Галерија савремене ликовне уметности Ниш има три изложбена простора: Павиљон у Тврђави, Салон 77 и велику салу Официрског дома коју користи од 2017. године, односно од губитка галерије „Србија”. Сви објекти су историјска здања из различитих епоха, имају карактер културних добара и под заштитом су Закона о очувању културних добара.
Павиљон у Тврђави – први је изложбени простор који је Галерији савремене ликовне уметности додељен за потребе организовања изложби. Налази се на улазу у комплекс Нишке тврђаве, у непосредној близини Стамбол капије. То је некадашњи турски Арсенал односно магацин за чување оружја кога је, како сведочи сачувана мермерна плоча изнад улаза, саградио 1273. године (по нашем календару 1857) мутеселим Ниша Исмаил паша у време султана Абдул Међина I. Објекат је правоугаоне основе, масивне конструкције, зидан од притесаног и необрађеног камена, а покривен четвороводним кровом од ћерамида. У њему су од 1957. године изложбе повремено приређивали Народни музеј, Центар за културу Радничког универзитета, односно од 1966. године Центар за културу. Обимни радови на санацији и адаптацији Арсенала вршени су током 1970. и 1971. године по пројекту стручњака нишког Завода за заштиту споменика културе. Главни пројектант била је арх. Даница Јанић. Уређење ентеријера по пројекту арх. Зорана Радовића подразумевало је уградњу гипсаних зидова на удаљености од пола метра од оригиналних камених зидова грађевине и постављање по средини четири пара стубова четвртасте основе који носе плафонску конструкцију са осветљењем. Захваљујући овим радовима Павиљон у Тврђави је постао први, модерни изложбени простор у Нишу. Његова површина је 240,70 м2, монолитних је зидних површина без прозора, са плафонским осветљењем. Током 2003. године уведено је грејање и извршена замена дотадашњег пода постављањем плоча од вештачког гранита а 2018. првобитно неонско осветљење замењено је лед сијалицама.
Испред Арсенала, лево и десно од улаза су по три повезане, дубоке нише засведене полуобличастим сводом. Конзерваторско-рестаураторски радови који су подразумевали израду подне конструкције, застакљивање и израду портала спроведени су током 1976/1977. Једна од ових просторних јединица припада Народном музеју а друга Галерији савремене ликовне уметности.
Салон 77 – некадашња је Бали бегова џамија грађена у периоду од 1521. до 1523. године, смештена у централном делу Тврђаве. Квадратне је основе (10,5 x 10,5 м) са куполом на пандантифима. Висина темена куполе је 11,95 метара. Унутрашњост осветљава укупно 16 прозора распоређених у три нивоа. Споља, са северозападне стране је двокуполни трем. Складних пропорција и пажљиво озидана тесаним каменом уоквиреним опеком, драгоцен је пример исламске архитектуре на нашем подручју. Уз северни зид су археолошки остаци некадашње библиотеке и минарета. Када су 1972. по пројекту арх. Данице Јанић, почели радови конзервације и обнове, објекат је био у јако лошем стању, склон паду. Потпуна ревитализација споменика завршена је 1977. од када се користи као изложбени простор. Првих година у Салону је изложбе приређивао Дом културе, а јануара 1982. овај изложбени простор уступљен је Галерији савремене ликовне уметности. Због недостатка грејања објекат је у функцији од средине марта до средине октобра током године. У њему ГСЛУ Ниш приређује изложбе мањег обима.
Галерија „Србија” – зграда припада старој урбаној целини на централном градском тргу (Трг краља Милана бр. 13), саграђена је у првој деценији XX в. у духу западноевропског еклектичног стила, као приземни угоститељски објекат. Од 1959. ту се налазила самопослуга Србија, а 1994. године објекат је адаптиран и ревитализован у изложбени простор. Прва изложба која је у њему реализована (Римски царски градови на територији Србије), отворена је 29. септембра 1994. Од децембра исте године Галерија савремене ликовне уметности користила је овај изложбени простор за реализацију великих, ретроспективних или колективних изложби. Коначна адаптација ентеријера, завршена је марта 2016. године уз финансијску подршку Ниш арт фондације. Помоћне просторије у оквиру овог објекта су 2001. и 2007. године адаптиране и претворене у депое и конзерваторску радионицу. Правоснажним решењем Агенције за реституцију –Подручна јединица Београд бр. 46-004803/2013 од 8. 10. 2015. године објекат је у целости враћен законским наследницима. Галерија савремене ликовне уметности и Град Ниш су тако изгубили репрезентативни изложбени простор који је задовољавао модерне европске стандарде излагања. Коначно исељење из изложбеног простора извршено је 1. јуна 2017, а колекција уметничких дела из депоа премештена је у други локал средином августа исте године.
Велика сала Официрског дома – зграда је саграђена 1890. године поред нишавског кеја (ул. Орловића Павла 28а) као приземни угоститељски објекат под називом „Булевар”. Војна команда града је 1903. године откупила овај објекат и назвала га Официрски дом. Објекат је грађен у еклектичном духу са низом великих прозора са предње стране и развијеним забатом изнад главног улаза. Израда пројекта приписује се архитекти Ивану Козлићу (1839–1903). Зграда Официрског дома је споменик изузетне историјске вредности као средиште политичког и скупштинског живота Србије на почетку Првог светског рата. Ту је на заседању Народне скупштине Србије изгласана „Нишка декларација” (7. децембар 1914) којом је Србија дефинисала своје ратне циљеве и донела одлуку о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Објекат је у другој половини XX века више пута мењао намену. Обимни послови реконструкције и адаптације завршени су 2016. године када је унутрашње двориште покривено, чиме је добијена тзв. велика сала, површине 260 м2. Минималном адаптацијом ова сала је јуна 2017. претворена у изложбени простор и дата на коришћење ГСЛУ Ниш уместо галерије „Србија”.