ЗАПИСНИК селекционе комисије
Изложба Нишки цртеж 2023
НАДЕЖДИНИМ ПУТЕМ
З А П И С Н И К селекционе комисије
Комисија у саставу: дипломирани сликар, музејски саветник Соња Вукашиновић, дипломирани сликар, кустос Милан Ристић и историчар уметности, музејски саветник Милица Тодоровић је након детаљног прегледавања радова 60 уметника, који су приспели по конкурсу, за изложбу Нишки цртеж – Надеждиним путем, ценећи ликовну вредност дела и поштовање задате теме, за излагање изабрао радове следећих уметника:
Братислав Башић, Зоран Костић, Никола Марковић, Антеа Аризановић Мутаовић, Мирон Мутаовић, Александар Младеновић Лека, Елизабета Маторкић Бисенић, Ђуро Радоњић, Јелена Шалинић Терзић, Бојан Оташевић, Јована Ђорђевић, Стеван Китић, Јелена Китић, Миљана Раденковић, Марина Живковић, Александра Милутиновић,Урош Милинчић, Софија Миловановић, Александра Стојановић, Даница Максимовић, Владо Њаради, Теодора Мицић, Анђела Мицић, Исидора Јанчић, Вадица Ристић, Зоран Илић, Радован Станојевић, Наташа Станојевић Александра Павловић, Влада Ранђеловић, Сузана Милојевић, Милован Пенков, Живорад Јовановић, Славко Луковић, Јелена Петровић Луковић, Невена Мишковић Бошковић, Ана Цвејић, Срећко Здравковић, Милорад Степанов, Милица Антонијевић, Јован Спасић, Александар Спасић, Маја Сироватка, Миа Манић, Мишо Филиповац, Катарина Мијатовић, Теодора Николић, Драгана Младеновић, Катарина Недељковић, Маја Мрдаковић.
Због просторних органићења од већине уметника изабран је по један рад.
Надежда Петровић: Модерност и нација
Надежда Петровић: Модерност и нација је отворена у уторак 5. децембра у Павиљону у Тврђави. Изложбу аутора проф. др Лидије Мереник и проф.др Игора Борозана, Галерија приређује у сарадњи са Народним музејом Србије у част значајног националног јубилеја стотину педесет година од рођења чувене сликарке.
Поставка у Уметничком павиљону обухвата репрезентативни избор педесет дела родоначелнице српске модерне уметности из колекција четири установе: Народног музеја Србије, Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, Спомен - збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду. На целовит и свеобухватан начин, осмишљена у складу са водећим темама и мотивима, кроз хронолошко-тематске целине, даје увид у развој и ликовно стваралаштво Надежде Петровић од њених најранијих минхенских дана, слика земље и народа, импресионистичких епизода и националног наратива до париског и ратног периода.
Широј јавности позната и као једна од оснивача Кола српских сестара, ратна болничарка, једина жена на српској новчаници, истакнута српска уметница бавила се ликовном критиком, педагошким радом и у историји оставила траг као друштвено ангажована жена отворена за нове и напредне идеје. Провоцирала је својом уметношћу, смелошћу, авангардним приступом, феминистичким ставовима и политичким активизмом, а хуманост и патриотизам исказала као ратна болничарка у Балканским и Великом рату. Изложба Модерност и нација прилика је да публика сликарку упозна и као прву српску фотографкињу.
Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте још један јубилеј – шездесет одржаних сазива Ликовне колоније Сићево. Давне 1905. у виноградарском селу надомак Ниша, уз велике напоре, труд и залагање упорне и истрајне младе уметнице, основана је Прва југословенска уметничка колонија, претеча данашње Сићевачке колоније, која се последњих шест деценија одржава у континуитету и значајна је за формирање и богаћење фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Током свог не тако дугог живота, једна од најзначајнијих актерки српске ликовне сцене с почетка прошлог века, стваралаштвом и друштвеним ангажманом повезала је више средина: родни Чачак, Минхен у коме је стицала и усавршавала сликарске вештине, Италију и Француску колевке уметности у културе, Ниш коме је завештала најстарију колонију на Балкану и Ваљево у коме је преминула. У Србију с почетка прошлог века донела је модеран приступ сликаству, модерним обележила националну уметност.
Изложба у у Нишу приређује се уз подршку Града Ниша и Министарства културе Републике Србије након представљања публици у Народном музеју Србије у Београду, Музеју савремене умјетности Републике српске у Бања Луци, Галерији Божидар Јакац у Костањевици на Крки и Уметничкој галерији Надежда Петровић у Чачку и биће отворена за јавност до 5. јануара 2024. године.
НИШКИ САЛОН 12/2
Официрски дом: Изложба НИШКИ САЛОН 12/2 (23.11 - 17.12.)
