ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА / ЛЕСКОВАЦ
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА
Сазив 2019/2021
Изложба графика
11 – 21. 6. 2022.
Лесковачки културни центар
Драгослав Крнајски ''МЕТАМОРФОЗЕ''
8 – 21. јун 2022
„Метаморфозе“ Драгослава Крнајског
Данас уметник од изузетног кредибилитета, Драгослав Крнајски се на домаћој ликовној сцени појавио почетком осамдесетих година 20. века. Иако је магистрирао сликарство, од самог почетка свог уметничког рада до данашњих дана, посвећен је просторним истраживањима у виду скулптура-објеката и инсталација.
Изложба „Метаморфозе“ садржи радове различитих периода у раду уметника и наменски је конципирана за салу и плато Салона 77 у Тврђави. Према речима историчарке уметности Ивоне Фрегл , овом поставком: „Крнајски фокусира своје уметничко истраживање на саму граничну линију преласка из 2D у 3D, проблематизујући питање „границе преласка“ површине у простор кроз испитивање геометријских облика са једне и органских форми примера из природе са друге стране.“.
„За Крнајског метаморфоза не означава само промену, већ и сам еволутивни ток преображаја. Она представља процес преласка из једног облика у други, трансформацију која укључује проток времена и измену позиција у простору, било физичком или менталном. Иницијална идеја Драгослава Крнајског била је да представи метаморфозе/трансформације идеје током пута који је потребно прећи од инспирације (покретача стваралачког процеса) преко различитих могућих праваца развоја идеје и њених модификација до коначног продукта – уметничког рада. Поставка изложбе „Метаморфозе“ заснива се на односу између минимализма и асоцијативног потенцијала рада, сведености форме и ангажованости идеје, процесуалности уметничке креације и крајњег резултата (уметничког дела намењеног интеракцији с публиком). Интересантно је да је уметник предвидео да и сама поставка изложбе доживи метаморфозу, тако што ће централни рад на половини трајања изложбе бити замењен новим радом.“, наводи Ивона Фрегл у тексту који прати ову изложбу.
Драгослав Крнајски (Пула, 1953) је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду (1982), где је завршио и Постдипломске студије (1984). Излаже од 1980. године. Добитник је награде за скулптуру Бијенала младих у Ријеци (1987), Октобарског салона у Београду (1990) и Тријенала скулптуре у Панчеву (1996). Негова дела су део колекција Музеја града Београда, Музеја савремене уметности у Београду, Савремене галерије у Зрењанину, Галерије савремене уметности у Ријеци, Музеја рударстава и металургије у Бору, Народног музеја у Кикинди, Народног музеја у Врању и Галерије савремене ликовне уметности у Нишу. Такође, радови уметника изведени су на симпозијумима у Аранђеловцу, Кикинди, Бору, Мајданпеку и Апатину.
Један је од оснивача уметничке групе Led Art. У периоду 1994-1996. био је део тима који је основао и водио Центар за културну деконтаминацију у Београду. Био је председник УЛУС-а од 1998. до 2002. године. Оснивач је удружења грађана за унапређење и развој визуелне и ликовне уметности ART-ZUM.
Живи и ради у Београду.
Стеван Китић - слике
Од 31. маја до 26. јуна пред публиком у Нишу биће изложба слика Стевана Китића, која представа својеврстан избор из нешто више од десет година уметничког рада. Заправо, реч је о четири надовезујућа циклуса, који до сада нису у целини били обухваћени јединственом изложбом.
Ову интегралну целину у опусу уметника чине циклуси „Пензос герила“, „Бумови“, „Димови“ и „Гасови“. Њима се нижу питања на тему улоге старих у процесима друштвеног одлучивања и дефинисања вредносног оквира, те поиграва темом дугорочних последица. С пуно реског хумора и оштроумних запажања, Стеван Китић градира тензију до самог усијања, не би ли катаклизмични исход дао кроз етапе. Последња три цилуса су готово сасвим наративно прочишћена, али због тога имају квалитет општег строгог упозорења на изазове глобалног друштва.
