Давуд Турковић
Сликарство Давуда Турковића има карактер интимне исповести романтичарског призвука. Фотографије из личног и породичног албума уметник користи као почетне предлошке за свој рад. Интерпретацијом постојеће стварности креира нову реалност, остварену уметничким средствима.
Применом миметичке и фигуративне лексике Турковић задржава субјективан однос према особама непосредног окружења, а свестан датости актуелног тренутка, не третира их са јасним портретним карактеристикама већ са блурираним лицима, чиме истовремено даје могућност поливалентним тумачењима. Посмартач у овој одлуци може препознати, с једне стране, жељу уметника да их остави у „заштићеној“ зони приватности а с друге стране, може наслутити и намеру да их промовише у неперсонализоване симболе сећања на једно време које треба спасити од заборава, време безбрижности и искрене радости.
Кохерентним ликовним рукописом, преферирајући примену класичне сликарске технологије, Давуд Турковић детаљно промишља своја дела у естетичкој равни. Не задржавајући се на разради детаља, често у дефинисању делова ентеријера и екстеријера, форму своди на основну архитектонику облика. Колоритом који почива на оркестрацији углавном топлих боја са финим валерским ткањима често окера и умбре, остварује поетичну атмосфере пуну сете и носталгичности
Слике Давуда Турковића не бљеште бојом или страшћу потеза, већ исконском осетљивошћу и осећајношћу. Свет његових слика је дубоко искрен и личан а опет близак свима нама, наводи нас на промишљања о суштинским егзистенцијалним питањима постојања, о лепоти живљења али и о неминовности промена и коначности трајања.
Давуд Турковић је основне студије завршио на Државном универзитету у Новом Пазару (2018) а мастер студије на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Тренутно је на другој години докторских уметничких студија на ФЛУ у Београду. Самостално излагао у Новом Саду, Београду и Новом Пазару.
Изложба у Нишу трајаће до 5. септембра.
Посетиоци су дужни да поштују прописане епидемиолошке мере.
https://youtu.be/Pw-D0lh6VE8
Инфо дан у Галерији СЛУ у Нишу
Тим за подршку учешћа Србије у програму Креативна Европа у сарадњи с Галеријом савремене ликовне уметности Ниш организује инфо дан о новом програму Креативна Европа 2021-2027 у петак, 6. августа у 12ч у простору Павиљона у тврђави.
О приликама за остваривање финансијске подршке европских пројеката у култури, конкурсној процедури, проналажењу партнерских организација у Европи и другим питањима, говориће Димитрије Тадић, руководилац Тима.
Презентација је намењена представницима установа и организација у култури из Ниша и других места у Србији који планирају да конкуришу у овој или наредним годинама.
Позивамо све заинтересоване из Ниша и околине да искористе прилику да сазнају више о смерницама конкурсних позива који су тренутно расписани (Конкурс за преводе књижевних дела, Конкурс за европске пројекте сарадње, Конкурс за паневропске културне ентитете, Конкурс за европске мреже, Конкурс за иновативне лабораторије и др.), али и онима који ће бити расписивани током године. Биће речи о приоритетима програма, условима за конкурисање и специфичним питањима која се односе на досадашње учешће Србије у програму.
Догађај је уједно и прилика да се разговара о потенцијалима пројектних идеја присутних установа и организација за остваривање европске сарадње у оквиру програма Креативна Европа.
ПРИЧА БАЛИ БЕГОВЕ ЏАМИЈЕ
Ирена Келечевић: ПРИЧА БАЛИ БЕГОВЕ ЏАМИЈЕ
– Изложба цртежа и инсталација – САЛОН 77
27. јул – 8. август
… Различита времена, различити људи и догађаји. Центар збивања – Бали Бегова Џамија. Место сусрета, испуњених или неиспињених очекивања. Све пролазно, изгубљено или ипак негде записано. На први поглед само је облик ту. Унутар тврђаве. Важност места је одавно одредена. С времена на време преиспитивана. Помаже и понека писана реч. Да разумемо – где смо и шта даље. Библиотека. Једва видљива. Неразумљива у својој форми, али присутна. Негде измеду реалног и имагинарног. Без почетка и краја… /реч аутора/
Уметнички пројекат Ирене Келечевић заснован је на наративима узетим из прошлости који су у форми отворене ситуације повезани са садашњим тренутком. У центру визуелних истраживања је значењски идентитет нишке тврђаве и објеката у њој некад и сад који су у неколико сегмената приказани кроз цртеж, текст и инсталацију .
