ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА ''СИЋЕВО 2022-2024''
ИЗЛОЖБA ГРАФИКА НАСТАЛИХ У ГРАФИЧКОЈ РАДИОНИЦИ У СИЋЕВУ 2022-2024 године, ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ
27 - 4. мај 2025. године
Галерија савремене ликовне уметности Ниш већ неколико година уназад, као високо професионална установа у Србији, организује Графичку радионицу у прелепом селу Сићеву надомак Ниша.
Иницијативе за опремање графичке радионице започете су још 2003. године на предлог Слободана Радојковића, тада магистра графике запосленог у Галерији. Једна од просторија у оквиру зграде Ликовне колоније „Сићево” претворена је у графичку радионицу, када је и набављена преса за дубоку штампу.
Током 2005. године Галерија савремене уметности обележава век од првог окупљања уметника у Ликовној колонији у Сићеву. Убрзо потом, обезбеђена су сва основна средства и потребан материјал за рад и тиме су се створили услови за прво окупљање четворо уметника у септембру 2006. године. Вишеструки су разлози зашто се Галерија определила баш за графичку радионицу. Пре свега, примећено је да на територији Србије постоје само две радионице сличног карактера: у Смедереву (Графички атеље центра за културу) и Београду (Центар за графику и визуелна истраживања „Академија”). Центар за графику и визуелна истраживања „Академија” при Факултету ликовних уметности у Београду, организује графичку радионицу чији је рад фокусиран на очување и популарисање графике, као и праћење развоја самог медија. Она је била узор или може се рећи модел за стварање сићевачке радионице. Такође, у Нишу постоји активно удружење уметника „Нишки графички круг”, које је допринело и дало пуну подршку самој иницијативи. Један од битних разлога је свакако свест да ће радионица константно доприносити допуни збирке графика у оквиру фонда Галерије савремене ликовне уметности. Примећено је да је све већи број уметника опредељених за овај медиј, те да поред старих графичких техника примењују нове, компјутерске технологије, и да је само њихово поимање графике као медија много флексибилније и савременије.
Дакле, кроз програм рада, Графичка радионица је фокусирана, пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света. Прве три године Радионица се одржавала два пута годишње (пролеће–јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. само крајем пролећа.
Графичка радионица „Сићево” је 2008. добија међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за фонд Галерије савремене ликовне уметности 90 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде, Италије.
По статуту радионице и пропозицијама, сваки учесник Радионице Галерији СЛУ оставља две графике галеријског формата у тиражу од пет отисака, а за узврат Галерија обезбеђује уметницима сва основна средства за рад, као и смештај, храну и путне трошкове. Поред рада на матрицама, штампању графика у атељеу, размени искустава, демонстрацији појединих техника, приређени су и излети како би учесници боље упознали околину и знаменитости Ниша. Обилазак Сићевачке клисуре, великог броја манастира који се налазе у ближем окружењу, као и других културноисторијских здања Ниша из различитих периода, свакако употпуњују слику уметницима о богатој прошлости нашег града.
Збирка Графичке радионице сада броји око 200 графичких листова. Свако од уметника који је учествовао у раду Графичке радионице „Сићево” стварао је графике у духу свог већ оформљеног ликовног израза. Разноврсност графичких техника је још један сегмент богате палете графичког листа из фонда Галерије. На велики број њих утицале су природне лепоте саме Сићевачке клисуре па су своје импресије о амбијенту трајно забележили кроз своја дела (Биљана Вуковић, Снежана Маринковић, Владимир Влајић, Марта Божик, Бранко Николов, Ивана Станковић, Зоран Костић, Мишел Барзен, Бојан Живић), други су по неким детаљима из окружења нашли инспирацију (Велизар Крстић, Јелена Средановић, Љубиша Брковић, Магда Кроликовска, Ејприл Вилмер, Роберто Ђанинети, Ранка Лучић Јанковић, Велико Маричевски, Марија Сибиновић).