Првим цикусом „Пензос герила“, који настаје између 2010. и 2014. године, уметник прави веома радикалан рез у формално-естетском смислу. До тада преовлађујућу примитивистичку гестуалност и подражавање дилентантизма сада замењује дискретност наглашено равних слика, чији је садржај јасно стилизован и веома редукован. Иако су евидентне промене на плану исказивања, формална суздржаност остаје на снази све до најновијих радова ове изложбе.
Стеван Китић (Ниш,1980) је дипломирао сликарство на Факултету ликовних умjетности на Цетињу 2003. године у класи професора Бранислава Секулића. Магистрирао сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2008. године у класи професора Чедомира Васића. Добитник је годишњих награда за цртеж и сликарство Факултета ликовних умјетности на Цетињу, као и Награде Универзитета Црне Горе за успех на студијама завршне године. Био је стипендиста Краљевског Дома Карађорђевић и аустријског Култур Контакта . Узео је учешћа у раду више радионица и резиденцијалних програма у Србији, Црној Гори, Грчкој и Аустрији. До сада је имао преко 100 групних и 24 самосталнe изложбу у Србији, Црној Гори и Аустрији. Ради као доцент на Департману за ликовне уметности, Факултета уметности у Нишу.
https://youtu.be/qGVlmW2mbnI
КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2023. ГОДИНЕ
КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2023. ГОДИНЕ У ИЗЛОЖБЕНИМ ПРОСТОРИМА
- Павиљон у Тврђави (240м2) за 8 термина током године
- Салон 77 у Тврђави (64м2) за 7 термина током године
Конкурсне пријаве могу да подносе академски образовани уметници, чланови удружења (УЛУС-а, УЛУПУДС-а...), остали већ афирмисани ликовни ствараоци који у Нишу нису самостално излагали последњих пет година као и кустоси, историчари и теоретичари уметности са ауторским пројектима
Пријава треба да садржи:
- кратку биографију
- опис пројекта односно изложбе
- визуелну документацију (каталог, скице или фотографије дела која би излагали)
Конкурс је отворен до 20. јуна 2022. године.
Материјал за конкурс може се доставити поштом на адресу: Кеј Кола српских сестара ½, 18000 Ниш или у електронском облику на e-mail адресу: konkursgslunis@gmail.com. Документацију слати у PDF (рreset:Web) формату.
Конкурсни материјал се не враћа.
Резултати конкурса биће објављени на сајту Галерије СЛУ Ниш www.gslunis.rs
ЈЕЛЕНА ТРАЈКОВИЋ ПОПИВОДА „VORTEX“
ЈЕЛЕНА ТРАЈКОВИЋ ПОПИВОДА „VORTEX“
ИЗЛОЖБА АМБИЈЕНТАЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ
САЛОН 77, 24. мај – 5. јун 2022.
Амбијентална инсталација Јелене Трајковић Попиводе на чудесан и крајње промишљен начин сажима, простор и звук, сугеришући време и кретање у једној занимљивој просторној целини. Целокупан пројект под називом „VORTEX“ или „ВРТЛОГ“ наменски реализован за простор „Салона 77“ који је уметници послужио као идеја за креирање паралелног духовног простора у коме се преплићу снови, жеље и стремљења. Превазилазећи стварни свет уз помоћ нових технологија Јелена Трајковић Попивода трансформише стање непомичности у динамичну симулацију кретања постижући интерактивност рада и публике. Док се посматрач заједно са фигурама креће кроз простор пратећи слободну, ритуалну игру покрета и сенки интитивно прати ауторкине оптимистичке смернице које представљају реакцију на актуелни тренутак опште неизвесности. Тежећи афирмацији савременог аудио - визуелног и кореографског приступа који повузује човека, слику, звук, покрет, архитектуру у интерактивном узрочно-последичном односу уметничка продукција Јелене Трајковић Попиводе отвара низ питања пружајући прилику за нова ишчитавања везана за равнотежу тела и духа, као и питања заборављених етичких принципа остварујући значајан допринос у креирању сопственог визуелног идентитета као важног дела савремене уметничке сцене у Србији.
