ИЗЛОЖБА
„ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ”
ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА
ГAЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
3. новембар – 2. децембар 2023.
Велика галерија Дома Војске Србије „Београд”

УМЕТНОСТ, КОЛЕКЦИЈА, ДИЈАЛОГ
Више од пет деценија Галерија савремене ликовне уметности Ниш посвећена је неговању, презентацији, популаризацији и проучавању савременог визуелног стваралаштва, прикупљању, чувању и заштити уметничких дела. Приређивање изложби домаћих и страних аутора, издавачка делатност, едукативни програми, организовање Ликовне колоније „Сићево”, Графичке радионице и других видова резиденцијалних програма, значајан су сегмент рада установе, која баштини вредну колекцију слика, графика, скулптура, цртежа и нових медија, драгоцено културно наслеђе, предмет сталних претрага, промишљања и проучавања у различитим контекстима.
Упознавање јавности са уметничким делима, која се штите и чувају у складу са принципима музеолошке струке, мисија је која је допринела успостављању међуинституционалне сарадње Галерије СЛУ Ниш и Медија центра „Одбранa”. У 2022. години у Павиљону у Нишкој тврђави приређена је изложба Лубарда, једна прича, на којој су уз вредна дела Петра Лубарде из фонда Музеја Југославије и Куће легата, били заступљени радови овог великана југословенског ликовног стваралаштва из уметничке збирке Дома Војске Србије и архивска фото-грађа. Истраживање збирке, изазов у раду сваког кустоса намерног да кроз различите теме и наративе пренесе поруку коју носи један експонат, поново је повезало две галерије и њихове стручњаке, кустосе, конзерваторе. Овога пута Галерија СЛУ Ниш има прилику и част да у Великој галерији Дома Војске Србије презентује део свог фонда.
Избором тридесет радова из Збирке савременог сликарства, насталих седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, Радмила Костић, музејски саветник, представила је значајан и динамичан период у развоју српске и југословенске ликовне сцене, обележен интензивним променама, прихватањем нових тенденција, утицајем и укључивањем стваралаца у међународне токове и дешавања, настанком нових поетика, стилова, филозофија. Индивидуални приступ и изражена посебност у промишљању и уметничком изразу, у контексту вишеслојних кретања у уметности, несумњиво су определили ауторку да увид у токове националне сцене друге половине двадесетог века пренесе изложбом симболично насловљеном Плуралне стратегије.
Ову изложбу чине дела која установа баштини највећим делом захваљујући Ликовној колонији „Сићево”. Вредна у естетском, уметничком, историјском, научном смислу, везују се за почетке рада Галерије основане 1970. године, за сарадњу са реномираним ауторима који су оставили неизбрисив траг у историји ликовне уметности, за отвореност и поверење које су учешћем у сазивима колоније и приређивањем изложби указали установи и стручном тиму, истовремено оплеменивши културни живот нашег града.
Избор из брижљиво формираног фонда свакако је могао бити и другачији, с обзиром на то да броји око три стотине радова из наведеног периода и да су поред Збирке савременог сликарства заступљене графике, цртежи, скулптуре, фотографије, видео-радови. То отвара могућност даљих истраживања, проучавања и креирања нових плуралних стратегија, које би третирале друге медије и временска раздобља.
Колекција у целини, захваљујући делима домаћих и страних аутора различитих генерација, приступа и ликовних опредељења, даје увид у појаве и дешавања на пољу визуелне уметности од седамдесетих година до данас, омогућава прављење паралела и сагледавање њених домета у контексту националне и међународне сцене. Истовремено, у циљу боље и квалитетније комуникације са посматрачем дозвољава савремен и иновативан приступ у тумачењу и презентацији.
Брига о фонду, чување, заштита, попуњавање приређивањем манифестација попут Ликовне колоније „Сићево”, Графичке радионице и откупима уметничких дела биће и у наредном периоду мисија коју Галерија као установа музејског карактера има. Стручни тим ће настојати да, уз неговање и популаризацију савременог стваралаштва, у што већој мери публици у својој и другим срединама, ослушкујући њихове потребе и актуелни тренутак, представи богатство које баштини. На том путу значајна ће и убудуће бити сарадња са Медија центром „Одбрана”, јер култура и уметност успостављају трајне везе, подстичу дијалог, размену мишљења и идеја, доприносе величанственим делима, вредним дивљења.

