ИЗЛОЖБА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНИКА И ДИЗАЈНЕРА РЕГИОНА НИШ

После паузе дуге пет година Галерија савремене ликовне уметности наставља традицију дугу више од четири деценије организујући изложбу примењених уметника и дизајнера нишког региона. Претрпевши тешке друштвено -економске промене, а сада и кризу изазвану пандемијом Corona вируса примењена уметност је можда више него друге области ликовних уметности ипак пронашла могућност опстанка, а примењени уметници и дизајнери велику способност прилагођавања.

Почевши најпре као Друштво УЛУПУДС-а региона Ниш пре више од четири деценије Удружење је приређивало годишње изложбе, организовало састанке и имало свој Статут и Правилник. Током низа година примењени уметници из овог Удружења су низали запажене резултате освајајући бројне престижне награде на републичким и светским сајмовима. Почетком деведесетих због опште друштвено-политичке ситуације у земљи и рад Удружења се полако гасио, да би поново почео да се буди у новом Миленијуму, али у потпуно измењеним околностима. Наиме, изложба је ранијих година била организована искључиво за чланове УЛУПУДС-а, док се временом није проширила и на уметнике који то нису, а баве се примењеном уметношћу и дизајном. Током година све више младих уметника активно учествује у свим сегментима примењених уметности чему је свакако допринело отварање Департмана за примењену уметност на Факултету уметности у Нишу (2002), као и низ приватних Факултета са одсеком за примењену уметност. Млађе генерације донеле су нове идеје и нова иновативна решења укључивши се у токове савремених излагачких пракси.

На овогодишњој изложби је представљено 50 уметника у готово свим областима примењене уметности: сликарство, фотографија, графика, вајарство, илустрација, текстил, мозаик, зидно сликарство, видео рад, конзервација и рестаурација, дизајн ентеријера па све до најзаступљенијег графичког дизајна.

Галерија СЛУ је као организатор овогодишњом селекцијом радова представила импозантан приказ комплексне, актуелне продукције примењене уметности нишког региона.

 

https://youtu.be/r-K8iwTebg0

---

by Nebojsa

Нишки цртеж: Перспективе

Тридесет је година од одржавања прве нишке изложбе цртежа, што представља добар повод за осврт на оснивање и каснији континуитет ове традиционалне годишње изложбе у програму рада Галерије савремене ликовне уметности. Залагањем уметника и радника у култури града, изложба Нишки цртеж установљена је 1991. године. Са жељом да се поспеши активно излагање и продукција цртежа, организатор је на овој првој изложби представио педесетак дела двадесет и четворо уметника, чланова УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Постављена без тематских и стилских ограничења, пружила је веродостојан преглед стваралаштва локалне уметничке заједнице у овој дисциплини. Кроз првих шест годишњих одржавања изложбе, цртеже је на увид јавности дао педесет и један излагач.

Након трогодишње паузе у одржавању, изложба 2000. године доноси промене: национални карактер манифестације и постављање концепта, односно проблема пред уметнике. Драган Перић, председник Друштва ликовних уметника Ниша задао је формат 100 х 32 cm, а томе је одговорило двадесет и троје уметника. Уследиле су теме Крст (2001), Маргина – простор имагинарног (2002), Портрет (2003), Сан (2004), Покрет-преокрет (2006), Изван граница (2007), Толеранција (2008), Комуникација (2009), Нови медији (2010), Реминисценције (2011), Идентитети (2012), Деструкција (2013), Принцип (2014), велики формат B1+ (2015), Рекапитулација (2016), Pro & contra (2017), Интеграција (2018), Граница (2019) и Свакодневица (2020).

У овом периоду два пута начињен је изузетак од праксе конкурса за учешће на изложби, и то 2003. када је у селекцији Бориса Кандолфа излагало деветоро референтних домаћих уметника и 2016. године, када се позиву установе одазвало педесет осморо аутора. Овога пута избор је сачињен по математичком кључу и чинили су га цртежи стваралаца који су својим континуираним излагањем омогућили трајање и значај манифестације.

Укупно до сада, укључујући и ово одржавање, изложба Нишки цртеж бележи укупно 1535 наступа уметника, некада и са више радова. Тиме је ова изложба најобимнија годишња смотра цртежа у Србији. Учешћа у њеним одржавањима узели су значајни протагонисти домаће ликовне сцене, а пажњу стручне и шире јавности задобио је велики број младих уметника. Излагач са највећим бројем наступа је проф. Братислав Башић, са чак двадесет три учешћа. Податак да је у последњих пет година било осамдесет и три дебитанта сведочи о ненарушеној виталности ове изложбе.