23. новмбра у 19 часова отварена је изложба НИШКИ САЛОН 12/2
НИШКИ САЛОН је уврштен у редован програм Галерије СЛУ са циљем да дефинише најновије идеје и појаве на актуелној ликовној сцени подстичући инвентивност аутора. Испитивањем ставова и критичких мишљења на студиозан начин подиже се ниво комуникативности између институција културе, уметника и критичара.
Као годишња манифестација која се одржава у континуитету већ осму годину заредом НИШКИ САЛОН 12/2 окупио је и ове године укупно 12 уметника по избору два селктора : Биљане Томић и Мирослава Живковића.
Сваки селектор самостално одређује концепт свог ауторског пројекта отварајући могућности за јасније сагледавање различитих уметничких пракси.
Биљана Томић (Ново Село, 1940)
Дипломирала 1965. године на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Од 1965 до 1976. као самосталан историчар уметности бави се кустоским и критичким радом. Уводи у сцену Београда познате иностране уметнике, архитекте, критичаре, галеристе и друге представнике културе.
Од 1968 до 1973. године организовала је мултидисциплинарне БИТЕФ уметничке манифестације и пласирала појаве сиромашне и концептуалне уметности, ленд арта, флуксуса, перформанса, нове музике, филма, видеа и визуелне поезије. Промовисала је ОХО групу, загребачке уметнике из круга Студентског центра, Групу 6 аутора СКЦ.
Сарадница је и уредница Студентског културног центра у Београду (1971, 1975-1976, 1999, 2000-2002). Била је кустоскиња бројних југословенских програма изван земље (Париз, Лисабон, Бари, Болоња, Торино, Варшава, Единбург, Цирих, Беч, Минхен,Дизелдорф, Халифакс, Талин, Хелсинки...), као и селекторка и кустоскиња бројних међународних манифестација, као што су: Париски бијенале (1976), Бијенале у Венецији (1986, 1993, 1997, 1999, 2005), Документа у Каселу (1987), Бијенале у Анкари (1991), Видео манифестација од 1980 до 1992. у Милану, Локарну, Отави, Калгарију, Монтреалу, Токију, Болоњи, Ферари, Линцу...
Аутор је и коаутор међународних изложби младих уметника и студената Real Presence 2001-2010.
Члан је ИКОМ-а Србије од 1970, а УЛУПУДС-а од 1972. године.
Од 2000. године је уметничка директорка независне Културне Асоцијације, Београд (nKA).
Ауторка је књиге Real Presence 2001-2010 која је објављена 2019.године.
Мирослав Живковић (Ниш, 1972)
Дипломирао је и постдипломске студије сликарства завршио на Факултету уметности у Приштини. На истом факултету од 1997. године ради као асистент на предметима Цртање, Сликање и Зидно сликарство, а 2001. године стиче звање доцента. У периоду од 2001 до 2005. године, по позиву ради на Факултету уметности и Грађевинско-архотектонском факултету у Нишу. Од 2005. до данас ради на Факултету уметности у Нишу у сталном радном односу. Од 2015. године има звање редовни професор на предметима Сликање и Цртање.
Реализовао је 72 самосталне изложбе у земљи (Нови Саду, Београд, Крагујевац, Ниш, Чачак, Крушевац, Лесковац, Зајечар...) и иностранству (Чешка, Бугарска, Македонија, Црна Гора...).
Био је учесник више од 60 сликарских колонија и симпозијума. Награђиван је више пута за свој рад.
Од 1992. до 2003. године ангажован је на пословима конзервације и рестаурације покретних споменика у оквиру стручног тима Народног музеја у Нишу. Као члан екипе конзерватора Покрајнског завода за заштиту споменика културе, од 1993 до 1998. године, радио је на конзервацији и рестаурацији фреско живописа и икона у неколико манастира на Косову и Метохији.
НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ - једна сликарка, 15 фотографа , 30 уметничких дела
Широј јавности позната као сликарка, оснивачица Кола српских сестара, ратна болничарка, једина жена на српској новчаници - Надежда Петровић. Родоначелница модерне уметности код нас, била је и ликовна критичарка и педагошкиња, друштвено ангажована жена отворена за нове и напредне идеје. Провоцирала је својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом, а своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.
Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте још један јубилеј – 60 одржаних сазива Ликовне колоније Сићево. Давне 1905.у виноградарском селу надомак Ниша, уз велике напоре, труд и залагање упорне и истрајне младе уметнице, основана је Прва југословенска уметничка колонију, претеча данашње Ликовне колоније.
У петак у 18 сати у Официрском дому у Нишу биће отворена изложба Надежда Петровић- једна сликарка, 15 фотографа, 30 уметничких дела, ауторке Душке Јованић, новинарке, писца, ауторке и продуценткиње документарних филмова, серија и концептуалних изложби. Ово је својеврстан омаж чувеној сликарки, родоначелници српске модерне, ликовној критичарки и педагошкињи, друштвено ангажованој жени, која је провоцирала својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом. Своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.
Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте Прва југословенска уметничка колонија,
основана давне 1905. у Сићеву, претеча данашње Ликовне колоније.
Поставка обухвата фотографије, савремене интерпретације одабраних дела ове хероине из колекција Народног музеја Србије, Спомен-збирке Павла Бељанског и Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, чији су аутори истакнути уметнички и модни фотографи: Марко Крунић, Моника Павловић, Александар Црногорац, Бранислав Брајан Рашић, Јакови Симовић, Вукица Микача, Катарина Батута Вишекруна, Вук Дапчевић, Јасна Пролић, Миша Обрадовић, Вук Видор, Север Золак, Сања Стефановић, Владимир Миливојевић Boogie, Небојша Бабић. Изложба се реализује у сарадњи Галерије СЛУ Ниш, Color Media Communications и Министарства културе Републике Србије и и за публику ће бити отворена до 20. новембра.
https://www.youtube.com/watch?v=U53eUXbjnTg
ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО" 57.и 58.сазив из збирке Галерије Савремене ликовне уметности Ниш / Галерија Чедомир Крстић, Пирот
ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО 2020-2021. У ГАЛЕРИЈИ „ЧЕДОМИР КРСТИЋ“ У ПИРОТУ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш остварилаје ове године богату међугалеријску сарадњу широм целе Србије. У августу је у Димитровграду гостовала ретроспективна изложба скулптура Николе Антова, а почетком октобра изложба из Збирке сликарства Галерије СЛУ је гостовала у Новом Саду у Галерији Рајко Мамузић. (Тренутно је у Галерији Дома војске Србије).
После Лесковца, Трстеника, Прокупља, Димитровграда, Ужица у Галерији ЧЕДОМИР КРСТИЋ у Пироту је 8.новембра отворена изложба Ликовне колоније Сићево 2020/2021. Интересантан је податак да су ова два сазива настала у време Covid-a и непоредно после.
Када говоримо о Ликовној колонији Сићево треба да се подсетимо наше познате сликарке Надежде Петровић која је у лето 1905. године окупила своје колеге из минхенских дана школовања (словеначке и хрватске сликаре). Био је то први и једини заједнички рад уметника у Сићеву почетком XX века. Шездесетак година касније, на иницијативу Друштва уметника Ниша, обновљена је Надеждина идеја о окупљању уметника у Сићеву и установљена је 1964. године Ликовна колонија Сићево, која се сваке године одржава. Галерија савремене ликовне уметности Ниш од свог оснивања 1970. године до данас води све послове организовања Колоније у континуитету. Више од 500 уметника различитих генерација и сензибилитета из свих крајева некадашње Југославије и из многих земаља света учествовало је до сада у раду Колоније чинећи целокупан Фонд Галерије СЛУ разноврснијим и потпунијим.
Године 2020. на основу Одлуке кризног штаба града Ниша због погоршане епидемиолошке ситуације заразне болести Covid 19 одлучено је да се Колонија одржи путем on line платформе. Савет манифестације, на челу са председником Миодрагом Анђелковићем, магистром графике, донео је одлуку да у раду Ликовне колоније Сићево 2020. учествују следећи уметници: Никола Џафо из Новог Сада, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси и Ивана Ивковић из Београда, Милован Панић из Панчева, Наташа Дејановић и Владимир Станковић из Ниша.
Имајући у виду специфичне услове који дозвољавају искључиво on line интеракцију, уметници су у виртуелним турама кроз Сићево упознали део аутентичне атмосфере, живописне пределе и чувену клисуру. Захваљујући дигиталној платформи, учесници Ликовне колоније Сићево 2020. су кроз разговор разматрали низ значајних питања као што су утицај пандемије на уметност, ствараоце, друштво уопште, значај културе и њено место у виртуелном свету, положај и будућност колонија у актуелним условима и сл, а публика је била у прилици да све прати путем facebook странице установе. Иако је доживљај клисуре и амбијента директно у природи по први пут изостао, учесници Ликовне колоније Сићево 2020. су изразили високо професионалан став и намеру да Колонији оставе дела завидних вредносно-естетских домета.
Део уметника из овог сазива је наставила своја ранија ликовна истраживања која нису директно везана за сићевачки предео, тако да су ту и тамо провејавале опоре, понекад саркастичне или ироничне поруке и апатична осећања, док се други део у осами својих атељеа, у властитом имагинарном свету, препуштао машти и креативности као својеврсној врсти одговора на општу конфузну атмосферу страха и неизвесности.
Знатно повољнија ситуација била је следеће године, када су се уметници окупили у Сићеву жељни дружења и сликања у живописном амбијенту после више од годину дана изолације. Већ навикнути на општу епидемиолошку ситуацију на глобалном нивоу, уметници су потпуно ослобођено реаговали на сасвим индивидуалне начине одговарајући на изазове које им поставља свакодневно окружење. Разматрајући низ актуелних проблема и некe личне дилеме везане за природу, пандемију или виртуелни свет испољили су убедљиве изражајне могућности обогативши Фонд галерије рецентним уметничким делима.
