САЛОН 77
Мирон Мутаовић
Мирон Мутаовић
У тврђави
23. 6 - 5. 7. 2022
Салон 77
Током студија сликарства на ФЛУ у Београду, деведесетих година Мирон Мутаовић активним излагањима стиче одређену пажњу стручне јавности. Осим самосталних наступа, овај рани период у раду уметника обележавају и активности у оквиру уметничке групе „Керозин“, чији је један оснивача. Већ тада постаје јасно да ће путања изражавања овог аутора подразумевати консеквентно кривудање за садржајима и много више за естетизацијом уметничког дела. Подупрто идејом о новој слици, која се јавља осамдесетих година 20. века, досадашње стваралаштво Мирона Мутаовића дало је међусобно веома различите циклусе радова, што њега самог карактеријше уметником велике слободе и способности за експеримент.
О изложби слика „У тврђави“, у нишком Салону 77, историчарка уметности Наташа Јанковић наводи: „Прикази београдског Калемегдана, топлица, угодних термалних бања, популарних одмаралишта, које су лечиле душу и тело наших учитељица, чиновника, поштара... пожутели плакати, разгледнице и личне фотографије, пронашли су свој нови живот на уметниковим забелешкама. Обриси хладних, ледених, чистина и узвишења сублимирају једноставност наше изолованости и носе стрепњу скандинавског ноара.“.
Мирон Мутаовић (1973) је дипломирао 1997. године на Факултету ликовнин уметности у Београду, у класи професора Чедомира Васића, док је 1999. године магистрирао на истом факултету. Излагачку активност започео је серијом самосталнин изложби у галерији Студентског културног центра у Београду (1995-1997). Један од оснивача уметничке групе КЕРОЗИН, познате по раду у Музеју авијације и по запаженим изложбама. Од 1999.године је члан УЛУС-а. Поред бројнин самосталнин и групнин изложби на којима је учествовао, излагао је у београдским галеријама Звоно, Хаос и Галерији Факултета ликовнин уметности. Од 2005. године ради као професор на Факултету уметности Универзитета у Нишу.
Драгослав Крнајски ''МЕТАМОРФОЗЕ''
8 – 21. јун 2022
„Метаморфозе“ Драгослава Крнајског
Данас уметник од изузетног кредибилитета, Драгослав Крнајски се на домаћој ликовној сцени појавио почетком осамдесетих година 20. века. Иако је магистрирао сликарство, од самог почетка свог уметничког рада до данашњих дана, посвећен је просторним истраживањима у виду скулптура-објеката и инсталација.
Изложба „Метаморфозе“ садржи радове различитих периода у раду уметника и наменски је конципирана за салу и плато Салона 77 у Тврђави. Према речима историчарке уметности Ивоне Фрегл , овом поставком: „Крнајски фокусира своје уметничко истраживање на саму граничну линију преласка из 2D у 3D, проблематизујући питање „границе преласка“ површине у простор кроз испитивање геометријских облика са једне и органских форми примера из природе са друге стране.“.
„За Крнајског метаморфоза не означава само промену, већ и сам еволутивни ток преображаја. Она представља процес преласка из једног облика у други, трансформацију која укључује проток времена и измену позиција у простору, било физичком или менталном. Иницијална идеја Драгослава Крнајског била је да представи метаморфозе/трансформације идеје током пута који је потребно прећи од инспирације (покретача стваралачког процеса) преко различитих могућих праваца развоја идеје и њених модификација до коначног продукта – уметничког рада. Поставка изложбе „Метаморфозе“ заснива се на односу између минимализма и асоцијативног потенцијала рада, сведености форме и ангажованости идеје, процесуалности уметничке креације и крајњег резултата (уметничког дела намењеног интеракцији с публиком). Интересантно је да је уметник предвидео да и сама поставка изложбе доживи метаморфозу, тако што ће централни рад на половини трајања изложбе бити замењен новим радом.“, наводи Ивона Фрегл у тексту који прати ову изложбу.
