БЛОК - ТИПОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ У МОНТАЖНОМ СИСТЕМУ
Изложба под називом БЛОК - ТИПОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ У МОНТАЖНОМ СИСТЕМУ мр Сање Девић и др Биљане Станковић, графичких дизајнерки је продукт заједничке сарадње ауторки које остају доследне сопственим изразима и личним трагањима, обједињујући их у једну складну међусобно усаглашену целину. Сања Девић и Биљана Станковић су уметнице које су у потпуности посвећене графичком дизајну као једној од најдинамичнијих уметничких пракси заузимајући високе професионалне стандарде. У складу са најновијим савременим тенденцијама Сања Девић и Биљана Станковић остварују визуелну комуникацију користећи чудесни ликовни језик светлосно-типографске инсталације. Користећи слику, графику,текст и светлосне ефекте зналачки креирају причу или поруку у тренутку при чему посетиоци постају интегрални део поставке.
Сања Девић (1980), дипломирала је на Факултету уметности у Нишу, на одсеку за графички дизајн. Постдипломске магистарске студије завршила је на Факултету ликовних умјетности Цетиње, студијски програм - графички дизајн. Током професионалног рада, реализовала је велики број пројеката за клијенте широм света у свим областима графичког дизајна (САД, Канада, Велика Британија, Данска, Тајланд, Швајцарска, Сингапур, Француска, Мексико, Норвешка, Аустрија, Хрватска). Нјена излагачка делатност броји осамнаест самосталних изложби и преко шездесет групних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више награда за радове из домена примењене уметности. Њени радови објављивани су у књигама и часописима у земљи и иностранству. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС-а). Више пута је била члан жирија уметничких такмичења. Запослена је на Факултету уметности у Нишу на Департману за примењене уметности. Предаје предмете Просторна графика и Илустрација.
Биљана Станковић (1974), дипломирала на Факултету уметности у Приштини, одсек графички дизајн, где је и магистрирала из области Писмо са типографијом. Докторирала 2020.године н ФПУ у Београду –одсек примењене уметности и дизајна. До сад је одржала четрнаест самосталних и преко шездесет колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више награда из области писма. Бави с калиграфијом и пројектовањем туипографског писма.Запослена је на Факултету уметности у Нишу на Департману за примењене уметности. Предаје предмете Писмо и Типографија.
Кустос изложбе Радмила Костић, музејски саветник.
Изложба ће бити отворена у САЛОНУ 77 у нишкој тврђави до 3. маја .
DE PROFUNDIS: посвете Георгу Траклу
Поштовани,
Галерија савремене ликовне уметности Ниш, Огранак САНУ у Нишу, Народна библиотека „Раде Драинац” Прокупље и Scero Print – издаваштво, имају част да Вас позову на представљање књиге DE PROFUNDIS: посвете Георгу Траклу, групе аутора: Тракл, Палански, Младеновић, Јевтић, Прошић, Коцић, Вајкселбаум, Мишић, у петак, 15. априла 2022. године, у 12:00 сати, у изложбеном простору Галерије савремене ликовне уметности Ниш Салон 77, у нишкој Тврђави.
Говоре: др Горан Максимовић, главни уредник; др Мирјана Бојанић Ћирковић, рецензент; Драган Огњановић, рецензент; др Љубиша Коцић, уметнички критичар; Звонимир Костић Палански, књижевник.
Модератор трибине: Јован Младеновић
Изложба слика са колоније „Сићево“ у Прокупљу
6. априла 2022.
У галерији „Божа Илић“ отворена је изложба слика насталих на ликовној колонији „Сићево“, из два сазива, 2020. и 2021. године, коју ће прокупачки љубитељи сликарства моћи да виде до краја априла.
– Ликовна колонија „Сићево“ наставља традицију Прве југословенске уметничке колоније, чији је оснивач, наша позната сликарка Надежда Петровић. Она је у лето 1905. године у селу Сићеву, надомак Ниша, окупила своје колеге из минхенских дана школовања, претварајаући Сићево у својеврсни балкански Барбизон. Био је то први и једини заједнички рад уметника у Сићеву почетком 20. века, рекао је отварајући изложбу у Прокупљу, историчар уметности Драган Поповић.
У раду ове ликовне колоније 2020. године учествовали су следећи уметници Никола Џафо, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси, Ивана Ивковић, Милан Панић, Наташа Дејановић и Владимир Станковић. Она је, на основу Одлуке кризног штаба града Ниша, због погоршане епидемиолошке ситуације заразне болести Ковид 19, одржана путем он лајн платформе.