58. сазив Колоније су сачињавали: Милован Чикић из Градишке, (Босна и Херцеговина), Драган Мијач Бриле из Петровца (Црна Гора),Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић и Тара Родић из Београда, Јован Спасић из Власотинца, Иван Миленковић из Лесковца, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић из Ниша.
Оно што представаља нејвећу вредност у раду ликовних колонија и што сачињава основу њихових постојања, јесте управо заједништво и дружење тих седам до десет дана када се размењују ставови, искуства, значајне професионалне информације и стичу пријатељства за цео живот. Тако су у Сићеву боравили уметници који су функционисали као једна јединствена групација пуна елана и позитивне енергије, која је успркос општој неизвесној атмосфери изазваној covid епидемијом показала важност уметничког стваралаштва и повећање видљивости рада сугеришући неуништиву људску способност да победи све недаће.
Радмила Костић
ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ - Велика галерија Дома Војске
ИЗЛОЖБА
„ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ”
ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА
ГAЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
3. новембар – 2. децембар 2023.
Велика галерија Дома Војске Србије „Београд”
УМЕТНОСТ, КОЛЕКЦИЈА, ДИЈАЛОГ
Више од пет деценија Галерија савремене ликовне уметности Ниш посвећена је неговању, презентацији, популаризацији и проучавању савременог визуелног стваралаштва, прикупљању, чувању и заштити уметничких дела. Приређивање изложби домаћих и страних аутора, издавачка делатност, едукативни програми, организовање Ликовне колоније „Сићево”, Графичке радионице и других видова резиденцијалних програма, значајан су сегмент рада установе, која баштини вредну колекцију слика, графика, скулптура, цртежа и нових медија, драгоцено културно наслеђе, предмет сталних претрага, промишљања и проучавања у различитим контекстима.
Упознавање јавности са уметничким делима, која се штите и чувају у складу са принципима музеолошке струке, мисија је која је допринела успостављању међуинституционалне сарадње Галерије СЛУ Ниш и Медија центра „Одбранa”. У 2022. години у Павиљону у Нишкој тврђави приређена је изложба Лубарда, једна прича, на којој су уз вредна дела Петра Лубарде из фонда Музеја Југославије и Куће легата, били заступљени радови овог великана југословенског ликовног стваралаштва из уметничке збирке Дома Војске Србије и архивска фото-грађа. Истраживање збирке, изазов у раду сваког кустоса намерног да кроз различите теме и наративе пренесе поруку коју носи један експонат, поново је повезало две галерије и њихове стручњаке, кустосе, конзерваторе. Овога пута Галерија СЛУ Ниш има прилику и част да у Великој галерији Дома Војске Србије презентује део свог фонда.
Избором тридесет радова из Збирке савременог сликарства, насталих седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, Радмила Костић, музејски саветник, представила је значајан и динамичан период у развоју српске и југословенске ликовне сцене, обележен интензивним променама, прихватањем нових тенденција, утицајем и укључивањем стваралаца у међународне токове и дешавања, настанком нових поетика, стилова, филозофија. Индивидуални приступ и изражена посебност у промишљању и уметничком изразу, у контексту вишеслојних кретања у уметности, несумњиво су определили ауторку да увид у токове националне сцене друге половине двадесетог века пренесе изложбом симболично насловљеном Плуралне стратегије.
Ову изложбу чине дела која установа баштини највећим делом захваљујући Ликовној колонији „Сићево”. Вредна у естетском, уметничком, историјском, научном смислу, везују се за почетке рада Галерије основане 1970. године, за сарадњу са реномираним ауторима који су оставили неизбрисив траг у историји ликовне уметности, за отвореност и поверење које су учешћем у сазивима колоније и приређивањем изложби указали установи и стручном тиму, истовремено оплеменивши културни живот нашег града.
Избор из брижљиво формираног фонда свакако је могао бити и другачији, с обзиром на то да броји око три стотине радова из наведеног периода и да су поред Збирке савременог сликарства заступљене графике, цртежи, скулптуре, фотографије, видео-радови. То отвара могућност даљих истраживања, проучавања и креирања нових плуралних стратегија, које би третирале друге медије и временска раздобља.
Колекција у целини, захваљујући делима домаћих и страних аутора различитих генерација, приступа и ликовних опредељења, даје увид у појаве и дешавања на пољу визуелне уметности од седамдесетих година до данас, омогућава прављење паралела и сагледавање њених домета у контексту националне и међународне сцене. Истовремено, у циљу боље и квалитетније комуникације са посматрачем дозвољава савремен и иновативан приступ у тумачењу и презентацији.
