САЛОН 77
Sofia Vojinović "Daydreams"
Sofija Vojinović ''Dreaming''
SALON 77
Sofija Vojinović, born in 1991 in Čačak. She completed her master's and basic academic studies at the Faculty of Fine Arts in Belgrade, Department of Painting. She is a member of ULUS.
She has participated in several group exhibitions and has realized four solo exhibitions in Užice, Belgrade, Čačak and Kragujevac. Since 2018, she has been starting her exhibition career with drawings in which she explores the shadow. This project has resulted in the cycles Presupposition, Home in the Home, Shadows of Home and the latest Dreaming.
The shadow in Jung's psychology of personality has a deep meaning and the term shadow refers to a part of identity that the conscious self does not understand or accept. Psychic traits that the human ego does not recognize as its own are instead repressed into the unconscious, where an inferior, dark part of the personality called the shadow is formed. What is even more interesting is that the shadow is an inexhaustible source of creativity and often superb art. Shadows are also mentioned in fairy tales and children's stories, let's remember Peter Pan, the eternal boy who chases his mischievous shadow. The shadow can appear in visions, memories and dreams. That is why the artist turned her shadows into memories that, although faded, have remained permanently recorded in special folders and memory cards. A shadow on the wall, a shadow on the floor, a shadow from a window with outlined traces of a curtain through which, as the wind blows, patterns are created on the wall, outlines of silhouettes, geometric and amorphous forms like the shadows of a home. This interweaving represents the memory of childhood, events from the past, beautiful unforgettable moments experienced in youth, in life, but also repressed difficult, emotional moments that occasionally surface.
The latest cycle of Daydreaming builds on previous cycles, shadows revive memories, and new fragments remain framed within the drawing, frozen in time. Daydreaming is a characteristic of artists, poets, inventors, philosophers. Many scientific achievements, imaginary landscapes of visual artists, beautiful symphonies of composers can arise from daydreaming. They have the power to materialize their daydreaming and transform it into a painting, music, or song.
Shadows on walls, drawings, and canvases by Sofija Vojinović represent geometric compositions with a pronounced perspective, painted in gray layers of transparent paint with visible overlapping of crossed lines and surfaces. Discreetly presented combinations of vertical and horizontal surfaces, bordered by a shadow through which light passes, create a certain contrast that is very important in fine art. This contrast enhances the excitement of the composition. However, the artist places special emphasis on the shadow, which is dominant in the entire composition. Judge for yourself whether visualization is the only important thing or the artist is just playing around in order to draw our attention to listening to our Self a little better, and accepting it as it is without any restraints or complexes.
Spreads # ...
JELENA JOCIC EXHIBITION: "PROSTIRANJA"
"SALON 77" /July 16 - August 7/
She was born in Belgrade in 1970. She graduated from the Faculty of Fine Arts in Belgrade in 1997, at the Department of Graphics, received her master's degree in 2000, and received her doctorate and the title of Doctor of Arts at the Faculty of Fine Arts within the University of Arts in Belgrade in 2017. During her undergraduate studies, she was a recipient of a scholarship from the Republic Foundation for the Development of Scientific and Artistic Youth of Serbia. In the period from 1998 to 2002, as part of a project for talented individuals, she worked at the Department of Graphics at the Faculty of Fine Arts in Belgrade.
Since 2003, she has been working as a professor of professional studies at the Academy of Professional Studies Polytechnic, at the Department of Design. So far, she has had several solo exhibitions and over two hundred group exhibitions in the country and abroad. She has exhibited in New York, Paris, Luxembourg, Liege, Quebec, Thessaloniki, São Paulo, Seoul, Madrid, Budapest, Istanbul, Stockholm, Skopje and at many international graphic arts biennials and triennials. She is the winner of several awards in the field of graphic art (Petar Lubarda, Đorđe Andrejević – Kun, 8th and 9th Biennial of Yugoslav Student Graphics).
