ОЛГА ЈЕВРИЋ – КОМПОЗИЦИЈА И СТРУКТУРА
Олга Јеврић – Композиција и структура – назив је изложбе која ће у организацији Српске академије наука и уметности, Куће легата и Галерије савремене ликовне уметности Ниш бити приређена у Павиљону у Тврђави у Нишу, након премијерне изложбе одржане у Галерији САНУ прошле године, која је била уприличена поводом значајног јубилеја – стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке.
Олга Јеврић је рођена у Београду где је завршила одсек за клавир Музичке академије 1946. године, а затим и вајарски одсек Академије ликовних уметности 1948. године. Излаже на XXIX Бијеналу у Венецији 1958. године, када њено дело бива препознато и истакнуто од стране значајних европских ликовних критичара. Изабрана за дописног члана САНУ 1974. године, 1983. постаје прва и једина жена вајар редовни члан САНУ. Активна у Одељењу ликовне и музичке уметности, она постаје председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и учествује у припреми Ликовне енциклопедије Лексикографског завода Југославије и Мале енциклопедије Просвете као члан редакције.
Опус Олге Јеврић спада у врхунске домете наше и европске модерне уметности друге половине 20. века. Њене визионарске скулптуре су новим материјалима, апстрактном формом и специфичним ликовним језиком трасирале ново поглавље југословенске скулптуре, истовремено остајући јединствена појава на нашем поднебљу. Збирка коју је уметница завештала Српској академији наука и уметности добила је 2015. године статус културног добра од националног значаја, док бројна инострана излагања и уврштење њених скулптура у значајне светске уметничке колекције, попут колекције Музеја Израела у Јерусалиму, Националне галерије у Берлину и Tate Modern у Лондону, потврђују да дело Олге Јеврић превазилази националне оквире.
Публици ће овом путујућом изложбом бити представљена дела из два легата уметнице која су поклоњена Српској академији наука и уметности и Кући легата у Београду у пажљиво селектованом обиму. Више од пет деценија плодоносног стваралаштва Олге Јеврић биће представљено делима, која укључују све значајне циклусе и појединачне радове – од Предлога за споменике (1951–1965), који су први смели искорак националне скулптуре изван фигурације ка апстракцији, све до последњих радова у којима су главна преокупација ауторке тактилна својства материјала.
Током трајања изложбе биће приказивани документарни филмови: Скулптура у свету предмета и пејзажа – Олга Јеврић (сценарио академик Љубомир Симовић, Марко Караџић, режија Марко Караџић) у продукцији Радио Телевизије Србије, Мисли и сећања у продукцији Куће легата и Простор и време у продукцији тадашње РТВ Београд, уз дигиталну презентацију уметничких фотографија које је Олга Јеврић стварала дуги низ година и ротацију скулптура малог формата из Легата Олге Јеврић у САНУ.
Изложба, у оквиру које ће бити представљено око 80 радова насталих у периоду од 1948. до 2001, поред одавања признања делу Олге Јеврић и његовом неоспорном значају у оквиру српске, тадашње југословенске, али и европске уметничке сцене друге половине 20. века, има за циљ и упознавање млађе генерације са опусом наше истакнуте ауторке. Са друге стране, старија публика ће имати прилику да се поново сусретне са препознатљивим апстрактним формама које су је уврстиле у ред најзначајнијих скулпторки 20. века.
Након излагања у Павиљону у Тврђави у Нишу, изложба ће бити представљена публици у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Музеју Тера у Кикинди и Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку.
Трајање изложбе: 21. фебруар – 1. април 2023.
Аутори: Жаклина Марковић и Дејан Вучетић
Рецензенти: дописни члан САНУ Сава Халугин, проф. др Јасмина Чубрилo
Покровитељи пројекта су Министарство културе Републике Србије, Секретаријат за културу Града Београда и Град Ниш.
https://youtu.be/QUKGp43xurw
ЛИКОВНИ УМЕТНИЦИ НИША
Поштовани,
Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш
припрема изложбу
„ЛИКОВНИ УМЕТНИЦИ НИША“.
Изложба ће бити реализована у Официрском дому у Нишу,
од 21. 3. до 23. 4. 2023. године.
Право учешћа имају академски уметници из Ниша, радовима насталим у последњих пет година. Изложба ће бити жирирана.
Радови се предају у канцеларијама Галерије СЛУ Ниш до 28. 2. 2023. године.
