Изложба Графичке радионице Сићево 19/21, „Методи Мета Петров“ Димитровград

Кршевити, живописни предели сићевачке клисуре и самог села из године у годину инспиришу како ликовне уметнике тако и графичаре који бораве у радионици. Многи од њих своје импресије пренели су и уткали у свој рад.

Овогодишња изложба обухвата учеснике из два сазива, 2019 и 2021. Први пут од како постоји Графичка радионица у Сићеву направљена је пауза у доласку уметника изазвана светском пандемијом која је 2020. године ескалирала и код нас и због које уметници који су били позвани, а већина је била из иностранства, нису могли да дођу у Србију. Ту годину смо

искористили, да опремимо радионицу и набавимо још једну пресу, пресу за сито – штампу.

Набавком нове пресе проширили смо атеље, направљени су нови столови, фото комора, каде за прање сита, сушилице за папир.

Графичка радионица Сићево (24. до 30. јун) 2019.

Учесници су: Габријела Булатовић, Адам Пантић, Филип Мисита, Ивана Станковић, Алберто Балети из Италије и Илија Никчевић из Црне горе.

Габријела Булатовић, доцент на Факултету примењених уметности, задржала је у свом раду ту дечију радост и занесеност, уносећи зрела размишљања као и искуства стечена вишедеценијским радом. Основна и почетна искра која покреће њу саму као и сам стваралачки процес повезана је са настанком живота, од ћелије из које све потиче и из које се све рађа па и сам живот. Вешто комбиновање неколико ликовних елемената без много нарације, чак само фрагмент, она организује линеарне ритмове сведеног израза који кроз графички отисак остају попут фосила забележени заувек. Вештина и посвећеност техници линогравуре, крозе стетску префињеност основна су карактеристика Габријелиног рада.

Адам Пантић редовни професор графике на Факултету ликовних уметности у Београду,

графичар који је поред литографије једнако посвећен и педагошким радом. Био више пута ангажован у реализацији ликовних кампова за студенте. Стечена искуства са резиденцијалних боравака у Њу Мексику и Тамаринд институту поделио је и са нама кроз рад у радионици. Наизглед строг, војнички дисциплинован, а у суштини веома сусретљив и

срдачан у свакој ситуацији, своју свестраност и високу професионалност успео је да приближи свима који су боравили те године у Сићеву. Графички листови који се налазе на изложби сегмент су из најновијег циклуса.

Филип Мисита забележио је сићевачки крајолик са наглашеном сеоском архитектуром, која је ликовно и композициски уклопљена у пејзаж. Линеарним растером, широким потезима

исцртан је призор куће у првом плану, двориште окружено растињем и у трећем плану протеже се стеновито брдо наглашене монументалности. Уметник потенцира доминантност

природе која вековима влада овим простором дајући нам до знања да је све осим ње пролазно и променљиво.

Ивана Станковић, графичарка из Ниша једна од оснивача Графичког круга дуги низ година негује графику као начин свог ликовног изражавања. Боравак у живописном Сићеву свакако

је оставио утисак на њен рад и покренуо нова истраживања и теме попут старих оронулух дрвених врата, којима обилује сеоски крај надомак Ниша. Врата као симбол новог почетка и

уласка у нову етапу живота, код ње представља и ново путовање и истраживање, проучавајући могућности до детаља разрађених елемената зуба времена којим она жели да

нагласи патину. Коришћењем боје, истиче своје емоције, давно заборављена сећања савременог човека у турбулентним временима убрзаног живљења. Она застаје на тренутак и

сугерише посматрачу да и он завири у своју душу, да се присети лепих заборављених тренутака своје прошлости.

Алберто Балети графичар из Италије, био је очаран гостопримством мештана села Сићева, њиховом љубазношћу али и начину на који комуницирају са уметницима. Његово дружење кроз разговор са њима навело га је да многима од њих уради портрете и на тај начин искаже своју захвалност. Једноставним широким потезима трудећи се да допре до карактера модела, потенцирајући минуле године које су се евидентно урезале старијој мештанки али и истичући лепоту и младост девојчица из села на њиховим љупким лицима.