The most significant awards in the field of graphics are:
The Graphic Collective Mali Pechat Award in 2010 and the Veliki Pechat Award in 2021. The work "Bridges" is in the collection of the Belgrade City Museum. Her works are included in the Purchase of Works of Art of the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia (2005, 2014, 2015, 2016, 2018). She has been a member of the Association of Fine Artists of Serbia (ULUS) since 1998, and on the board of directors of ULUS from 2022-2023. She has been a member of the Artistic Council and the board of directors of the Grafički kolektiv Gallery in Belgrade since 2011. She was elected as the president of the board of directors of the GK at the GK assembly held on 06.07.2023.
Jelena Jocić continues her artistic research, relating to the existing interiors of large industrial centers, finding in them the idea for defining an ideal space. By merging the visual and the perceptual into one whole, he develops a unique artistic language in whose context visions of an ideal space can be glimpsed. Through his own photographic observation, he singles out the dominant motif of empty, devastated industrial complexes, approaching the framing process that hints at transience, alienation and loneliness. Continuing the process of creation, in addition to nurturing visual relationships, the network of crossed lines and collage pop art pieces also includes a certain number of artifacts.
Through the play of light and geometric surfaces, as well as the assembly procedures used by constructivist artists, he explores the boundaries of personal and private space.
The architectural specificity of the interior, which associates with metal structures, served as a metaphor for the boundary that separates the artist from the existing environment, entering new timeless dimensions.
https://www.youtube.com/watch?v=Lb39KY7LJdE
Inner sense
Photo exhibition "Inner Sense" by Paulina Aleksić and Sara Popović.
The exhibition "Inner Sense" consists mainly of interpretations of landscapes in the technique of black and white photography. Two significantly different authorial manuscripts by Paulina Aleksić and Sara Popović will offer the audience two positions of opinion on the media and the work.
Artistically sensitive and motifically curious, Paulina Aleksić precisely organizes the frame. Specific and everyday scenes are the subject of balanced conclusions, hunches and questions. Professor Miljan Nedeljković notes how these works delve into collective memory, which the audience intuitively recognizes.
The largest number of Sara Popović's photographs were taken "handheld" and in motion. Sara manipulates nebulae, blur and light with the first line of research, while there is also an enviable group of works with emphasized graphism. By completely ignoring the factual nature of the photographic medium, the artist approaches the expression inherent in traditional art forms or, on the other hand, the aesthetics of new wave film.
Miljan Nedeljković concludes that “The works of the two young authors suggest a return to the idea that life is a constant movement and a sum of what has been experienced, which as such, multiplied by the experiences of generations, build a mosaic of history and the future.”
Paulina Aleksić (Zaječar, 1999) graduated in 2021 from the Faculty of Arts in Niš, Department of Applied Arts, Graphic Design, and completed her master’s studies in 2022 at the Faculty of Applied Arts in Belgrade, Department of Photography. She has participated in numerous exhibitions organized by the artistic student group “PETA 128” and has exhibited her works at various festivals and events.
Sara Popović (Niš, 1997) completed her undergraduate and master's studies in 2022 at the Faculty of Arts in Niš, Department of Applied Arts, Graphic Design. During her studies, she participated in collective exhibitions in the field of graphic design and photography in the country and abroad, as well as in exhibitions organized with the independent art group "PETA 128". Since 2019, she has been actively volunteering as a photographer at the international jazz festival "Nišville". In 2022, the branch of the Serbian Academy of Arts and Sciences Niš published a video work and multimedia entitled "Testimony of Humanity" (P. Donkov, M. Nedeljković, S. Popović).
The first joint exhibition of Paulina Aleksić and Sara Popović "The Inner Sense" was realized in 2023 at the "Čedomir Krstić" Gallery in Pirot, Radul-beg's Residence in Zaječar, the Hajduk Veljko Museum in Negotin and the Gallery of the National Museum in Vranje.
The exhibition "The Inner Sense" can be visited by the public until July 9.
Jeff Sipel and Nebojša Lazić "Meeting Place"
We invite you to the opening of the exhibition of prints by Jeff Sippel and Nebojša Lazić entitled "Meeting Place"
Tuesday, June 4, 2024 at 7 p.m.
