ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА ''СИЋЕВО 2022-2024''
ИЗЛОЖБA ГРАФИКА НАСТАЛИХ У ГРАФИЧКОЈ РАДИОНИЦИ У СИЋЕВУ 2022-2024 године, ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ
27 - 4. мај 2025. године
Галерија савремене ликовне уметности Ниш већ неколико година уназад, као високо професионална установа у Србији, организује Графичку радионицу у прелепом селу Сићеву надомак Ниша.
Иницијативе за опремање графичке радионице започете су још 2003. године на предлог Слободана Радојковића, тада магистра графике запосленог у Галерији. Једна од просторија у оквиру зграде Ликовне колоније „Сићево” претворена је у графичку радионицу, када је и набављена преса за дубоку штампу.
Током 2005. године Галерија савремене уметности обележава век од првог окупљања уметника у Ликовној колонији у Сићеву. Убрзо потом, обезбеђена су сва основна средства и потребан материјал за рад и тиме су се створили услови за прво окупљање четворо уметника у септембру 2006. године. Вишеструки су разлози зашто се Галерија определила баш за графичку радионицу. Пре свега, примећено је да на територији Србије постоје само две радионице сличног карактера: у Смедереву (Графички атеље центра за културу) и Београду (Центар за графику и визуелна истраживања „Академија”). Центар за графику и визуелна истраживања „Академија” при Факултету ликовних уметности у Београду, организује графичку радионицу чији је рад фокусиран на очување и популарисање графике, као и праћење развоја самог медија. Она је била узор или може се рећи модел за стварање сићевачке радионице. Такође, у Нишу постоји активно удружење уметника „Нишки графички круг”, које је допринело и дало пуну подршку самој иницијативи. Један од битних разлога је свакако свест да ће радионица константно доприносити допуни збирке графика у оквиру фонда Галерије савремене ликовне уметности. Примећено је да је све већи број уметника опредељених за овај медиј, те да поред старих графичких техника примењују нове, компјутерске технологије, и да је само њихово поимање графике као медија много флексибилније и савременије.
Дакле, кроз програм рада, Графичка радионица је фокусирана, пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света. Прве три године Радионица се одржавала два пута годишње (пролеће–јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. само крајем пролећа.
Графичка радионица „Сићево” је 2008. добија међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за фонд Галерије савремене ликовне уметности 90 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде, Италије.
По статуту радионице и пропозицијама, сваки учесник Радионице Галерији СЛУ оставља две графике галеријског формата у тиражу од пет отисака, а за узврат Галерија обезбеђује уметницима сва основна средства за рад, као и смештај, храну и путне трошкове. Поред рада на матрицама, штампању графика у атељеу, размени искустава, демонстрацији појединих техника, приређени су и излети како би учесници боље упознали околину и знаменитости Ниша. Обилазак Сићевачке клисуре, великог броја манастира који се налазе у ближем окружењу, као и других културноисторијских здања Ниша из различитих периода, свакако употпуњују слику уметницима о богатој прошлости нашег града.
Збирка Графичке радионице сада броји око 200 графичких листова. Свако од уметника који је учествовао у раду Графичке радионице „Сићево” стварао је графике у духу свог већ оформљеног ликовног израза. Разноврсност графичких техника је још један сегмент богате палете графичког листа из фонда Галерије. На велики број њих утицале су природне лепоте саме Сићевачке клисуре па су своје импресије о амбијенту трајно забележили кроз своја дела (Биљана Вуковић, Снежана Маринковић, Владимир Влајић, Марта Божик, Бранко Николов, Ивана Станковић, Зоран Костић, Мишел Барзен, Бојан Живић), други су по неким детаљима из окружења нашли инспирацију (Велизар Крстић, Јелена Средановић, Љубиша Брковић, Магда Кроликовска, Ејприл Вилмер, Роберто Ђанинети, Ранка Лучић Јанковић, Велико Маричевски, Марија Сибиновић).
Дела из графичке радионице „Сићево” излагана су поред Ниша и у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору, Димитровграду. Добар глас о Графичкој радионици „Сићево” сваке године је све гласнији и ми верујемо у будућност ове манифестације. Подршка културне јавности, колега као и Министарства културе Републике Србије дају нам наду да смо на правом путу.
Морамо додати да је 2020. године обезбеђена и преса за сито штампу са свим пратећим елементима како би се прошириле делатности учесника колоније и омогућио рад и у другим графичким дисциплинама. Куповином нове пресе простор- атеље, графичке радионице је додатно реновиран са проширеним и адаптираним простором у самој здради ликовне колоније у Сићеву, тако да су створени пристојни услови за рад на обе пресе истовремено.