Овогодишњи 58. сазив Колоније, сачињавали су Милован Чикић, Драган Мијач Бриле, Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић, Тара Родић, Јован Спасић, Иван Миленковић, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић.
Према речима историчара уметности Радмиле Костић, оно што представља највећу вредност у раду ликовних колонија и што сачињава значајан сегмент њихових постојања, јесте управо заједништво и дружење тих седам до 10 дана, када се размењују ставови, искуства, значајне професионалне информације и стичу пријатељства за цео живот.
-Тако су у Сићеву 2021. године боравили уметници, који су од самог почетка рада Колоније, функционисали као јединствена групација, пуна елана и позитивне енергије, која је, упркос општој неизвесној атмосфери изазваној Ковид епидемијом, показала важност уметничког стваралаштва и повећање видљивости рада, сугеришући неуништиву људску способност да победи тешкоће, нагласила је Радмила Костић.
Један од посетилаца ове изложбе, прокупачки сликар Владан Лабовић, рекао је да је једна оваква изложба веома битан догађај за Топличане и да он често и са великм задовољством у галерију доводи своје ученике.
„Дејство сила“ Мирољуба Стаменковића
У уторак 12. априла у Павиљону у Тврђави, са почетком у 18 сати, је свечано отварање изложбе „Дејство сила“ Мирољуба Стаменковића. Изложба је ретроспективног карактера а чине је скулптуре, рељефи, вајарске мале форме и цртежи.
Мирољуб Стаменковић је рођен у Нишу 1950. године. Дипломирао је 1975. године на Факултету примењених уметности у Београду. Као вајар рестауратор радио је у Народном музеју у Београду до 1991. од тада до пензионисања (2015.) био је запослен на Факултету примењених уметности где је 2001. стекао звање редовног професора на предмету Примењено вајарство. Реализовао је 9 самосталних изложби. Излагао на више од 120 колективних изложби у многим градовима Србије, бивше Југославије и у иностранству (Будимпешта, Лисабон, Фиренца, Стохолм, Солун, Хаг, Халапа...). Дуже од четрдесет година Стаменковић развија индивидуални уметнички опус који подразумева више десетина предмета из области примењеног вајарста (медаље, грбови, ордење, плакете, јубиларни ковани новац...), монументална спомен обележја и скулптуре постављене у јавном простору у Србији, Словенији, Грчкој, Хрватској, Мексику, Републици Српској, бројне скулптуре галеријског формата и вајарске минијатуре.
За свој стваралачки рад Мирољуб Стаменковић је добио бројна званична признања и више од двадесет награда међу којима су и највишa струковнa признањa - Годишња награда УЛУПУДС-а и Златно длето УЛУС-а. Живи и ствара у Београду.
Мирољуб Стаменковић је 1981. године самостално излагао у Нишу, свој први циклус скулптура. Ова изложба, четрдесет година касније, садржи избор дела из целине ликовног опуса а концепцијски је осмишљена тако да публици у родном граду открије нити, везе, развојни пут и релације између датумски и медијски различитих дела.
Опус Мирољуба Стаменковића је пример аутохтоности и кохерентности, развијао се без драстичних преокрета, са неминовним и нужним променама, у дослуху са актуелним истраживањима које су пратиле онтолошку природу скултуре као медија. Централна тема којом се уметник бави је визуелизација различитих врста физичких сила, што сугерише и сам назив изложбе. Обликовни регистар његових најранијих дела усмерен је на предмете који су препознатљиви (пресе, стеге, машине за млевење...) и њихову функцију, односно физичку агресију и процес који производе, попут притискања, гњечења, цурења, развлачења. Необичног мотивског репертоара и тематског оквира ове скулптуре су метафоричног карактера и дозвољавају различита тумачења из позиција ликовне ангажованости а са доминантном алузијом на егзистенцијална питања живота човека затеченог у лавиринту сила и притисака различитих врста. Освешћивање савремене хуманистичко-етичке проблематике још је наглашеније и можда лакше читљивије на делима нарених циклуса ( Серија, Картотека, Пакет ) са доминантним мотивом људског мозга кога уметник представља у различитим стањима (пресован, пакован, залеђен, бројевима означен) и у различитим композиционим склоповима и ситуацијама ( на полицама, у фиокама, на производној траци) стварајући скулптуре-објекте у чијем контексту исчитавамо реакцију на колективно једноумље и манипулације.