Брига о фонду, чување, заштита, попуњавање приређивањем манифестација попут Ликовне колоније „Сићево”, Графичке радионице и откупима уметничких дела биће и у наредном периоду мисија коју Галерија као установа музејског карактера има. Стручни тим ће настојати да, уз неговање и популаризацију савременог стваралаштва, у што већој мери публици у својој и другим срединама, ослушкујући њихове потребе и актуелни тренутак, представи богатство које баштини. На том путу значајна ће и убудуће бити сарадња са Медија центром „Одбрана”, јер култура и уметност успостављају трајне везе, подстичу дијалог, размену мишљења и идеја, доприносе величанственим делима, вредним дивљења.
Емилија Билић
ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ
ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА
ГAЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
(Седма и осма деценија)
Почетком седамдесетих година, када је основана Галерија савремене ликовне уметности у Нишу, на међународној уметничкој сцени долази до промене у карактеру и позицији уметничког дела. Паралелно су почеле да егзистирају потпуно засебне уметничке праксе и занимљиве, иновативне појаве. У једном динамичном, аналитичком процесу настали су разни облици ликовног говора: апстракција, минимална уметност, системско сликарство, антиформна уметност, процесуална уметност, сиромашна уметност, концептуална уметност, уметност земље, телесна уметност, потом све већа примена техничких медија, фотографије, филма видеа..., док сам уметник почиње да испољава, осим интелектуалних, теоријских потенцијала и властити јасан став о актуелној друштвено-политичкој стварности.
На нашим просторима, поред постојања низа новоформираних појединачних сликарских поетика, уочава се више паралелних струја, са читавом лепезом хетерогеног деловања, од израде слике по класичним принципима, до отвореног критичког и аналитичког става који указује на актуелна питања и недоумице друштвене стварности.
Истовремено се уводи цео низ иновација и темељних промена у самом уметничком медију, што је последица тежње да се уметничко дело и рад уметника ослободе било каквих ограничења и условљености материје. Различити облици уметничког израза доводе до дематеријализације уметничког објекта, продирући у саму суштину уметничких дела у намери да промене улогу уметности у друштву. Нове културне и уметничке праксе све више се баве егзистенцијалним питањима, односно критичким преиспитивањима стварности. Основна идеја која је одржала на окупу различите уметничке продукције заснивала се на чињеници дa више паралелних таласа домаће уметности седамдесетих и осамдесетих година на различите начине, пратећи визије свога времена, успостављају непосредну комуникацију са широм јавношћу, формирајући токове српске уметности друге половине 20. века.
Када је реч о граду Нишу половином XX века, долази до знатног побољшања квалитета културних садржаја. Ликовни живот града буди се доласком све већег броја школованих ликовних уметника који се укључују у актуелне токове српске и југословенске уметности. Број академски образованих ликовних уметника постепено се увећавао захваљујући пре свега оснивању Уметничкe школе (1948. године), а њихово ангажовање постаје све веће захваљујући учешћу на бројним изложбама у земљи и иностранству, где освајају бројне престижне награде. Удружење ликовних уметника Ниша, које је основано исте године, постепено заузима водећу улогу у ликовном животу града. Међутим, временом је граду Нишу све више недостајала установа која би на адекватан начин пратила нагли развој савремене ликовне продукције.
Поновно оснивање Ликовне колоније у Сићеву 1964. године (прва је одржана давне 1905, залагањем познате уметнице Надежде Петровић) отворило је нове видике и успоставило нову комуникацију међу уметницима широм света. Захваљујући Колонији у нашој средини боравили су еминентни уметници не само из бивше Југославије него и иностранства, што је указивало на потребу оснивања професионалне установе која би се бавила и целокупном организацијом рада Колоније, и прикупљањем, класификовањем, истраживањем, чувањем и популарисањем дела савремене уметности. Процес формирања галеријских збирки започео је одмах по оснивању Галерије савремене ликовне уметности 1970. године.
У периоду седамдесетих и осамдесетих Фонд је континуирано обогаћиван откупима ликовних дела, поклонима, откупним наградама нишког УЛУС-а и УЛУПУДС-а, или поклонима који су настајали као врста обавезе за учешће у Ликовној колонији у Луцерну, Ликовној колонији „Сићево”, а знатно касније и Графичкој радионици„Сићево”.
За потребе збирки откупе су седамдесетих и осамдесетих реализовали: СИЗ за културу, КПЗ, РЗК, а својевремено су учествовала и поједина нишка предузећа – ЕИ „Ниш”, „Hanivel”, „ДИН” и „Ђуро Салај”.
Деведесетих година фондови за откуп су укинути због опште друштвене ситуације (распад земље, ратови, економска криза...), тако да су се збирке попуњавале углавном индивидуалним поклонима који су реализовани у договору кустоса са аутором.
Како је време одмицало, формиран је стручни тим Галерије СЛУ који се трудио да откупима и поклонима аутора обогати колекцију Галерије пратећи најновија кретања у савременој уметности.
