АКВИЗИЦИЈЕ - поклони 2016 - 2022
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе
АКВИЗИЦИЈЕ У ГАЛЕРИЈИ СЛУ НИШ 2016 - 2022.
П О К Л О Н И
Официрски дом, четвртак 27. април у 19 сати.
Настанак збирки ГСЛУ изискивао је значајну музеолошку активност, засновану на прикупљању, адекватном чувању, стручној обради уметничких дела и вођењу музеолошке документације. Збирке Галерије СЛУ у целини садрже грађу која показује значајан део актуелних ликовних пракси на овим просторима у периоду 1970. године до данас пружајући широке могућности за различите начине музеолошких исчитавања. Фонд Галерије СЛУ броји 1871 инвентарне јединице које се деле на 5 збирки: 1.) Збирку савременог сликарства 566 , 2.) Збирку графика, цртежа и радова на папиру 668, 3.) Збирку савремене скулптуре 65, 4.) фотографије и нових медија 55, 5.) Збирку ликовних уметника Ниша 394.
Током деведестих су фондови за откуп укинути, због опште друштвено политичке ситуације у нашој земљи тако да су се збирке попуњавале углавном индивидуалним поклонима аутора који су у почетку реализовани у договору кустоса са аутором. Нешто касније формирано је стручно тело Галерије СЛУ које доноси одлуку о томе да ли неко уметничко дело својим естетским, историјским, културолошким вредностима и аутентичношћу испуњава услове да постане део колекције Галерије. Постепено су се дефинисали јасни критеријуми музејске селекције у оквиру рада стручног тела Галерије СЛУ истичући јасан професионални концепт.
Када су у питању значајнији поклони за Фонд у периоду 2016-2022. године треба поменути ангажовањe наше познате вајарке Лапосве Милошевић Сибиновић захваљујући коме је у Фундус је ушло14 графика мексичких аутора као поклон Галерији СЛУ, затим 12 радова од укупно18 дела познатог новосадског уметника Бошка Петровића која су ушла у Фонд као поклон његове ћерке Вишње Петровић, поклон од 6 графика аутора Мехмеда Слезовића после одржане самосталне изложбе 2017. године, потом целокупна изложба 46 графика домаћих и италијанских уметника са изложбе „MIRROR -FACE TO FACE“, (Павиљон у Тврђави, 22. јули - 9. август 2021.) која је поклоњена у целости Галерији СЛУ.
Колекција Галерије СЛУ у целини пружа могућност за ширу анализу и промишљања развоја модерне уметности на овим просторима представљајући значајан део актуелних ликовних идеја и пракси у периоду од 1970. године до данас од које су поклони аутора значајни као један од начина набавке за употпуњавање садржаја збирки.
У наведеном периоду Галерији СЛУ је поклоњено укупно 109 дела од 85 аутора од чега је највећи број употпунио Збирку графика, цртежа и радова на папиру.
27. април - 23. мај
Радмила Костић, кустос изложбе
https://youtu.be/-GOo0rw1FY4
https://youtu.be/wybjkO86WPA
Клица новог рода - реверзибилност процеса
Клица новог рода - реверзибилност процеса
По речима ауторке Анице Радошевић: „Реч клица недвосмислено нас упућује на размишљање о биолошком развоју, пре свега биљног света, а зашто не и нас самих и у физичком и психичком смислу?“
Проучавајући овај природни феномен она се користи различитим ликовним техникама па је стога, интегрални део изложбе сачињен је од цртежа, графика, инсталација и објеката. Обрађујући процес тог биолошког сазревања кроз различите етапе, „Семе пшенице“ се развија од клице кроз анализу гена, који чува мистерију настанка и зачетка. Како је уметница по вокацији графичар, њено полазиште је графички лист, али се не задржава само на томе, већ кроз цртеж разчлањује исти мотив транспонујући га у инсталацију и објекат. Посвећеност у њеном истраживању сведоче различити аспекати КЛИЦЕ, најпре као симбол, праћени хронологијом рађања, зрелости и смрти. Њиховом материјализацијом у слике-објекте, хоризонталне инсталације, цртеже и графике дефинисана је визуелност знака и његовог архетипског карактера.
Графике су рађене у техници дубоке штампе и колографије, док на цртежима користи линију као примарни ликовни елемент са зрнастим семеноликим формама.
