10. април 2025. године у 19 сати
ОФИЦИРСКИ ДОМ
Позивамо Вас на отварање изложбе слика и промоцију монографије „Мирослав Анђелковић“ ауторке Соње Вукашиновић, 10. априла 2025. године у Галерији Официрски дом са почетком у 19 сати. На промоцији монографије учествоваће Емилија Ћоћић Билић, директор Галерије СЛУ Ниш, Малина Радоњић, историчар уметности , Соња Вукашиновић музејски саветник из Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Ретроспективна изложба – in memoriam Мирослава Анђелковића чини избор четрдесетак слика из богате заоставштине као и избор дела из Фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Мирослав Анђелковић је рођен 6. априла 1945. године у Јелашници. После завршене уметничке школе у Нишу уписује Академију ликовних уметности у Београду. Дипломирао је и магистрирао у класи проф. Недељка Гвозденовића. Постаје члан УЛУСа, Ладе, Ничког графичког круга.
У ликовни живот Србије Мирослав Анђелковић се укључује 1970. године изложбом „Генерација 1969/70“ и бива примећен од стране ликовних критичара и стручне публике. Самостално је излагао око 35 пута а за свој рад је награђиван 11 пута. У иностранству је излагао на групним изложбама у Луксембургу, Паризу, Цириху, Базелу, Луцерну, Арау, Крајови, Великом Трнову, Москви и Нитри.
Сарађивао је са нишким истакнутим писцима и песницима. Цртежима је опремио многа књижевна дела попут „Божји људи“ Боре Сранковића, „Ибиш Аге“ Стевана Сремца, „Бели камен“ Драгољуба Јанковића, Лирске народне песме Тимочке крајине „Ој леле стара планино“, „ Дивинска Микена“ Радмила Радовановића, док је са Томиславом Мијовићем објавио четири књиге здруженог поетско-лирског дневника под насловима: „У благости и осами“, „“Светлуцања дозивања“, „Јавке одсјаји, угарци“, „Време на окупу“, а дело Стевана Раичковића „Записи о црном Владимиру“ је исликао.
Свој радни век започиње као професор најпре у Гимназији у Лесковцу и Нишу, да би потом прешао у Галерију савремене ликовне уметности Ниш, најпре као кустос, уметнички директор и директор. Потом прелази на Факултет примењених уметности у Београду где је радио до пензионисања у звању редовног професора. 2011. године одликован је Великом плакетом са повељом Универзитета у Београду. Ичествовао је на велики број колективних изложби у земљи и иностранству.
Преминуо је 15.4.2021. године.
За свог живота урадио је преко 400 слика и небројано цртежа, акварела, графика. Тачан број је немогуће утврдити јер су слике отуђене и велики број је остао у трајном власништву многих институција, музеја, галерија које су откупиле његов рад или га добиле на поклон кроз учешће у разним ликовним догађајима и ликовним колонијама.Његови цртежи красе и илуструју многа књижевна дела. У заоставштини породице налази се 80 слика и небројано цртежа и акварела. Скоро целокупно његово стваралаштво је публиковано у каталозима који су пратили његове самосталне и колективне изложбе а излагао је у предходних педесет година у континуитету.
Развој његовог стваралашта текао је уз стално усавршавање, дограђивање без наглих скокова и драстичних промена. Разноврсност у колориту се мењала у зависности од личног афинитета и животних прилика, уз безгранично уношење својих емотивних стања и филозофских размишљања. Анђелковићу је повод природа коју он транспонује. На сликама доминира осетљиво вешт склад рационалног и емотивног, богате хроматске тексттуре и ликовних партија, тонски усклађен са акцентима топлог и хладног. Његова дела одишу јаком емоцијом која је представљена кроз колорит али и снажан експресивни цртеж.
Анђелковић је био један од најатрактивнијих и најсвестранијих уметника Ниша с краја двадесетог и почетка двадесетпрвог века у Нишу и Србији. Активним ангажовањем на свим нивоима културе учествовао је у креирању ликовног и културног живота града.
Самостално је излагао 35 пута за свој рад награђиван 11 пута. Учествовао је на многим познатим ликовним колонијама у бившој Југославији.
Целог свог радног века радио је на промоцији и креирању ликовног живота града, као академски уметник, уметнички директор и касније директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш, али и кроз разне жирије, комисије, уметничке савете, педагошки рад, пратећи свој уметнички кредо у нади да достигне зацртани циљ.Његов рад ће остати трајно забележен и запамћен не само на овим просторима већ и шире, јер је оставио дубок траг у историји ликовног стваралаштва наше земље.