Јелена Трајковић Попивода (1980. Краљево) је дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Докторско - уметничке студије одбранила је под менторством проф. Радомирa Кнежевићa. На Факултету уметности у Нишу ангажована је у звању ванредног професора. Добитница је неколико награда из области визуелног стваралаштва од којих су значајније: 2022. Grand prix, Међународног пролећног салона Див Арт, „Буђење“ у категорији слика; 2022. освојено друго место-цртеж на манифестацији „Пето међународно бијенале уметничког цртежа и графике “Меморијална галерија „Душан Старчевић“; Награђени рад на Пролећној изложби 2021. група аутора УЛУС; годишњe Наградe ликовне галерије Задужбине Илије М. Коларца за 2008/2009. год; откупнe наградe Ниш Арт Фондације, на изложби младих 2009. Од 2004. до 2006. стипендиста је Републичког фонда за развој научног и уметничког подмлатка; Стипендија Краљевине Норвешке 2004. Радови Јелене Трајковић Попиводе налазе се у збиркама културних институција и приватних колекција. Излагала је на 30 самосталних и на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Ради у медију класичног цртежа, сликарства, који су њена главна преокупација, али и сликe - објектe, светлоснe и амбијенталнe инсталацијe, мултимедијалнe уметничкe пројектe. Радови Јелене Трајковић Попиводе налазе се у збиркама културних институција и приватних колекција. Члан је УЛУС-а од 2005. године. Живи и ради у Нишу и Београду.
Кустос изложбе Радмила Костић, музејски саветник.
https://youtu.be/uDgNwRrKPmU
Тадија Јаничић: Вјетар периферије
изложба слика
Официрски дом
18. мај – 12. јун 2022
Већ осми пут за редом Галерија савремене ликовне уметности Ниш се прикључила националној музејској манифестацији „Музеји за 10“, на којој је за учешће 2016. године овенчана истоименом наградом. Овог пута манифестација носи назив „Моћ музеја“ и обухвата обележавање Националне недеља музеја, Европске ноћи музеја и Међународног дана музеја.
На Међународни дан музеја 18. маја, у 19 сати биће отворена изложба слика „Вјетар периферије“ Тадије Јаничића.
Прва самостална изложба слика Тадије Јаничића у Нишу садржи дела његових актуелних серија и носи наслов „Вјетар периферије“. Референтност овог аутора сукцесивно превазилази оквире регионале уметничке сцене, а његов рад карактеришу изузетно непосредне и проницљиве реакције на поводе тренутка и простора. Тиме се сматра критичарем дневних и културних политика, а његове „хронике“ или насељавају фантазми популарне културе, којима се манифестује дисперзивност свакодневице, или их напротив одликују огољене примедбе. Оба начина плене разумевањем одлика менталитета и специфичних одјека глобалих прилика локалним миљеом.
Тадија Јаничић је рођен 1980. године у Никшићу. Основне и мастер студије сликарства завршио је на Академији уметности у Новом Саду. За своје цртеже добио је Годишњу награду Факултета ликовних умјетности на Цетињу (2001) и проглашен најбољим младим ствараоцем у оквиру пројекта Перспективе II (Нови Сад, 2003), док је за сликарство добитник Награде YU палета младих (Врбас, 2008), Прве награде 37. новосадског салона (2008) и Награде Ликовне јесени (Сомбор, 2020). Реализовао је 35 самосталних изложби (Србија, Црај Гора, Мађарска, Словенија, Италија, Швајцарска, Јапан) и био учесник више од 40 референтних колективних изложби (Србија, Шветска, Француска, Румунија, Аустрија, Русија, Немачка, Белгија, Велика Британија, САД, Словенија). Његова дела се налазе у више јавних и бројним приватним колекцијама у Србији и иностранству. Живи и ради у Новом Саду.
https://www.youtube.com/watch?v=yzZTB_FIKWI
МАНИФЕСТАЦИЈА МУЗЕЈИ ЗА 10 - МОЋ МУЗЕЈА
МАНИФЕСТАЦИЈА МУЗЕЈИ ЗА 10 - МОЋ МУЗЕЈА
ОД 14 – 20. МАЈА
Галерија савремене ликовне уметности и ове годинe придружила се манифестацији МУЗЕЈИ за 10, која се у 54 града и на 159 локација одржава од 14. до 20. маја.