Жеља за што бољом материјализацијом уметницу инспирише на употребу несликарског материјала у овом случају сламе, којом лепљењем ствара гнездо рађања оивиченог зрна пшенице на монументалним сликама објектима који доминирају на поставци.
Аница Радошевић Бабић је рођена у Вршцу (1972). Основне студије на Катедри за графику Академије уметности у Новом Саду завршила (1996) у класи професора Зорана Тодовића, где је и магистрирала (2000). Докторирала је ликовну уметност - област графика (2021) под менторством проф.Зорана Тодовића.
Добитница је многих значајних награда и повеља попут: Повеље града Вршца за 2013. годину за изузетан допринос у области културне и стваралачке баштине; Награде за цртеж Академије уметности Нови Сад, 1996; Награде VIII Бијенала студентске југословенске графике, Галерија „Студентски град“, Нови Београд, 1996; Награде ликовне колоније младих, Ивањица, 1996.
Aктивна је у оквиру вишебројних симпозијума о ужој уметничкој области графике и учешћу на уметничким пројектима.
Излаже на колективним домаћим и међународним изложбама од 1992 у Грчкој, Бугарској, Швајцарској, Сирији, Италији, Јужној Кореји, Француској, Мађарској, Португалији, Канади, ...
Члан је уметничких и стручних организација: УЛУСа од 1999; Графичког колектива, од 1999; Клуба ликовних уметника „Паја Јовановић“ Вршац од 1999; СУЛУВа од 2018.
Графички радови Анице Радошевић Бабић налазе се у колекцијама домаћих и иностраних установа културе, у графичкој збирци Музеја Војводине, колекцији ликовних дела Филозофског факултета, Универзитета у Новом Саду, колекцији графичких дела Галерије Графички колектив у Београду, колекцији ликовних дела Културног центра града Вршца, Колекцији радова на папиру Галерије савремене ликовне уметности у Нишу.
Руководилац је домаћих и координатор више међународних уметничких студентских пројеката.
Од 2014. редовни је професор на Катедри за графику Академије уметности у
Новом Саду.
https://youtu.be/Sc_6G3oKBH4
Нетрулежност / Incorruptibility
Јелена Китић
Нетрулежност / Incorruptibility
Салон 77, 20. април - 7. мај 2023
Кроз свој уметнички рад Јелена Китић спроводи једну врсту визуелног истраживања, али и личне потраге за праузором. Након дугорочног испитивања различитих религијских категорија, њен рецентни рад је усмерен на појам нетрулежности (incorruptibility), као изузетне материјалне постојаности, али и као супротности друштвено-моралне ерозије. Како запажа историчарка уметности Јулија Башић, „ она тумачи симболичке радње и њене трансформације, бележећи њихове корелације. Она сагледава обожавања лика, њему приписаног симболизма и све елементе сакралности који се са њим доводе у везу.“.
Поновно откривање сигнала са почетка времена, те заслепљујуће светлости која отискује доботу, мир са светом и људима, лични мир, уједно треба да обасја трасу и унесе свеопшти смисао. Покушај проналажења и посредовања смисла издваја праксу Јелене Китић из оквира домаће контекстуалне уметности, несумљиво наводећи публику на констуктивну анализу тренутка.
Јелена Китић (1975, Ниш) је дипломирала сликарство у класи професора Јована Сивачког, а магистрирала у класи професора Драгана Јовановића, на Факултету ликовних уметности у Београду. Доцент је за Ужу уметничку област – Уметнички предмети Цртање и Сликање на Департману за ликовне уметности Факултета уметности у Нишу. Реализовала је девет самосталних изложби.
https://youtu.be/zs7IxQhFrdg
“МАНУСКРИПТ“ - Биљане Јанковић
Биљана Јанковић је рођена у Нишу (1974). Дипломирала (2001) на Факултету Ликовних Уметности Цетиње, Црна Гора, где завршава и Магистарске студије (2005) на сликарском одсеку.
Учествовала је на преко 100 групних излагања у земљи/Београд, Нови сад, Ниш/ и иностранству /Јужноафричка Република; Велика Британија; Француска; Бугарска; Босна и Херцеговина; Црна Гора/
Самостално се представила 7 пута: у Београду/2020./ Котору/2008/, Нишу /Салон 77, 2002 и 2006 и у НКЦ, 2006, / Галерија Клуб академија Ниш/2004./, Галерија студентског културног центра Београд /2002/, Галерија Српског Посланства Цетиње, Црна Гора /2001/
Ради у Уметничкој школи у Нишу од 2005. године.