Уводећи више врста ликовног говора преиспитује, анализира прошлост и садашњост крећући се са невероватном лакоћом, по ходницима прошлости, маште и сновиђења, а потом се враћа у тренутке садашњости успостављајући чудновате, маштовите интеракције.
Односи већ постојеће форме и њене трансформације отварају тајновите релације, преклапајући имагинарано и реално у нови ниво проецесуалности.Одабирући цртеж као примарни модус изражавања сублимира сензације, емоције, прати ток мисли заједно са писаном речи /писаном директно по зиду објекта/ и просторном инсталацијом формирајући једну упечатљиву целину.
Доживљај времена и простора настаје као продукт сопствених опсервација које се формирају на лицу места кроз отворен, динамичан процес. Идејни концепт је заснован на наменским интервенцијама у простору –имајућí у виду конкретно простор Бали- Бегове дзамије, комбинујући вешто аутентичну историографију и личну имагинацију као идеограм за увек нова и нова исчитавања. Артикулишући комплексне односе и асоцијације многозначним трансформацијама иковног говора Ирена Келечевић креира особену поетику која поседује изражени сензибилитет цртача, истраживача и аналитичара захтевајући дубља, сложенија тумачења.
*** Ирена Келечвић живи и ради у Београду. Дипломирала, магистрирала и докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2003 редовно излаже, реализујући уметничке пројеке у галеријском и јавном простору у земљи и иностранству. У свом раду истражује лични простор и његове везе са јавним простором, који се појављује као продукт друштвене праксе, будући да је коришћен, окупиран и трансформисан свакодневним активностима.
Самосталне излагала у Београду, Зрењанину, Чачку, Краљеву, Инсбруку /Аустрија/ петнаест пута и по први пут сада у Нишу.
https://youtu.be/4dRWuPKqEQY
„MIRROR Face to Face”
ИЗЛОЖБА ГРАФИКА „MIRROR Face to Face”
/Изложба Италијанских и српских уметника, 2021./
22. јул 2021. године,
Пројекат Миррор Фаце то Фаце покренут је иницијативом Valerije Bartesine, уметнице из Италије, кустоскиње и организаторке уметничких манифестација и ауторке међународних културних размена, која је кординирала уметнике из Италије у сарадњи са проф. Слободаном Радојковићем који је анимирао графичаре из Србије. Запажена културна сарадња између Италије и Србије током протеклих година у сфери ликовне уметности, обогаћена је идејом приређивања две идентичне изложбе графика у Вићенци и Нишу. Начињени избор учесника подразумева учешће по тридесет уметника из обе земље. Иако је организација пројекта првобитно планирана за 2020. годину, због глобалног застоја изазваног вирусом Corona, пројекат је померен за лето ове године. Изложба је најпре отворена у Вићенци у галерији Qu Bi и Club UNECKO 5. јуна 2021. и представља наставак ове врсте и сарадње Италије са уметницима других земаља /Италија – Македонија 216, Италија – Естонија 2017, Италија – Чиле 2018, Италија - Португалија 2019. и Италија – Бугарска 2020. Циљ оваквих комуникација двеју држава по речима проф. Валерије Бартесине је међусобно суочавање и дијалог лицем у лице, уочавања заједничких особина, али пре свега плодан контакт уметника, и неговање традиционалних техника гравуре и графичког листа. Ревијална изложба оваквог типа је и упознавање са новим достигнућима и експерименталним техникама и савременим достигнућима.