Креативни потенцијал и лични етички кодекс Мирољуба Стаменквића нису дозволили да остане апатични пред разарањима, жртвама, урушеним идеалима услед дешавања на нашим просторима током деведесетих година, што је резултирало делом Тектонски покрет које је просторна инсталација са монументалним цртежом по коме су инкомпориране скулптуре ( фрагменти опеке или шупљих грађевинских цигли). Готово је опредмећена ситуација тла, земље по којој ходамо али после неке катаклизматичне непогоде у којој је разорено све што је предано грађено.
Његов последњи циклус (Рез) чине скулптуре, једноставних форми а слојевите градње, са грубом деструкцијом у виду оштрог реза односно механичке силе, чији је продукт дубоки процеп. Пластичне асоцијације и метафорични токови тумачења са упориштима у психологији личности али и у глобалним, планетарним променама, могу се и овде применити.
Са пуно личног сентимента и пажљивости Миодраг Стаменковић се посвећује и малој форми и цртежу. У тематско-идејном и формално-структуралном погледу ова дела су у дослуху са скулптуром. Откривају нам осетљив цртачки рафирман уметника и способност прецизне и сигурне реализације и у минијатурним формама
Доследан личном ауторском свету Стеменковић је развио оригиналан скулпорски израз. Он је стваралац широког спектра интересовања, са постигнутим изузетним резултатима у различитим скулпторским дисциплимана. Данас уз име Мирољуба Стаменковића стоји озбиљан кредибилитет и значајна позиција на нашој скулпторској сцени.
Изложба ће трајати до 8. маја.
Милица Тодоровић
https://youtu.be/Cd5jZlh27Y0
ИЗЛОЖБА ГРАФИКА ИВАНА МИШИЋА
Изложба младог и веома успешног дизајнера и илустратора носи назив DE PROFUNDIS – Посвете Георги Траклу. Спектар његових уметничких интересовања је веома широк, поред дизајна постера, бави се илустрацијом књиге, раду на дизајну савремених апликација дигиталних комуникација у култури. Добитник је преко 30 награда за дизајн плаката и графику. До сада је приредио 10 самосталних изложби и учествовао на великом броју међународних изложби у САДу, Русији, Кини, Пољској, Јужној Кореји, Перуу, Кипру, Украјини, Белорусији, Тајвану, Јамајци, Мексику, Турској, Молдавии, Мађарској, Црној Гори и Србији.
На изложби су заступљене графике инспирисане књигом De Profundis, коју је уметник дизајнирао и илустровао, а чије публиковање се ускоро очекује.
Графике су рађене у техници дигиталног принта, у црно – белој боји, веома експресивно третиране са секвенцама античке грчке скулптуре, одсечених лица попут маске , иза којих се назире лобања од мермера. Своје емоције инспирисане песмом преточене у савремену технику дигиталног принта уметник успева да оживи духовно стање човека у борби за голи живот. Театралност разиграних ратника на неким графикама прелазе у потпуно стање духа, до савршенства уклопљене композиције налик апстрактним сликама. Богата палета валерског коришћења само црне боје додатно појачава уметникову вешту руку у баратању ликовним елементима. Ако се питамо шта је графика данас?, одговор би био графика Ивана Мишића је прави пример. Компијутерско моделовање, кроз индивидуалну ликовну поетику засновану на отвореном стваралачком концепту, истраживању и експериментисању он доследно промовише савремени приступ графичкој уметности. Коришћењем дигиталног записа уместо класичне матрице, он графичком отиску даје потпуно другу димензију.
Повест света – ново поглавље
Повест света – ново поглавље
Вана Урошевић и Зоран Тодовић
Официрски дом
29. март – 21. април 2022
Нишлије ће од уторка 29. марта у 19 сати моћи да посете изложбу „Повест света – ново поглавље“, када ће и бити одржано свечано отварање. Аутори ове изложбе су Вана Урошевић и Зоран Тодовић, који су, упоредо са самосталним уметничким радом, удружени на заједничким пројектима од 2010. године.
Замишљена као јединствена амбијетална целина, изложба садржи тридесетак композиција на свили већег формата, пет група мањих радова и десет меких скулптура од свиле. Према речима самих аутора, рад на овим радовима је на симболикој равни укључивао „један познати циклус холандско-француске таписерије из 16. века (Прича о цару Давиду) и цртеже и гравире из књига о алхемијским мистичним доктринама насталим између 15. и 17. века. Изабрани и преображени ликовни фундус знакова и облика пребацили смо у јединствени ликовни материјал (ручно бојена свила) подвргавајући га интервецијама (цртежи тушем, везени на свиленој основи) као и савременим технолошким поступцима (дигитална штампа).“
Проф. др Никола Шуица у студијском тексту који прати ову изложбу закључује: „Динамизована моћ висећих композиција на свили пружа хијерархијске, емоционалне и сензитивне селидбе у сликовите програмске представе. Дијалошки ликовни програм парадоксалних је исхода: нуди се у целовитим представама, у парафразама, фрагментма и цитатима стварајући сазнајну представљачку тежину.“.