Бележећи интуитивно попут сеизмографа натписе као неку врсту идеограма или визуелне метафоре Биљана Јанковић на сугестиван начин истражује појаве и стања везане за дневне догађаје комбинујући различите ликовне технике од акрилика, или уља на платну, графике , комбиноване технике, зидних инсталација, колажа до фотографије.
Од 2013. године посвећује се комплексном сликарстком поступку почевши од идеје настанка и порекла древних рукописа која су послужила као повод за ново, визуелно размишљање у коме се стваралачки процес намеће као спонтани изазов.
Значајан део сложеног концепта сачињавају цртежи који настају од једне реченице која се понавља, али увек у новом облику преклапањем или поништавањем претходне отварајући могућности за нова и нова ишчитавања.
Поред тога, различити сегменти серије разликују се по интензитету, градацији, текстури, сугеришући дејство невидљивих сила унутра и споља , дводимензионалног и тродимензионалног.
Анализирајући ритам унутрашњих енергетских промена Биљана Јанковић залази у узвишена медитативна стања у којима се непрекидно понављање формулише као нека врста мантре.
Променом материјала, формата, схема, реченица на вешт, студиозан начин наговештава комуникацију дошавши до општих универзалних прука које попримају димензије безвременог, вечног.
Креирајући уз помоћ различитих меријала тајновите, загонетне системе који поседују сопствене унутрашње вибрације Биљана Јанковић поступно долази до аутентичне просторно-дводимензионалне слике формирајући аутентичан ликовни говор.
Изложба ће бити отворена до 23. априла, сваког дана осим понедељка од 12-17 сати.
https://youtu.be/h4ItuTkgDUY
АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ, КУЋА ЛЕГАТА И
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ ПОЗИВАЈУ ВАС НА АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ
ОЛГА ЈЕВРИЋ – КОМПОЗИЦИЈА И СТРУКТУРА
ЧЕТВРТАК, 23. МАРТ 2023, У 18 ЧАСОВА
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ, НИШ
Аутори: Жаклина Марковић и Дејан Вучетић
Рецензенти: дописни члан САНУ Сава Халугин, проф. др Јасмина Чубрилo
Олга Јеврић – Композиција и структура – назив је изложбе која је у организацији Српске академије наука и уметности, Куће легата и Галерије савремене ликовне уметности Ниш приређена у Павиљону у тврђави у Нишу, након премијерне изложбе одржане у Галерији САНУ прошле године, која је била уприличена поводом значајног јубилеја – стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке.
Публици су овом путујућом изложбом представљена дела из два легата уметнице која су поклоњена Српској академији наука и уметности и Кући легата у Београду у пажљиво селектованом обиму. Више од пет деценија плодоносног стваралаштва Олге Јеврић представљено је делима, која укључују све значајне циклусе и појединачне радове – од Предлога за споменике (1951–1965), који су први смели искорак националне скулптуре изван фигурације ка апстракцији, све до последњих радова у којима су главна преокупација ауторке тактилна својства материјала.
Током трајања изложбе приказани су документарни филмови: Скулптура у свету предмета и пејзажа – Олга Јеврић (сценарио академик Љубомир Симовић, Марко Караџић, режија Марко Караџић) у продукцији Радио Телевизије Србије, Мисли и сећања у продукцији Куће легата и Простор и време у продукцији тадашње РТВ Београд, уз дигиталну презентацију уметничких фотографија које је Олга Јеврић стварала дуги низ година и ротацију скулптура малог формата из Легата Олге Јеврић у САНУ.
Изложба, у оквиру које је представљено око 80 радова насталих у периоду од 1948. до 2001, поред одавања признања делу Олге Јеврић и његовом неоспорном значају у оквиру српске, тадашње југословенске, али и европске уметничке сцене друге половине 20. века, има за циљ и упознавање млађе генерације са опусом наше истакнуте ауторке. Са друге стране, старија публика ће имати прилику да се поново сусретне са препознатљивим апстрактним формама које су је уврстиле у ред најзначајнијих скулпторки 20. века.