Драгослав Крнајски (Пула, 1953) је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду (1982), где је завршио и Постдипломске студије (1984). Излаже од 1980. године. Добитник је награде за скулптуру Бијенала младих у Ријеци (1987), Октобарског салона у Београду (1990) и Тријенала скулптуре у Панчеву (1996). Негова дела су део колекција Музеја града Београда, Музеја савремене уметности у Београду, Савремене галерије у Зрењанину, Галерије савремене уметности у Ријеци, Музеја рударстава и металургије у Бору, Народног музеја у Кикинди, Народног музеја у Врању и Галерије савремене ликовне уметности у Нишу. Такође, радови уметника изведени су на симпозијумима у Аранђеловцу, Кикинди, Бору, Мајданпеку и Апатину.
Један је од оснивача уметничке групе Led Art. У периоду 1994-1996. био је део тима који је основао и водио Центар за културну деконтаминацију у Београду. Био је председник УЛУС-а од 1998. до 2002. године. Оснивач је удружења грађана за унапређење и развој визуелне и ликовне уметности ART-ZUM.
Живи и ради у Београду.
ЈЕЛЕНА ТРАЈКОВИЋ ПОПИВОДА „VORTEX“
ЈЕЛЕНА ТРАЈКОВИЋ ПОПИВОДА „VORTEX“
ИЗЛОЖБА АМБИЈЕНТАЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ
САЛОН 77, 24. мај – 5. јун 2022.
Амбијентална инсталација Јелене Трајковић Попиводе на чудесан и крајње промишљен начин сажима, простор и звук, сугеришући време и кретање у једној занимљивој просторној целини. Целокупан пројект под називом „VORTEX“ или „ВРТЛОГ“ наменски реализован за простор „Салона 77“ који је уметници послужио као идеја за креирање паралелног духовног простора у коме се преплићу снови, жеље и стремљења. Превазилазећи стварни свет уз помоћ нових технологија Јелена Трајковић Попивода трансформише стање непомичности у динамичну симулацију кретања постижући интерактивност рада и публике. Док се посматрач заједно са фигурама креће кроз простор пратећи слободну, ритуалну игру покрета и сенки интитивно прати ауторкине оптимистичке смернице које представљају реакцију на актуелни тренутак опште неизвесности. Тежећи афирмацији савременог аудио - визуелног и кореографског приступа који повузује човека, слику, звук, покрет, архитектуру у интерактивном узрочно-последичном односу уметничка продукција Јелене Трајковић Попиводе отвара низ питања пружајући прилику за нова ишчитавања везана за равнотежу тела и духа, као и питања заборављених етичких принципа остварујући значајан допринос у креирању сопственог визуелног идентитета као важног дела савремене уметничке сцене у Србији.
Јелена Трајковић Попивода (1980. Краљево) је дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Докторско - уметничке студије одбранила је под менторством проф. Радомирa Кнежевићa. На Факултету уметности у Нишу ангажована је у звању ванредног професора. Добитница је неколико награда из области визуелног стваралаштва од којих су значајније: 2022. Grand prix, Међународног пролећног салона Див Арт, „Буђење“ у категорији слика; 2022. освојено друго место-цртеж на манифестацији „Пето међународно бијенале уметничког цртежа и графике “Меморијална галерија „Душан Старчевић“; Награђени рад на Пролећној изложби 2021. група аутора УЛУС; годишњe Наградe ликовне галерије Задужбине Илије М. Коларца за 2008/2009. год; откупнe наградe Ниш Арт Фондације, на изложби младих 2009. Од 2004. до 2006. стипендиста је Републичког фонда за развој научног и уметничког подмлатка; Стипендија Краљевине Норвешке 2004. Радови Јелене Трајковић Попиводе налазе се у збиркама културних институција и приватних колекција. Излагала је на 30 самосталних и на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Ради у медију класичног цртежа, сликарства, који су њена главна преокупација, али и сликe - објектe, светлоснe и амбијенталнe инсталацијe, мултимедијалнe уметничкe пројектe. Радови Јелене Трајковић Попиводе налазе се у збиркама културних институција и приватних колекција. Члан је УЛУС-а од 2005. године. Живи и ради у Нишу и Београду.