Уз радове треба приложити кратку биографију, контакт телефон и интернет адресу, као и податке о делу.
СПИСАК УЧЕСНИКА КОЈИ СУ ПРОШЛИ ЖИРИРАЊЕ:
1. Алексић Паулина (1999, Зајечар)
2. Анђелковић Мирјана (1948, Београд)
3. Башић Братислав (1962, Ниш)
4. Бујић Лидија (1970, Ниш)
5. Видојковић Милан (1980, Ниш)
6. Девић Александар (1954, Београд)
7. Димитријевић Данијела (1989, Ниш)
8. Ђорђевић Катарина (1966, Ниш)
9. Ђорђевић Миленковић Олга (1985, Ниш)
10. Ердељановић Цурк Славица (1954, Ниш)
11. Живић Бојан (1962, Ниш)
12. Живић Мина ( 1997, Ниш)
13. Живковић Марина (1966, Ниш)
14. Живковић Мирослав (1972, Ниш)
15. Јанковић Биљана (1974, Ниш)
16. Јовановић Крстић Биљана (1980, Врање)
17. Јовановић Кристина (1998, Ниш)
18. Кандолф Борис (1959,Ниш)
19. Китић Јелена (1975, Ниш)
20. Китић Стеван (1980, Ниш)
21. Костић Палански Звонимир (1948, Бела Паланка)
22. Костић Зоран (1963, Ниш)
23. Марковић Никола (1976)
24. Миланов Никола (1995, Ниш)
25. Миленковић Иван (1988, Лесковац)
26. Милојевић Звонко (1965, Ниш)
27. Митић Горан (1989, Ниш)
28. Мујчић Анђела (1981, Ниш)
29. Николов Бранко (1956, Димитровград)
30. Павићевић Александар (1950, Скопље)
31. Пејчић Марта (1999, Ниш)
32. Пенков Милован (1963, Рађени)
33. Поповић Сара (1997, Ниш)
34. Радојковић Слободан (1967, Ниш)
35. Радоњић Ђуро (1949, Алексинац)
36. Ранђеловић Владан (1975, Ниш)
37. Ристић Владица (1981, Немачка)
38. Ристић Дејан (1994, Лесковац)
39. Савић Ивана (1974, Ниш)
40. Стаменковић Наталија (1999, Ниш)
41. Станковић Владимир (1969, Ниш)
42. Станковић Драган (1953, Ниш)
43. Станковић Ивана (1973, Ниш)
44. Станојевић Наташа (1987, Јагодина)
45. Станојевић Радован (1974, Ниш)
46. Стефановић Дарко (1999, Лесковац)
47. Стојановић Александра (1999, Сурдулица)
48. Стојановић Сара (1999, Ниш)
49. Стојков Горана (1993, Ниш)
50. Трајковић Попивода Јелена (1980, Краљево)
51. Узелац Лидија (1961, Травник)
52. Фелкер Иван (1950)
53. Цвејић Марија (1986, Приштина)
54. Цветковић Миомир (1948, Лесковац)
55. Цурк Марија (1995, Ниш)
56. Цурк Франц (1949, Љубљана)
НИШКИ ЦРТЕЖ
НИШКИ ЦРТЕЖ је као ревијални тип изложбе од 1991. године организован на иницијативу уметника из Ниша чинећи скроман пресек стваралаштва у медију цртежа локалне заједнице тако да се у првој излагачкој деценији укупан број учесника се сводио на нешто више од стотину учесника.
Међутим, током времена дошло је до организационих промена тако да НИШКИ ЦРТЕЖ постепено прераста у традиционалну манифестацију конкурсног типа у којој учествују ликовни ствараоци не само из Ниша и околине, него из ширег окружења изазваши велико интересовање уметника.
Поред тога, организатор изложбе (Галеија СЛУ) од 2000. године након трогодишње паузе утврђује концепцијске одреднице засноване на постављању одређеног проблема у намери да уметнике подстакне да одреагују разноврсним ликовним исказима чинећи изложбу садржајнијом и узбудљивијом.
Поред нишких уметника који су учествовали сваке године на изложби већ више од две деценије евидентно је све веће интересовање уметника из целе наше земље и региона тако да је до сада на изложбама НИШКОГ ЦРТЕЖА учествовало преко хиљаду учесника. Ове године интересовање уметника је било на завидном нивоу тако да је од пристиглих 138 радова Жири одабрао 112 радова.