Дела из графичке радионице „Сићево” излагана су поред Ниша и у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору, Димитровграду. Добар глас о Графичкој радионици „Сићево” сваке године је све гласнији и ми верујемо у будућност ове манифестације. Подршка културне јавности, колега као и Министарства културе Републике Србије дају нам наду да смо на правом путу.
Морамо додати да је 2020. године обезбеђена и преса за сито штампу са свим пратећим елементима како би се прошириле делатности учесника колоније и омогућио рад и у другим графичким дисциплинама. Куповином нове пресе простор- атеље, графичке радионице је додатно реновиран са проширеним и адаптираним простором у самој здради ликовне колоније у Сићеву, тако да су створени пристојни услови за рад на обе пресе истовремено.
Учесници последња три сазива су:
2022- Оливер Пилић (Словенија), Хелена Тахир (Словенија), Александар Ботић (Нови Сад), Лидија Крњајић (Нови Сад), Никола Миланов( Ниш).
2023-Роман Кушар (Roman Couchard) из Белгије, Митја Станек из Словеније, Лидија Среботњак Пришић, из Новог Сада, Дуња Недељковић из Трста и Данило Пауновић из Ниша.
2024- Џефри Сипел (Jeff Sippel) из Сједињених Америчких Држава, Љиљана Павловић Дир (Liliya Pavlovic Dear) из Француске, Јелена Јоцић из Београда, Небојша Лазић из Новог Сада, Јасна Гулан Ружић из Новог Сада и Слободан Радојковић из Ниша.
Дружење и рад уметника из различитих земаља у Графичкој радионици у Сићеву протекле три године обогатио је нашу збирку графика за 35 дела различитих техника и ликовних израза. Изложба ће трајати од 27. маја до 16. јуна 2025. године у галерији Павиљон у Тврђави.
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ (29. април – 23. мај)
Заједничка изложба троје уметника резличитих приступа, идеја и концепција су прилика да се ликовна јавност ближе упозна са разноврсним токовима наше савремене уметности.
ИВАНА БЈЕЛИЦА (Нови Сад, 1969) дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, у класи професора Милана Блануше.Реализовала је преко двадесет самосталних изложби и излагала на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Грчка, Румунија, Шпанија, Велика Британија, Француска, Холандија, Турска, Аргентина, Мексико, Канада, Јапан, Индија).
Добитница је неколико награда из области ликовне уметности (цртеж, сликарство, колаж).
Чланица је СУЛУВ-а, УЛУПУДС-а и Ликовног круга (Удружења уметника Петроварадинске тврђаве). Учесница је многобројних ликовних колонија, Арт експоа и других уметничких манифестација. Њени уметнички радови налазе се у бројним приватним, галеријским и музејским колекцијама у Србији и свету.Поред ликовне уметности бави се фотографијом, графичким дизајном и дизајном ентеријера.Више година била је уредница ликовног програма галерије Мали ликовни салон, Културног центра Новог Сада (2003-2007), реализовала је значајан број изложби еминентних уметника из земље и иностранства и остварила успешну сарадњу са многим културним институцујама.
Оснивач је уметничке асоцијације Луменс (2013) чији је основни циљ развој и промоција савремене ликовне уметности и културе, међународна сарадња и едукација.
Нишкој публици је познат као учесник Ликовне колоније Сићево 1978, 1994, 2019 Галерија у Фонду садржи 6 дела. Самостално излагао 1982, учесник Нишког салона 2020.
Живи и ствара као самостални уметник у Новом Саду.
Пажљивом формулацијом пластично-поетског и естетског гради сведене ликовне целине. У центру њених ликовних истраживања је природа или човек у окружењу у коме живимо разумевајући сложену људску судбину. Динамичан гест и светло-тамно контрасти при томе нису у функцији никакве драматике него више служе за јасније дефинисање простора или идеје.
АЛЕКСАНДАР ЦВЕТКОВИЋ (Алексинац, 1947) дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1973, на којој је завршио и постдипломске студије 1975. године. За пет деценија стваралаштва приредио је близу осамдесет самосталних изложби у земљи и свету, и учествовао у селекцијама неколико стотина ликовних манифестација на готово свим континентима.
