Процес формирања галеријских збирки започео је одмах по оснивању ГСЛУ. Др Лазар Трифуновић је одмах приликом оснивања Галерије истакао:“ Један од Важних задатака Галерије представља ставарање богатог и моћног уметничког фонда. Да би се то остварило неопходна је динамична политика заснована на сигурним и строгим критеријумима“ /Програм развоја, Галерија савремене српске уметности у Нишу, 1970./
Настанак збирки ГСЛУ изискивао је значајну музеолошку активност, која је заснована на прикупљању, адекватном чувању, стручној обради уметничких дела и вођењу музеолошке документације. Као матична институција за ликовне уметнике Ниша ГСЛУ /Галерија савремене ликовне уметности Ниш/ прати нарочито њихов рад кроз посебну документацију у виду ауторских досијеа. Формирање властитог Фонда ГСЛУ представља један од начина којим се битно афирмише средина постајући , временом, трајна оставштина за будућност целе југоисточне Србије.
Данас се сва дела чувају у депоу ГСЛУ који је урађен по свим музеолошким принципима и о њима се води комплетна документација.
Може се слободно рећи да, по свом обиму, уметничким и историјским вредностима Фонд Галерије савремене ликовне уметности у Нишу данас спада у један од највреднијих у Србији. За 45 године постојања галерије формиран је импозантан Фонд уметничких дела који тренутно броји 1388 инвентарних јединица подељених на 6 збирки:
1. Збирка савременог сликарства – 570 дела
2. Збирка савремене графике – 277
3. Збирка савременог цртежа-116 дела
4. Збирка савремене скулптуре – 47 дела
5. Збирка проширених медија – 31 дело
6. Збирка ликовних уметника Ниша – 332 /од тога сликарство:192, графика: 72, цртеж: 29, скулптура: 36, проширени медији: 3 рада/
Садржај збирки је аналоган с изложбеном политиком институције. Наиме, до данас излагани су,а потом откупљивани или поклањани радови српских и међународних уметника који су у време свог настајања били показатељи актуелних, уметничких пракси. Захваљујући ликовној колонији Сићево и откупним наградама Колоније Збирке су попуњаване у континуитету.
Тако су са самосталних изложби Милана Коњовића ,Ота Лога, Оље Ивањицки, Лазара Вујаклије, Миће Поповића, Пеђе Милосављевића, /1972./ Мире Јуришић, /1973./, Халила Тиквеше /1974./, Бошка Петровића, Александра Зарина, /1975./, Бошка Петровића /1976./ Бранка Миљуша /1977/, Анте Мариновића ,/1977./ Светомира Арсића Басаре /1981./ Божидара Дамјановског /1982./ и других са којих су откупљивана дела за Фонд ГСЛУ.
За потребе Фонда откупе су чинили: СИЗ за културу, КПЗ, РЗК, а својевремено су учествовала и поједина нишка предузећа као што су: ЕИ Ниш, Ханивел, ДИН и Ђуро Салај.
Од деведесетих када су фондови за откуп укинути, због опште друштвено-економске ситуације збирка се попуњавала углавном индивидуалним поклонима аутора. Захваљујући поклонима уметника Фонд је обогаћен делима познатих уметника Зорана Петровића, Љубице Цуце Сокић, Синише Вуковића, Боже Илића, Кенџи Нагаи, /Јапан/, Ингер Лисе Расмусен/ Данска/, Маирин Грант/Ирска/,Радомира Дамњановића Дамњана, Петра Омчикуса, Светомира Арсића Басаре, Мишка Павловића и других.Највећи допринос у континуираном попуњавању Збирке има поред Ликовне колоније Сићево и Графичка радионица Сићево /установљена 2005./