Кустос изложбе Радмила Костић, музејски саветник.
https://youtu.be/uDgNwRrKPmU
Марко Вучковић- скулптуре
Изложба скулптура Марка Вучковића. Изложбу чини серија радова различитих димензија насталих током последњих пар година.
Марко Вучковић је рођен 1992. године у Крушевцу. Дипломирао је најпре на Високој школи електротехнике и рачунарства 2015. године, потом је основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку за примењено вајарство. Члан је УЛУС-а од 2020. године.
Самостално је излагао у Београду (Галерија СКЦ, 2020; Галерија 73, 2022). Учествовао на двадесетак колективних изложби у Београду, Крушевцу, Панчеву.
Основну мотивску инспирацију Марко Вучковић налази у природним формама и људском телу али су реални облици само његов почетни импус који је ликовним средствима трансформисан до асоцијативно - апстрактног нивоа. Применом принцима редукције и сублимације, отклањајући све сувишне детаље, Вучковић долази до складних и елегантних формалних решења која стоје у основи органских облика.
Свестан оптерећења које носи живот савременог човека, уметник посебно апострофира неопходност креирања властитих одбрамбених механизама у циљу савладавања свакодневних егзистенцијалних препрека, а у људском организму и процесима који се одвијају у њему, препознаје идеал функционисања једног система и често прибегава визуелизацији, односно скулпторском дефинисању тих процеса. Како сам каже „желим да шаљем позитивне, чисте, инспиративне и здраве сигнале“. Заступајући у суштини позитивнистички став о улози и сврси уметности, аутор као да нам симболично поручује да су снага, лепота и узвишеност у нама самима, што треба лично освестити.
Складним формама, прецизном завршном обрадом, вештим комбиновањем традиционалних и индустријских материјала, хроматским вредностима и усаглашеношћу разноликих текстура, Вучковић ствара дела која поседују оптимистички дух и уметничку изражајност.
Кустос изложбе Милица Тодоровић, музејски саветник
Изложба ће трајати до 22. маја.
БЛОК - ТИПОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ У МОНТАЖНОМ СИСТЕМУ
Изложба под називом БЛОК - ТИПОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ У МОНТАЖНОМ СИСТЕМУ мр Сање Девић и др Биљане Станковић, графичких дизајнерки је продукт заједничке сарадње ауторки које остају доследне сопственим изразима и личним трагањима, обједињујући их у једну складну међусобно усаглашену целину. Сања Девић и Биљана Станковић су уметнице које су у потпуности посвећене графичком дизајну као једној од најдинамичнијих уметничких пракси заузимајући високе професионалне стандарде. У складу са најновијим савременим тенденцијама Сања Девић и Биљана Станковић остварују визуелну комуникацију користећи чудесни ликовни језик светлосно-типографске инсталације. Користећи слику, графику,текст и светлосне ефекте зналачки креирају причу или поруку у тренутку при чему посетиоци постају интегрални део поставке.
Сања Девић (1980), дипломирала је на Факултету уметности у Нишу, на одсеку за графички дизајн. Постдипломске магистарске студије завршила је на Факултету ликовних умјетности Цетиње, студијски програм - графички дизајн. Током професионалног рада, реализовала је велики број пројеката за клијенте широм света у свим областима графичког дизајна (САД, Канада, Велика Британија, Данска, Тајланд, Швајцарска, Сингапур, Француска, Мексико, Норвешка, Аустрија, Хрватска). Нјена излагачка делатност броји осамнаест самосталних изложби и преко шездесет групних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више награда за радове из домена примењене уметности. Њени радови објављивани су у књигама и часописима у земљи и иностранству. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС-а). Више пута је била члан жирија уметничких такмичења. Запослена је на Факултету уметности у Нишу на Департману за примењене уметности. Предаје предмете Просторна графика и Илустрација.