Отвореност према свету осамдесетих година омогућила је да се наши уметници честим боравцима у иностранству, као и праћењем гостујућих изложби иностране уметности на нашим просторима, постепено упознају са актуелним светским ликовним збивањима, откривајући нове путеве и могућности интерпретације у области визуелних уметности. Комплексна сцена осамдесетих у нашој земљи истиче у први план личне кодове и поруке аутора откривајући властити, често саркастичан или ироничан однос према савременом друштву. Евидентни су распони у проблемском карактеру, новим, пластичним представама слике и уопште у начину креирања уметничког дела, почевши од традиционалног интимистичког сликарства Чедомира Крстића, па до аналитичких ликовних истраживања у радовима дубоко повезаним са питањима социјалне, политичке и друштвене стварности као код Зорана Павловића.
У периоду постмодерне на српској ликовној сцени појављује се група уметника која испољава интересовање за обнову фигуре у различитим контекстима. Фигуративност је присутна од сликарства призора Бојана Бема, преко критичког одговора уметника на актуелна друштвено-политичка дешавања као код Миће Поповића, до снажне, експресивне и готово бруталне фигурације Момчила Антоновића и Петра Мазева. У збирци су присутни разноврсни облици наративне фигурације која проналази изворе у литератури, историји или митологији, као код Лазара Вујаклије, Косе Бокшан и Радомира Рељића.
Посебну групу у збирци сачињавају уметници који обнављају чисту геометријски апстрактну форму кроз рационални и аналитички приступ делу, као што то раде Иван Табаковић, Стојан Ћелић, Љубица Цуца Сокић, Никола Фидановски, Борко Лазески и Бора Иљовски. Сасвим по страни, остајући доследни свету маште, Оља Ивањицки и Синиша Вуковић у духу Медијале, дочаравају митолошки свет снова и фантазије, чинећи колекцију ГСЛУ богатијом и садржајнијом.
Паралелно са инсталацијама, објектима, амбијенталним поставкама, видео-радовима и сл. појављују се другачије представе слика које се отварају према новим садржајима, или се продубљују ранија истраживања духовне суштине уметности у правцу наглашеног сликарског геста и материје. Појава једне врсте новог енформела из периода осамдесетих заступљена је у делу Александра Рафајловића.
Поред тога, у збирци се налазе дела групе уметника која, по страни од иновативних појава, без обзира на актуелне нове праксе и медије, истиче пиктуралне вредности слике, као Милан Коњовић, Божа Илић, Стојан Трумић, Михајло Петров, или лирске вредности као код Грујице Лазаревића, Пеђе Милосављевића, Младена Србиновића, Здравка Мандића, или пак негује потпуно индивидуалне, самосвојне, ликовне рукописе остајући верни чистим сликарским постулатима, као Тодор Стевановић и Миодраг Рогић, заједно са новом врстом духовности која је присутна у делу Александра Цветковића.
За пола века постојања Галерије СЛУ формирана је импозантна колекција уметничких дела која тренутно броји 1.746 дела подељених по врстама материјала на пет збирки:
1. Збирка савременог сликарства (566)
2. Збирка цртежа, графика и радова на папиру (668)
3 Збирка савремене скулптуре (65)
4. Збирка нишких уметника (394)
5. Збирка нових медија (55).
Посматрајући садржај збирки у целини може се закључити да је он у директној вези са изложбеном политиком институције. Наиме, од оснивања до данас са текућих изложби су откупљивани или поклањани радови уметника који су у време настајања били показатељи актуелних, иновативних уметничких пракси. Одабрана уметничка дела из Збирке савременог сликарства не наговештавају повезаност са темама које истражују, али су као различити истраживачки процеси са различитим проблемским концепцијама уједно показатељи сарадње и колективног деловања у оквиру свог времена, пружајући значајан материјал за истраживање развоја ликовне уметности на нашим просторима. У збирци су присутни наши истакнути уметници разноврсних стилских опредељења, кроз чије радове можемо пратити део сложених кретања у сликарству ових простора седме и осме деценије, остављајући богат материјал за шира кустоска истраживања.
Радмила Костић
НИШКИ ЦРТЕЖ 2023 „НАДЕЖДИНИМ ПУТЕМ“
Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш припрема изложбу
„НИШКИ ЦРТЕЖ 2023“ која ће ове године бити посвећена обележавању значајног јубилеја
– 150 година од рођења наше познате сликарке Надежде Петровић (1873-1915), стога је
званични назив изложбе „НАДЕЖДИНИМ ПУТЕМ“.
Надежду је животни пут повремено доводио до Ниша где је заједно са сестром долазила
код породичних пријатеља, да би у селу Сићеву, 1905. године боравила заједно са
колегама из Словеније и Хрватске, реализујући тако своју идеју о Првој југословенској
уметничкој колонији, што је значајна културолошка тековина нашег краја. С друге стране,
Надеждин уметнички пут био је пут модерности, авангарде, прихватања и примене напредних
уметничких схватања, по чему је узор и инспирација бројним генерацијама уметника.