Манифестација МУЗЕЈИ ЗА 10 је национална музејска иницијатива, највећа у Србији, јединствана у Европи, која се ове године одржава осми пут, са намером да се током 7 дана музејских и галеријских програма обележе три важна датума – Међународни дан музеја, Европска ноћ музеја и Национална недеља музеја.
Овогодишњи слоган манифестације МОЋ МУЗЕЈА био је инспирација да тим ГСЛУ Ниш креира богат и разноврстан програм.
У суботу 14. маја изложбени простори Официрски дом, Павиљон у Тврђави и Салон 77 биће отворени за посетиоце од 18 - 24 сата.
У Павиљону у Тврђави 14. маја у 19 сати биће свечано отворена изложба Графичка радионица Сићево, на којој ће бити изложени радови једанаесторо уметника два сазива: Габријела Булатовић, Адам Пантић, Ивана Станковић, Филип Мисита, Алберто Балети (сазив 2019), Марија Цурк, Франц Цурк, Ирена Ранђел, Никола Велицки, Ненад Зељић, Весна Павловић Пажђерски (сазив 2021). У 21 сат у Павиљону ће студенти Факултета уметности Универзитета у Нишу, класа проф. Марије Рајковић , Лазар Мутавџић, Тијана Филиповић , Тадија Мутавџића и Лука Илић уз сарадњу клавирског уметничког сарадника Сенке Симоновић приредити Вече виртуозних дела за соло виолину и клавир.
У Салону 77 публика ће од 18-24 сата моћи да посети изложбу скулптура Марка Вучковића, а у 18 сати планиран је наступ ученика Музичке школе Ниш: Ђорђе Филиповић, саксофон, Меланија Ракић, обоа, Лена Станковић и Лола Вељковић, клавир, Марица Станковић, виолина, Андреј Пауновић, гитара, Лука Савић и Богдан Младеновић, хармоника.
У Официрском дому љубитељи уметности ће током Европске ноћи музеја бити у прилици да виде ретроспективну изложбу слика Драгана Костића, а у 20 сати у оквиру музичког програма наступиће студенти гитаре Факултета уметности Универзитета у Нишу, у класи професора Милоша Јањића и професора Слободана Миливојевића: Меланија Станковић, Александар Крстић, Дамјан Станковић, Дамир Благојевић и Александра Аврамовић.
Током националне недеље музеја од 15 - 20. маја изложбени простори ГСЛУ биће отворени од 12 - 18 сати , а 18. маја, када се обележава Међународни дан музеја, у 19 сати свечано ће бити отворена изложба слика новосадског уметника Тадије Јаничића.
промоција монографије „Драган Костић“
У уторак, 10. маја 2022. године у Галерији Официрски Дом са почетком у 12 сати, биће одржана промоција монографије „Драган Костић“
О књизи ће поред аутора Соње Вукашиновић, говорити историчар уметности, Наташа Дрча и историчар уметности Милица Тодоровић.
Књига је издата 2020. године, издавач је Галерија савремене ликовне уметности Ниш. Књига је обима 167 страна и тако је конципирана да садржи 15 поглавља:
Живот и ангажовање (1933-2016),Сликарство, Рани период – Енформел (1958-1975), Средњи период – Лирска апстракција (1971-1989), Касни период- Постмодерна ((1989-2016), Портрети, Пејзажи, Мртва природа, Имагинарни предели, Уместо Закључка, Репродукције у боји, Песници о сликару, Каталог дела, Биографија, Поговор Зоран Костић. Графичко обликовање монографије потписује Магда Радојловић, дипломиради графички дизајнер. Рецензију за књигу писала Милица Тодоровић, музејски саветник.
Драган Костић (1933-2016) је од дипломирања 1960. године на Академији ликовних уметности у Београду па до своје смрти 2016. живео и стварао у Нишу оставивши дубок траг у историји града несебичним залагањем око оснивања Ликовне колоније Сићево, Галерије савремене ликовне уметности Ниш, проширења и вођења Уметничке школе као њен дугогодишњи директор као и оснивања Факултета уметности у Нишу.
За живота је организовао шест самосталних изложби у земљи и иностранству, учествовао на многим значајним колективним изложбама на простору бивше Југославије и иностранства, добитник је шест награда за допринос у сликарству и култури града.
