Надежда Петровић: Модерност и нација је отворена у уторак 5. децембра у Павиљону у Тврђави. Изложбу аутора проф. др Лидије Мереник и проф.др Игора Борозана, Галерија приређује у сарадњи са Народним музејом Србије у част значајног националног јубилеја стотину педесет година од рођења чувене сликарке.
Поставка у Уметничком павиљону обухвата репрезентативни избор педесет дела родоначелнице српске модерне уметности из колекција четири установе: Народног музеја Србије, Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, Спомен – збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду. На целовит и свеобухватан начин, осмишљена у складу са водећим темама и мотивима, кроз хронолошко-тематске целине, даје увид у развој и ликовно стваралаштво Надежде Петровић од њених најранијих минхенских дана, слика земље и народа, импресионистичких епизода и националног наратива до париског и ратног периода.
Широј јавности позната и као једна од оснивача Кола српских сестара, ратна болничарка, једина жена на српској новчаници, истакнута српска уметница бавила се ликовном критиком, педагошким радом и у историји оставила траг као друштвено ангажована жена отворена за нове и напредне идеје. Провоцирала је својом уметношћу, смелошћу, авангардним приступом, феминистичким ставовима и политичким активизмом, а хуманост и патриотизам исказала као ратна болничарка у Балканским и Великом рату. Изложба Модерност и нација прилика је да публика сликарку упозна и као прву српску фотографкињу.
Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте још један јубилеј – шездесет одржаних сазива Ликовне колоније Сићево. Давне 1905. у виноградарском селу надомак Ниша, уз велике напоре, труд и залагање упорне и истрајне младе уметнице, основана је Прва југословенска уметничка колонија, претеча данашње Сићевачке колоније, која се последњих шест деценија одржава у континуитету и значајна је за формирање и богаћење фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Током свог не тако дугог живота, једна од најзначајнијих актерки српске ликовне сцене с почетка прошлог века, стваралаштвом и друштвеним ангажманом повезала је више средина: родни Чачак, Минхен у коме је стицала и усавршавала сликарске вештине, Италију и Француску колевке уметности у културе, Ниш коме је завештала најстарију колонију на Балкану и Ваљево у коме је преминула. У Србију с почетка прошлог века донела је модеран приступ сликаству, модерним обележила националну уметност.
Изложба у у Нишу приређује се уз подршку Града Ниша и Министарства културе Републике Србије након представљања публици у Народном музеју Србије у Београду, Музеју савремене умјетности Републике српске у Бања Луци, Галерији Божидар Јакац у Костањевици на Крки и Уметничкој галерији Надежда Петровић у Чачку и биће отворена за јавност до 5. јануара 2024. године.