Невена Поповић
Ватрена стеница
11. мај – 02. јун 2023
Салон 77
Галерија савремене ликовне уметности Ниш

Од четвртка 11. маја у 19 сати публика ће у Салону 77 моћи да посети изложбу колажа, ситне пластике и уметничких књига. Уметница Невена Поповић први пут самостално излаже у Нишу, док је као учесница сазива 2011. године учествовала у раду Ликовне колоније „Сићево“. Изложбу „Ватрена стеница“ чине дела њене актуелне уметничке продукције.

Користећи се примарно апрпријацијом и ослањајући се на потенцијал за учитивање значења и релација, који бирани потрошни материјали различитих епоха и простора могу да поседују, Невена Поповић модулира свој суптилни исказ, антиципирајући у њега антрополошке принципе. „Као колажни материјал коришћени су рестлови књиговезачког материјала, браон флис папир произведен почетком 20. века, штампа из 70-их година прошлог века и различити папирни омотачи и амбалже. Модели различитих кутија и паковања (за најразличитију робу и њене конзументе) представљају визуелну метафору личног доживљаја свакодневице и времена које трошимо. Расклопљене кутије постају подлога за лични уметнички запис, али и његов важан чинилац.“, наводи сама уметница. „Фотомонографија о Кракову штампана почетком XX века и мала успомена на свесоколски пољски слет који је одржан 1910. послужили су као времеполов и мој визуелни дијалог са имагинарним саговорником. Прошлост и садашњост комуницирају преко старих фотографија и мојих колажних визуелних одговора који се односе на тековине цивилизације и на различите путеве који се у некој тачки пресецају.“

Невену Поповић занимају материјални остаци људских активности и одрази тренутка: концепт дома, традиционална архитектура, познавање и коришћење локалних материјала, организација домаћинства, географско лоцирање, потомство, миграције, загађење, однос према природи…

Невена Поповић (Београд, 1976) је ликовна уметница која је на уметничкој сцени присутна од 2001. године. Школовала се на Факултету ликовних уметности у Београду, на Вајарском одсеку где је завршила основне, магистарске и докторске уметничке студије, а као гост – студент боравила је на Академији ликовних уметности у Бечу и Аристотеловом ниверзитету у Солуну. У њеном раду евидентна је вера у моћ уметности да расветљава стварност, дефинише појаве и пружа отпор на наметнуте друштвене околности.

Као члан Удружења ликовних уметника Србије (2005) имала је статус самосталног уметника све до 2012. године. Као активан члан међународног удружења Sculpture- network (2014) организовала је догађаје на националном нивоу поводом Међународног дана савремене скулптуре. Аутор је бројних уметничко образовних програма за децу и младе за које је добила неколико награда међу којима је и наградa Факултета ликовних уметности у Београду „Богомил Карлаварис“ (2014) у знак признања за изузетне резултате и допринос у области ликовног васпитања и образовања. Добитница је плакете Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ за досегнут баланс између истраживачког и уметничког аспекта, XX ПРОЛЕЋНИ АНАЛЕ, Дом културе Чачак (2016). Њен педагошки рад последњих 10 година везан је за Факултет уметности Универзитета у Приштини где је запослена у звању доцента.

Реализовала је петнаест самосталних и учествовала на бројним колективним изложбама. Њени радови се налазе у колекцији Музеја града Београда, Музеја рударства и металургије у Бору, у колекцији Галерије савремене ликовне уметности Ниш, у Теленор колекцији савремене српске уметности, као и у колекцијама културних центара и приватних институција.