По речима селектора уметника из Србије Слободана Радојковића, избор учесника је тежња да се направи пресек актуелних дешавања на домаћој сцени: “Српску селекцију карактеришу разноликост поетичких опредељења, генерацијска и стилска различитост. Она настоји да пружи увид у особене стваралачке рукописе и промене у перцепирању и приступу медију графике. Неговање традиционалних техника или отвореност уметника за нове приступе као и њихова потреба за истраживањима у медију графике, све то чини континуирану активност уметника у Србији. Позитиван став културне јавности према променама и спремност стручних кругова да подрже нова стремљења, одредиће виталност графике у Србији. Професионална повезаност аутора, њихови сусрети на годишњим изложбама графике, учешће и сарадња у радионицама и размена искустава, дефинисали су лигу стваралаца чији је заједнички именитељ страст према графици.
Упркос деликатној епидемиолошкој ситуацији, ствараоци из Италије и Србије вођени су потребом да буду креативни и активни. Они су посвећени графици и комуникацији. И бројне институције културе у обе земље, иако суочене са препрекама за нормалан рад, исказали су завидну виталност и инвентивност. Qu.Bi Gallery и Club UNESCO у Вићенци као иницијатори и Галерија савремене ликовне уметости Ниш као партнер у организацији, својим ангажовањем трајно ће обележити један период, оставити траг у реализацији овог пројекта и допринети културној сарадњи Италије и Србије.”
Изложба ће бити отрворена од 22. јула до 9. августа 2021. године и моћи ће да се виде дела 52 еминентна графичара из Србије и Италије.
Излагачи: Милица Антонијевић, Sergio Bigolin, Silvano Bricola, Luca Bruno, Наташа Будимлија Крстић, Maria Rosanna Cafolla, Vico Calabrò, Caterina Codato, Carmela Corsitto, Dario Delpin, Rita Demattio, Данијела Димитријевић, Јована Ђорђевић, Roberto Gianinetti, Vittoria Giobbio, Andrea Guerra, Ивана Јанковић, Велизар Крстић, Pedro Lava, Liviana Leone, Александар Младеновић Лека, Милена Максимовић Ковачевић, Невена Марковић, Барбара Мартини, Alessandro Martufi, Erminia Mitrano, Владимир Милановић, Горица Милетић Омчикус, Carmine Maurizio Muolo, Ненад Зељић, Johny Hycinte Ngbwa, Бранко Николов, Бојан Оташевић, Тамара Пајковић, Димитрије Пецић, Toni Pecoraro, Giordano Perelli, Elisa Pietrelli, Angelo Pisano, Marco Poma, Слободан Радојковић, Аница Радошевић Бабић, Sabina Romanin, Joseph Rossi, Alessandro Severin, Јелена Средановић, Ettore Stegagnolo, Daria Tasca, Владимир Вељашевић, Биљана Вуковић, Бојан Живић, Мина Живић.
https://youtu.be/CZ_aQeZs0Fk
Резултати конкурса 2022
По конкурсу је приспела 71 молба од којих је Уметнички савет прихватио за реализацију следеће:
Официрски дом - Зоран Тодовић и Вана Урошевић, Марија Вукотић и Милан Кацевски;
Павиљон у Тврђави - Иван Миленковић, Миљан Недељковић, Марија Јевтић, Радослав Тадић, Стеван Китић /статус резерве Никола Говедарица/;
Салон 77 - Нина Тодоровић, Даниела Фулгоси, Мирон Мутаовић, Јелена Трајковић, Бранка Јовановић, Иван Мишић, Марко Вучковић, Садко Хаџихасановић, Сања Девић и Биљана Станковић, Весна Милојковић, Милена Симић /статус резерве имају Душан Станојевић и Константинос Петровић/.
Односно Уметнички савет је од конкурсних пројеката за главни програм одобрио 18 захтева док 3 захтева имају статус резери.
У Нишу, 7.7.2021. год.
Уметнички савет ГСЛУ Ниш:
Мишко Павловић, професор ФЛУ Београд
Стеван Којић, професор Академије уметности Нови Сад
Братислав Башић, професор ФЛУ Ниш
Милица Тодоровић, музејски саветник
Радмила Костић, музејски саветник
Предраг Царановић
8 - 25. jula 2021.