Биљана Станковић (1974), дипломирала на Факултету уметности у Приштини, одсек графички дизајн, где је и магистрирала из области Писмо са типографијом. Докторирала 2020.године н ФПУ у Београду –одсек примењене уметности и дизајна. До сад је одржала четрнаест самосталних и преко шездесет колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више награда из области писма. Бави с калиграфијом и пројектовањем туипографског писма.Запослена је на Факултету уметности у Нишу на Департману за примењене уметности. Предаје предмете Писмо и Типографија.
Кустос изложбе Радмила Костић, музејски саветник.
Изложба ће бити отворена у САЛОНУ 77 у нишкој тврђави до 3. маја .
ИЗЛОЖБА ГРАФИКА ИВАНА МИШИЋА
Изложба младог и веома успешног дизајнера и илустратора носи назив DE PROFUNDIS – Посвете Георги Траклу. Спектар његових уметничких интересовања је веома широк, поред дизајна постера, бави се илустрацијом књиге, раду на дизајну савремених апликација дигиталних комуникација у култури. Добитник је преко 30 награда за дизајн плаката и графику. До сада је приредио 10 самосталних изложби и учествовао на великом броју међународних изложби у САДу, Русији, Кини, Пољској, Јужној Кореји, Перуу, Кипру, Украјини, Белорусији, Тајвану, Јамајци, Мексику, Турској, Молдавии, Мађарској, Црној Гори и Србији.
На изложби су заступљене графике инспирисане књигом De Profundis, коју је уметник дизајнирао и илустровао, а чије публиковање се ускоро очекује.
Графике су рађене у техници дигиталног принта, у црно – белој боји, веома експресивно третиране са секвенцама античке грчке скулптуре, одсечених лица попут маске , иза којих се назире лобања од мермера. Своје емоције инспирисане песмом преточене у савремену технику дигиталног принта уметник успева да оживи духовно стање човека у борби за голи живот. Театралност разиграних ратника на неким графикама прелазе у потпуно стање духа, до савршенства уклопљене композиције налик апстрактним сликама. Богата палета валерског коришћења само црне боје додатно појачава уметникову вешту руку у баратању ликовним елементима. Ако се питамо шта је графика данас?, одговор би био графика Ивана Мишића је прави пример. Компијутерско моделовање, кроз индивидуалну ликовну поетику засновану на отвореном стваралачком концепту, истраживању и експериментисању он доследно промовише савремени приступ графичкој уметности. Коришћењем дигиталног записа уместо класичне матрице, он графичком отиску даје потпуно другу димензију.
Зоран Насковски ''Мандала и крст''
Галерија савремене ликовне уметности Ниш Вас позива на отварање изложбе
Зорана Насковског
Мандала и крст / преко видљивог / 2015 – 2021
28.09 – 15.10.2021
Салон 77
Уметник Зоран Насковски у Салону 77 (Бали-бегова џамија) представља наставак свог вишегодишњег пројекта Мандала и Крст који је са различитим поднасловима до сада представљен у два дислоцирана простора. Прво јавно представљање, под насловом Мандала и крст / збогом оружије (2014) реферисало је на рат и културу сећања, и друго Мандала и крст / замрачење, избеглице и економско коцкање (2015), у време ескалације избегличке кризе, било је на изложбama одржаним у Центру за културну деконтаминацију. Пројекат је у свом проширеном издању представљен под називом Мандала и крст / документи 2015 - 2018 у галерији Мењачница Goethe института у Београду (2018). Салон 77 у Нишу представља трећи дислоцирани простор у којем ће бити постављена инсталација која укључује документе, артефакте, видео, објекте и звук, као и перформанс Lenhart Tapes-а и Тијане Станковић на дан отварања.