Овим поводом, у четвртак, 23. марта, у 18 часова, један од аутора изложбе – Дејан Вучетић, виши кустос Куће легата, одржаће стручно вођење кроз поставку.
Олга Јеврић је рођена у Београду где је завршила одсек за клавир Музичке академије 1946. године, а затим и вајарски одсек Академије ликовних уметности 1948. године.
Излаже на XXIX Бијеналу у Венецији 1958. године, када њено дело бива препознато и истакнуто од стране значајних европских ликовних критичара. Изабрана за дописног члана САНУ 1974. године, 1983. постаје прва и једина жена вајар редовни члан САНУ. Активна у Одељењу ликовне и музичке уметности, она постаје председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и учествује у припреми Ликовне енциклопедије Лексикографског завода Југославије и Мале енциклопедије Просвете као члан редакције.
Опус Олге Јеврић спада у врхунске домете наше и европске модерне уметности друге половине 20. века. Њене визионарске скулптуре су новим материјалима, апстрактном формом и специфичним ликовним језиком трасирале ново поглавље југословенске скулптуре, истовремено остајући јединствена појава на нашем поднебљу. Збирка коју је уметница завештала Српској академији наука и уметности добила је 2015. године статус културног добра од националног значаја, док бројна инострана излагања и уврштење њених скулптура у значајне светске уметничке колекције, попут колекције Музеја Израела у Јерусалиму, Националне галерије у Берлину и Тејт Модерн (Tate Modern) у Лондону, потврђују да дело Олге Јеврић превазилази националне оквире.
Изложба ће бити отворена до 1. априла.
Ликовни уметници Ниша 2023
Ликовни уметници Ниша једна је од традиционалних изложби, Галерија је приређује од свог оснивања са намером да представи ликовну сцену и актуелно стваралаштво аутора нашег града.
Први пут приређена је 9. јануара 1973. године у Уметничком павиљону као ревијална изложба која је презентовала текуће стваралаштво уметника нашег града. Била је резултат заједничке тежње Галерије да афирмише локалну ликовну сцену, подстакне излагачку активност и временом оформи Збирку дела нишких аутора и Друштва ликовних уметника Ниша, које је окупљало сликаре, графичаре, вајаре, значајне актере тадашњег културног живота града.
Током прве три деценије, установљена као једна од традиционалних, организована је сваке године уз повремене промене назива - Мајска изложба, јер се одржавала током маја, затим Видовданска изложба, сходно општој друштвеној клими, касније као Пролећна изложба ликовних уметника Ниша. Седамдесетих и осамдесетих година додељиване су награде и дела са изложбе су откупљивана, што је уз поклоне аутора и манифестације у организацији ГСЛУ попут Ликовне колоније Сићево и Графичке радионице допринело формирању и богаћењу Збирке дела ликовних уметника Ниша, која данас броји око четири стотине радова.
Почетком двехиљадитих изложба је добила бијенални карактер, а последњих година реализује се тријенално уз селекцију радова. Уз приметно повећање броја излагача током деценија, отворена је за учешће и омогућава активним ликовним ствараоцима, различитих генерација, медијских, стилских и опредељења у ликовном исказу, слободних у избору тема и мотива, да конкуришу новијом продукцијом радова и буду уврштени у поставку.
Изложба Ликовни уметници Ниша 2023 обухвата радове 56-оро аутора различитих генерација, од сасвим младих који тек ступају на сцену, ликовно оформљених уметника средње генерације до већ афирмисаних стваралаца богатих каријера. Поред дела из области сликарства, вајарства, графике, дигиталне штампе, колажа, цртежа, акварела, на поставци су заступљена и дела других не класичних приказа уметничког третирања. Посебном и различитом од досадашњих ову изложбу управо чини разноврсност техника и материјала којима су уметници експериментисали и истраживали, изражавајући сопствене наративе, тренутна промишљања и приступ у ликовном изразу.
Вишедеценијски континуитет у представљању и праћењу рада стваралаца овог поднебља, значајан за сагледавање индивидуалног развоја и кретања сцене у целини, дозвољава констатацију да је изложба Ликовни уметници Ниша 2023 потврда богатства и разноликости сцене нашег града, који захваљујући Факултету уметности, Уметничкој школи и Галерији СЛУ, која настоји да подстакне излагачку активност, сваке године изнедри значајан број младих стваралаца.