Предраг Царановић (Кладово, 1955) је дипломирао 1980. године на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Изложбену активност почео je током студија. Члан је УЛУС-а од 1974. Био је хонорарни кустос у СКЦ-у, Галерији САНУ, Бибљиотеци града Београда и виши кустос у Музеју савремене уметности у Београду до 2000 године, након чега поново излаже. Реализовао је једанаест самосталних изложби, учествовао на тридесетак колективних изложби на свим континентима.
Члан је Интернационалног и Европског удружења уметника асамблажа и колажа.
Добитник је награде Моше Пијаде (1980), награде УЛУС-а за проширене медије (2003), награде „Илија Милосављевић Коларац“ за најбољу изложбу у сезони 2013/14
Доминантно се бави скулптуром, негујући специфичан приступ овом медију кроз асамблаже и редимеде ( ready made). Користи старе, нађене и сакупљани предмете које међусобно колаажира и монтира у новонастале вајарске творевине или их са минималним готово занатским интервенцијама „рециклира“ и излаже дајући им карактер уметничког дела. У контексту његових радова препознајемо алузију на различите теме свакодневице којима уметник приступа са дозом ироније и сарказма. На свом семантичком нивоу Царановићева дела потврђују трајно бављење питањем феноменологије уметничког дела и визуелне представе као историјског трага.
Изложба у Нишу је мотивски јединствена целина, готово збирка из уметникове личне колекције одбачених, игром случаја набављених предмета.Чине је металне кецеље са кожним ремењем које су некада користили месари у кланицама. „Постављене на зид галерије оне делују и својом пуком незначењском материјалношћу, као и свом индексичном природом, као места физичког уписа различитих контекста кроз које су прошле, те и као окидачи за активирање различитих симболичких садржаја и имагинарних пројекција“ – пише у предговору каталога изложбе ликовни критичар Стеван Вуковић.
Препознајући неискоришћене естетске попенцијале (тактилне вредности, богата структура, изразита материјалност) предмета који су имали пре свега утилитарну функцију, Царановић им дарује нови живот, трансформишући их у уметничка дела новог значења и додатних симболичних вредности.
Кустос изложбе Милица Тодоровић.
https://youtu.be/fhYTFQ76sH4
Радмила Лиздек - Међупростори
6 - 20. јул 2021.
Радмила Лиздек своја уметничка истраживања последњих година усмерава у правцу видео радова, објеката и нових медија у која успешно преноси и надограђује искуства из сликарског опуса. Њени видео радови постају препознатљиви естетиком и значењем које носе у себи, они су интригантни и иновативни. Овом приликом на специфичан начин проговара о осећајности, традицији и духу новог доба. Радмила Лиздек црпи снагу и виталност исказа из окружења које јој је познато, из којег потиче. Kроз видео радове поставља питање о суштинском идентитету индивидуе. Прилагодљивост, пролазност, животни избори, све то смешта у безгласни видео рад који упућује на гласно промишљање. Пред нама су старице у рустичном окружењу које продорним погледом позивају на преиспитивање. Оне су мирне, мудре, а ми треба да се запитамо о животу.
„Ликовни призори кадрова одишу високим естетским квалитетом, изврсном композицијом где аутентичан, јак колорит на марами старице, детаљима скромног покућства доприноси упечатљивом визуелном доживљају. Приметно је да ништа није сувишно, а опет свега је довољно, чак и у изобиљу које се огледа у бројном стаду или листовима осушеног дувана. Кроз видео радове уметница нам преноси аутентичне призоре „сунца, светлости, камена и људи“ херцеговачког пејзажа са фокусом на жену.“ (Славица Обрадиновић, из текста каталога)
„Радмила Лиздек „Међупросторима“ формулише свет различито успостављених принципа. Елементи стварности, оне селектоване унутар узаног егзистенцијалног одсечка херцеговачке планинске висоравни, нису ескапистички и немају у себи уграђену потребу да буду промењени и накнадно развијени посебном матрицом естетизације. Озбиљно економишући структуралним претпоставкама галеријског простора, Лиздек је реконструисала упадљиве сензације споменуте регије. Њену емотивну снагу и оно што је чини својом и аутентичном. Не и конзервативном или органичким захтевима стегнутом. Теразије живота одавно су већ претегнуле у корист других, богатијих и у сваком смислу приступачнијих крајева.“ (Драган Чихорић, из текста каталога)
***
Радмила Лиздек је рођена 1970. године у Невесињу (Босна и Херцеговина). Академију ликовних умјетности завршила је у Требињу, а мастер студије на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Милана Сташевића. Тренутно је на трећој години докторских студија на Академији савремених уметности у Београду у класи проф. Слободана Трајковића. Члан је УЛУС-а. Учествовала je на бројним колективним изложбама. Реализовала je 27 самосталних изложби у БиХ, Србији, Црној Гори, Македонији, Немачкој. Добитница je првe награда за слику на конкурсу ЛОТ Требиње, 2013. године, наградe Академије лепих уметности за видео рад „Чекање“, Београд 2014. године и Златнe значe Културно-просветне заједнице Србије, 2018.