Добитник је већег броја домаћих и интернационалних награда и признања, међу којима се истичу: Награде за сликарство на Октобарском салону у Београду 1977. и 1988; Награда на Међународној изложби цртежа у Нирнбергу 1979; Прва награда на Бијеналу YАVА у Њујорку 1980; Награда на Бијеналу уметности у Александрији 1980; Златна палета УЛУС-а у Београду 1985; Политикина награда у Београду 1990; Награде на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1978. и 1990; Награда за сликарство на Меморијалу Милене Павловић Барили у Пожаревцу 1985. и 1995; Награда Града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2021, Признање за врхунски допринос националној култури 2024. године. Дела му се налазе у бројним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
Цветковић на особен начин однегованим ликовним језиком прати властита осећања и сензибилитет друштва.Прешавши дуг пут од хиперреализма преко новог експресионизма енформела и поп арта до либералног модернизма наставља да истражује митолошке и историјске теме . У процесу формирања нових, метафоричних целина уводи нове материјале негујући истовремено властити пиктурални систем постижући високоестетску ликовност.
ЂОРЂЕ КОВАЧЕВ (1947) дипломирао је на сликарском одсеку Академију ликовних уметности у Београду 1972. године. Поред сликарства бави се и музичким стваралаштвом различитих жанрова. Живео и излагао у Бечу, Аустрија 1982 - 1986. године. Имао више самосталних и колективних изложби. Тренутно је актуелна стална поставка у галерији “Ковачев” у Чуругу.
Још као студент ликовне академије, радећи у конзерваторској екипи на археолошком локалитету Лепенски вир долази у контакт са предметима и артефактима које је створио човек, припадник лепенске културе. Од тада датира његово интересовање за археологију, које још више продубљује у периоду кад је као сарадник музеја, радио цртеже за документацију на локалитетима Велесница, Гомолава и др.
У међувремену је проучавао најразличитије антрополошке студије о племенима Амазоније као што су Јаномаме. Посебну пажњу му је привлачила студија о Абориџинима коју је тридесетих година прошлог века урадио Геза Рахајм.
Као резултат свих тих искустава настао је циклус слика, тотема, скулптура и објеката који је сам насловио: Од Чуруга до Чурунге (Чурунга је добро чувана реликвија од великог значаја за индетитет Абориџинских племена).
Живи и ради као самостални уметник у месту Чуруг.
Ковачев поседује јасно дефинисан концепт у коме се преплићу феномени из историје света. Трагове из давне прошлости узима као почетне идеје које визуелизује на савремен начин ослобађајући се свега сувишног.Избегавајући непотребну нарацију гради прочишћен пластични систем који метафоричним значењем делује на посматрача.
PLURAL STRATEGIES
EXHIBITION "PLURAL STRATEGIES" - SELECTION FROM THE COLLECTION OF CONTEMPORARY PAINTING OF THE GALLERY OF CONTEMPORARY FINE ART IN NIŠ
Pavilion and Fortress /December 12th at 1:00 PM/
After exhibitions in Novi Sad and Belgrade, the Gallery of Contemporary Fine Arts Niš is organizing an exhibition from its rich collection entitled "Plural Strategies".
The exhibition features 30 Serbian artists from the second half of the 20th century who, as leading figures of their time, left a deep mark on our art history: Mladen Srbinović, Stojan Ćelić, Mića Popović, Milan Konjović, Ivan Tabaković, Zoran Pavlović, Boža Ilić, Lazar Vujaklija, Ljubica Cuca Sokić, Bora Iljovski, Peđa Milosavljević, Olja Ivanjicki, Sinisa Vuković, Mihajlo Petrov, Stojan Trumić, Bojan Bem, Čedomir Krstić, Boško Petrović, Kosa Bokšan ...
During the seventh and eighth decades, in addition to the existence of a number of newly formed individual painting practices, several parallel currents were discernible, so that completely separate artistic languages and innovative artistic phenomena began to exist at the same time.