Негујући цртеж као основну, самосталну ликовну дисциплину Галерија СЛУ не само да обогаћује свој годишњи програм, него пружа на увид ликовној и широј јавности целу скалу промена у поимању цртежа као медија током протеклог времена све до актуелних уметничких пракси укључујући се у токове савремених визуелних тенденција.
Овогодишњи уметнички пројекат НИШКОГ ЦРТЕЖА се бави појмом изолације или неких НОВИХ ПРОСТОРА у теоријском и емпиријском контексту настојећи да мапира мноштво потенцијалних значења.
Целокупан концепт је заснован на редефинисању уобичајених, познатих простора и креирању нових, тајновитих места у којима се преплићу фантастика и стварност. Фокусирајући се на места изван понуђених истина и лицемерја нашег доба уметник најпре позиционира низ проблема савременог друштва на глобалном нивоу, а потом сугерише нове идеје отварајући иновативне путеве за разумевање нове стварности. Кроз могућности сагледавања другачијег, слободнијег, стварног или имагинарног места отварају се нове могућности ослобађања визуелне перцепције.
Укрштањем, прожимањем познатог и непознатог, у процесу откривања нових простора уметник достиже аутентичне, ванвременске садржаје. Односи између простора и времена се доводе у контакт формирајући вишедимензионалани универзум.
У савременој уметничкој пракси се формирање нових простора најчешће разуме као производ или нови облик комуникације у процесу стварања отвореног уметничког дела.
У истом контексту је важан, теоријски рад једног од најпознатијих мислиоца XX века Мишела Фукоа, посебно текст “Друго место”, као расправа о хетерогеним просторима наше свести, где се хетеротопије појављују као простор:„Простор у коме живимо, који нас извлачи из нас самих, у којем долази до ерозије наших живота, нашег времена и наше историје, простор који нас мучи и троши, такође је, сам по себи, хетероген простор” (Foucault 1967: 16.3).
https://youtu.be/kntxjiKFzyg
ЗАПИСНИК - НИШКИ ЦРТЕЖ “НОВИ ПРОСТОРИ“
ЗАПИСНИК СЕЛЕКЦИОНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ИЗБОР УМЕТНИЧКИХ РАДОВА
НИШКИ ЦРТЕЖ “НОВИ ПРОСТОРИ“
Дана 2. децембра , комисија у саставу мр Катарина Ђорђевић, ред.професор на Факултеу уметности у Нишу, мр Мирослав Живковић, ред.професор на Факултету уметности у Нишу и Радмила Костић, музејски саветник у Галерији СЛУ Ниш је од укупно 138 радова одабрао 112 радова који ће бити изложени у Официрском дому на изложби Нишког цртежа.
Жири се сложио да одабрани радови својим чистим ликовним , естетским, иновативним атрибутима заслужују пажњу јавности.