https://youtu.be/IrBynSwxqDk
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2021
Галерија савремене ликовне уметености Ниш организује 19. окупљање графичара у Графичкој радионици у Сићеву у периоду од 21. до 27. јуна 2021. године.
Због неповољних прилика у свету и код нас изазваних пандемијом Ковид 19, учесници овогодишње радионице биће уметници из Србије и Ниша:
проф. др. Франц Цурк, Марија Цурк, (Ниш), Никола Велицки ,(Београд), Ненад Зељић (Бања Лука), Весна Павловић Пажђерски (Опово) и Ирена Ранђел (Ниш).
Проф. др. Франц Цурк је рођен 1949. године у Љубљани. Дипломирао је 1972. године на Академији ликовних уметности у Љубљани у класи професора Габријеле Ступице. Посдипломске студије на Одсеку за конзервацију и рестаурацију завршио је код професора Мирка Шубића 1974. године и 1992. стиче звање Музејског саветника – конзерватора и рестауратора. Члан је бројних удружења ликовних уметника и конзерватора у земљи и иностранству. До сада је имао 77 самосталних и 430 колективних изложби у земљи и иностранству, а за свој рад је добијао бројна признања и награде.
Марија Цурк је рођена 1995. године у Нишу. Дипломирала је на Депанданту за ликовну уметност Факултета уметности у Нишу у класи про. катарине Ђорђевић. Мастер студије завршила на сликарком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи проф. Гордане Николић, као и мастер студије на Факултету примењених уметности у Београду Одсек за конзервацију и рестаурацију. Тренутно је на докторским студијама на Учитељском факултету у Београду на одсеку за Методику наставе ликовне културе. Од јуна 2020. године укључена је у рад Центра за научно – истраживачи рад у уметности – БАРТФ, Факултета уметности у Нишу. Имала је дванаест самосталних изложби и излагала је на 86 групних изложби у земљи и иностранству. Учествовала је у раду неколико резиденционалних колонија у земљи и иностранству (Мађарска, Кина).Добитник је седам награда у Србији, Мађарској, Јапану.
Никола Велицки је рођен 1983. године у Нишу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Миодрага Млађовића, а докторирао код професора Владимира Вељашевића на истом факултету. Члан је УЛУСа од 2009. године. Запослен је на Факултету ликовних уметности у Београду као асистент на графичком одсеку. Приредио је 16 самосталних изложби и учествовао на преко 50 колективних у земњи и иностранству. Добитник је неколико награда од којих издвајамо „Велики печат“ Графичког колектива Београд.
Ненад Зељић је рођен 1964. године у Београду. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности на одсеку графике у класи проф. Емира Драгуља. Од 2001. године запошљен на Академији умјетности у Бања Луци, а у звање редовног професора изабран 2015. Самостално излагао око 20 пута у земљи и иностранству, добитник је више награда и признања из области графике у Србији, Румунији, Америци, Шпанији.
Весна Павловић Пажђерски је рођена у Нишу 1971. године. Дипломске и магистарске студије завршила у Новом Саду. Од 1995. године члан је Нишког графичког круга, а од 1997. УЛУСа. 1997/98. године је на специјалистичким студијама на Академији лепих уметности у Познању (Пољска), где је радила као демонстратор до 1999. године , а од 2006. ради на Универзитету Метрополитен у Београду сада у звању ванредног професора. Имала је до сада 22 самосталне изложбе у у Србији, Пољској, Бугарској, као и преко 250 колективних у земљи и иностранству. Добитница је седам награда из области графике.