Salon 77
Jeff Sippel and Nebojša Lazić are long-time friends and colleagues who have been nurturing a friendship and artistic collaboration for more than thirty years, which began in the 1990s at the Tamarind Institute in New Mexico, United States. The collaboration has been maintained over the past years, through socializing, exchanging ideas in the field of fine graphics, and through the joint work of two artists from different continents. This exhibition, entitled "Meeting Place", continued in Serbia, first at the Small Art Salon in Novi Sad, then at the Sićevo Print Workshop and finally with this exhibition at Salon 77.
Jeffrey Sippel is an international artist and American printmaker. He graduated from the University of Wisconsin-Eau Claire in 1976 and studied at the Tamarind Institute from 1977 to 1979. After graduating from the Tamarind Institute, he received a certificate as a master printer. Later, he received an MFA from the Arizona State Institute. Sippel taught at Druchaus EA Kuensen, worked as the head printer at Ocean Works LEL and taught at Ohio State University. Sippel currently teaches at the University of Missouri, St. Louis. Specializing in waterless lithography, his work is included in many renowned collections, including the Siminsonian Institute. In addition, Sipel's many exhibitions include lectures in the Soviet Union, Finland, South Africa, Chile, Belgium, Poland, Germany, Bulgaria, Mexico, Canada, and elsewhere in the United States. Sipel has exhibited his work in over 200 exhibitions throughout the United States and around the world.
He uses floral motifs, abstracting them in shape and form. He works on paper, mylar, or canvas, combining many different layers of printmaking techniques to achieve the desired effects. He considers his visual explorations to be essential inspiration in his work with students, in collaborations with colleagues, and in his own work. Primarily as a printer, he uses applications, printing cliches, combining different layers that often deviate from the original intention. The fundamental elements contribute not only to the visual but also to the analytical aspect and emotional response.
Nebojša Lazić graduated (1992), received his master's degree (1996) and doctorate (2015) from the Department of Graphics at the Faculty of Fine Arts in Belgrade. During his two-year specialist studies at the Tamarind Institute of Lithography in New Mexico, USA, he earned the title of Associate Printer for Graphics. He has received several awards, scholarships and recognitions for his contribution to fine and graphic arts in the country and abroad. So far, he has organized twenty-three solo and nine author's exhibitions in the country and abroad. He has been a regular member of ULUS since 1993. During his decade-long stay in New York (1995-2006), Lazić founded a professional lithographic studio in which he collaborated as a collaborative printmaker with Rutgers University in New Jersey, the art studio of Donald Bechler, Stefan Dean, Anna De la Porte, Ray Smith, Sinclair Semin... In the professional graphic studio Lower East Side, he demonstrated lithographic techniques. Since 2014, he has been working at the Academy of Arts in Novi Sad as a professional associate in the subject of drawing, and from 2007 to 2014, he worked in the same position at the Faculty of Fine Arts in Belgrade. He currently holds the title of assistant professor at the Department of Drawing at the Faculty of Arts in Novi Sad and at the Department of Graphics at the Academy of Classical Painting at the EDUKONS University in Sremska Kamenica. Lazić is the founder of the Center for Graphics in Novi Sad in 2008, where, through a series of projects in collaboration with domestic and foreign artists, he organized many author exhibitions in Novi Sad, Pym, New York and Munich. He is a participant in numerous professional symposia in the country and abroad. When it comes to his work, he transferred his visual research in the field of lithography to painting. He builds abstract images in layers, by spilling paint on canvas, with expressive gestures. He consciously creates situations of chaos where "the painting paints itself", organizing the achieved randomness into an artistic whole.
Teodora Vojinović "Microcosm"
Teodora Vojinović
Microcosm
Sculptures and Installations
Salon 77, May 14 – June 2, 2024
Microcosm - a world in miniature, a small part of the world that can be viewed to some extent as a separate world, and from somewhere as a reduced image of the big world or macrocosm, the world at large. Teodora Vojinović's sculptural vocabulary is characterized by reduction, on the one hand, the minimization of means and relationships, and on the other hand, monumental architecture in a gallery format. Also, her micronarrative is so unobtrusive that it openly encourages individual experience through her works. She expresses herself subtly and subtly encourages contemplation and reflection on the world. The exhibition "Microcosmos" in Salon 77 consists of the cycle sculpture "Moons" and the installation "Flowers", then the installations "Reflections" and "Rain". Taken together, these works formally compare the forms of the natural and artificial environment, and their juxtaposition aims to highlight the exceptionality of phenomena from the primary context and its revalorization.