Изложба ће бити отворена до 23. априла, сваког радног дана од 12-18, суботом од 10-15 сати.
https://youtu.be/DwtGFfoqWEo
Ликовна колонија Власина – избор из фонда Лесковачког културног центра
Ликовна колонија „Власина“ ове године обележава педесет година трајања. Првих десетак година одржавала се под називом „Копашница“ у истоименом селу надомак Лесковца а под покровитељствном Фонда за младе таленте дневног листа „Борба“ и Културно просветне заједнице Лесковца. Од средине осамдесетих година XX века колонија се одржава на Власинском језеру а бригу о њеној организацији преузима Дом културе односно данас Лесковачки културни центар. Захваљујући Колонији ова установа има фонд уметничких дела који броји више од 700 инвентарних јединица и значајни је део лесковачке ликовне баштине.
Колонија је од оснивања посебно била привржена уметницима млађе генерације са простора бивше Југославије. Касније поред младих позивају се и афирмисани уметници из Лесковца, Београда и многих места јужне Србије и са Косова и Метохије ( из Ниша, Врања, Прокупља, Приштине, Косовске Митровице...). Последњих година селектор колоније је др уметности Нина Тодоровић.
Сам природни амбијент са планинским венцима, језером и бројним изворима био је инспиративан за већину уметника који су то манифестовали директно сликама пејзажа или индиректно кроз колорит, потез или појединачан мотив на својим делима. Будући да колонија траје пет деценија кроз дела из њеног фонда могу се пратити вишеслојна кретања у нашем сликарству са низом стилова и израза који се глобално темеље на експресивној фигурацији, различитим видовима асоцијативне или геометријске апстракције до новог концепта слике.
Поред уметника различитих генерација из Лесковца ( Јован Поповић, Гмитар Обрадовић, Драгољуб Станковић Чиви, Ђорђе Васић, Зоран Круљ, Петар Спасић, Иван Миленковић ...) на изложби су заступљена и дела Велизара Крстића, Миодрага Нагорног, Здравка Мандића, Зорана Фуруновића, Ђура Радоњића, Зорана Јовановића Добротина, Зорана Петрушијевића, Нине Тодоровић и других.
Изложба ће трајати до 19. марта.
https://www.youtube.com/watch?v=ztgs-b2aMpk
ОЛГА ЈЕВРИЋ – КОМПОЗИЦИЈА И СТРУКТУРА
Олга Јеврић – Композиција и структура – назив је изложбе која ће у организацији Српске академије наука и уметности, Куће легата и Галерије савремене ликовне уметности Ниш бити приређена у Павиљону у Тврђави у Нишу, након премијерне изложбе одржане у Галерији САНУ прошле године, која је била уприличена поводом значајног јубилеја – стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке.
Олга Јеврић је рођена у Београду где је завршила одсек за клавир Музичке академије 1946. године, а затим и вајарски одсек Академије ликовних уметности 1948. године. Излаже на XXIX Бијеналу у Венецији 1958. године, када њено дело бива препознато и истакнуто од стране значајних европских ликовних критичара. Изабрана за дописног члана САНУ 1974. године, 1983. постаје прва и једина жена вајар редовни члан САНУ. Активна у Одељењу ликовне и музичке уметности, она постаје председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и учествује у припреми Ликовне енциклопедије Лексикографског завода Југославије и Мале енциклопедије Просвете као члан редакције.
Опус Олге Јеврић спада у врхунске домете наше и европске модерне уметности друге половине 20. века. Њене визионарске скулптуре су новим материјалима, апстрактном формом и специфичним ликовним језиком трасирале ново поглавље југословенске скулптуре, истовремено остајући јединствена појава на нашем поднебљу. Збирка коју је уметница завештала Српској академији наука и уметности добила је 2015. године статус културног добра од националног значаја, док бројна инострана излагања и уврштење њених скулптура у значајне светске уметничке колекције, попут колекције Музеја Израела у Јерусалиму, Националне галерије у Берлину и Tate Modern у Лондону, потврђују да дело Олге Јеврић превазилази националне оквире.
Публици ће овом путујућом изложбом бити представљена дела из два легата уметнице која су поклоњена Српској академији наука и уметности и Кући легата у Београду у пажљиво селектованом обиму. Више од пет деценија плодоносног стваралаштва Олге Јеврић биће представљено делима, која укључују све значајне циклусе и појединачне радове – од Предлога за споменике (1951–1965), који су први смели искорак националне скулптуре изван фигурације ка апстракцији, све до последњих радова у којима су главна преокупација ауторке тактилна својства материјала.