Вана Урошевић је рођена у Скопљу. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду 1984. године. Магистрирала на истом Факултету 1987. године. Студијски је боравила у Паризу 1987. године и специјализирала на Факултету лепих уметности у Венецији 1988. године у класи проф. Бореле. Репрезентовала је Северну Македонију на Венецијанском бијеналу 2003. године.
Излагала је самостално и на групним изложбама у Скопљу, Битољу, Беoграду, Новом Саду, Суботици, Љубљани,Подгорици, Цетињу, Сарајеву, Загребу, Софији, Солуну, Трсту, Женеви, Паризу, Лондону, Хамбургу, Берлину, Бечу, Риму, Талину, Прагу, Њујорку…
Добитница је Награде „Димитар Кондовски” на Зимском салону Друштва ликовних уметника Македоније, 1994. године и Прве награде за интермедијални рад на 9. Међународном бијеналу минијатуре у Горњем Милановцу, 2008.
Чланица ДЛУМ-а. Ради у Националној галерији Македоније у Скопљу.
Зоран Тодовић је рођен 1958. у Горњем Милановцу. Завршио Факултет примењених уметности у Београду у класи проф. Божидара Џмерковића 1983. године. Постдипломске студије завршио 1985. на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Миодрага Рогића. Студијски боравио у Паризу 1991. године
Добитник је више међународних и домаћих награда и признања (Политикина награда, Гран при Варна, Велики печат Графичког колектива, Награда Октобарског салона у Београду…)
Излагао је самостално и на групним изложбама у Београду, Новом Саду, Скопљу, Загребу, Ријеци, Љубљани, Подгорици, Бару, Стокхолму, Ронебију, Ескилстуни, Кракову, Катовицама, Вроцлаву, Фрехену, Берлину, Катањи, Бјели, Кјоту, Вакајами, Осаки, Бопалу, Варни, Буенос Аиресу, Коувину, Вервијеу, Феролу, Ментону, Паризу, Мастрихту, Ђеру, Мишколцу, Банској Бистрици, Солуну, Мартињију, Паризу, Гуанлану, Њујорку…
Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1984. године. Професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду.
Вана Урошевић и Зоран Тодовић су поред самосталних наступа у последњој деценији излагали заједничке уметничке пројекте:
2020. Скопље, Национална галерија: XVIII Зимски салон – Први грех
2019. Њујорк, МЦ галерија: Евокативне силе
2019. Подгорица, Галерија „Центар“
2018. Чачак, Open Book of the Balkan – Dialogue, I love the art of the others
2018. Солун, Aspects of Balkan Photography, For a common narrative
2015. Нови Бановци, Музеј Мацура: Издалека – близу , 1914-1918.
2015. Београд, Галерија Београд: Le cadavre exquis
2014. Солун, Центар за савремену уметност – Хелиос: Le cadavre exquis
Изложба „Повест света – ново поглавље“ Ване Урошевић и Зорана Тодовића биће отворена до 21. априла.
Изложбена сала у Официрском дому ради свим данима, осим недељом, од 10 до 20 сати.
https://www.youtube.com/watch?v=PmmzcoW7mCI
МИЋА ПОПОВИЋ И ЊЕГОВИ САВРЕМЕНИЦИ
Галерија „Чедомир Крстић“ Пирот, изложба „Мића Поповић и његови савременици“, 18. март 2022.
Изложбу чине дела која су избор из колекције Галерије савремене ликовне уметности из Ниша, а поред Миће Поповића, у поставку су укључени радови још двадесетчетворо аутора приличног генерацијског распона. Свако дело понаособ селектовано за ову изложбу репрезент је одређене фазе развоја у индивидуалним опусима сваког аутора излагача.