Емилија Билић

ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ
ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА
ГAЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
(Седма и осма деценија)

Почетком седамдесетих година, када је основана Галерија савремене ликовне уметности у Нишу, на међународној уметничкој сцени долази до промене у карактеру и позицији уметничког дела. Паралелно су почеле да егзистирају потпуно засебне уметничке праксе и занимљиве, иновативне појаве. У једном динамичном, аналитичком процесу настали су разни облици ликовног говора: апстракција, минимална уметност, системско сликарство, антиформна уметност, процесуална уметност, сиромашна уметност, концептуална уметност, уметност земље, телесна уметност, потом све већа примена техничких медија, фотографије, филма видеа…, док сам уметник почиње да испољава, осим интелектуалних, теоријских потенцијала и властити јасан став о актуелној друштвено-политичкој стварности.

На нашим просторима, поред постојања низа новоформираних појединачних сликарских поетика, уочава се више паралелних струја, са читавом лепезом хетерогеног деловања, од израде слике по класичним принципима, до отвореног критичког и аналитичког става који указује на актуелна питања и недоумице друштвене стварности.

Истовремено се уводи цео низ иновација и темељних промена у самом уметничком медију, што је последица тежње да се уметничко дело и рад уметника ослободе било каквих ограничења и условљености материје. Различити облици уметничког израза доводе до дематеријализације уметничког објекта, продирући у саму суштину уметничких дела у намери да промене улогу уметности у друштву. Нове културне и уметничке праксе све више се баве егзистенцијалним питањима, односно критичким преиспитивањима стварности. Основна идеја која је одржала на окупу различите уметничке продукције заснивала се на чињеници дa више паралелних таласа домаће уметности седамдесетих и осамдесетих година на различите начине, пратећи визије свога времена, успостављају непосредну комуникацију са широм јавношћу, формирајући токове српске уметности друге половине 20. века.
Када је реч о граду Нишу половином XX века, долази до знатног побољшања квалитета културних садржаја. Ликовни живот града буди се доласком све већег броја школованих ликовних уметника који се укључују у актуелне токове српске и југословенске уметности. Број академски образованих ликовних уметника постепено се увећавао захваљујући пре свега оснивању Уметничкe школе (1948. године), а њихово ангажовање постаје све веће захваљујући учешћу на бројним изложбама у земљи и иностранству, где освајају бројне престижне награде. Удружење ликовних уметника Ниша, које је основано исте године, постепено заузима водећу улогу у ликовном животу града. Међутим, временом је граду Нишу све више недостајала установа која би на адекватан начин пратила нагли развој савремене ликовне продукције.

Поновно оснивање Ликовне колоније у Сићеву 1964. године (прва је одржана давне 1905, залагањем познате уметнице Надежде Петровић) отворило је нове видике и успоставило нову комуникацију међу уметницима широм света. Захваљујући Колонији у нашој средини боравили су еминентни уметници не само из бивше Југославије него и иностранства, што је указивало на потребу оснивања професионалне установе која би се бавила и целокупном организацијом рада Колоније, и прикупљањем, класификовањем, истраживањем, чувањем и популарисањем дела савремене уметности. Процес формирања галеријских збирки започео је одмах по оснивању Галерије савремене ликовне уметности 1970. године.

У периоду седамдесетих и осамдесетих Фонд је континуирано обогаћиван откупима ликовних дела, поклонима, откупним наградама нишког УЛУС-а и УЛУПУДС-а, или поклонима који су настајали као врста обавезе за учешће у Ликовној колонији у Луцерну, Ликовној колонији „Сићево”, а знатно касније и Графичкој радионици„Сићево”.
За потребе збирки откупе су седамдесетих и осамдесетих реализовали: СИЗ за културу, КПЗ, РЗК, а својевремено су учествовала и поједина нишка предузећа – ЕИ „Ниш”, „Hanivel”, „ДИН” и „Ђуро Салај”.
Деведесетих година фондови за откуп су укинути због опште друштвене ситуације (распад земље, ратови, економска криза…), тако да су се збирке попуњавале углавном индивидуалним поклонима који су реализовани у договору кустоса са аутором.

