АКТУЕЛНО
''Ослобађање'' Маше Пауновић
Као скулптор који улази у сам срж материјала било да је у питању дрво, камен или метал са великом пажњом се посвећује динамичном обликовању заробљених емоција.
Свака од њених скулптура егзистира као аутентичан, живи организам који се налази у стању преобликовања или трансформације тежећи да се повеже са простором, док истовремено емитује јединствен облик енергије.
Артикулишући нове енергетске вредности не само да успоставља везу са посматрачем него и генерише нове просторно визуелне садржаје проблематизујући актуелне теме савременог друштва.
Излаже на колективним изложбама од 2002. године и учествовала је на преко 100 колективних изложби у земљи и иностранству а такође је имала до сада 8 самосталних изложби:
Ликовна колонија 61. сазив
Почела Ликовна колонија: Уметници наредних 10 дана стварају у Сићеву
У селу Сићево синоћ је свечано отворен 61. сазив најстарије ликовне колоније на Балкану где ће наредних 10 дана боравити 9 уметника и уметница из Хрватске, Бугарске и Србија. Уметничка дела настала током овогодишње манифестације биће изложена у Павиљону у Тврђави новембра 2025. године.
Ликовна колонија Сићево наставља традицију прве Југословенске уметничке колоније чији је оснивач позната српска сликарка Надежда Петровић.
„Са посебним задовољством отварамо ову колонију, јер је за нас ово година јубилеја и 6 пуних деценија континуираног одржавања Сићевачке колоније. Било је потребно пуно визионарства, залагања и ентузијазма да заживи идеја коју је Надежда Петровић имала 1905. године када је први пут окупила своје колеге овде у селу Сићеву. Захваљујући томе наша установа баштини преко 900 слика, скулптура и нових медија које ми чувамо, проучавамо, бринемо о њима, повремено их излажемо и реч је о делима преко 500 аутора из наше земље и иностранства“, каже Ема Ћоћић Билић директорка Галерије савремене ликовне уметности.
Свечаном отварању присуствовао је и проф. др Дејан Антић државни секретар у Министарству културе који је нагласио јединствен став о подршци овој значајној културној манифестацији.
„Част и задовољство ми је што сам вечерас са вама. Користим прилику да и директорици и свима вама пренесем став министра Николе Селаковића да ће држава Србија и Министарство културе наставити да подржава организацију једне овакве колоније. Министарство је подржавало реализацију Колоније у континуитету и претходних година, а тако ће бити и у годинама које су пред нама“, каже проф. др Дејан Антић државни секретар у Министарству културе.Збирка уметничких дела насталих у Сићеву и по својим историјским, уметничким и естетским карактеристикама највреднија је збирка наше уметности друге половине века на подручју уже Србије.
Да су уметници најважнији у једном друштву казала је градска већница Милица Паулус и подсетила на речи Надежде Петровић.
„Уметници морају бити учитељи не само свог народа, него свих народа. Не само свога, него свих столећа. А права уметност мора бити учитељ, васпитач и борац за напредак човечанства. Можемо рећи да се задатак и мисија уметника и уметности нису променили ни дан данас. У то име свим учесницима желим пријатан боравак и успешан рад у овом дивном простору у коме се уметник и природа надмећу у лепоти боја и облика“, каже већница Милица Паулус.
Учесници Ликовне колоније Сићево 2024 су: Нина Ивановић, Марија Богдановић, Ђорђе Станојевић (Београд), Николија Станојевић, Милан Хрњазовић (Ваљево), Борислав Божић (Хрватска), Динко Ненов (Бугарска), Милан Ристић и Тијана Савковић (Ниш).
Реализацију овогодишње манифестације подржали су Град Ниш и Министарство културе Републике Србије.
https://www.youtube.com/watch?v=iCTwk8O5uZA
https://www.youtube.com/watch?v=XX5FyohlT64
Ликовна колонија Сићево 2024.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање Ликовне колоније Сићево 2024 у понедељак 2.септембра у 19 сати - зграда Ликовне колоније у селу Сићево.
Ликовна колонија Сићево наставља традицију прве Југословенске уметничке колоније чији је оснивач позната српска сликарка Надежда Петровић. Као најстарија колонија на Балкану одржана је први пут 1905. године. Од 1964. када је обновљен њен рад, одржава се у континуитету сваке године. Захваљујући овој манифестацији формирана је збирка која броји 1000 уметничких дела и по својим историјским, уметничким и естетским карактеристикама највреднија је збирка наше уметности друге половине века на подручју уже Србије.