Учесници последња три сазива су:
2022- Оливер Пилић (Словенија), Хелена Тахир (Словенија), Александар Ботић (Нови Сад), Лидија Крњајић (Нови Сад), Никола Миланов( Ниш).
2023-Роман Кушар (Roman Couchard) из Белгије, Митја Станек из Словеније, Лидија Среботњак Пришић, из Новог Сада, Дуња Недељковић из Трста и Данило Пауновић из Ниша.
2024- Џефри Сипел (Jeff Sippel) из Сједињених Америчких Држава, Љиљана Павловић Дир (Liliya Pavlovic Dear) из Француске, Јелена Јоцић из Београда, Небојша Лазић из Новог Сада, Јасна Гулан Ружић из Новог Сада и Слободан Радојковић из Ниша.
Дружење и рад уметника из различитих земаља у Графичкој радионици у Сићеву протекле три године обогатио је нашу збирку графика за 35 дела различитих техника и ликовних израза. Изложба ће трајати од 27. маја до 16. јуна 2025. године у галерији Павиљон у Тврђави.
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ (29. април – 23. мај)
Заједничка изложба троје уметника резличитих приступа, идеја и концепција су прилика да се ликовна јавност ближе упозна са разноврсним токовима наше савремене уметности.
ИВАНА БЈЕЛИЦА (Нови Сад, 1969) дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, у класи професора Милана Блануше.Реализовала је преко двадесет самосталних изложби и излагала на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Грчка, Румунија, Шпанија, Велика Британија, Француска, Холандија, Турска, Аргентина, Мексико, Канада, Јапан, Индија).
Добитница је неколико награда из области ликовне уметности (цртеж, сликарство, колаж).
Чланица је СУЛУВ-а, УЛУПУДС-а и Ликовног круга (Удружења уметника Петроварадинске тврђаве). Учесница је многобројних ликовних колонија, Арт експоа и других уметничких манифестација. Њени уметнички радови налазе се у бројним приватним, галеријским и музејским колекцијама у Србији и свету.Поред ликовне уметности бави се фотографијом, графичким дизајном и дизајном ентеријера.Више година била је уредница ликовног програма галерије Мали ликовни салон, Културног центра Новог Сада (2003-2007), реализовала је значајан број изложби еминентних уметника из земље и иностранства и остварила успешну сарадњу са многим културним институцујама.
Оснивач је уметничке асоцијације Луменс (2013) чији је основни циљ развој и промоција савремене ликовне уметности и културе, међународна сарадња и едукација.
Нишкој публици је познат као учесник Ликовне колоније Сићево 1978, 1994, 2019 Галерија у Фонду садржи 6 дела. Самостално излагао 1982, учесник Нишког салона 2020.
Живи и ствара као самостални уметник у Новом Саду.
Пажљивом формулацијом пластично-поетског и естетског гради сведене ликовне целине. У центру њених ликовних истраживања је природа или човек у окружењу у коме живимо разумевајући сложену људску судбину. Динамичан гест и светло-тамно контрасти при томе нису у функцији никакве драматике него више служе за јасније дефинисање простора или идеје.
АЛЕКСАНДАР ЦВЕТКОВИЋ (Алексинац, 1947) дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1973, на којој је завршио и постдипломске студије 1975. године. За пет деценија стваралаштва приредио је близу осамдесет самосталних изложби у земљи и свету, и учествовао у селекцијама неколико стотина ликовних манифестација на готово свим континентима.
Добитник је већег броја домаћих и интернационалних награда и признања, међу којима се истичу: Награде за сликарство на Октобарском салону у Београду 1977. и 1988; Награда на Међународној изложби цртежа у Нирнбергу 1979; Прва награда на Бијеналу YАVА у Њујорку 1980; Награда на Бијеналу уметности у Александрији 1980; Златна палета УЛУС-а у Београду 1985; Политикина награда у Београду 1990; Награде на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1978. и 1990; Награда за сликарство на Меморијалу Милене Павловић Барили у Пожаревцу 1985. и 1995; Награда Града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2021, Признање за врхунски допринос националној култури 2024. године. Дела му се налазе у бројним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
Цветковић на особен начин однегованим ликовним језиком прати властита осећања и сензибилитет друштва.Прешавши дуг пут од хиперреализма преко новог експресионизма енформела и поп арта до либералног модернизма наставља да истражује митолошке и историјске теме . У процесу формирања нових, метафоричних целина уводи нове материјале негујући истовремено властити пиктурални систем постижући високоестетску ликовност.