Сугестија Жирија је да се убудеуће прецизира техника цртежа -те да буде више аутентичних ликовних израза .
Комисија је одабрала следећа уметничка дела:
1. АРСЕНИЈЕВИЋ МИА
2. БАШИЋ БРАТИСЛАВ
3. БРКОВИЋ ЉУБИША
4. БУЈИЋ ЛИДИЈА
5. ВОЈИНОВИЋ СОФИЈА
6. ВУЧКОВИЋ ЖАРКО
7. ГОВЕДАРИЦА НИКОЛА
8. ГУЛАН РУЖИЋ ЈАСНА
9. ДЕВИЋ АЛЕКСАНДАР
10. ДЕВИЋ САЊА
11. ДЕЈАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕВИЋ НАТАША
12. ДЕНИЋ НАДА
13. ДИМИТРИЈЕВИЋ ДАНИЈЕЛА
14. ДИМИТРИЈЕВИЋ ИВА
15. ДОСТАНИЋ ЈОВАН
16. ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАНА
17. ЕРДЕЉАНОВИЋ ЦУРК СЛАВИЦА
18. ЖИВИЋ БОЈАН
19. ЖИВИЋ МИНА
20. ЖИВКОВИЋ МАРИНА
21. ЗДРАВКОВИЋ СРЕЋКО
22. ИЛИЋ СВЕТЛАНА
23. ЈАКШИЋ МИЛАН
24. ЈАНКОВИЋ НЕДЕЛКОВ ТАТЈАНА
25. ЈЕВТИЋ БИЉАНА
26. ЈОВАНОВИЋ АНДРЕА
27. ЈОВАНОВИЋ КРИСТИНА
28. ЈОВАНОВИЋ СТЕФАНА
29. ЈОРДАНОВ ТОДОРОВИЋ ЕМИЛИЈА
30. КИТИЋ ЈЕЛЕНА
31. КИТИЋ СТЕВАН
32. КЛАЧАР НЕДИМОВИЋ ВЕСНА
33. КНЕЖЕВИЋ ИВАНА
34. КОСТИЋ Д. ЗОРАН
35. КОСТИЋ НЕВЕНА
36. КРСТИЋ ЈЕЛЕНА
37. ЛАБОВИЋ ВЛАДАН
38. ЛАЗАРЕВИЋ САРА
39. ЛАЗИЋ НЕБОЈША
40. ЛАЛИЋ БРАНКА
41. МАВРИЋ АКИРА
42. МАРКОВИЋ ЛАЗАР
43. МАРКОВИЋ НИКОЛА
44. МАТОРКИЋ БИСЕНИЋ ЕЛИЗАБЕТА
45. МИЛАНОВ НИКОЛА
46. МИЛАНОВИЋ МИЊА
47. МИЛИЋ АНИТА
48. МИЛОЈЕВИЋ ЈОВАНА
49. МИЉКОВИЋ ТИЈАНА
50. МИТИЋ ГОРАН
51. МИТРОВИЋ ЈОВАНА
52. МИЦИЋ ТЕОДОРА
53. МИШИЋ ПЕЈОВИЋ ЈАДРАНКА
54. МРДАКОВИЋ МАЈА
55. МУЈЧИЋ АНЂЕЛА
56. МУТАОВИЋ МИРОН
57. НЕДЕЉКОВИЋ МИЉАН
58. НИКОЛИЋ ТЕОДОРА
59. НИКОЛИЋ ТЕОДОРА
60. ЊАРАДИ ВЛАДО
61. ОТАШЕВИЋ БОЈАН
62. ПАВИЋЕВИЋ АЛЕКСАНДАР
63. ПАУНОВИЋ ДАНИЛО
64. ПЕЈЧИЋ МАРТА
65. ПЕНКОВ МИЛОВАН
66. ПЕРИЋ БОГДАНА
67. ПЕТРОВСКИ СТРАХИЛ
68. ПОПОВИЋ САРА
69. ПРЛИНЧЕВИЋ ИВА
70. РАДЕНКОВИЋ МИЉАНА
71. РАДОЈКОВИЋ СЛОБОДАН
72. РАДОЊИЋ ЂУРО
73. РАЈКОВИЋ МИЛИЦА
74. РАКИЏИЋ ДОСТАНИЋ МИНА
75. РАКИЏИЋ ЈОВАН
76. РАКИЏИЋ ТЕОДОРА
77. РАНЂЕЛ ИРЕНА
78. РИСТИЋ ВЛАДИЦА
79. САВИЋ ИВАНА
80. СИДОВСКИ МАРИЈЕТА
81. СИМЕУНОВИЋ АЛЕКСА
82. СИМИЋ ЈЕЛЕНА
83. СИРОВАТКА МАЈА
84. СЛЕЗОВИЋ ЛЕЈЛА
85. СЛЕЗОВИЋ МЕХМЕД
86. СПАСИЋ АЛЕКСАНДАР
87. СПАСИЋ ЈОВАН
88. СТАМЕНКОВИЋ НАТАЛИЈА
89. СТАНКОВИЋ БИЉАНА
90. СТАНКОВИЋ ВЛАДИМИР
91. СТАНКОВИЋ ИВАНА
92. СТАНКОВИЋ ДРАГОЉУБ ЧИВИ
93. СТАНОЈЕВИЋ ДУШАН
94. СТАНОЈЕВИЋ НАТАША
95. СТАНОЈЕВИЋ РАДОВАН
96. СТЕВАНОВИЋ ДРАГИЦА
97. СТЕПАНОВ МИЛОРАД
98. СТЕФАНОВИЋ ДАРКО
99. СТЕФАНОВИЋ СЛОБОДАН
100. СТЕФАНОВИЋ СТЕФАН
101. СТОИЧИЋ ЈЕФИМИЈА
102. СТОЈАНОВИЋ АЛЕКСАНДРА
103. СТОЈАНОВИЋ САРА
104. СТОЈКОВ ГОРАНА
105. СТОШИЋ ЈЕЛЕНА
106. ТАТАЛОВИЋ ИВА
107. ТРАЈКОВИЋ ПОПИВОДА ЈЕЛЕНА
108. ЦВЕЈИЋ АНА
109. ЦУРК МАРИЈА
110. ШАЛИНИЋ ТЕРЗИЋ ЈЕЛЕНА
111. ШУКЛЕТОВИЋ ВЕСЕЛИНОВИЋ НЕДА
112. ШУЊЕВАРИЋ ЉИЉАНА
НИШКИ САЛОН 12/2
НИШКИ САЛОН 12/2.