Пројекат Мандала и крст, представља отворену платформу за преиспитивање политика слика у простору између видљивог и невидљивог, путем анализе новоуспостављених односа и релација у свету, кроз призму стварања нових линија разграничења између европског и неевропског поретка и контекста. Измештањем медијске пажње са ових догађаја, прикривена је и реалност додатног затварања граница у време пандемијске кризе узроковане појавом вируса Ковид-19. Овај проблем додатно је продубљен системским насиљем, увођењем нових ограничења, изградњом ограда и зидова као и јачањем деснице и популизма. У времену све веће фрагментације народа и култура, али и појачаног дигиталног надзора, непостојање глобалних програма за разумевање и решење проблема, сужава простор за деловање унутар рестриктивних система и усмерава угрожене појединце и групе за изналажење алтернатива у највећем делу света. Кроз чин нестајања (и појављивања), у просторима између старог и новог, дигиталног и аналогног, физичког и виртуелног они проналазе могућност опстанка у данашњем пост-дигиталном свету.
Изложбом Мандала и крст / преко видљивог / 2015 - 2021, Насковски указује на те околности и могућности преласка које се граде кроз низ фрагментираних делова инсталације у простору, као и у акустичком трагу у свом путу ка тачки нестајања. Изложба је конципирана као отворени процес, који охрабрује посетиоце да на слободан и личан начин покушају да успоставе везе између низа информација, артефаката, објеката и медијских садржаја, док ће током трајања изложбе бити постепено додаване дидактичке табле са објашњењима у вези појединачних сегмената инсталације.
Дугорочни циљ пројекта Мандала и крст је стварање архива и отворене платформе који нуде могућност за активно деловање, као и за боље сагледавање овог проблема који ће дуго бити актуелан у 21. веку.
Зоран Насковски је концептуални и медијски уметник. Његов рад и истраживања обухватају праксе авангардне и савремене уметности, критику манипулација слика и информација, политичко и економско насиље, институционалну критику. Ради у области визуелних уметности у широком распону медија који укључују сликарство, видео, инсталацију, перформанс, фотографију, звук, као и интернет пројекте. Радови Насковског излагани су на домаћој уметничкој сцени, као и на међународним изложбама у музејима и институцијама као што су Whitney музеј у Њујорку, Andy Warhol музеј у Питсбургу, Berkeley музеј у Берклију, Wexner Center у Охају, Tate музеј у Лондону, Center Georges Pompidou у Паризу, n.b.k у Берлину, Fridericianum музеј у Каселу, Kunsthalle Wien у Бечу, Ludwig музеј у Будимпешти итд. Учествовао је 2007. године на централној изложби 52. Бијенала у Венецији Think with the Senses - Feel with the Mind. Art in the present Tense. Добитник је више значајних награда, Меморијала Надежда Петровић у Чачку (1996), годишње изложбе Центра за савремену уметност Београд (1997), 44. Октобарског салона (2003) и 47. Октобарског салона (2006), као и Политикине награде за најбољу изложбу у 2020. години
Изложба Мандала и крст / преко видљивог / 2015 - 2021 биће отворена перформансом Lenhart Tapes-а и Тијане Станковић, 28. септембра у 19 часова.Кустос изложбе је историчар уметности Дејан Васић.
Изложба је реализована уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.
Foto: Vladimir Opsenica
https://youtu.be/SlAx1v6xzWY
Давуд Турковић
Сликарство Давуда Турковића има карактер интимне исповести романтичарског призвука. Фотографије из личног и породичног албума уметник користи као почетне предлошке за свој рад. Интерпретацијом постојеће стварности креира нову реалност, остварену уметничким средствима.
Применом миметичке и фигуративне лексике Турковић задржава субјективан однос према особама непосредног окружења, а свестан датости актуелног тренутка, не третира их са јасним портретним карактеристикама већ са блурираним лицима, чиме истовремено даје могућност поливалентним тумачењима. Посмартач у овој одлуци може препознати, с једне стране, жељу уметника да их остави у „заштићеној“ зони приватности а с друге стране, може наслутити и намеру да их промовише у неперсонализоване симболе сећања на једно време које треба спасити од заборава, време безбрижности и искрене радости.