Позивамо вас да својим учешћем на изложби искажете посебан омаж уметници која је
родоначелник српске Модерне.
Изложба ће бити реализована у термину од 21. децембра 2023. до 21. јануара 2024. у
Официрском дому у Нишу, а радове можете донети лично или послати поштом,
најкасније до 30. новембра 2023. на адресу – Галерија савремене ликовне уметности, Кеј
Кола српских сестара бр. 1 спрат II, 18 000 Ниш.
Партиципација за учешће на изложби је 1000 динара. Уплату извршити на рачун
ГалеријаСЛУ Ниш 840-556668-76 Управа за трезор.
Обавеза Галерије је да уз примерак каталога врати радове аутору у року од 30 дана након
завршетка изложбе.
Пријавни формулар можете преузети овде:
Изложба 59. и 60. сазива Ликовне колоније „Сићево“
Павиљон у Тврђави, 2 - 25. новембар 2023
У лето 1905. године у селу Сићево одржана је једина радна кампања Прве југословенске уметничке колоније. Нажалост, бурна историјска догађања прекинула су заједничко деловање ових уметника, али значај њиховог окупљања и индивидуални уметнички ауторитет њених чланова учинили су да Сићево буде трајно обележено на мапи домаће културе. Југословенске вредности које су заступали уметници окупљени око Надежде Петровић, чињеница да се први на Балкану заједнички рад уметника у пленеру одиграо управо у Сићеву и појачана потреба за за ликовним програмима, резултирали су спремношћу да се 1964. године оснује Ликовна колонија „Сићево”. Од тада се Колонија кроз годишње, десетодневне сазиве одржава у континуитету. Изложбе сазива такође су одржаване једном годишње, а новина бијеналног излагања дела насталих у њеним оквирима уведена је 2021. године.
Од 2. новембра у Павиљону у Тврђави публици се на увид дају дела учесника 59. и 60 сазива Ликовне колоније „Сићево“, који су одржани 2022. и 2023. године. На изложби су заступљени радови Лидије Антанасијевић (SRB/GBR), Зорана Вељковића (SRB/GBR), Милорада Младеновића, Александара Павићевића, Страхила Петровског(MKD), Драга Симића, Цветке Хојник (SVN) и Љиљане Шуњеварић, учесника Ликовне колоније из 2022. године, затим Милана Видојковића, DИM TИM-а (Данијела Мршуља Васић и Миленко Васић), Ким Кјунџу (KOR), Весне Кнежевић, Радомира Кнежевића, Дејмона Коварског (AUS) и Мирољуба Филиповића, учесника овогодишњег сазива.
У духу манифестације која негује медијски плурализам изложбу чине слике, цртежи, фото-принтови и видео радови. Сходно индивидуалном уметничком опредељењу учесника Ликовне колоније, изложба пружа разноврсне одговоре на поводе које пружа сићевачко природно окружење, промишљања историјског богатства краја, његове социјалне и културне шеме, живе заоставштине, али и запажања о пролазности времена и забораву, те разматрања питања миграције становништва и транзиције друштва.
Изложбу Ликовне колоније „Сићево“ 2022-2023. публика ће моћи да посети до 25. новембра у Павиљону у Тврђави.
https://www.youtube.com/watch?v=HGdPigNcP_Q
„XX“ уметничка група Сениум
Изложбе под називом „XX“ уметничке групе Сениум коју чине Марта Пејчић, Миња Ђорђевић, Јана Јанић, Јована Милојевић и Сара Стојановић. Уметнице припадају истој генерацији (рођене 1999.године) и школовале су се на Детартману за примењене уметности Факултета уметности у Нишу.
Изложбу чине плакати великих димензија, реализовани у различитим медијима (акрилик, принт, дигитална графика, фотографија) који на метафоричан начин третирају питање положаја и улоге жена у савременом свету. Конкретне мисли уметнице претварају у говор ликовних елемената бавећи се различитим аспектима женског питања. Др Андријана Голац Чубрило у тексту предговора каталога истиче: Јована Милојевић третира жену са биолошког и социолошког аспекта, Јана Јањић алудира на различите фазе у животу жене, Сара Стојановић се бави принципа женске емотивности, Миња Ђорђевић апострофира снагу и издржљивост жене а Марта Пејић захтевност свакодневних обавеза. Изложбу ће отворити њихов некадашњи професор мр Перица Донков.
Уметнице су из Ниша, Алексинца, Крушевца и Владичиног Хана. Основне студије завршиле су 2022. године а мастер студије 2023 године на смеру графичког дизајна Детартмана за примењене уметности ФУ у Нишу, изузев Јане Јањић која је тренутно на завршној години основних студија. Јована Милојевић, Марта Пејчић и Сара Стојановић су добитнице Плакете ФУ у Нишу за допринос графичком дизајну.