Ирена Ранђел је рођена 1969. године у Нишу. Дипломирала је на Факултету уметности у Приштини на одсеку ликовне графике. Од 1995. године члан је Нишког графичког круга, а од 2017. и њен председник. Самостално излагала у Београду, Врању и Нишу а колективни уметнички дух испољава учешћем на више колонија као и на многим колективним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је неколико награда за графику (Наградаз графику на ФУ у Приштини и „Мали печат“ Нишког графичког круга). Ради као наставник ликовног у Нишу.
Учесници Графичке радионице Сићево 2021 је због глобалног проблема условљен да окупи само уметнике из Србије и Републике Српске, и омогућава нам да ову годину посветимо мало више простора уметницима који су рођени или живе у Нишу, а који до сада нису учествовали у раду наше радионице.
Дакле, кроз програм рада, свих ових година, Графичка радионица је фокусирана пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света.Прве три године радионица се одржавала 2 пута годишње (пролеће -јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. се одржава само крајем пролећа.
Графичка Радионица Сићево је 2008. добила међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за Фонд Галерије савремене ликовне уметности 83 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде. Атеље је опремљен свим потребним средствима за штампање свих врста графика дубоке штампе, а 2019. године набављена је и преса за сито штампу што омогућава уметницима да стварају и у тој графичкој дисциплини. Контакти са тренутно веома ангажованим графичарима из целог света створила је добру репутацију Графичкој радионици Сићево, као и стварање нове традиције на пољу графичког листа. Њихов долазак, рад у атељеу, искуства која су презентована и размењивана у стручним разговорима и демонстрацијама индивидуалних техника од великог су значаја као и контакти и сарадња са сличним институцијама које имају исту мисију популарисања графике као најзаступљеније ликовне гране у свету. Свакако треба поменути и едукацију млађих ликовних уметника током трајања радионице и добре сарадње са нишким Факултетом уметности и средњом Уметничком школом, који ће своју креативност и енергију сазревања везивати за графичку радионицу.
Поред рада у самој радионици, један дан биће резервисан за обилазак Ниша и културних знаменитости како би гости са стране стекли утисак средине у којој бораве.
https://www.youtube.com/watch?v=-nzSCfRZxzs
ЛОГИКА РАЗЛИВАЈУЋИХ АНТИСКУЛПТУРА
ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА: ЛОГИКА РАЗЛИВАЈУЋИХ АНТИСКУЛПТУРА
15. јун - 4. јул 2021.
Балша Рајчевић је уметник широког стваралачког распона: вајар, сликар, ликовни критичар и писац. Као уметник склон истраживањима Балша Рајчевић анализира, проучава, гради уравнотежене пластичне форме које се топе и разливају спајајући на особен начин геометријско и органско. Пратећи снажне пластичне инстинкте и властита рационална промишљања транформише, сажима елементе пластике, архитектуре и сликарства до саме суштине форме.
Савремена пластичка осетљивост Балше Рајчевића, поред наведеног долази до изражаја и у одабиру и комбиновању различитих материјала као што су дрво, такозвана жбука сачињена од струготине и дуфикса, индустријски лакови и сл.
Зрео, однегова ликовни израз формирао се постепено као производ личне митологије, спонтане маштовитости и инвентивности.
Сведене, загонетне форме у процесу настанка попримају лирски карактер наговештавајући метафорична и алегоријска значења. Креирајући аутентичан уметнички говор Балша Рајчевић је уметник чије дело захтева вишеслојно уметничко и поетско ишчитавање дајући значајан допринос нашој и светској уметности.
Балша Рајчевић, академик (члан Европске Академије наука), академски вајар, сликар, историчар уметности (ликовни критичар) и песник, рођен је 1941. у Београду. Завршио је Академију примењених уметности (вајарски одсек) 1965. у Београду и Историју уметности на Филозофском факултету, такође у Београду , на ком је и магистрирао 1976. Објавио је преко 800 ликовних критика и 37 књига: углавном поезије (24), више књига прича, један роман, једну књигу поетских огледа, као и шест књига из области историје уметности, углавном сабраних есеја и критика о ликовној уметности.