Кохерентним ликовним рукописом, преферирајући примену класичне сликарске технологије, Давуд Турковић детаљно промишља своја дела у естетичкој равни. Не задржавајући се на разради детаља, често у дефинисању делова ентеријера и екстеријера, форму своди на основну архитектонику облика. Колоритом који почива на оркестрацији углавном топлих боја са финим валерским ткањима често окера и умбре, остварује поетичну атмосфере пуну сете и носталгичности
Слике Давуда Турковића не бљеште бојом или страшћу потеза, већ исконском осетљивошћу и осећајношћу. Свет његових слика је дубоко искрен и личан а опет близак свима нама, наводи нас на промишљања о суштинским егзистенцијалним питањима постојања, о лепоти живљења али и о неминовности промена и коначности трајања.
Давуд Турковић је основне студије завршио на Државном универзитету у Новом Пазару (2018) а мастер студије на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Тренутно је на другој години докторских уметничких студија на ФЛУ у Београду. Самостално излагао у Новом Саду, Београду и Новом Пазару.
Изложба у Нишу трајаће до 5. септембра.
Посетиоци су дужни да поштују прописане епидемиолошке мере.
https://youtu.be/Pw-D0lh6VE8
ПРИЧА БАЛИ БЕГОВЕ ЏАМИЈЕ
Ирена Келечевић: ПРИЧА БАЛИ БЕГОВЕ ЏАМИЈЕ
– Изложба цртежа и инсталација – САЛОН 77
27. јул – 8. август
… Различита времена, различити људи и догађаји. Центар збивања – Бали Бегова Џамија. Место сусрета, испуњених или неиспињених очекивања. Све пролазно, изгубљено или ипак негде записано. На први поглед само је облик ту. Унутар тврђаве. Важност места је одавно одредена. С времена на време преиспитивана. Помаже и понека писана реч. Да разумемо – где смо и шта даље. Библиотека. Једва видљива. Неразумљива у својој форми, али присутна. Негде измеду реалног и имагинарног. Без почетка и краја… /реч аутора/
Уметнички пројекат Ирене Келечевић заснован је на наративима узетим из прошлости који су у форми отворене ситуације повезани са садашњим тренутком. У центру визуелних истраживања је значењски идентитет нишке тврђаве и објеката у њој некад и сад који су у неколико сегмената приказани кроз цртеж, текст и инсталацију .
Уводећи више врста ликовног говора преиспитује, анализира прошлост и садашњост крећући се са невероватном лакоћом, по ходницима прошлости, маште и сновиђења, а потом се враћа у тренутке садашњости успостављајући чудновате, маштовите интеракције.
Односи већ постојеће форме и њене трансформације отварају тајновите релације, преклапајући имагинарано и реално у нови ниво проецесуалности.Одабирући цртеж као примарни модус изражавања сублимира сензације, емоције, прати ток мисли заједно са писаном речи /писаном директно по зиду објекта/ и просторном инсталацијом формирајући једну упечатљиву целину.
Доживљај времена и простора настаје као продукт сопствених опсервација које се формирају на лицу места кроз отворен, динамичан процес. Идејни концепт је заснован на наменским интервенцијама у простору –имајућí у виду конкретно простор Бали- Бегове дзамије, комбинујући вешто аутентичну историографију и личну имагинацију као идеограм за увек нова и нова исчитавања. Артикулишући комплексне односе и асоцијације многозначним трансформацијама иковног говора Ирена Келечевић креира особену поетику која поседује изражени сензибилитет цртача, истраживача и аналитичара захтевајући дубља, сложенија тумачења.
*** Ирена Келечвић живи и ради у Београду. Дипломирала, магистрирала и докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2003 редовно излаже, реализујући уметничке пројеке у галеријском и јавном простору у земљи и иностранству. У свом раду истражује лични простор и његове везе са јавним простором, који се појављује као продукт друштвене праксе, будући да је коришћен, окупиран и трансформисан свакодневним активностима.
Самосталне излагала у Београду, Зрењанину, Чачку, Краљеву, Инсбруку /Аустрија/ петнаест пута и по први пут сада у Нишу.
https://youtu.be/4dRWuPKqEQY