ЂОРЂЕ КОВАЧЕВ (1947) дипломирао је на сликарском одсеку Академију ликовних уметности у Београду 1972. године. Поред сликарства бави се и музичким стваралаштвом различитих жанрова. Живео и излагао у Бечу, Аустрија 1982 - 1986. године. Имао више самосталних и колективних изложби. Тренутно је актуелна стална поставка у галерији “Ковачев” у Чуругу.
Још као студент ликовне академије, радећи у конзерваторској екипи на археолошком локалитету Лепенски вир долази у контакт са предметима и артефактима које је створио човек, припадник лепенске културе. Од тада датира његово интересовање за археологију, које још више продубљује у периоду кад је као сарадник музеја, радио цртеже за документацију на локалитетима Велесница, Гомолава и др.
У међувремену је проучавао најразличитије антрополошке студије о племенима Амазоније као што су Јаномаме. Посебну пажњу му је привлачила студија о Абориџинима коју је тридесетих година прошлог века урадио Геза Рахајм.
Као резултат свих тих искустава настао је циклус слика, тотема, скулптура и објеката који је сам насловио: Од Чуруга до Чурунге (Чурунга је добро чувана реликвија од великог значаја за индетитет Абориџинских племена).
Живи и ради као самостални уметник у месту Чуруг.
Ковачев поседује јасно дефинисан концепт у коме се преплићу феномени из историје света. Трагове из давне прошлости узима као почетне идеје које визуелизује на савремен начин ослобађајући се свега сувишног.Избегавајући непотребну нарацију гради прочишћен пластични систем који метафоричним значењем делује на посматрача.
Лауреати међународног графичког бијенала Сува игла 1993-2023
Лауреати међународног графичког бијенала Сува игла 1993-2023, 8 - 27. април - Павиљон у Тврђави.
Изложбу награђених радова на шеснаест до сада одржаних бијенала током протекле три деценије, Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује у сарадњи са Градском галеријом Ужице. Поставка у уметничком Павиљону приређује се након представљања у оквиру пројекта Ужице – национална престоница културе 2024.
Интернационално графичко бијенале Сува игла негује аутентичну графичку дисциплину , која спада у ред веома захтевних традиционалних ликовних техника, које од почетног концепта до завршне форме изискује од аутора умну и техничку посвећеност. Бијенале, као најважнији и најзахтевнији програм, сваке друге године окупи велики број аутора из земље и иностранства и захваљујући томе формирана је јединствена збирка од преко 750 уметничких дела у оквиру које се издвајају радови лауреати: Гран при (Дијамантска), Златна, Сребрна и Бронзана игла.
https://www.youtube.com/watch?v=i8fUKkuckdY
„ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
ИЗЛОЖБА „ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
Павиљон и Тврђави /12. децембар у 13 часова/
После изложби у Новом Саду и Београду Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује изложбу из своје богате колекције под називом „Плуралне стратегије“.
На изложби је заступљено 30 српских уметника друге половине XX века који су као водећи актери једног времена оставили дубок траг у нашој историји уметности: Младен Србиновић, Стојан Ћелић, Мића Поповић, Милан Коњовић, Иван Табаковић, Зоран Павловић, Божа Илић, Лазар Вујаклија, Љубица Цуца Сокић, Бора Иљовски, Пеђа Милосављевић, Оља Ивањицки, Синиша Вуковић, Михајло Петров, Стојан Трумић, Бојан Бем, Чедомир Крстић, Бошко Петровић, Коса Бокшан ...
Током седме и осме деценије поред постојања низа новоформираних појединачних сликарских пракси назире се више паралелних струјања тако да су истовремено почели да егзистирају потпуно засебни уметнички језици и иновативне уметничке појаве.
Различите уметничке праксе код једног дела уметника доводе до дематеријализације уметничког дела продирући у суштину ликовног језика. Истовремено нове културне и уметничке појаве почињу да се баве егзистенцијалним питањима, односно критичким преиспитивањима стварности. Поред тога, у том периоду на српској ликовној сцени појављује се група уметника која испољава интересовање за обнову фигуре у различитим контекстима.