Teodora VOJINOVIĆ (Čačak, 1993) completed her master's degree in applied sculpture at the Faculty of Applied Arts in Belgrade (2018). She is the winner of the "Radeta Stanković" Award for the best sculptural achievement of students of the Faculty of Applied Arts in Belgrade and the ULUPUDS Award. She has realized four solo exhibitions and participated in 50 group exhibitions.
Milan Kujundzic
Milan Kujundžić
objects, installations and video
Salon 77, April 11 – May 1, 2024
Expressing himself in various media (installation, object, video, drawing and sound), Milan Kujundžić deals with the relationship between the individual and the collective, that is, with questioning the position of the individual within the narrower and wider, global system. He is interested in the question of the suitability of man for inhabiting a complex social structure, with a large number of predefined rules of life and action. Searching for the border points when the statement acquires a tone of protest and calls for resistance to the order, Kujundžić, in his recent works, reflects on the need for the liberalization of social dogmas and the reexamination of newly emerging imperatives. The artist contributes various naked observations from global reality to the "struggle to save humanity". Conducted in the spirit of rebellious art of the last century, and anticipating current phenomena of reality, the works of this exhibition represent Kujundžić's contribution to public consciousness.
Milan Kujundžić was born in 1997 in Foča, Bosnia and Herzegovina. He completed his basic studies in painting at the Academy of Fine Arts in Trebinje in 2019. He is the winner of the painting award at the same academy and was awarded a special mention at the International Student Biennial in Osijek in 2021. He completed his master's studies at the Academy of Arts in Novi Sad, module New Visual Media. He has exhibited at several collective exhibitions in Bosnia and Herzegovina, Serbia and Croatia. He has had solo exhibitions in Foča, Trebinje, Sarajevo, Novi Sad, Belgrade and Užice. He has participated in numerous colonies, festivals and art workshops in the region and abroad, some of the most important being the film workshop "ACTive" in Skopje and Ulcinj and the film workshop "Fighting stigma through film" in London. He is a finalist for the "Dimitrije Bašičević Mangelos" award for young visual artists in Serbia in 2022.
He participated in guiding the exhibition "EUROVISION. CROSSING STORIES AND SPACE" at the Museum of Contemporary Art of Vojvodina. He is a member of the Union of Fine Artists' Associations of Vojvodina.
The exhibition of objects, installations and video works by Milan Kujundžić can be visited by the public until May 12 at Salon 77.
https://www.youtube.com/watch?v=hThM22fSpbw
Љиља Павловић Диар
Љиља Павловић Диар
графике
Салон 77, 14-30. септембар 2023
Изложба графика Љиље Павловић Диар у Салону 77 у Нишу обухвата готово педесет година уметничког рада. Ипак, ова изложба нема очекивани карактер прегледа читавог опуса, већ се њоме прати континуитет једне вредне наративне линије у стваралаштву ове уметнице. „Имагинарни географски глобуси“, из 1972. године, овални пејзажи, из 1974. и „Прича о два града“, из 1977. рани су радови уметнице, који на известан начин приступају цилусу „Путовање Марка Пола на Путу свиле“, који ће Љиља Павловић кроз готово 80 радова развијати између 1993. и 2005. године. Истоимени филм представљао је Србију у Унеску 2017. године, а управо је овај филм, уз још пет графика циклуса, од централне важности на нишкој изложби. Графике у дубокој штампи, под називима континената (2004) и „Мапа пута свиле“, у дигиталној штами (2019), надахнуто је сагледала Лидија Харамбург: „Њене мапе повезују географски опис једног континента и нашу имагинарну перцепцију те географије. Као што се понекад дешава са
уметницима чија интуиција постаје визионарска, Љиља схвата шта је Шарл Нодије написао у свом делу „Сањарења“: Замишљена мапа света црта се само у сањарењу.“.