Наслов овогодишње изложбе је Перспективе. Настојећи да вреднује разноврсност мишљења теме, сагласно визуелности, комисија је од приспела сто четири, за излагање изабрала шездесет и два уметничка рада.

Мали је број цртежа којима се непатворено функционализује простор (Невена Костић), конструктивно ревидира (Владица Ристић) или сегментирају визуре урбаног окружења (Јована Радојичић). Свакако, сугестија волумена објекта или дубине сцене присутни су у појединим радовима, али преовлађују квалификације друштвеног тренутка, као полазиште проматрања могућих импликација у будућности. Дакле, далеко је више радова којима се бави домаћом социо-политичком збиљом (Ивана Савић, Горан Митић...), глобалним рефлексијама (Братислав Башић) или појавама које су условљене убзаним технолошким развитком (Ана Цвејић, Анђела Леловић, Маја Маљевић, Иван Миленковић...), пандемијском свакодневицом (Јован Спасић) или надзором и контролом над грађанима (Никола Марковић)...

Помањкање историјског поретка (Дуња Станојевић) или суноврат система вредности (Антеа Аризановић) конкретизовано је појединим радовима, или се напротив, текућим процесима даје карактер универзалности, све иако је реч о цикличној ескалацији, некада, хаотичних дешавања (Драгана Б. Стевановић) или вери у промисао апсолута (Елизабета Маторкић Бисенић). Овим се начиње круг оних цртежа којима се метафизички промишља (Драгана Пајковић Додиг, Борис Кандолф, Станиша Радојловић) или слави зачудност (Данијела Фулгоси, Јелена Ђукановић). Перспективе су понудиле основа за графикон животних циклуса (Франц Цурк), поглед на његово протицање (Жељка Момиров) и на крају коначност (Зоран Д. Костић).

Пред негативним појавама или стањем међуљудских односа, један број радова понудио је механизме отклона, била то процесуалност (Магда Радојловић), мимикрија (Бојан Оташевић) или комфор самоизолације (Радован Станојевић)...

Куда као појединци или као друштво идемо може да се назре одгонетањем одговора на то ко смо ми, заправо. На бази овог питања одређени број цртежа нуди представу о дисперзивности утицаја којима смо изложени (Никола Велицки, Драган Хајровић, Владимир Милановић...). На крају, тим полазиштем можда се и највише доприноси погледу у напред.

Овогодишње издање Нишког цртеж афирмише идејни, стилски и медијски плурализам, као концепцијски кредо ове манифестације. Иако показују велику аутореферентност, заступљени радови уметника теми прилажу конструктивне одговоре, а тиме доприносе ишчитавању тренутка и времена које следи. Како се искази на регистру крећу од слутње, скепсе, преко забринутости до страха, док друга линија размишљања ситуацију поставља у раван ширих процеса, тако је њихова улога друштвеног коректива неоспорна. Било да су проблематизоване негативне или девијантне праксе или феномени, било да су њихови одјеци подвргнути критичкој провери, жели се комуницирати са јавном свести и тежи се јавном одговору. То, са друге стране, може бити потврда да задатак који је био пред уметницима има своје оправдање, као уосталом и сама дугогодишња концепција изложбе Нишки цртеж.

https://youtu.be/OvIe32raMLU

---

by Nebojsa

НИШКИ САЛОН 12/2

НИШКИ САЛОН 12/2

ОФИЦИРСКИ ДОМ

23. новембар - 20. децембар 2021.

 

Изложба која носи назив НИШКИ САЛОН 12/2, установљена пре шест година , сада већ представља традиционалну манифестацију у организацији Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Концепт изложбе је да изабрана два селектора одређују тему свог ауторског пројекта, тако да изложба представља дијалог, размену различитих мишљења и ставова селектора кроз одговоре изложених дела уметника.

Овогодишњи селектори су:

Јулка Маринковић историчар уметности и музејски саветник из Чачка.Од 1994. године ради у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“. У оквиру далетности Галерије активно се бави изложбеном делатношћу, питањима и активностима везаним за уметнички фонд, употпуњавању и обради збирки, као и њиховом промовисању и презентовању у другим градовима и срединама. Аутор је и кустос циклуса изложби о савременој графици, аутор пројекта и библиографских издања „Уметничка књига Дис“, кустос и координатор Меморијала „Надежде Петровић“, као и многобројних изложби на којима се презентује и промовише савремена визуелна уметност у Србији и околини.Члан је стручног тима у регионалном уметничком пројекту „Препознавање“од његовог оснивања 2004. године.Члан је Националне секције AICA за Србију од 2006. Објављује текстове, приказе, у каталозима, монографским публикацијама, стручним часописима. Учесник је у раду многих програмских комисија, организационих одбора, ликовних колонија и галерија, као и селектор и члан жирија значајних уметничких манифестација.