Колонија се одржава сваке године септембра у селу Сићеву, удаљеном 20 км од Ниша. Поред боравка и рада уметника, Програм рада о коме одлучује Савет манифестације традиционално садржи и детаљније упознавање учесника са културно-историјским наслеђем овог краја. Учесници су у прилици да током десетодневног боравка обиђу Сићевачку клисуру, манастире у околини и културно-историјске споменике нашег града: Тврђаву, Медијану и Ћеле-кулу.
Уметничка дела настала током овогодишње манифестације биће изложена у Павиљону у Тврђави новембра 2025. године.
Збирка ликовне колоније Сићево се сваке године обогаћује новим радовима који се остављају на чување, музеолошку обраду, заштиту и стручну презентацију у реализацији Галерије савремене ликовне уметности у Нишу.
Учесници Ликовне колоније Сићево 2024 су: Нина Ивановић, Марија Богдановић, Ђорђе Станојевић (Београд), Николија Станојевић, Милан Хрњазовић (Ваљево), Борислав Божић (Хрватска), Динко Ненов (Бугарска), Милан Ристић и Тијана Савковић (Ниш).
Реализацију овогодишње манифестације подржали су Град Ниш и Министарство културе Републике Србије.
100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево
У четвртак 29. августа у 20 сати, у Официрском дому је отварана изложбе „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ поводом обележавања 60 година редовног одржавања Колоније.
Изложба је концепцијски осмишљена тако да прати хронолошки след трајања Колоније илуструјући њене основне карактеристике - југословенски и међународни карактер, отвореност за уметнике различитих вокација и стилских опредељења. Изложба ће бити реализована кроз две поставке, од којих прва почива на делима насталим до 1994. године а друга поставка (19. септембар до 10. октобар) подразумева дела из последњих тридесет година. Аутор изложбе је Милица Тодоровић, музејски саветник.
Како су учесници Ликовне колоније Сићево били протагониски и актери бројних паралелно егзистирајућих праваца и стилова, изложба пружа увид и у рецентна кретања у уметности на нашим просторима од шездесетих година прошлог века до данас, односно од енформела и ташизма, ониричног и метафизичког сликарства, нове фигурације, различитих ретро стилова осамдесетих и постмодерних тенденција, до новог поимања класичне слике и електронске слике односно видеа.
Идеја наше познате српске сликарке Надежде Петровић о окупљању уметника у Сићеву која је реализована 1905. године у оквиру Прве југословенске уметничке колоније, обновљена је 1964. године на иницијативу Друштва ликовних уметника Ниша, оснивањем Ликовне колоније Сићево. У тренутку када је установљена Сићевачка колонија је била прва ликовна колонија на територији централне Србије, данас је то респектабилна и најдуговечнија ликовна манифестација града Ниша високо поштована у уметничком свету.
Ликовна колонија Сићево је најпре била југословенског карактера, од 1982. године званично је добила карактер међународне манифестације али је позивање уметника из иностранства постала редовна пракса од почетка деведесетих година XX века. У раду Сићевачке колоније до сада је учество укупно 545 уметника, свакако најбројнији су били уметници из Србије (285), самог Ниша (80), бивших југословенских република (70) док је из многих европских и из земаља са других контунената учествовало 110 уметника.
Сходно паралели са Првом југословенском уметничком колонијом чији је истакнути члан био вајар Иван Мештровић и Ликовна колонија Сићево је од оснивања била отворена за не само за сликаре већ и за вајаре и графичаре што је разликовало од тадашњих колонија које су биле искључиво сликарске (Илок, Сента, Ечка, Почитељ) или вајарске (Порторож, Дечани, Прилеп).
Захваљујући Ликовној колонији Сићево формиран је импозантан фонд који тренутно има тачно 1000 уметничких дела од којих се 88 чува у Народном музеју у Нишу а 912 у колекцији Галерије савремене ликовне уметности, обзиром да Галерија од свог оснивања (1970 године) води све послове реализације Колоније. Фонд Ликовне колоније „Сићево“ је обимна, аутентична и по својим историјским и уметничким особеностима изузетно вредна збирка савремене уметности.
Иако организатори Колоније никада нису условљавали и ограничавали уметнике у погледу избора тема и мотива велики број аутора је својим делом непосредно реаговао на средину у којој је стварао, било да су за властити инспиративни мимезиз користили историјско и културно-уметничко наслеђа овог краја или сам природни амбијент односно пејзаже јединствене и непоновљиве Сићевачке клисуре. Транспоновање у говор ликовних елемената виталистичке снаге моћне природе био је изазов коме многи уметници нису одолели приступајући му на инвентиван начин а поштујући лични уметнички субјективитет.