Изложбу чине радови дванаесторо уметника по избору два селектора Јасне Јованов из Новог Сада и Перице Донкова из Ниша.
Изложба НИШКИ САЛОН је као годишња изложбена манифестација уврштена у програм рада Галерије савремене ликвне уметности Ниш 2016. године са намером да поспеши креативну сарадњу, мобилност и комуникацију између уметника, критичара и установе. Овогодишњи салон је седми по реду.
По пропозицијама изложбе сваки од два селектора самостално одређује концепт свог ауторског пројекта тако да изложба такође пружа могућност дијалога, поређења и сучељавања критичарске мисли селектора кроз појединачне одговоре уметника.
Селектори овогодишњег сазива су:
проф. др. Јасна Кујунџић Јованов која је своја истраживачка интересовања усмерила на феномене, теорију и појаве у историји визуелних уметности, са посебним освртом на мултидисциплинарност и преломне тренутке у појединим периодима: попут суочавања српске визуелне традиције и савремен европске уметности од XVIII века надеље, различите облике модернизма, авангардне уметничке праксе. Објавила је већи број књига и студија, између осталог о Даници Јовановић, Стевану Алексићу, Надежди Петровић, Контантину Бранкушију, дадаизму, српској ликовној критици, као и монографију Милана Коњовића у издању Fibonaci Accademic Press из Сан Франциска. Реализовала је изложбе у Галерији Матице српске, Спомен – збирци Павла Бељанског, Уметничком павиљону и Народном музеју модерне уметности у Загребу, Модерној галерији у Подгорици, Галерији удружења ликовних уметника у Будимпешти, Музеја подунавских Шваба у Минхену и многим другим изложбеним просторима у иностранству и Србији. Добитник је неколико признања Националног комитета ИКОМа (за кустоса године, пројекат године, међународну сарадњу, издавачки подухват), награде УЛУСа, „Павле Васић“ и награде Музејског друштва Србије „Михајло Валтровић“ за истакнутог појединца и многа друга. Поред музејског и истраживачког ангажмана, радила је и као универзитетски професор, а бави се и ликовном критиком, преводилачким и сценаристичким радом. Њен последњи ауторски рад био је „ Из женског угла“у оквиру манифестације „Нови Сад-ЕПК 2022“ а у припреми је и пројекат „Ylla“ о фотографискињи Или Кофлер у сарадњи са Музејем примењене уметности у Београду .
Јасна Кујунџић Јованов је први селектор овогодишњег седмог салона.Тема њеног пројекта гласи „Неподношљива лакоћа изражавања“. Трагајући за појмом „истине у сликарству“ она се опредељује за уметнике који живе и стварају на северу Србије, тачније Војодини. Кроз различитост ликовних израза, технике и врсте материјала започиње анализу актуелног ликовног пресека кроз радове: Небојше Лазића са модернистичком аптрактном сликом, преко активистичко- критичког опредељења Николе Џафе, кроз фантастику Снежане Петровић, Јасне Гулан Ружић и визуелизације несвесног, Милана Нешића и нарушене празнине уз неисцрпно комбиновање материјала, текстуре и боје, до Јоване Поповић Бенишек где колорит добија звучност.
„Укус је најбољи судија, што дефинитивно даје право критичару на лични став, који подразумева и селекцију овогодишњег Салона“ , речи су Јасне Јованов.
Перица Донков, сликар, представник нео-енформела, универзитетски професор. Дипломирао и магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Члан УЛУСа у статусу истакнутог уметника, члан савета САНУ, огранка у Нишу. Добитник је 15 националних награда за сликарство почев од студентске ФЛУ (1980), и Универзитета уметности преко награде „Надежде Петровић“ , Ђорђе Крстић“, Златне палете УЛУСа, „Бели анђео“, „Милан Коњовић“, Политикине награде „Владислав Рибникар“ па до највећег друштвеног признања Ниша, награде „11. јануар“. Самостално излагао 35 пута у земљи и иностранству, учествовао на више од 200 колективних као и на свим најзначајнијим ликовним манифестацијама у Југославији и Србији. Његова дела налазе се у најзначајнијим јавним збиркама у земљи, приватним збиркама (Вујић, Поповић, Трајковић, Ерић, РИМА, Марјановић, Winer Stadische, Теленор, Philip Morris).