Одабрана уметничка дела не поседују повезаност са темама или идејама које истражују, али као разноврсна ликовна остварења са потпуно индивидуалним проблемским концептима представљају значајан материјал са истраживање развоја ликовне уметности на овим просторима. Уметници различитих стилских опредељења као представници комплексних ликовних дешавања учествовали су у формирању колекције Галерије савремене ликовне уметности која се данас убраја међу највредније збирке у нашој земљи претендујући да у скорије време прерасте у Музеј југоистичне Србије.
https://youtu.be/JPx8n8U4QUg?si=w2UqtvBpg59KJ-WN
ИЗЛОЖБА ЛИДИЈЕ УЗЕЛАЦ: „ТУ ГДЕ САМ ЈА“
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ 24. октобар - 10. новембар
Проблематизујући различите начине ишчитавања кроз енигматичне структуре деловања у једном делу најновијег пројекта формира слободне, геометризиране форме наглашавајући снагу боје и линије које поседују широк спектар значења, док у другом делу бележи своја интимна стања кроз портрет ренесансне жене као персонификације мајке, жене или матрице алудирајући на извор и смисао постојања. Дефинишући струјање властитих мисли, сећања и емоција вештим комбиновањем материјала формира наративе који се односе на феномен и суштину битисања.
Слажући веома пажљиво чисте, систематски обликоване геометризоване површине и линије кроз фокусиран, интимистички приступ формира комплексан ликовни језик који функционише у координатином систему личне симболике.
Испољавајући склоност ка сведеним формама, аналитичком, слојевитом поступку и промишљеном грађењу композиције Лидија Узелац формира властите позиције у комплексној перцепцији света и уметности.
Изложба ће трајати до 10.новембра.
Ђорђе Ђорђевић "Целовитост"
Ђорђе Ђорђевић "Целовитост"
19. септембар – 14. октобар 2024
Након дужег времена публици у Нишу ће се самостално представити уметник Ђорђе Ђорђевић изложбом слика, под називом „Целовитост“. Изложбу чине радови његове актуелне уметничке продукције, међу којима је и одређени број овогодишњих слика. Изложба ће бити отворена у четвртак 19. септембра у 19 часова у Павиљону у Тврђави.
Почев од средине осамдесетих година двадесетог века опус апстрактног сликарства Ђорђа Ђорђевића развија се конзистентно, бележећи суптилна померања у смислу свођења палете и репертора графичких симбола. Наглашајући менталне и емотивно-експресивне квалитете Ђорђевићеве стваралачке личности, историчар уметности Јован Деспотовић примећује његову способност пренебрегавања правила: „Она му омогућава да без обзира на ризичан поступак укрштања међусобно искључујућих принципа геометризма и гестуалности у истом сликовном пољу ипак пиктурални призор одржи у конзистентном стању у оправданом композиционом поретку...“.
Својим рецентним сликарством Ђорђевић пружа отпор заглушујућој ужурбаности свакодневице. Основни чинилац и јединица ових композиција је четвороугаоник, који оличава стабилност и склад, али и неутралност и подређеност већој целини. Гестуално третиране површине у односу поређења са ситнијим монохромним пољима одражавају ликовно начело о јединству елемената и доминанти, а то је уједно и теза коју аутор пропитује на семантичком нивоу. Дакле, пренето на област друштвених односа то је начело колективних интереса, које подразумева дискретну корекцију индивидуалних хтења учесника, свесно уступање дела личног дигнитета ради интегритета заједнице. У свом аутопоетском тексту Ђорђе Ђорђевић наглашава да је саборност акутна друштвена потреба времена у коме живимо.
Ђорђе Ђорђевић је рођен 1949. године у Београду. Дипломирао је на Accademia di Belle Arti di Brera у Милану у Италији 1972. године. У периоду од 1974 до 1976. године бави се дизајном текстила за кожарско-текстилни комбинат „Витекс“ у Високом, код Сарајева. Реалозовао је двадесет и пет самосталних изложби у Србији, Италији, Хрватској, Француској, Црној Гори и Аусрији и узео учешћа на великом броју колективних изложби. Делима је заступљен у више јавних и приватних колекција уметнисти. Члан је УЛУС-а од 1981. године, а 1982. добија статус самосталног уметника. Живи и ради у Београду.
https://www.youtube.com/watch?v=zNAAxyzg2mc
"Трепча" Љиљане Шуњеварић
Изложба Бошко Петровић: Скице за велика дела
Изложба Бошко Петровић: Скице за велика дела, Павиљон у Тврђави
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе Бошко Петровић: Скице за велика дела у четвртак 11. јула у 20 сати, Павиљон у Нишкој тврђави.
Обиман опус нацрта за таписерију, скулптуру и мозаик пред нишком публиком наћи ће се захваљујући сарадњи Галерије СЛУ и Музеја Војводине, који баштини велики број радова Бошка Петровића, а поводом важног јубилеја- стотину година рођења и четрдесет година од смрти знаменитог уметника.