Излагале су на по двадесетак колективних изложби. Учествовале су на међународним и националним конкурсима где добијају прве награде: Сара Стојановић за туристички плакат на конкурсу у Еквадору, Миња Ђорђевић на конкурсу „365 дана без дуванског дима“ који је расписао Институт „М. Ј. Батут“, Јована Милојевић на конкурсу за визуелни идентитет омбудсмана града Ниша и заједно са Мињом Ђорђевић на конкурсу за идејно решење просторног обележавања Природно-метематичког факултета у Нишу. Марта Пејчић ради као сарадник у настави на ФУ у Нишу и тренутно је на докторским студијама.
Сара Стојановић је школовање наставила у Милану, бави се и графиком, док се Јана Jањић бави и сликањем мурала, портрета и икона.
Изложба ће трајати до 29. октобра.
https://youtu.be/nFBeC7wqXDo
Изложба Ликовна колонија Сићево 2020/2021 у Градској галерији Ужице
Изложба Ликовна колонија Сићево 2020/2021 у Градској галерији Ужице
Изложба Сићево 2020/21 Галерије СЛУ Ниш, отворена у уторак 10.октобра у Градској галерији Ужице поводом обележавања Дана будуће Српске престонице културе, почетак је међуинституционалне сарадње две установе музејског карактера. Представљене слике, графике, цртежи и видео рад шеснаесторо учесника 57. и 58.сазива манифестације, уметника из различитих средина и генерација дају увид у актуелни тренутак, савремене тенденције и кретања у визуелној уметности наше и земаља у окружењу.
Сазив 2020. одржан је услед пандемије у другачијим, неспецифичним околностима. Почетком године пуне професионалних планова, тим Галерије имао је бројне идеје и предлоге коме упутити позив за учешће, с којим уметницима треба остварити сарадњу и чија би дела било значајно уврстити у фонд. Март је донео бројне промене не само у раду већ и у животима свих нас на глобалном нивоу. Ситуација је како је пролазило време била променљива али не и оптимистична, изложбени простори су радили уз бројна ограничења, упитно је било како ће се реализовати колонија која је подразумевала заједнички боравак уметника у истом простору, рад, дружење. Графичка радионица тог пролећа није одржана. Упркос тешкој ситуацији која се стишавала па узимала маха, лошим вестима, великом броју оболелих, тај период показао је колико су културни садржаји битни и неоходни, колико је уметност за сваког појединца важна, како је уз савремену технологију ушла у бројне домове и како су друштвене мреже и виртуелни простори постали значајна спона, начин комуникације који је отворио врата многих музеја, галерија, концертних дворана, позоришта широм света. Сићево тог 1.септембра није дочекало ликовне ствараоце, колонија је одржана виртуено. Аутори Јармила Вешовић, Никола Џафо, Данијела Фулгоси, Ивана Ивковић, Милован Панић, Наташа Дејановић и Владимир Станковић одазвали су се позиву, сагласили са новим, крајње необичним начином рада из својих домова, атељеа и комуникацијом преко камера, видео позива, мрежа. Ускраћени за боравак у аутентичном амбијенту и дијалог са природом, импресивне пределе клисуре доживели су у другачијим околностима, што је представљало посебан изазов, коме је уметничка потреба за сталним истраживањем, промишљањем и креирањем одговорила делима која су огледало тренутка, личних емоција и наратива, унутрашњих светова и околине.
Наредне године Сићево је поново сликарима, графичарима, вајарима отворило врата. Уз посебне мере опреза и ношење маски приликом појединих активности, у педесет осмом сазиву учествовали су Јелица Ашанин, Миљан Недељковић, Јован Спасић, Ђорђе Соколовски, Тара Родић, Милица Ружичић, Иван Миленковић, Милован Чикић и Драган Мијач Бриле. Поред инспиративне природе, разноврсног биљног и животињског света и брдовитих предела, несумњив је био утицај промена и правила које је пандемија унела у живот и свакодневицу, а које су уметници, на себи својствен начин, уткали у своја дела.
Радови два презентована сазива део су богатих збирки Галерије СЛУ Ниш, брижљиво формираних током више од пет деценија постојања установе. Указују на разноликост и богатство регионалне, некада јединствене сцене, на коју поред ликовно оформљених уметника средње генерације и афирмисаних аутора богатих каријера ступају млади талентовани ствараоци. Осликавају сталну потребу уметника да упркос тешким околностима истражују, стварају, постављају питања, провоцирају, подстичу промене.
Драгоцен су сегмент колекције Галерије СЛУ Ниш, не само због специфичног времена у коме су настала већ и са аспекта проучавања новије продукције и сагледавања развоја и промена у визуелној уметности једног ширег историјски и културолошки повезаног простора. Дају могућност поређења и преиспитивања значаја колонија и заједничког рада уметника.
Изложба ће бити отворена до 2. новембра.