Изложба 100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево садржи дела уметника широког генерацијског распона од Ивана Табаковића и Михаила Петрова преко генерације Миодрага Протића, Ксеније Дивјак, Миће Поповића, Бошка Карановића, Бате Михаиловића, Стојана Ћелића, Леонида Шејке до свих потоњих генерација и данас активних уметника. Иако изложба почива само на једној десетини дела из фонда Сићевачке колоније верујемо да пружа адекватан увид у вредност фонда, њоме обележавамо шездесетогодишњицу трајања Колоније али и подсећамо да ово непроцењиво благо још увек нема услова за сталну презентацију.
https://www.youtube.com/watch?v=HKtG8qGRVYo
"Трепча" Љиљане Шуњеварић
Софија Војиновић ''Сањарења''
Софија Војиновић ''Сањарења''
САЛОН 77
Простирања # ...
ИЗЛОЖБА ЈЕЛЕНЕ ЈОЦИЋ: „ПРОСТИРАЊА“
„САЛОН 77“ /16. јули - 7. август/
Рођена је у Београду 1970. године. Дипломирала на факултету ликовних уметности у Београду 1997. године на Одсеку графике, магистрирала 2000. године, докторирала и стекла звање доктора уметности на Факултету ликовних уметности у оквиру Универзитета уметности у Београду 2017. године. У току основних студија била је добитник стипендије Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка Србије. У периоду од 1998 – 2002. године у оквиру пројекта за талентована лица радила је на Катедри за графику на Факултету ликовних уметности у Београду.
Од 2003. године ради као професор струковних студија на Академији струковних студија Политехника, на Одсеку за дизајн. До сада је имала више самосталних изложби, и преко двеста групних изложби у земљи и иностранству. Излагала је у Њујорку, Паризу, Луксенбургу, Лиежу, Квебеку, Солуну, Сао Паулу, Сеулу, Мадриду, Будимпешти, Истамбулу, Стокхолму, Скопљу и на многим међународним бијеналима и тријеналима графике. Добитница је неколико награда из области графичке уметности (Петар Лубарда, Ђорђе Андрејевић – Кун, 8. и 9. Бијенала Југословенске студентске графике).
Најзначајније награде из области графике су:
Награда Графичког колектива Мали печат 2010. године и Награда Велики печат 2021. године. Рад „Мостови“ налази се у колекцији Музеја града Београда. Њени радови су уврштени у Откупе уметничких дела Министарства културе и информисања Републике Србије (2005, 2014, 2015, 2016, 2018). У удружењу ликовних уметника Србије (УЛУС) је од 1998. године, у управном одбору УЛУС-а од 2022.-2023. године. Члан је Уметничког савета и управног одбора Галерије Графички колектив у Београду од 2011. године. За председницу управног одбора ГК изабрана на скупштини ГК одржаној 06.07.2023.године.
Јелена Јоцић наставља уметничка истраживања везујући се за затечене ентеријере великих индустријских центара пронашавши у њима идеју за дефинисање идеалног простора. Спајајући визуелно и опажајно у једну целину развија јединствен ликовни језик у чијем контексту се назиру визије идеалног простора Кроз сопствену фотографску опсервацију издваја доминантни мотив празних, опустошених индустријских комплекса приступајући процесу кадрирања којим наговештава пролазност, отуђење и усамљеност. Настављајући процес израде поред неговања и визуелних односа, сплета укрштених линија и колажних поп арт делова укључује и извесни број артефакта.
Кроз игре светлосних и геометријских површина као и монтажних поступака које примењују уметници конструктивизма истражује границе личног и приватног простора.
Архитектонска одређеност ентеријера која асоцира на металне конструкције послужила је као метафора за границу којом се издваја уметник од затеченог амбијента залазећи у нове ванвременске димензије.
https://www.youtube.com/watch?v=Lb39KY7LJdE
РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА 2025.
На седници одржаној 8. јула, Уметнички савет од 52 захтева за излагање у изложбеним просторима Галерије савремене ликовне уметности Ниш у 2025. години, одобрио је следеће:
За Павиљон у Тврђави:
Милан Тепавац
Здравко Мирчета
Александар Цветковић, Ивана Бјелица, Ђорђе Ковачевић
Јошкин Шијан
Миљан Стевановић
Миа Арсенијевић
Резерва – Зоран Игњатовић
За Салон 77
Маја Ђуровић
Јелена Симић
Андреа Морачанин
Невенка Костић
Јелена Ковачевић Воргучин
Мила Гвардиол
Ирена Вуковић
Ненад Недељков
резерва – Данило Пауновић
Изложба Бошко Петровић: Скице за велика дела
Изложба Бошко Петровић: Скице за велика дела, Павиљон у Тврђави
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе Бошко Петровић: Скице за велика дела у четвртак 11. јула у 20 сати, Павиљон у Нишкој тврђави.
Обиман опус нацрта за таписерију, скулптуру и мозаик пред нишком публиком наћи ће се захваљујући сарадњи Галерије СЛУ и Музеја Војводине, који баштини велики број радова Бошка Петровића, а поводом важног јубилеја- стотину година рођења и четрдесет година од смрти знаменитог уметника.
