Галерија савремене ликовне уметности Ниш
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ (29. април – 23. мај)
Заједничка изложба троје уметника резличитих приступа, идеја и концепција су прилика да се ликовна јавност ближе упозна са разноврсним токовима наше савремене уметности.
ИВАНА БЈЕЛИЦА (Нови Сад, 1969) дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, у класи професора Милана Блануше.Реализовала је преко двадесет самосталних изложби и излагала на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Грчка, Румунија, Шпанија, Велика Британија, Француска, Холандија, Турска, Аргентина, Мексико, Канада, Јапан, Индија).
Добитница је неколико награда из области ликовне уметности (цртеж, сликарство, колаж).
Чланица је СУЛУВ-а, УЛУПУДС-а и Ликовног круга (Удружења уметника Петроварадинске тврђаве). Учесница је многобројних ликовних колонија, Арт експоа и других уметничких манифестација. Њени уметнички радови налазе се у бројним приватним, галеријским и музејским колекцијама у Србији и свету.Поред ликовне уметности бави се фотографијом, графичким дизајном и дизајном ентеријера.Више година била је уредница ликовног програма галерије Мали ликовни салон, Културног центра Новог Сада (2003-2007), реализовала је значајан број изложби еминентних уметника из земље и иностранства и остварила успешну сарадњу са многим културним институцујама.
Оснивач је уметничке асоцијације Луменс (2013) чији је основни циљ развој и промоција савремене ликовне уметности и културе, међународна сарадња и едукација.
Нишкој публици је познат као учесник Ликовне колоније Сићево 1978, 1994, 2019 Галерија у Фонду садржи 6 дела. Самостално излагао 1982, учесник Нишког салона 2020.
Живи и ствара као самостални уметник у Новом Саду.
Пажљивом формулацијом пластично-поетског и естетског гради сведене ликовне целине. У центру њених ликовних истраживања је природа или човек у окружењу у коме живимо разумевајући сложену људску судбину. Динамичан гест и светло-тамно контрасти при томе нису у функцији никакве драматике него више служе за јасније дефинисање простора или идеје.
АЛЕКСАНДАР ЦВЕТКОВИЋ (Алексинац, 1947) дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1973, на којој је завршио и постдипломске студије 1975. године. За пет деценија стваралаштва приредио је близу осамдесет самосталних изложби у земљи и свету, и учествовао у селекцијама неколико стотина ликовних манифестација на готово свим континентима.
Добитник је већег броја домаћих и интернационалних награда и признања, међу којима се истичу: Награде за сликарство на Октобарском салону у Београду 1977. и 1988; Награда на Међународној изложби цртежа у Нирнбергу 1979; Прва награда на Бијеналу YАVА у Њујорку 1980; Награда на Бијеналу уметности у Александрији 1980; Златна палета УЛУС-а у Београду 1985; Политикина награда у Београду 1990; Награде на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1978. и 1990; Награда за сликарство на Меморијалу Милене Павловић Барили у Пожаревцу 1985. и 1995; Награда Града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2021, Признање за врхунски допринос националној култури 2024. године. Дела му се налазе у бројним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
Цветковић на особен начин однегованим ликовним језиком прати властита осећања и сензибилитет друштва.Прешавши дуг пут од хиперреализма преко новог експресионизма енформела и поп арта до либералног модернизма наставља да истражује митолошке и историјске теме . У процесу формирања нових, метафоричних целина уводи нове материјале негујући истовремено властити пиктурални систем постижући високоестетску ликовност.
ЂОРЂЕ КОВАЧЕВ (1947) дипломирао је на сликарском одсеку Академију ликовних уметности у Београду 1972. године. Поред сликарства бави се и музичким стваралаштвом различитих жанрова. Живео и излагао у Бечу, Аустрија 1982 – 1986. године. Имао више самосталних и колективних изложби. Тренутно је актуелна стална поставка у галерији “Ковачев” у Чуругу.
Још као студент ликовне академије, радећи у конзерваторској екипи на археолошком локалитету Лепенски вир долази у контакт са предметима и артефактима које је створио човек, припадник лепенске културе. Од тада датира његово интересовање за археологију, које још више продубљује у периоду кад је као сарадник музеја, радио цртеже за документацију на локалитетима Велесница, Гомолава и др.
У међувремену је проучавао најразличитије антрополошке студије о племенима Амазоније као што су Јаномаме. Посебну пажњу му је привлачила студија о Абориџинима коју је тридесетих година прошлог века урадио Геза Рахајм.
Као резултат свих тих искустава настао је циклус слика, тотема, скулптура и објеката који је сам насловио: Од Чуруга до Чурунге (Чурунга је добро чувана реликвија од великог значаја за индетитет Абориџинских племена).
Живи и ради као самостални уметник у месту Чуруг.
Ковачев поседује јасно дефинисан концепт у коме се преплићу феномени из историје света. Трагове из давне прошлости узима као почетне идеје које визуелизује на савремен начин ослобађајући се свега сувишног.Избегавајући непотребну нарацију гради прочишћен пластични систем који метафоричним значењем делује на посматрача.