Током свог уметничког пута претежно је био концентрисан на сликарство, дотицао се и цртежа као самосталне дисциплине, графике па чак и керамике. Немогуће је утврдити тачан број насталих радова. Трнутно евидентирана његова заоставштина броји преко 100 завршених слика и мањи број цртежа у атељеу покојног Костића, један одређени број је отуђен, а известан нестао након обијања његовог атељеа 2014. год. Такође, његова дела се налазе у установама културе у Нишу, Народном музеју, Галерији савремене ликовне уметности Ниш, приватним и државним фирмама и колекцијама у земљи и иностранству. Годинама и деценијама је стварао из личног задовољства не придајући значај личној промоцији. Мали број ликовних критичара је писало о њему и та документација обично није сачувана. Текстови који су пронађени од 1960. до његове смрти потврђују наше запажање колико је био скроман у интерпретацији личног стваралаштва а потенцирана уметност и културна дешавања средине за коју се залагао.
Марко Вучковић- скулптуре
Изложба скулптура Марка Вучковића. Изложбу чини серија радова различитих димензија насталих током последњих пар година.
Марко Вучковић је рођен 1992. године у Крушевцу. Дипломирао је најпре на Високој школи електротехнике и рачунарства 2015. године, потом је основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку за примењено вајарство. Члан је УЛУС-а од 2020. године.
Самостално је излагао у Београду (Галерија СКЦ, 2020; Галерија 73, 2022). Учествовао на двадесетак колективних изложби у Београду, Крушевцу, Панчеву.
Основну мотивску инспирацију Марко Вучковић налази у природним формама и људском телу али су реални облици само његов почетни импус који је ликовним средствима трансформисан до асоцијативно - апстрактног нивоа. Применом принцима редукције и сублимације, отклањајући све сувишне детаље, Вучковић долази до складних и елегантних формалних решења која стоје у основи органских облика.
Свестан оптерећења које носи живот савременог човека, уметник посебно апострофира неопходност креирања властитих одбрамбених механизама у циљу савладавања свакодневних егзистенцијалних препрека, а у људском организму и процесима који се одвијају у њему, препознаје идеал функционисања једног система и често прибегава визуелизацији, односно скулпторском дефинисању тих процеса. Како сам каже „желим да шаљем позитивне, чисте, инспиративне и здраве сигнале“. Заступајући у суштини позитивнистички став о улози и сврси уметности, аутор као да нам симболично поручује да су снага, лепота и узвишеност у нама самима, што треба лично освестити.
Складним формама, прецизном завршном обрадом, вештим комбиновањем традиционалних и индустријских материјала, хроматским вредностима и усаглашеношћу разноликих текстура, Вучковић ствара дела која поседују оптимистички дух и уметничку изражајност.
Кустос изложбе Милица Тодоровић, музејски саветник
Изложба ће трајати до 22. маја.
IN MEMORIAM ДРАГАНА КОСТИЋА
РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА IN MEMORIAM ДРАГАНА КОСТИЋА, 28. април 2022.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш, заједно са породицом Костић приређује велику ретроспективну изложбу In memoriam Драгана Костића у Галерији Официрског дома у четвртак, 28. априла 2022. године са почетком у 19 сати, као и промоцију монографије „Драган Костић“, уторак, 10. маја 2022. у 12 сати, галерија Официрски дом
Изложба као и промоција монографије, била је предвиђена у години обележаваља јубилеја 50 година Галерије савремене ликовне уметности Ниш, 2020. године, али је због глобалне пандемије одложена.