Different artistic practices in one artist's work lead to the dematerialization of the work of art, penetrating the essence of the visual language. At the same time, new cultural and artistic phenomena begin to deal with existential questions, that is, critical reexaminations of reality. In addition, during that period, a group of artists appears on the Serbian art scene, expressing interest in the renewal of the figure in different contexts.
The selected works of art do not have a connection with the themes or ideas they explore, but as diverse visual achievements with completely individual problem concepts, they represent significant material for researching the development of visual art in these areas. Artists of various stylistic orientations, as representatives of complex artistic developments, participated in the formation of the collection of the Gallery of Contemporary Fine Arts, which today is among the most valuable collections in our country, aspiring to soon grow into the Museum of Southeast Serbia.
https://youtu.be/JPx8n8U4QUg?si=w2UqtvBpg59KJ-WN
LIDIJA UZELAC'S EXHIBITION: "WHERE I AM"
LIDIJA UZELAC EXHIBITION: "WHERE I AM"
PAVILION IN THE FORTRESS 24 October - 10 November
As a curious artist who always strives for new, exploratory processes, Lidija Uzelac uses various visual techniques: paintings, drawings, canvas printing, layered collage fitting, installations, creating a fresh, innovative system.
Problematizing different ways of reading through enigmatic structures of action, in one part of her latest project she forms free, geometrized forms emphasizing the power of color and lines that possess a wide range of meanings, while in the other part she records her intimate states through a portrait of a Renaissance woman as a personification of mother, woman or matrix, alluding to the source and meaning of existence. Defining the flow of her own thoughts, memories and emotions, she skillfully combines materials to form narratives that relate to the phenomenon and essence of being.
Different levels of meaning invite deeper reflection on the relationship between image and space, reality and illusion, emphasizing elements of property in the current moment.
By arranging very carefully clean, systematically shaped geometrized surfaces and lines through a focused, intimate approach, she forms a complex visual language that functions in the coordinate system of personal symbolism.
Observing the painting process as a mechanism for reading the complex human nature, she expresses a clear personal stance, opposing the increasingly present loss of individual identity. In the title of the exhibition “WHERE I AM”, the artist seeks to establish contact with the viewer by drawing attention to the paradoxes of the contemporary social moment. In addition to abstract paintings and drawings, an independent entity is represented by a wall installation called: "Alma Mater", expressing her fascination with the portraits of women of the Renaissance masters, which remained recorded in her memory since the time of her studies in Florence, as an intriguing motif that for her represents a striking level of meaning related to nature, life, love, truth, wisdom, revealing the deeper truths of human existence.
Expressing a penchant for reduced forms, an analytical, layered approach and thoughtful compositional construction, Lidija Uzelac forms her own positions in the complex perception of the world and art.
Lidija Uzelac (1961. Travnik), graduated from the Academy of Fine Arts in Florence, Department of Painting, and then specialized at the Academy of Arts "Brera" in Milan. She completed her master's degree in the class of prof. Radomir Knežević at the Faculty of Arts in Banja Luka. She has organized 24 solo exhibitions in Pančevo, Pirot, Raška, Plovdiv, Smedrevska Palanka, Niš, Belgrade and over 50 group exhibitions in Serbia and abroad. She teaches at the Faculty of Arts in Niš as a full professor at the Department of Graphic Design in the subject of drawing and painting.
The exhibition will run until November 10.
Djordje Djordjevic "Integrity"
Đorđe Đorđević "Integrity"
September 19 – October 14, 2024
After a long time, the artist Đorđe Đorđević will present himself to the public in Niš with an exhibition of paintings, entitled "Integrity". The exhibition consists of works from his current artistic production, including a number of this year's paintings. The exhibition will open on Thursday, September 19 at 7 p.m. in the Pavilion in Tvrđava.