- године објављена је монографија Перица Донков „Слика као склониште“ Милете Продановића у издању „Вујић колекције“ из Београда.
„Морални избор пред лицем апсурда“ је тема пројекта Перице Донкова и он каже: „Избор уметника, за овогодишњи нишки салон, одговара мом схватању чулности, у исто време , императивима савести а на другој страни контроверзама креативног процеса који ми је био основа премиса селектовања за овогодишњу изложбу“.
Па су тако на изложби заступљена дела: Немање Николића, започињући причу са покретним секвенцама апстрактног израза, Милице Лазаревић која враћа човека природи насупрот друштвеној стварности, преко Мирона Мутаовића који потенцира изолованост човека у савременом луксузном окружењу опседнутог жељом за личном егзистенцијом, Душана Станојевића који кроз реплику истих симбола тежи ка недокучивом, Невене Милосављевић која користећи дуализам материје и емотивни набој досеже нове феномене савремене скулптуре, и коначно радови Лене Јовановић са којом подвлачи и повезује све контрадикторности уметничког мишљења чинећи тако свој избор уметника и њихових радова јединствен.
Награда 7. Нишког салона: 12/2
Никола Џафо
Нет Тарнер црнац који је први одсекао главу свом газди, 2022
https://youtu.be/PFK41x84IhE
Миљан Недељковић ''Нови Јерусалим, 1999''
„Нови Јерусалим, 1999“ Миљана Недељковића.
Уметничка позиција Миљана Недељковића заснована је на доследној усмерености на медиј фотографије, као подручја естетског промишљања и истраживања, односно подручја друштвеног ангажмана. Последњих година он ради на серији фотографијана на меш тканини, великих димензија, наглашеног хоризонталног простирања и ревидиране композиционе структуре. Изложба која ће од уторка увече бити пред нишком публиком у Павиљону у Тврђави носи наслов „Нови Јерусалим, 1999“ и има снажну референцу у роману „1999.“ Борислава Пекића. Реч је о заједничкој скепси двојице аутора по питању сазнавања и још мање могућности реконструкције било каквих историјских догађаја или разумевању некадашњих погледа на одређена питања. Недељковић се поиграва документарним својсвом фотографског медија тиме што одабира визуелне ситуације, које би у једнакој мери могле да расветле начине људског делања, колико би недоумица и евентуалних пограшака по том питању могле да произведу. Кадрови из продавнице електронских делова, са недогледним и једноличним простирањем обележених фиока, могу се узети као представа програмираног и контролисаног живота коме неопажено стреми глобално друштво. Посебено се осврћући на проблем растуће ултраиндивидуалности у садашњем свету, Миљан Недељковић тренутак текуће пандемије ставља у контекст цикличног смењивања епохалних фаза. Као да жели да препоручи смиренији поглед на друштвени тренутак кроз разумевање свеопште васељенске процесуалности. Језиком који је веома комуникативан са данашњом публиком визуелне уметности и људима уопште, Миљан Недељковић промишља човека у временима и актуелно време на фону историје.
Миљан Недељковић је рођен 1980. године у Рашкој. Дипломирао је на Факултету уметности у Приштини. Члан је УЛУПУДС-а и ФСС-а. У звање ванредног професора за ужу уметничку област
фотографија на Факултету уметности у Нишу изабран је 2015 године. Излагао је на 20 самосталних и 50 колективних изложби у земљи и иностранству (Сарајево, Париз, Праг, Софија, Велико Трново,
Београд, Рашка, Нови Пазар, Деспотовац, Крагујевац, Краљево, Горњи Милановац, Ваљево...). Реализовао велики број пројеката из области фотографије, дизајна, мултимедије, видео продукције, графичког дизајна.
НИШКИ ЦРТЕЖ - НОВИ ПРОСТОРИ
Поштовани
Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш припрема традиционалну годишњу изложбу Нишки цртеж. Отварање изложбе је планирано за 22. децембар 2022. године у изложбеном простору Галерије Офгицирског дома.
Тема овогодишње изложбе је НОВИ ПРОСТОРИ.