Илија Никчевић графичар из Црне Горе на жалост до овог тренутка није послао своје радовe тако да неће бити заступљен на изложби.

Графичка радионица Сићево (21. до 28. јуна) 2021.

Учесници су: Франц Цурк, Марија Цурк, Ненад Зељић, Никола Велицки, Весна Павловић Пажђерски и Ирена Ранђел.

Последњи сазив 2021. године био је у знаку сито-технике и испробавања наше нове пресе која је сада у служби уметника. Радост и велики ентузијазам свих учесника био је константан

свих седам дана. Свакако је природа, излазак из куће, поновно окупљање након периода изолације из које смо сви једва чекали да изађемо, свима веома пријао. Раздраганост и

целодневни рад у атељеу експериментисање, штампање, размена искустава, уродили су плодом и настали листови су сада пред вама.

Свакако морамо истаћи да је доајен сито-штампе проф.др. Франц Цурк овом приликом извео неколико графичких листова у свом препознатљивом ликовном изразу. Централни мотив, рађен је обично по фото предлошку, јасно дефинисан, композицијски уклопљен са осталим фрагментима и линеарним цртежима који употпуњују целу причу. Користећи белину листа као оквир, композиција је уклопљена у илузију перспективе дајући им уједно смисао и емоцију. Дисциплинованим диреровским приступом успешно остварује синтезу eгзистенције и ликовне чистоте.

Ненад Зељић у хромацком приказу вертикалних низова књига познатих светских књижевника, као почетни мотив који разрађује, стрпљивим минуциозним гравурама, усмерен на ликовност графике пре свега, ставља акценат на духовност, заборављену, скрајнуту, коју нико не помиње у савкодневици дигитализације и нових медија. Горски Вјенац и игра писаног текста поменутог дела, указује на вапај и апел уметника на заборављене вредности којима смо некада тежили, том духовном и интелектуалном путу наших предака. На листу у магловитом приказу скамењених вредности остају трајно

забележене попут лапидаријума на графичком отиску.

Никола Велицки неспутаном игром ликова из цртаних филмова, изражава своју унутарњу мисао кроз алегорију, али увек духовито и непосредно, без много нарације. Кроз обојену

линију поједностављено изражава унутрашње стање свога бића. Усплахирено дечачки чисто и искрено предаје се игри званој графика, уносећи младалачки дух и жељу за забавом. По њему све је игра, и све је забава, без озбиљности и предрасуда. Осетити усхићеност је недостижност одраслих, а он управо то негира својим радом и једноставношћу.

Весна Павловић Пажђерски у свом раду негује фигурацију, обрађујући тему односа савременог мушкарца и жене. Најновији графички листови настали овом приликом

представљају хронолошки наставак њеног истраживања, али се овога пута задржава на жени и њеној тежњи да се уклопи у савремене трендове. Либерализам у сваком погледу није чак

ни данас наклоњен женској популацији, о томе управо уметница говори, кроз форматирање и патријахалне оквире. Борба за женска права, дозвољена или боље речено оправдана

понашања мушкараца а не жена, остаће вечита борба и разлика на овим просторима.

Ирена Ранђел такође, негује фигурацију на својим графичким листовима. Ликови подсећају на дечије бајке, зачаране мачке и чаробњаке са шеширима и дугачким мантилима.

Маштовитост у ликовном поступку, вешто комбиновање неколико клишеа у различитим бојама наглашавају мистичност и илузију.

Марија Цурк млада уметница из познате нишке уметничке породице, достојни наследник када је уметност упитању. Образована, свестрана и елокветна одмах се уклопила у целу

радну атмасферу. Радећи на својим предлошцима и скицама у техници колaграфије пренела је своје импресије из сићевачког пејзажа вештом гравуром. Комбинацијом три различите

боје на ивици апстрактног назире се пејзаж из птичје перспективе у свуматозном призору. Природа је и у њеном случају била доминантна и неисцрпна као инспирација, јер потврђује раније поменуте лепоте сићевачког пејзажа уметнике не оставља равнодушним.

Соња Вукашиновић