и Ђуро Радоњић редовни професор из Ниша. Студирао је и магистрирао сликарство на ФЛУ у Београду у класи професора Љубице Цуце Сокић и Раденка Мишевића.Члан је УЛУСа од 1975. године. Упоредо са ликовним стваралаштвом бави се и педагошким радом почев од Уметничке школе у Нишу, Архитектонско – грађевинском факултету у Нишу и Факултету уметности у Нишу. Учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству (Париз, Луцерн, Рајнх, Велико Трново, Софија, Пловдив, Балчик, Бургас, Солин, Торонто, Велес), самостално излагао више пута у Београду, Нишу, Алексинцу, Лесковцу, Крагујевцу, Манастиру Прохор Пчински, Врању, Прокупљу, Бору, Пироту, Гаџином Хану, Смедеревској Паланци, Бадену, Великом Трнову. Добитник је неколико награда за професионални рад: 1976. Београд, Специјална награда за сликарство Петар Лубарда, 1984. Ниш, Друга награда Уметничке колоније Сићево, 1985. Београд, Награда Југоекспорта на Октобарском салону, 1990. Ниш, Награда СИЗ-а културе за изузетан допринос у култури у 1989. години; 1993. Ниш, Откупна награда Classic Фабрике дувана Ниш, 1994. Ниш; Награда КПЗ за изузетна достигнућа у култури за 1993. годину; 2004. Пирот, Похвала као знак нарочитог признања колега учесника IV Видовданског салона; 2010. Ниш, Мали печат, Награда Нишког графичког круга, на Изложби мале графике.

Јулка Маринковић каже : „Уметници који су одабрани за овогодишње издање Нишког салона убрају се у ред веома значајних актера савремене визуелне уметности и теорије уметности код нас. Стваралачке разлоге и концепте своје уметности они црпу из критичког сагледавања, промишљања и, превасходно, осећања савременог света и савремености, као поетско изражавање унутрашњих истина које ту савременост обликују. Изложена дела, као израз осећања тих истина, одају утисак тишине (основног предуслова за размишљање), мировања, непокретности, празнине и понирања у дубине смисла данашњег отуђеног и поствареног света, света несигурности, неизвесности и пољуљаних вредности (у првом реду хуманистичких и естетских). Атмосфера у њима делује напето и згуснуто, јер испод наизглед мирне површине естетског привида кључа мноштво значења, метафоричких порука и симбола.“ Избор уметника је: Марија Драгојловић, Јован Чекић, Иван Шијак, Катарина Алемпијевић, Љиљана Шуљеварић, Милан Недељковић.

Ђуро Радоњић за избор својих уметника каже: „Сама чињеница да ми је поверена улога селектора ове већ угледне изложбе, не само у оквирима нишког културног миљеа, већ и шире, наводи ме на размишљање о томе како је конципирати? Чињеница је да су кроз нишке галерије у задњим деценијама презентована дела, старих, модерних и најактуелнијих ликовних уметника, па стога мислим да моја пажња може бити усмерена на ствараоце са југа Србије, који су осим личног дара имали школовање у нишкој Уметничкој школи а надградњу на Факултету уметности у Србији. Тиме се ствара основа да стручни људи почну са озбиљнијим истраживањем ликовне сцене изван метрополе. Определио сам се, после великих дилема, за следеће ствараоце: Катарину Ђорђевић, сликарку са озбиљним пређеним уметничким путем и педагошким искуством, Ивану Станковић, која се превасходно бави графиком, сликарку Радмилу Матејевић из Алексинца, Милана Велиновића из Врања, њему генерациски блиског Александра Милановића из Ниша и најмлађег међу њима, Јована Спасића из Власотинца. Њихов заједнички именитељ је неоспорни таленат, сензибилитет јужњака са индивидуалним карактеристикама и заједничка склоност ка истраживању и експерименту на путу остваривања личног става.“

Традиционално, биће додељена награда Нишког салона 12/2 о којој ће одлучивати посебно именован, трочлани жири.

Кустос изложбе Соња Вукашиновић.

Посетиоци су дужни да поштују превентивне епидемиолошке мере.

 

https://youtu.be/tK2_dvSQXJ4

 

---

by Nebojsa