Љиља Павловић Диар (Топола, 1947) је дипломирала на Акадамији примењених уметности, проф. Александар Томашевић. Као стипендиста British Council-а постдипломске студије је завршила на Chelsea College of Art, Унивезитета у Лондону. Њен стваралачки рад одвијао се у познатим уметничким центрима: Лондону, Лос Анђелосy, Сан Франциску и Паризy, где и данас живи и ради. Током 50 година уметничког рада реализовала је 67 самосталних и преко 200 групних изложби широм света. Добитница је више престижних награда. Њена дела налазе се у приватним и јавним колекцијама у Европи, Америци и Кини.
https://youtu.be/doIjPzLIj90
Јелена Петровић Луковић
Јелена Петровић Луковић
CARMEN PERPETUUM: Epistolae Heroidum
Салон 77, 20. јул – 4. август 2023
Минуциозни цртежи тушем на папиру, Јелене Петровић Луковић, сиже су епа Метаморфозе, Пубија Овидија Назона. Тек су за сто стихова краће од Хомерове Одисеје, Овидијеве Метаморфозе кроз 246 митолошких прича обухватају раздобље између стварања света из хаоса до претварања Цезара у звезду и сматрају се најлепшим приповедачким делом римске књижевности.
Пратећи митске призоре песничких слика, Јелена Петровић додељује формама из природе улогу носиоца фантастичне атмосфере. У мноштву виртуаозних детаља садржан је позив за ближе сагледавање привида, док поетичност којом целине одишу производи пролонгирану актуелизацију тема на које радови реферишу.
Тело и телесност, утеловљење и преображај идентитета константне су уметничке и личне провокације којима кроз свој опус Јелена Петровић Луковић прилаже одговоре. Метаморфоза ауторског тона, рукописа и мотива, који се одиграо од њеног самосталног излагања у Павиљону у нишкој тврђави 2018. године, односи се на удаљавање од презентности призора, његове визуелне засићености и наговештаја психолошког статуса портерета, ка суптилности и ефемерности (примарно) пејзажа, чија цртачка приљежност представља пријатан изузетак на актуелној домаћој сцени.
Јелена Петровић Луковић (Брчко, 1988) је завршила основне и мастер студије графике на Факултету ликовних уметности у Београду, где је и докторирала 2017. године. Била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка и Фонда за младе таленте Републике Србије – Доситеја. Узела је учешћа у више домаћих и интернационалних уметничких пројеката. Добитница је више награда.
Реализовала је седам самосталних и излагала на преко осамдесет колективних изложби у Србији, Босни и Херцеговини, САД-у, Македонији, Великој Британији, Румунији, Португалији, Пољској, Кини, Турској, Холандији, Немачкој, Црној Гори, Италији и Хрватској.
Предаје групу стручних предмета у Уметничкој школи у Ужицу. Чланица је Удружења визуелних уметника Ужице.
https://youtu.be/8l1DCHmw9QQ
„Увек… даље“ Богдана Павловића
Салон 77
29. јун – 16. јул 2023.
Изложбом „Увек… даље“, у Салону 77 у Нишу (Бали-бегова је џамија), уметник Богдан Павловић представиће публици серију радова заснованој на географским картама и атласима.
Уцртавањем сцена из свакодневног живота у праве атласе, призори преузети из фото архиве уметника добијају универзални карактер. Атласи су плодно тло за разне концептуално-уметничке експерименте, а цртеже у њима уметник користи и као секвенце за стоп-моушн анимиране видео радове.
Преобликовани континент Аустралије, сачињен од зезданих констелација, носи назив„Астралија“ и представља замишљени сидерални континент. Испитивање односа макро и микро космоса
може се видети и у делима „Астралити”, објектима – метеоритима, начињеним од звезда. У својим „географским истраживањима” Павловић иде даље... У атласе и географске карте уметник уписује нова графичка и топографска ликовна решења са савременим конотацијама: екологија, политика, идентитет и територија, права жена... С друге стране, пројекције звезда и сазвежђа нам говоре о закривљености свемира, флуктуацији небеских тела, али и о савременој теорији Мулти Универзума. Истовремено, уметник користи широк спектар уметничких приступа и техника, што је у потпуности у складу са универзалним карактером Атласа, који сам по себи представља скуп разноврсних графичких визура који одговара различитим областима: географија, топографија, астрономија...