Право учешћа имају сви академски образовани уметници. Сваки уметник може конкурисати са једним радом, димензије и техника нису ограничени. Трочлана селекциона комисија ће сачинити избор дела за изложбу. Рад уметника не сме бити старији од 5 година. Партиципација за учешће на изложби је 600 динара и уплаћује се на жиро рачун Галерије СЛУ Ниш 840-556668-76 Управа за трезор. Прикупљена средства од партиципације покривају трошкове враћања радова уметницима. Рад са попуњеним формуларом и потврдом о уплати партиципације доставити поштом или лично на адресу Галерије савремене ликовне уметности Ниш, Кеј Кола српских сестара 1/II, 18 000 Ниш, најкасније до 25. новембра 2022. године.
Галерија ће бити у обавези да, уз примерак каталога, врати ауторима изложене радове до 15. марта 2022.
Напомена: У случају погоршања епидемиолошке ситуације Галерија СЛУ Ниш задржава право измене термина отварања изложбе, о чему ћете бити благовремено обавештени.
Унапред хвала на сарадњи.
Марија Вукотић и Милан Кацевски
Плави сати
Марија Вукотић и Милан Кацевски
Официрски дом, 1 - 20. новембар
Марија Вукотић
Ликовна истраживања Марије Вукотић у центар пажње постављају места пресека, преламања воде, реалности и маште, видљивог и невидљивог света. Углавном се ради о пажљиво одабраном концепту везаном за фото предложак са призорима набујалих водених токова који не само да успостављају везу између природе и човека, него алудирају на неке дубље филозофске релације.
Ако знамо да вода код свих религија заузима високо место у религијским обредима и представља битан сегмент у ритуалима многих цивилизација као персонификација живота и пролазности, онда је јасна намера уметника да анализира недокучиву проблематику, тајанствен свет имагинације, сна и реалности. Поред тога, мотив воде као синоним за неограниченост, вечност, почетак и крај свега представља занимљив идеограм за тумачење живота.
Заједно са цртежима и ручно рађеним књигама у којима преовладавају мотиви различитих митова, легенди и фантазија, Марија Вукотић заокружује једну визуелну целину као јединствен наратив остављајући простор за мноштво комплексних одговора.
Милан Кацевски заснива свој ликовни концепт ослањајући се на фото предлошке кроз реалистичне пејзаже које посматра не само као идилична места него као уточишта, својеврстан азил или синоним за слободу. Незадовољан датим окружењем и целокупном друштвено-политичком ситуацијом, проналази духовни мир и хармонију далеко од суморне свакодневице у свету у коме је могућ неми дијалог са прошлим временима.
Отварањем нових могућности стваралачке перцепције света, изградио је сликарски израз кроз мотиве нетакнуте природе од које се човек све више удаљава, апелујући на еколошку будност.
Његова скровита места налазе се далеко од буке цивилизације, у миру и тишини природе где проналази своје тајновито место за медитацију и опуштање.
Кроз константан креативни процес рада, зрелим ликовним језиком гради сопствене визуелне метафоре, ослањајући се на традицију романтизма, сликајући мотиве густих шума монументалних димензија које у својој грандиозности делује неосетно на посматрача, уводећи га у другачији свет тишине и медитације.
„...Идеја еколошке угрожености је утолико више актуелна када се зна у коликој мери су шуме, воде и сама природа, пре свега у Србији у перманентном проблему, па се заправо пројекат двоје младих уметника може посматрати на више нивоа : као повратак неким традиционалним вредностима у сликарству (традиционални медиј, лепота материје, прегалаштво у грађењу форме), као дијалог са прошлим временима (саврмена уметност у односу са иницијалним идејама романтизма и импресионизма), али и као еколошка пробуђеност која уметничким чином јасно ставља до знања какве изузетне вредности пропуштамо да сачувамо.“
проф.др Мишко Павловић, октобар 2022
Милан Кацевски
(1982, Београд )
Факултет ликовних уметности уписује 2016. године, одсек – сликарство, у класи Миливоја Павловића, а од треће године студија наставља у класи професора Бранка Раковића. 2020. године завршава основне и мастер академске студије код истог ментора. 2021. постаје члан УЛУС-а и уписује докторске студије на Факултету ликовних уметности.
Од 2016. године учествовао је на 15 изложби у земљи и иностранству.