Током трајања изложбе биће приказивани документарни филмови: Скулптура у свету предмета и пејзажа – Олга Јеврић (сценарио академик Љубомир Симовић, Марко Караџић, режија Марко Караџић) у продукцији Радио Телевизије Србије, Мисли и сећања у продукцији Куће легата и Простор и време у продукцији тадашње РТВ Београд, уз дигиталну презентацију уметничких фотографија које је Олга Јеврић стварала дуги низ година и ротацију скулптура малог формата из Легата Олге Јеврић у САНУ.
Изложба, у оквиру које ће бити представљено око 80 радова насталих у периоду од 1948. до 2001, поред одавања признања делу Олге Јеврић и његовом неоспорном значају у оквиру српске, тадашње југословенске, али и европске уметничке сцене друге половине 20. века, има за циљ и упознавање млађе генерације са опусом наше истакнуте ауторке. Са друге стране, старија публика ће имати прилику да се поново сусретне са препознатљивим апстрактним формама које су је уврстиле у ред најзначајнијих скулпторки 20. века.
Након излагања у Павиљону у Тврђави у Нишу, изложба ће бити представљена публици у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Музеју Тера у Кикинди и Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку.
Трајање изложбе: 21. фебруар – 1. април 2023.
Аутори: Жаклина Марковић и Дејан Вучетић
Рецензенти: дописни члан САНУ Сава Халугин, проф. др Јасмина Чубрилo
Покровитељи пројекта су Министарство културе Републике Србије, Секретаријат за културу Града Београда и Град Ниш.
https://youtu.be/QUKGp43xurw
ЛИКОВНИ УМЕТНИЦИ НИША
Поштовани,
Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш
припрема изложбу
„ЛИКОВНИ УМЕТНИЦИ НИША“.
Изложба ће бити реализована у Официрском дому у Нишу,
од 21. 3. до 23. 4. 2023. године.
Право учешћа имају академски уметници из Ниша, радовима насталим у последњих пет година. Изложба ће бити жирирана.
Радови се предају у канцеларијама Галерије СЛУ Ниш до 28. 2. 2023. године.
Уз радове треба приложити кратку биографију, контакт телефон и интернет адресу, као и податке о делу.
СПИСАК УЧЕСНИКА КОЈИ СУ ПРОШЛИ ЖИРИРАЊЕ:
1. Алексић Паулина (1999, Зајечар)
2. Анђелковић Мирјана (1948, Београд)
3. Башић Братислав (1962, Ниш)
4. Бујић Лидија (1970, Ниш)
5. Видојковић Милан (1980, Ниш)
6. Девић Александар (1954, Београд)
7. Димитријевић Данијела (1989, Ниш)
8. Ђорђевић Катарина (1966, Ниш)
9. Ђорђевић Миленковић Олга (1985, Ниш)
10. Ердељановић Цурк Славица (1954, Ниш)
11. Живић Бојан (1962, Ниш)
12. Живић Мина ( 1997, Ниш)
13. Живковић Марина (1966, Ниш)
14. Живковић Мирослав (1972, Ниш)
15. Јанковић Биљана (1974, Ниш)
16. Јовановић Крстић Биљана (1980, Врање)
17. Јовановић Кристина (1998, Ниш)
18. Кандолф Борис (1959,Ниш)
19. Китић Јелена (1975, Ниш)
20. Китић Стеван (1980, Ниш)
21. Костић Палански Звонимир (1948, Бела Паланка)
22. Костић Зоран (1963, Ниш)
23. Марковић Никола (1976)
24. Миланов Никола (1995, Ниш)
25. Миленковић Иван (1988, Лесковац)
26. Милојевић Звонко (1965, Ниш)
27. Митић Горан (1989, Ниш)
28. Мујчић Анђела (1981, Ниш)
29. Николов Бранко (1956, Димитровград)
30. Павићевић Александар (1950, Скопље)
31. Пејчић Марта (1999, Ниш)
32. Пенков Милован (1963, Рађени)
33. Поповић Сара (1997, Ниш)
34. Радојковић Слободан (1967, Ниш)
35. Радоњић Ђуро (1949, Алексинац)
36. Ранђеловић Владан (1975, Ниш)
37. Ристић Владица (1981, Немачка)
38. Ристић Дејан (1994, Лесковац)
39. Савић Ивана (1974, Ниш)
40. Стаменковић Наталија (1999, Ниш)
41. Станковић Владимир (1969, Ниш)
42. Станковић Драган (1953, Ниш)
43. Станковић Ивана (1973, Ниш)
44. Станојевић Наташа (1987, Јагодина)