Бошко Петровић је припадао ратној и послератној генерацији аутора која је средином прошлог века кренула у потрагу за новим, аутентичним сликарским изразом. Поред класичног сликарства бавио се мозаиком, цртежом, акварелом, колажом, графиком и један је од ретких уметника који је допринео развоју таписерије и њеној афирмацији.
У намери да представи онај део радова који презентује сам стваралачки процес и начин рада, не стављајући акцент на саму тему, ауторка Драгана Гарић Јовичић изложбом Скице за велика дела представља нацрте за један споменик, један мозаик и једну таписерију. Сва три дела остварена у различитим техникама, замишљена су као монументална, с тим што скулптура никада није реализована.
Публика ће имати прилику премијерно да види макету споменика и мапу графика за Споменик ропству, насталу током Другог светског рата, делимично као плод почетничких уметничких трагања али истовремено и једну од првих идеја о споменику револуцији насталој у окупираној Европи.
Почетком педесетих година Бошко Петровић почео је интензивно да се бави мозаиком, пре свега портретима мањих формата у овој техници, а део поставке је једна од импресивнијих скица за монументални мозаик који се данас налази у Скупштини АП Војводине.
Посебну целину радова представљају скице на тему револуције, рађене за таписерије и мурале , настајале у периоду од 1965-75. године. Обиман циклус скица заједно са монументалном таписеријом, осликава преданост и професионализам са којим је Бошко Петровић прилазио теми.
Према речима Драгане Гарић, овог уметника изузетно богатог опуса оригинални, смели и експресивни ликовни израз сврстао је у ред најзначајнијих војвођанских стваралаца.
Бошко Петровић био је учесник Ликовне колоније Сићево 1975. године, самосталну изложбу у Нишу приредио је 1976, а у фонду Галерије СЛУ налази се 16 његових дела.
Изложба у Павиљону у Тврђави биће отворена за јавност до 5. августа.
https://youtu.be/1RdpY3jXDWg?si=G-xbmEWe9uFO00XB
Бојан Оташевић
У четвртак 9. маја, у Павиљону у Тврђави је отварна самостална изложба др Бојана Оташевића, редовног професора Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Изложбу чине графике великог формата из циклуса „Чекаоница“, настале у последњих десетак година а реализоване у техници алграфије са више бојених пролаза.
Бојан Оташевић више од двадесет година развија аутентичан опус који је компактан у својој јединствености и доследности. Од самих почетака определио се за свет фигурације, односно за традиционалан жанровски репертоар који доминантно почива на портретима и људским фигурама. Међутим, мотиве који стоје у основи ликовног изражавања од праискона, Оташевић користи као средство говора о актуелном друштвеном тренутку. Његове усамљене фигуре спуштених рамена и скрајнутог погледа , најчешће актови, су симбиоза стања отуђења и збуњености савременог човека затеченог у лавиринту постојећих збивања, која су таква да неминовно узрокују егзистенцијалну и емотивну забринутост над властитом судбином. Уметник фигуре представља у гро плану, често у седећем ставу, без покрета, али се иза те физичке статичност крије еруптивна унутрашња енергија, ковитлац мисли и осећања, што Оташевић постиже вештом комбинаториком ликовних елемената базираних на силини геста, односу светло-тамно и контарсном а раскошном колористичком спектру. Називајући свој најновији циклус графика „Чекаоница“ од безимених појединачних портрета и фигура Оташевић ствара неку врсту групног портрета људи са друштвених маргина који ишчекују нека боља времена а потенцијални су носиоци нужних промена.
Бојан Оташевић је рођен у Крагујевцу 1973. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Приредио је педесет самосталних изложби у многим градовима Србије и у Канади, Литванији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Добитник је 23 награде међу којима су значајна национална признања за графику: награда Златна игла УЛУС-а (2002), Мали печат (2015) и Велики печат Графичког колектива (2018) као и награде на међународним манифестацијама: Бронзана игла на 12. Интернационалном бијеналу „Сува игла“ у Ужицу, Велика диплома на 12. Међународном бијеналу портрета у Тузли и Специјално признање за допринос графици у свету на Тријеналу графике у Битољу.
Изложба ће трајати до 26. маја
https://youtu.be/SI6fxkRunJ4?si=-F7f23aJOpgsCya7
ГРАФИКА И ЦРТЕЖ
систематичан начин презентују активности студената, драгоцен су извор информација. Пред нама је избор радова који износи реално стање актуелне уметничке студентске продукције. Он указује на ентузијазам младих стваралаца, на њихову динамичност, богатство идеја и на суштинску условљеност графике и цртежа у приказаним делима.