У уторак, 10. маја 2022. године у Галерији Официрски Дом са почетком у 12 сати, биће одржана промоција монографије „Драган Костић“

 

О књизи ће поред аутора Соње Вукашиновић, говорити историчар уметности, Наташа Дрча  и историчар уметности Милица Тодоровић.

Књига је издата 2020. године, издавач је Галерија савремене ликовне уметности Ниш. Књига је обима 167 страна и тако је конципирана да садржи  15 поглавља:

Живот и ангажовање (1933-2016),Сликарство, Рани период – Енформел (1958-1975), Средњи период – Лирска апстракција (1971-1989), Касни период- Постмодерна ((1989-2016), Портрети, Пејзажи, Мртва природа, Имагинарни предели, Уместо Закључка, Репродукције у боји, Песници о сликару, Каталог дела, Биографија, Поговор Зоран Костић. Графичко обликовање монографије потписује Магда Радојловић, дипломиради графички дизајнер. Рецензију за књигу писала Милица Тодоровић, музејски саветник.

Драган Костић (1933-2016)  је од дипломирања 1960. године на Академији ликовних уметности у Београду па до своје смрти 2016. живео и стварао у Нишу оставивши дубок траг у историји града несебичним залагањем око оснивања Ликовне колоније Сићево, Галерије савремене ликовне уметности Ниш, проширења и вођења Уметничке школе као њен дугогодишњи директор као и оснивања Факултета уметности у Нишу.

За живота је организовао шест самосталних изложби у земљи и иностранству, учествовао на многим значајним колективним изложбама на простору бивше Југославије  и иностранства, добитник је шест награда за допринос у сликарству и култури града.

Током свог уметничког пута претежно је био концентрисан на сликарство, дотицао се и цртежа као самосталне дисциплине, графике па чак и керамике. Немогуће је утврдити тачан број насталих радова. Трнутно евидентирана његова заоставштина броји преко 100 завршених слика и мањи број цртежа у атељеу покојног Костића, један одређени број је отуђен, а известан нестао након обијања његовог атељеа 2014. год. Такође, његова дела  се налазе у установама културе у Нишу,  Народном музеју, Галерији савремене ликовне уметности Ниш, приватним и државним фирмама и колекцијама у земљи и иностранству. Годинама и деценијама је стварао из личног задовољства не придајући значај личној промоцији. Мали број ликовних критичара је писало о њему и та документација обично није сачувана. Текстови који су пронађени од 1960. до његове смрти потврђују наше запажање колико је био скроман у интерпретацији личног стваралаштва а потенцирана уметност и културна дешавања средине за коју се залагао.