Реч је о уметницима, као што су Пеђа Милосављевић, Иван Табаковић, Михаило Петров, Павле Васић, Миленко Шербан, Цуца Сокић, који су у периоду између два светска рата почели своје професионалне каријере и имали већ етаблирани статус у време када је Поповић почињао. Затим, ту су Мићини пријатељи и колеге са студија, односно неки од чланова Задарске групе, међу којима су Бата Михајловић, Петар Омчикус и Коса Бокшан. Потом, његове генерацијски блиске колеге Стојан Ћелић, Миодраг Протић, Младен Србиновић, Божидар Продановић, Зоран Павловић, Божо Илић, Габор Силађи, Коста Брадић, као и уметници следеће генерације – Оља Ивањицки, Радомир Рељић, Бојан Бем, Миодраг Рогић, Мома Антоновић, Синиша Вуковић.
Поставку чине уметничка дела настала у периоду од 1932. године (Павле Васић, „Портрет Заге“) па до 2000. године (Петар Омчикус, „Сарделе“), рађена техникама уље на платну или картону, акрилик на платну, пастел или комбинованом техником.
„Иако је изложба невеликог обима, уверава нас у вишеслојна кретања у нашем сликарству од времена стишавања енформела, потврђујући паралелно егзистирајуће правце и уметничке изразе који се темеље на геометријским тенденцијама, апстракцији, надреалним и имагинарним фигуративним склоповима, новој предметности или новом експресионизму. Изложба, с друге стране, такође недвосмислемо потврђује самог Мићу Поповића као потпуно самосвојног аутора особеног мисаоно – емотивног кода и етичког кодекса, будне критичке свести и јасних перцепција прилика властитог времена“, написала је Милица Тодоровић, музејски саветник у тексту штампаном у каталогу који прати ову изложбу.
Сва дела ове поставке део су богатог фундуса Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Радови су добијени као поклон уметника, или су откупљени на самосталним изложбама аутора, или су у колекцију нишке Галерије доспели захваљујући Ликовној колонији Сићево.
Изложба ће бити отворена до 1. априла 2022. године.
ПРЕПОЗНАВАЊЕ 5
У уметничком павиљону у Нишу, отворена је изложба петог циклуса међународног регионалног пројекта ПРЕПОЗНАВАЊЕ. Изложба обједињује радове 12 уметника по избору шест селектора из исто толико градова Србије, Црне Горе и Бугарске.
Кустоси/селектори (Биљана Грковић, Милица Тодоровић, Јулка Маринковић, Љубиша Симовић, Љиљана Караџић и Свилен Стефанов) определили су се за радове следећих уметника: Јелена Шалинић Терзић, Ненад Димитријевић (Краљево), Милена Максимовић Ковачевић, Милка Жуњанин (Крушевац), Теодора Војиновић, Марко Јозовић (Чачак), Никола Марковић, Миљан Недељковић (Ниш), Тијана Вујовић, Зоран Живковић (Црна Гора), Свилен Стефанов, Богдан Александров (Бугарска).
По речима Биљане Грковић, аутора и координатора пројекта“изложба разматра низ питања која се тичу уметника и уметничког дела у савременом свету оптерећеног пандемијом, потрошачком културом, и уметности између посвећености и аутономије и тржишта и естрадизације. У слојевитим радовима тематизују се различита егзистенцијална питања, друштвене и социјалне појаве, однос према природи, утицај технике и технологије на свакодневни живот...анализирају феномени садашњости између прошлости, кризе савремености и неизвесне будућности“
Пројекат Препознавање започет је 2004. године као национални пројекат сарадње кустоса и установа: Уметничка галерија-Народни музеј Крушевац /носилац пројекта/, Народни музеј Краљево, Уметничка галерија „Надежда Петровић“ Чачак и Галерија савремене ликовне уметности, Ниш. Већ у другом циклусу, са прикључењем Центра савремене умјетности Црне Горе из Подгорице и Националне уметничка академија из Софије, пројекат добија међународни карактер.
Промовисањем и презентацијом локалних сцена пројекат доприноси њиховој валоризацији као и процесу децентрализације у култури, повећању видљивости актуелне регионалне уметничке сцене и поспешивању мобилности кустоса, уметника и уметничких идеја. По својој концепцији и дужини трајања пројекат Препознавање је јединствен у региону.
Министарство културе и информисања Републике Србије финансијски подржава пројекат.
Изложба „Препознавање 5“ трајаће у Нишу до 7. априла. Радно време Павиљона од 12 до 17 сати.
У другој половини године изложба ће бити реализована у Бугарској и Црној Гори.
https://youtu.be/tEZ2WQau2Bc
ПРЕПОЗНАВАЊЕ 5
У уторак, 15. марта са почетком у 18 сати у Уметничком павиљону у Нишу, биће отворена изложба петог циклуса међународног регионалног пројекта ПРЕПОЗНАВАЊЕ. Изложба обједињује радове 12 уметника по избору шест селектора из исто толико градова Србије, Црне Горе и Бугарске.