Драган Костић је рођен у Прокупљу 1933. али је убрзо због окупације и почетка другог сведског рата са породицом пресељен у Ниш. У Нишу завршава Основну школу и почиње да ради код чувеног нишког фирмописца, „Пешића“ на учење заната.Његови таленти су примећени и на наговор мајстора и уметника који су долазили послом у фирмописачку радњу, Драган се уписује у Уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу. После друге године конкурише за упис на Ликовну Академију у Београду и уписује сликарство код професора Зорана Петровића. По завршетку студија враћа се у Ниш где почиње да ради као професор у Уметничкој школи Ђорђе Крстић. Активно излаже са члановима УЛУСа као и са нишким уметницима и већ тада бива запажен на многим изложбама. Магистрирао је у класи професора Недељка Гвозденовића. Активно излаже и са гупом „Четворица“ у Загребу, као и на Октобарском салону у Београду где добија и прву награду. Његови успеси се од тада стално нижу а радови рађени у стилу енформела инспиришу и многе песнике да о њима пишу. Активно се укључује у рад комисије за поновно оживљавање и организовање Ликовне колоније Сићево. Од 1962. године Драган Костић па све до своје смрти залагао се за унапређење и оснивање културних институција попут Галерије савремене уметности, проширење зграде Уметничке школе, оснивање Академије у Нишу, као и свих манифестација које постоје и данас, Ликовне колоније Сићево, Хорске свечаности, Филмски фестивал. За живота је приредио шест самосталних изложби у Нишу, Београду, Луцерну, Катерини. Добитник је неколико награда за допринос у сликарству. Ову изложбу посвећујемо његовом уметничком стваралаштву али и несебичном ангажовању као културни радник и народни посланик. Покушаћемо да се бар на тренутак присетимо свега онога што је успео да својом упорношћу и несебичним залагањем постигне, градећи универзитетски центар доследан цару Константину како је и сам увек говорио.
Никада није сувишно истаћи да је Костић био изузетно промишљен и да је свом послу приступао надасве озбиљно, одговорно и професионално. Одувек је био потпуно предан својој уметности, али морамо нагласити да је не штедећи себе, огромну енергију и време улагао у изграђивање ликовног живота и образовних и културних институција града Ниша. Његов стваралачки пут био је испреплетен изузетним сликарским радом и ангажованошћу бескомпромисног и пожртвованог културног радника и посланика.
Сам уметнички почетак и трагање за личним стилом и изразом био је више него обећавајући. Сетимо се само Октобарског салона у Београду давне 1965. када су његова дела била веома запажена једнако од стране публике и ликовне критике. Као сваки уметник имао је своје страсти и неисцрпни резервоар идеја, од којих је успешно градио сопствени уметнички свет, с тим што су га и личне идеје о развијању наставе и културног живота града, неретко одвлачиле од сликарства и стваралачког пута.
Ако се осврнемо на целокупни сваралачки пут Драгана Костића, детаљно анализирајући сваки период понаособ, почев од раног енформела преко лирске апстракције и појаве фигурације до постмодерне, уочавамоп извесно прожимање и континуиран развој са постепеним и слојевитим променама. Вечити заљубљеник у природу, транспоновао ју је и моделовао сасвим слободно. Саживео се са њом до те мере да је од ње створио нове имагинарне просторе. Кроз њу је проживљавао све историјске битке, сударе времена и религија. У сложеном сликарском поступку који је мукотрпно изграђивао, са пуно подсликавања и моделовања, пролазио је кроз бројне развојне фазе и периоде, чврсто решен да истраје у својим намерама и тежњама.
Од целокупне заоставшитине која се налази у власништву породице Костић којој се овом приликом од срца захваљујем на указаном поверењу и помоћи, пре свега професору Зорану Костићу, на изложби су заступљена дела која су власништво фонда Нишких сликара Народног Музеја Ниш, којима се такође захваљујем, и дела из фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Селекцијом смо се трудили да обухватимо све фазе и сегменте које је током свог живота обрађивао почев од првих слика са докторских студија преко енформела, лирске апстракције, постмодернизма, портрета, пејзажа, мртве природе и имагинарног предела.
Монографија која прати његово дело и уметнички рад, представља једну врсту захвалности Галерије и града Ниша, а сада већ и традицију штампања монографија нишким уметницима, који су оставили неизбрисиви траг у области ликовне уметности не само нашег града него и наше земље.
На промоцији монографије 10. маја 2022. године у 12 сати учествоваће Милица Тодоровић, уметнички директор Галерије СЛУ, музејски саветник и рецензент књиге, Наташа Дрча историчар уметности и кустос у Народном музеју у Нишу, сада у пензији, која је пратила, писала о нишким уметницима тог времена и Соња Вукашиновић аутор књиге, музејски саветник Галерије СЛУ Ниш.
Кустос изложбе, Соња Вукашиновић, музејски саветник