ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША – ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ

Галерија ММЦ Нови Пазар, 4 – 18. април 2025.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш је од свог оснивања 1970. године посвећена  неговању савременог стваралаштва и захваљујући брижљивом прикупљању, чувању, заштити, проучавању и презентацији дела домаће и стране уметности, установа данас баштини у ликовном, естетском и историјском смислу вредну колекцију од око две хиљаде експоната сврстаних у пет збирки. Значајан део фонда су дела нишких ликовних уметника, која дају увид у токове и вишеслојне промене визуелне сцене овог краја, предмет су проучавања кустоса, до сада заснованих углавном на анализи у тематско – мотивском односно стилско – медијском смислу. Овој Збирци припада стотину радова четрдесет уметница различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, које живе и стварају или су пореклом или радном биографијом везане за ово поднебље. Колекција је овим експонатима, драгоценим културним наслеђем града, обогаћена поклонима и откупима са самосталних или колективних изложби и учешћем аутора у резиденцијалним програмима, сазивима Ликовне колоније Сићево и Графичке радионице.

Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос ликовних уметница Ниша последњих пет деценија, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију,претечу данашње Ликовне колоније Сићево.

Галерија је од самих почетака настојала да прати и подржи рад ауторки различитих доби, од сасвим младих, преко ликовно оформљених представница средње генерације, до већ афирмисаних, истакнутих протагонисткиња богатих каријера, чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), добитница награда и значајних признања за рад. Поједине су се школовале или усавршавале у иностранству, оствариле значајне резултате у међународним оквирима, а известан број њих посвећен је педагошком раду на Факултету уметности, у Уметничкој школи или у сродним образовним институцијама.

У колекцији ГСЛУ заступљена дела нишких уметница до сада су излагана углавном појединачно, на самосталним или колективним изложбама, публикована у каталозима или монографијама, али никада презентована као целина. Хетерогена у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, она осликавају кретања у уметности југоисточне Србије, отвореност средине за нове појаве и савременa стремљења и као таква пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.

Било да су своје емоције, унутрашње и доживљаје света који их окружује изражавале кроз медиј графике, сликом или комбинујући материјале, њиховим радовима преовладава мотив природе, што се може приписати чињеници да је већина настала током боравка у колонији. Сликаркама је, попут Надежде Петровић, пријала слобода стварања под отвореним небом, те су неограничене у погледу тема и мотива, доследне сопственом ликовном вокабулару и поетици, своје визуелне сензације и импресије окружења, преносиле на платно. Поред сићевачког пејзажа, клисуре којом протиче Нишава, стена, планинских масива и богате вегетације, у своје радове уткале су утиске боравка, атмосферу рада у колонији, обиласка манастира и околине, остварених познанстава и дружења са гостољубивим житељима. Инспиративна за уметнице била је и карактеристична архитектура Сићева, сеоске куће, живот људи у руралним и слабо насељеним местима. Занимљивим опсервацијама и новим актуелним садржајима збирку су последњих година обогатиле учеснице Графичке радионице.

Исходиште за уметничка истраживања ауторке су препознале и у дијалогу са прошлошћу и богатој културно-историјској баштини овог краја. Ослањајући се на традиције средњовековног сликарства и духовног наслеђа Византије, сводећи ликовне елементе на симболе или знаке, дајући им узвишена, спиритуална значења, створиле су особен ликовни израз, који делује просторно и временски безгранично.

Поједине уметнице, надахнуте деликатном креативном енергијом и сталном потребом за новинама у раду и експериментисању материјалима, препознатљиву поетику преточиле су у крајње апстрактне композиције једноставних, чистих, систематски обликованих површина и минималистичких линија, остављајући посматрачу могућност за емотивну идентификацију, анализу унутрашњих светова и формирање ирационалних простора.

Градећи свој професионални идентитет, ауторке су остале верне медију слике, цртежа и графике, док је интересовање за скулптуру приметно код сасвим малог броја уметница, углавном до двехиљадитих година. У тродимензионалном обликовању оне су неговале сложен, фигуративни приступ, класичне, анатомске форме градиле специфичном обрадом материјала и постепено, у складу са оновременим правцима, уводиле модеран израз у своју ликовну праксу. На жалост, последње две деценије збирка није обогаћена новим радовима вајарки.

Узевши у обзир актуелни тренутак, могућности савремених технологија и уплив научних достигнућа у поље уметности, те додир и размену са другим културним просторима, реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.

Изложба у Галерији ММЦ прилика је да се публика у Новом Пазару, на основу сачињеног избора радова, упозна са стваралаштвом, индивидуалним развојним путем нишких уметница и стекне увид у ликовну сцену града. Заступљеним наративима, поетикама и приступима, осликава разноликост и представља их као активне актерке, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у визуелној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом ликовном стилу и вокабулару, биле отворене за нова сазнања, утицај савремених токова и тенденција. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, морамо истаћи да је њихов допринос у сфери културе драгоцен.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Емилија Ћоћић Билић