Бошко Петровић је припадао ратној и послератној генерацији аутора која је средином прошлог века кренула у потрагу за новим, аутентичним сликарским изразом. Поред класичног сликарства бавио се мозаиком, цртежом, акварелом, колажом, графиком и један је од ретких уметника који је допринео развоју таписерије и њеној афирмацији.
У намери да представи онај део радова који презентује сам стваралачки процес и начин рада, не стављајући акцент на саму тему, ауторка Драгана Гарић Јовичић изложбом Скице за велика дела представља нацрте за један споменик, један мозаик и једну таписерију. Сва три дела остварена у различитим техникама, замишљена су као монументална, с тим што скулптура никада није реализована.
Публика ће имати прилику премијерно да види макету споменика и мапу графика за Споменик ропству, насталу током Другог светског рата, делимично као плод почетничких уметничких трагања али истовремено и једну од првих идеја о споменику револуцији насталој у окупираној Европи.
Почетком педесетих година Бошко Петровић почео је интензивно да се бави мозаиком, пре свега портретима мањих формата у овој техници, а део поставке је једна од импресивнијих скица за монументални мозаик који се данас налази у Скупштини АП Војводине.
Посебну целину радова представљају скице на тему револуције, рађене за таписерије и мурале , настајале у периоду од 1965-75. године. Обиман циклус скица заједно са монументалном таписеријом, осликава преданост и професионализам са којим је Бошко Петровић прилазио теми.
Према речима Драгане Гарић, овог уметника изузетно богатог опуса оригинални, смели и експресивни ликовни израз сврстао је у ред најзначајнијих војвођанских стваралаца.
Бошко Петровић био је учесник Ликовне колоније Сићево 1975. године, самосталну изложбу у Нишу приредио је 1976, а у фонду Галерије СЛУ налази се 16 његових дела.
Изложба у Павиљону у Тврђави биће отворена за јавност до 5. августа.
https://youtu.be/1RdpY3jXDWg?si=G-xbmEWe9uFO00XB
Унутрашње чуло
Изложба фотографија „Унутрашње чуло“ Паулине Алексић и Саре Поповић.
Изложбу „Унутрашње чуло“ претежно чине интерпретације предела у техници црно-беле фотографије. Два битно различита ауторска рукописа Паулине Алексић и Саре Поповић понудиће публици две позиције мишљења медија и дела.
Уметнички сензибилно и мотивски радознало Паулина Алексић прецизно организује кадар. Специфични и призори свакодневице предмет су избалансираних закључака, слутњи и питања. Професор Миљан Недељковић примећује како се овим радовима залази у колективно сећање, што публика интуитивно препознаваје.
Највећи број фотографија Саре Поповић снимљен је из „из руке“ и у покрету. Првом линијом истраживања Сара манипулише маглинама, блуром и светлошћу, док је такође завидна група радова наглашеног графизма. Потпуним пренебрегавањем фактографског својства фотографског медија, уметница се приближава исказу својственом традиционалним ликовним врстама или и, са друге стране, естетици новоталасног филма.
Миљан Недељковић закључује да „Радови две младе ауторке сугеришу повратак идеји да је живот непрестано кретање и збир проживљеног, који као такви и умножени искуствима генерација, граде мозаик историје и будућности“.
Паулина Алексић (Зајечар, 1999) дипломирала је 2021. године на Факултету уметности у Нишу на департману за примењене уметности, одсек графички дизајн, а мастер студије завршила је 2022. на Факултету примењених уметности у Београду на одсеку за фотографију. Учествовала је на бројним изложбама организованим од стране уметничке студентске групе „ПЕТА 128” и излагала своје радове у оквиру различитих фестивала и манифестација.
Сара Поповић (Ниш, 1997) завршила је основне и мастер студије 2022. године на Факултету уметности у Нишу, департман за примењене уметности, одсек графички дизајн. Током студија учествује на колективним изложбама из области графичког дизајна и фотографије у земљи и иностранству, као и на изложбама које организује са независном уметничком групом „ПЕТА 128”. Од 2019. године као фотограф активно волонтира на интернационалном џез фестивалу „Нишвил”. Огранак САНУ Ниш 2022. године објављује видео рад и мултимедију под називом „Сведочење о човечности” (П. Донков, М. Недељковић, С. Поповић).
Прва заједничка изложба Паулине Алексић и Саре Поповић „Унутрашње чуло” реализована је 2023. године у Галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту, Радул-беговом конаку у Зајечару, Музеју Хајдук Вељка у Неготину и Галерији Народног музеја у Врању.
Изложбу „Унутрашње чуло“ публика може посетит до 9. јула.