Поезија му је заступљена у више песничких антологија и зборника. Добитник је бројних угледних награда за ликовну уметност (24), али и за књижевност (11). Ликовна дела му се налазе у колекцијама више музеја и модерних галерија. Такође, ликовним делима је предсатављен на бројним селекцијским, ауторским изложбама српских ликовних критичара и теоретичара уметности. До сада је излагао на преко шесдесет самосталних и око 500 групних изложби.
2004. је објављена монографија о скулптурама Балше Рајчевића, а 2014. књига Критике о књижевном делу Балше Рајчевића, у књизи су представљени текстови о Рајчевићу четрдесетак угледних књижевних критичара, теоретичара књижевности и песника. Године 2016. објављена је студијска књига: Слободан Блажов Ђуровић: Песник призван из непостојања (Одлике поетике Балше Рајчевића).
Објављене су и две књиге изабраних песама Балше Рајчевића: 2001.
Балша Рајчевић је члан Удружења ликовних уметника Србије, УЛУПУДС – а, Удружења књижевника Србије, као и Међународног Удружења ликовних критичара. Поезија и проза превођене су му на енглески, француски и македонски језик.
кустос изложбе Радмила Костић
https://www.youtube.com/watch?v=81t_vZzeN8s
СОБА С ПОГЛЕДОМ
ГОСТОВАЊЕ ИЗЛОЖБЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА БЕОГРАДА У НИШУ
СОБА С ПОГЛЕДОМ
Уметници: РAДOШ АНТОНИЈЕВИЋ И НЕНАД МАЛЕШЕВИЋ/ БОЈАН БЕМ/ДЕЈАНА ВУЧИЋЕВИЋ/ГАБРИЕЛ ГЛИД/ВЕСНА ГОЛУБОВИЋ/МАРИЈА ДРАГОЈЛОВИЋ/ИВАНА ИВКОВИЋ/ЉИЉАНА ЈАРИЋ/НЕМАЊА ЛАЂИЋ/ГОРАНКА МАТИЋ/ИВАНА ПОПОВ/ЈЕЛИЦА РАДОВАНОВИЋ И ДЕЈАН АНЂЕЛКОВИЋ/МИЛИЦА РУЖИЧИЋ/ИВАН ШУЛЕТИЋ
Kустоси: Светлана Петровић и Гордана Добрић
09.06. - 05.07.2021.
Како из Културног центара Београда наводе: „Соба сa погледом је изложба која је приређена поводом успешних и креативних 60 година деловања Ликовне галерије Културног центра Београда у култури града, земље и окружења, и представља својеврсни омаж традиционалној изложби, Београд инспирација уметника, али је од ње удаљена ревидираном концепцијом заснованој на стратегији перципирања града, овог пута, са прозора дома или атељеа уметника.
Изложба Соба сa погледом доноси радове више аутора који у Београду живе и стварају и представља избор фотографија и видео радова који се могу схватити као збирка коментара на савремени Београд, визуелне забелешке о његовом приватном и јавном бићу.
Иако сам назив изложбе имплицира једно интимно опажање и повишени поглед посматрача из свог приватног кутка на јавни простор, он се може схватити и метафорички као један шири оквир који оставља простор за индивидуалну перцепцију погледа на град, али и собе као просторне одреднице, која у пренесеном значењу може имати један много шири и дубљи контекст. Управо у том проширеном контексту који промишља поглед на град из више различитих ракурса, може се посматрати констелација разнородних радова представљених на овој изложби. Четрнаест различитих погледа, односно исечака из визуелних дневника, указују на диспаратне уметничке праксе и субјективне перцепције једног погледа, једне теме и једног града. Од интимних, унутрашњих перцепција и хроничарских забелешки до потпуно концептуалних приступа, селекција радова и аутора различитих генерација сецира, продубљује и испитује границе саме теме. ..“
https://youtu.be/ALHO05qcgBk