Награде:
-2021.Велика награда “Риста и Бета Вукановић” за сликарство, Факултета ликовних уметности Београд
Марија Вукотић
(1997, Београд)
Завршила је Факултет ликовних уметности на одсеку за сликарство, у класи др Миливоја Павловића. На основним академским студијама дипломирала је 2020. године, у класи професора др Радомира Кнежевића. Године 2021. завршава мастер академске студије на Факултету ликовних уметности, под менторством редовног професора др Радомира Кнежевића, на студијском програму за сликарство.
До сада је излагала на три самосталне и преко двадесет колективних изложби код нас и у иностранству.
Учествовала је на међународном пројекту за израду сторy борда за филм
“Стефан”(2016); Онлајн радионица у сарадњи са тимом „Греен Гуериллаз“као део трогодишњег пројекта „ Натуре ис мy хомеланд“,Краков, Пољска.(2010).
Награде/Похвале:
-2016. Најуспешнији ученик на одсеку Ликовни техничар “Школа за дизајн” Београд
-2018. Награда за најбољу студију на ИИ години Факултет ликовних уметности, Београд
-2021. Похвала за изузетан рад “ВИИ Бијенале акварела малог формата”, галерија СКЦ
Нови Београд
-2021. Награда за сликарство “Риста и Бета Вукановић, сликари” Факултет ликовних уметности, Београд
-2021. Награда “Врт добре наде” за најбољи рад из области сликарства, вајарства и мозаика, на тему животиње. Факултет ликовних уметности, Београд
ИЗЛОЖБА УМЕТНИЧКОГ СТАКЛА - ЈАНА ЗОРИЧАКА
„Не заборавимо“ скулптуре од стакла словачког уметника Јана Зоричака.
Изложбу приређује Амбасада Словачке Републике у Београду у сарадњи са Почасним
конзулатом у Нишу и Галеријом савремене ликовне уметности а свечано ће је отворити
Његова екселенција господин Федор Росоха - Амбасадор Словачке у Србији.
Изложба обухвата неколико тематских целина. Главни извор инспирација Јана Зоричака је универзум који га је фасцинирао од младости и чију бесконачност симболично дочарава бојеним скулптурама од стакла кроз геометријске и апстрактне форме.
Јан Зоричак је један од најцењенијих аутора савременог стакларства. Рођен је у Ждирају а живи и ради у Француској где је иницирао изградњу музеја стакла и лепих уметности у Сар Потериеру и реализацију симпозијума стакларства у Ексу у Прованси. Његова дела су заступљена у колекцијама значајних светских музеја али и на јединственим местима као што је Северни пол. Носилац је значајних признања у многим земљама, између осталог у
Словачкој Прибиновог крста првој реда и Награде компаније Имре Винер Кинг за развој француско-словачких културних односа. Значајно представља словачку културу и уметност.
Изложба је већ приређивана у Београду и Новом Саду.
Радно време Салона 77 од 12 до 18 сати.
Лубарда – Једна прича
„Лубарда – Једна прича“ у Галерији савремене ликовне уметности у Нишу
Изложба Лубарда – Једна прича у Нишу у Уметничком павиљону у Тврђави од 13. октобра до 10. новембра.
Петар Лубарда је био један од највећих југословенских и српских сликара 20. века. Изградио је карактеристичан реалистички израз откривен домаћој публици на самосталним изложбама у Београду. Био је запажен и на европској и светској сцени, где је награђиван међународним признањима у Паризу, Хагу, Сао Паолу, Токију, Њујорку, Калкути, Бечу и многим другим.
Препознатљиве константе у веома богатом Лубардином опусу остају драмска интерпретација садржаја и ослањања на садржаје реалног света.
Поставку чине дела аутора која нису део сталне поставке у Легату Петра Лубарде, нити су излагана у овом обиму, дела из уметничке збирке Дома Војске Србије употпуњена одабраним делима из фонда Музеја Југославије, која су дата на поклон председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу.
Поред слика и цртежа на изложби ће се наћи и архивска фото-грађа Куће легата, до сада непозната јавности, фото-архива Дома ЈНА, сада Медија центра „Одбрана”.
Изложба обележава и 115 година од рођења Петра Лубарде, и представља прво гостовање у овој међуинституцијалној сарадњи ван Београда.
Ауторски тим ове јединствене изложбе чине кустоскиње Јелена Кнежевић из Медија центра „Одбрана”, Дина Павић из „Куће легата“ и Ана Панић из Музеја Југославије, док је за визуелни идентитет каталога и изложбе задужена Александра Капор из Медија центра „Одбрана”.
Током трајања изложбе биће организована и ауторска вођења о чему ће јавност бити благовремено обавештена.