. На изложби су заступљени радови Лидије Антанасијевић (SRB/GBR), Зорана Вељковића (SRB/GBR), Милорада Младеновића, Александара Павићевића, Страхила Петровског(MKD), Драга Симића, Цветке Хојник (SVN) и Љиљане Шуњеварић, учесника Ликовне колоније из 2022. године, затим Милана Видојковића, DИM TИM-а (Данијела Мршуља Васић и Миленко Васић), Ким Кјунџу (KOR), Весне Кнежевић, Радомира Кнежевића, Дејмона Коварског (AUS) и Мирољуба Филиповића, учесника овогодишњег сазива.
У духу манифестације која негује медијски плурализам изложбу чине слике, цртежи, фото-принтови и видео радови. Сходно индивидуалном уметничком опредељењу учесника Ликовне колоније, изложба пружа разноврсне одговоре на поводе које пружа сићевачко природно окружење, промишљања историјског богатства краја, његове социјалне и културне шеме, живе заоставштине, али и запажања о пролазности времена и забораву, те разматрања питања миграције становништва и транзиције друштва.
Изложбу Ликовне колоније „Сићево“ 2022-2023. публика ће моћи да посети до 25. новембра у Павиљону у Тврђави.
https://www.youtube.com/watch?v=HGdPigNcP_Q