Кустоси/селектори (Биљана Грковић, Милица Тодоровић, Јулка Маринковић, Љубиша Симовић, Љиљана Караџић и Свилен Стефанов) определили су се за радове следећих уметника: Јелена Шалинић Терзић, Ненад Димитријевић (Краљево), Милена Максимовић Ковачевић, Милка Жуњанин (Крушевац), Теодора Војиновић, Марко Јозовић (Чачак), Никола Марковић, Миљан Недељковић (Ниш), Тијана Вујовић, Зоран Живковић (Црна Гора), Свилен Стефанов, Богдан Александров (Бугарска).
По речима Биљане Грковић, аутора и координатора пројекта“изложба разматра низ питања која се тичу уметника и уметничког дела у савременом свету оптерећеног пандемијом, потрошачком културом, и уметности између посвећености и аутономије и тржишта и естрадизације. У слојевитим радовима тематизују се различита егзистенцијална питања, друштвене и социјалне појаве, однос према природи, утицај технике и технологије на свакодневни живот...анализирају феномени садашњости између прошлости, кризе савремености и неизвесне будућности“
Пројекат Препознавање започет је 2004. године као национални пројекат сарадње кустоса и установа: Уметничка галерија-Народни музеј Крушевац /носилац пројекта/, Народни музеј Краљево, Уметничка галерија „Надежда Петровић“ Чачак и Галерија савремене ликовне уметности, Ниш. Већ у другом циклусу, са прикључењем Центра савремене умјетности Црне Горе из Подгорице и Националне уметничка академија из Софије, пројекат добија међународни карактер.
Промовисањем и презентацијом локалних сцена пројекат доприноси њиховој валоризацији као и процесу децентрализације у култури, повећању видљивости актуелне регионалне уметничке сцене и поспешивању мобилности кустоса, уметника и уметничких идеја. По својој концепцији и дужини трајања пројекат Препознавање је јединствен у региону.
Министарство културе и информисања Републике Србије финансијски подржава пројекат.
Изложба „Препознавање 5“ трајаће у Нишу до 7. априла. Радно време Павиљона од 12 до 17 сати.
У другој половини године изложба ће бити реализована у Бугарској и Црној Гори.
ИЗЛОЖБА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНИКА И ДИЗАЈНЕРА РЕГИОНА НИШ
После паузе дуге пет година Галерија савремене ликовне уметности наставља традицију дугу више од четири деценије организујући изложбу примењених уметника и дизајнера нишког региона. Претрпевши тешке друштвено -економске промене, а сада и кризу изазвану пандемијом Corona вируса примењена уметност је можда више него друге области ликовних уметности ипак пронашла могућност опстанка, а примењени уметници и дизајнери велику способност прилагођавања.
Почевши најпре као Друштво УЛУПУДС-а региона Ниш пре више од четири деценије Удружење је приређивало годишње изложбе, организовало састанке и имало свој Статут и Правилник. Током низа година примењени уметници из овог Удружења су низали запажене резултате освајајући бројне престижне награде на републичким и светским сајмовима. Почетком деведесетих због опште друштвено-политичке ситуације у земљи и рад Удружења се полако гасио, да би поново почео да се буди у новом Миленијуму, али у потпуно измењеним околностима. Наиме, изложба је ранијих година била организована искључиво за чланове УЛУПУДС-а, док се временом није проширила и на уметнике који то нису, а баве се примењеном уметношћу и дизајном. Током година све више младих уметника активно учествује у свим сегментима примењених уметности чему је свакако допринело отварање Департмана за примењену уметност на Факултету уметности у Нишу (2002), као и низ приватних Факултета са одсеком за примењену уметност. Млађе генерације донеле су нове идеје и нова иновативна решења укључивши се у токове савремених излагачких пракси.
На овогодишњој изложби је представљено 50 уметника у готово свим областима примењене уметности: сликарство, фотографија, графика, вајарство, илустрација, текстил, мозаик, зидно сликарство, видео рад, конзервација и рестаурација, дизајн ентеријера па све до најзаступљенијег графичког дизајна.
Галерија СЛУ је као организатор овогодишњом селекцијом радова представила импозантан приказ комплексне, актуелне продукције примењене уметности нишког региона.
https://youtu.be/r-K8iwTebg0