Прожимајући се са глобалним савременим темама, призори из свакодневице формирају јединствене визуелне догађаје, који на експресиван и поетичан начин изложбу „Увек… даље“, ситуирају на танку линију која раздваја, односно спаја, стварност и фикцију.
Богдан Павловић (Београду, 1969) је дипломирао на Академији Ликовних Уметности (ENSBA) у Паризу 1997. године, у класи професора Владимира Величковића. Магистрирао је на ФЛУ у Београду 2002. године у класи професора Чедомира Васића. Његови радови се налазе у следећим јавним колекцијама: Лефранк е Буржуа (Lefranc & Bourgeois), Компанија Радо, Музеј Цептер, Опел Француска, Аеродром Париза, Музеј савремене уметности у Београду, Музеј града Београда. Павловић је мултидисциплинарни уметник који се поред цртежа, сликарства и колажа бави фотографијом, видео анимацијом и амбијенталном инсталацијом. Од 2008. године користи специфичну врсту итисона као основу за реализацију неколико сликаних серија. У Павловићевом делу јасно је присутан експериментални аспект. Кроз своје стваралаштво, на експресиван и једноставан начин, Богдан Павловић повезује универзално и лично, документарно и имагинарно. Монументални цртеж-принт "Између" реализовао је 2018. године у сарадњи са Студиом Ван Ријн за хотел Хајат Риџенси Етуал у Паризу. Са братом Мишком Павловићем ради изложбени пројекат посвећен 100-годишњици светског ваздухопловства у Музеју југословенског ваздухопловства. Постер за филм Емира Кустурице "Супер 8 прича" реализује 2001. године. А 1994. године исликава модел Опел Тигре за Генерал Моторс за Салон аутомобила у Паризу.
Живи и ради у Паризу.
https://youtu.be/ZvA9sC0g144
„Недовршене форме #22“ Игора Антића
Самостална изложба „Недовршене форме #22“ Игора Антића – уметника који живи и ради у Паризу.
Игор Антић је рођен 1962. године у Новом Саду. Дипломирао је на сликарском одсеку новосадске Академије уметности. Усавршавао се у Школи лепих уметности и на Институту за напредне студије при националној академији у Паризу. Самостално је излагао у Србији, Француској, Америци, Немачкој, на Исланду. Учествовао је на колективним изложбама у многим земљама света. Добитник је стипендије фондације Полок-Крансер у Њујорку (2000), награде Океанографског музеја у Монаку (2004) и награде Сава Шумановић за савремену уметност у Новом Саду (2018).
Од средине деведесетих година XX века своју уметничку праксу заснива на ин ситу креацијама односно делима које непосредно реализује у јавном простору (екстеријеру или ентеријеру) реагујући на садржај тог простора, његов контекст, предисторију или функцију.
Изложба у Нишу припада вишегодишњем циклусу Недовршене форме који је започет 2018.године, а у оквиру кога је уметник до сада реализовао двадесетак оригиналних радова на исто толико различитих места, постављајући нека од питања из домена филозофије уметности.
Концепција Недовршене форме #22 , која се реализује у некадашњем верском објекту (Бали бегова џамија) концентрисана је око питања Да ли верујете у случајност. То је амбијентална поставка коју чине просторне конструкције у форми геометријских облика до којих је уметник дошао насумичним или случајним избором на основу компјутерске трансформације ахритектонског плана самог објекта. Златно-сребрне фолије чија ће се форма мењати услед протока времена а на принципима случајности, постављене су изнад конструкција а основни конструктивни елемент је ваљкасна туба обмотана тканином са дезенима карактеристичним за све светске религије, чиме се уопштава и симболично евоцира првобитни контекст простора. Како сам уметник каже „У уметности као и у религији постоје ривалске теорије а уверења и визуелни аспекти су разлози за то ривалство. Моја идеја је да их потпуно помешам да би смо се вратили питању: да ли је то у шта верујемо сплет случајних околности“.
Изложба ће трајати до 26. јуна.
ГСЛУ Ниш