Како је време одмицало, формиран је стручни тим Галерије СЛУ који се трудио да откупима и поклонима аутора обогати колекцију Галерије пратећи најновија кретања у савременој уметности.
Отвореност према свету осамдесетих година омогућила је да се наши уметници честим боравцима у иностранству, као и праћењем гостујућих изложби иностране уметности на нашим просторима, постепено упознају са актуелним светским ликовним збивањима, откривајући нове путеве и могућности интерпретације у области визуелних уметности. Комплексна сцена осамдесетих у нашој земљи истиче у први план личне кодове и поруке аутора откривајући властити, често саркастичан или ироничан однос према савременом друштву. Евидентни су распони у проблемском карактеру, новим, пластичним представама слике и уопште у начину креирања уметничког дела, почевши од традиционалног интимистичког сликарства Чедомира Крстића, па до аналитичких ликовних истраживања у радовима дубоко повезаним са питањима социјалне, политичке и друштвене стварности као код Зорана Павловића.
У периоду постмодерне на српској ликовној сцени појављује се група уметника која испољава интересовање за обнову фигуре у различитим контекстима. Фигуративност је присутна од сликарства призора Бојана Бема, преко критичког одговора уметника на актуелна друштвено-политичка дешавања као код Миће Поповића, до снажне, експресивне и готово бруталне фигурације Момчила Антоновића и Петра Мазева. У збирци су присутни разноврсни облици наративне фигурације која проналази изворе у литератури, историји или митологији, као код Лазара Вујаклије, Косе Бокшан и Радомира Рељића.
Посебну групу у збирци сачињавају уметници који обнављају чисту геометријски апстрактну форму кроз рационални и аналитички приступ делу, као што то раде Иван Табаковић, Стојан Ћелић, Љубица Цуца Сокић, Никола Фидановски, Борко Лазески и Бора Иљовски. Сасвим по страни, остајући доследни свету маште, Оља Ивањицки и Синиша Вуковић у духу Медијале, дочаравају митолошки свет снова и фантазије, чинећи колекцију ГСЛУ богатијом и садржајнијом.

Паралелно са инсталацијама, објектима, амбијенталним поставкама, видео-радовима и сл. појављују се другачије представе слика које се отварају према новим садржајима, или се продубљују ранија истраживања духовне суштине уметности у правцу наглашеног сликарског геста и материје. Појава једне врсте новог енформела из периода осамдесетих заступљена је у делу Александра Рафајловића.
Поред тога, у збирци се налазе дела групе уметника која, по страни од иновативних појава, без обзира на актуелне нове праксе и медије, истиче пиктуралне вредности слике, као Милан Коњовић, Божа Илић, Стојан Трумић, Михајло Петров, или лирске вредности као код Грујице Лазаревића, Пеђе Милосављевића, Младена Србиновића, Здравка Мандића, или пак негује потпуно индивидуалне, самосвојне, ликовне рукописе остајући верни чистим сликарским постулатима, као Тодор Стевановић и Миодраг Рогић, заједно са новом врстом духовности која је присутна у делу Александра Цветковића.

За пола века постојања Галерије СЛУ формирана је импозантна колекција уметничких дела која тренутно броји 1.746 дела подељених по врстама материјала на пет збирки:
1. Збирка савременог сликарства (566)
2. Збирка цртежа, графика и радова на папиру (668)
3 Збирка савремене скулптуре (65)
4. Збирка нишких уметника (394)
5. Збирка нових медија (55).

Посматрајући садржај збирки у целини може се закључити да је он у директној вези са изложбеном политиком институције. Наиме, од оснивања до данас са текућих изложби су откупљивани или поклањани радови уметника који су у време настајања били показатељи актуелних, иновативних уметничких пракси. Одабрана уметничка дела из Збирке савременог сликарства не наговештавају повезаност са темама које истражују, али су као различити истраживачки процеси са различитим проблемским концепцијама уједно показатељи сарадње и колективног деловања у оквиру свог времена, пружајући значајан материјал за истраживање развоја ликовне уметности на нашим просторима. У збирци су присутни наши истакнути уметници разноврсних стилских опредељења, кроз чије радове можемо пратити део сложених кретања у сликарству ових простора седме и осме деценије, остављајући богат материјал за шира кустоска истраживања.

Радмила Костић