45. Станојевић Радован (1974, Ниш)
46. Стефановић Дарко (1999, Лесковац)
47. Стојановић Александра (1999, Сурдулица)
48. Стојановић Сара (1999, Ниш)
49. Стојков Горана (1993, Ниш)
50. Трајковић Попивода Јелена (1980, Краљево)
51. Узелац Лидија (1961, Травник)
52. Фелкер Иван (1950)
53. Цвејић Марија (1986, Приштина)
54. Цветковић Миомир (1948, Лесковац)
55. Цурк Марија (1995, Ниш)
56. Цурк Франц (1949, Љубљана)
НИШКИ ЦРТЕЖ
НИШКИ ЦРТЕЖ је као ревијални тип изложбе од 1991. године организован на иницијативу уметника из Ниша чинећи скроман пресек стваралаштва у медију цртежа локалне заједнице тако да се у првој излагачкој деценији укупан број учесника се сводио на нешто више од стотину учесника.
Међутим, током времена дошло је до организационих промена тако да НИШКИ ЦРТЕЖ постепено прераста у традиционалну манифестацију конкурсног типа у којој учествују ликовни ствараоци не само из Ниша и околине, него из ширег окружења изазваши велико интересовање уметника.
Поред тога, организатор изложбе (Галеија СЛУ) од 2000. године након трогодишње паузе утврђује концепцијске одреднице засноване на постављању одређеног проблема у намери да уметнике подстакне да одреагују разноврсним ликовним исказима чинећи изложбу садржајнијом и узбудљивијом.
Поред нишких уметника који су учествовали сваке године на изложби већ више од две деценије евидентно је све веће интересовање уметника из целе наше земље и региона тако да је до сада на изложбама НИШКОГ ЦРТЕЖА учествовало преко хиљаду учесника. Ове године интересовање уметника је било на завидном нивоу тако да је од пристиглих 138 радова Жири одабрао 112 радова.
Негујући цртеж као основну, самосталну ликовну дисциплину Галерија СЛУ не само да обогаћује свој годишњи програм, него пружа на увид ликовној и широј јавности целу скалу промена у поимању цртежа као медија током протеклог времена све до актуелних уметничких пракси укључујући се у токове савремених визуелних тенденција.
Овогодишњи уметнички пројекат НИШКОГ ЦРТЕЖА се бави појмом изолације или неких НОВИХ ПРОСТОРА у теоријском и емпиријском контексту настојећи да мапира мноштво потенцијалних значења.
Целокупан концепт је заснован на редефинисању уобичајених, познатих простора и креирању нових, тајновитих места у којима се преплићу фантастика и стварност. Фокусирајући се на места изван понуђених истина и лицемерја нашег доба уметник најпре позиционира низ проблема савременог друштва на глобалном нивоу, а потом сугерише нове идеје отварајући иновативне путеве за разумевање нове стварности. Кроз могућности сагледавања другачијег, слободнијег, стварног или имагинарног места отварају се нове могућности ослобађања визуелне перцепције.
Укрштањем, прожимањем познатог и непознатог, у процесу откривања нових простора уметник достиже аутентичне, ванвременске садржаје. Односи између простора и времена се доводе у контакт формирајући вишедимензионалани универзум.
У савременој уметничкој пракси се формирање нових простора најчешће разуме као производ или нови облик комуникације у процесу стварања отвореног уметничког дела.
У истом контексту је важан, теоријски рад једног од најпознатијих мислиоца XX века Мишела Фукоа, посебно текст “Друго место”, као расправа о хетерогеним просторима наше свести, где се хетеротопије појављују као простор:„Простор у коме живимо, који нас извлачи из нас самих, у којем долази до ерозије наших живота, нашег времена и наше историје, простор који нас мучи и троши, такође је, сам по себи, хетероген простор” (Foucault 1967: 16.3).
https://youtu.be/kntxjiKFzyg