Starting from the mid-1980s, Đorđe Đorđević's abstract painting opus has developed consistently, recording subtle shifts in terms of reducing the palette and repertoire of graphic symbols. Emphasizing the mental and emotional-expressive qualities of Đorđević’s creative personality, art historian Jovan Despotović notes his ability to disregard rules: “It allows him to maintain the pictorial scene in a consistent state in a justified compositional order, despite the risky process of crossing mutually exclusive principles of geometricism and gesturality in the same pictorial field…”.
With his recent painting, Đorđević offers resistance to the deafening hustle and bustle of everyday life. The basic element and unit of these compositions is the quadrangle, which embodies stability and harmony, but also neutrality and subordination to a larger whole. The gesturally treated surfaces, in comparison with the smaller monochrome fields, reflect the artistic principle of the unity of elements and the dominant, and this is also the thesis that the author examines on a semantic level. Therefore, transferred to the field of social relations, it is the principle of collective interests, which implies the discreet correction of the individual desires of the participants, the conscious surrender of part of personal dignity for the sake of the integrity of the community. In his autopoetic text, Đorđe Đorđević emphasizes that catholicity is an acute social need of the time in which we live.
Đorđe Đorđević was born in 1949 in Belgrade. He graduated from the Accademia di Belle Arti di Brera in Milan, Italy, in 1972. From 1974 to 1976, he designed textiles for the leather and textile factory "Viteks" in Visoko, near Sarajevo. He held twenty-five solo exhibitions in Serbia, Italy, Croatia, France, Montenegro and Austria and took part in a large number of collective exhibitions. His works are represented in several public and private art collections. He has been a member of ULUS since 1981, and in 1982 he received the status of an independent artist. He lives and works in Belgrade.
https://www.youtube.com/watch?v=zNAAxyzg2mc
"Трепча" Љиљане Шуњеварић
Изложба Бошко Петровић: Скице за велика дела
Изложба Бошко Петровић: Скице за велика дела, Павиљон у Тврђави
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе Бошко Петровић: Скице за велика дела у четвртак 11. јула у 20 сати, Павиљон у Нишкој тврђави.
Обиман опус нацрта за таписерију, скулптуру и мозаик пред нишком публиком наћи ће се захваљујући сарадњи Галерије СЛУ и Музеја Војводине, који баштини велики број радова Бошка Петровића, а поводом важног јубилеја- стотину година рођења и четрдесет година од смрти знаменитог уметника.
Бошко Петровић је припадао ратној и послератној генерацији аутора која је средином прошлог века кренула у потрагу за новим, аутентичним сликарским изразом. Поред класичног сликарства бавио се мозаиком, цртежом, акварелом, колажом, графиком и један је од ретких уметника који је допринео развоју таписерије и њеној афирмацији.
У намери да представи онај део радова који презентује сам стваралачки процес и начин рада, не стављајући акцент на саму тему, ауторка Драгана Гарић Јовичић изложбом Скице за велика дела представља нацрте за један споменик, један мозаик и једну таписерију. Сва три дела остварена у различитим техникама, замишљена су као монументална, с тим што скулптура никада није реализована.
Публика ће имати прилику премијерно да види макету споменика и мапу графика за Споменик ропству, насталу током Другог светског рата, делимично као плод почетничких уметничких трагања али истовремено и једну од првих идеја о споменику револуцији насталој у окупираној Европи.
Почетком педесетих година Бошко Петровић почео је интензивно да се бави мозаиком, пре свега портретима мањих формата у овој техници, а део поставке је једна од импресивнијих скица за монументални мозаик који се данас налази у Скупштини АП Војводине.
Посебну целину радова представљају скице на тему револуције, рађене за таписерије и мурале , настајале у периоду од 1965-75. године. Обиман циклус скица заједно са монументалном таписеријом, осликава преданост и професионализам са којим је Бошко Петровић прилазио теми.
Према речима Драгане Гарић, овог уметника изузетно богатог опуса оригинални, смели и експресивни ликовни израз сврстао је у ред најзначајнијих војвођанских стваралаца.
Бошко Петровић био је учесник Ликовне колоније Сићево 1975. године, самосталну изложбу у Нишу приредио је 1976, а у фонду Галерије СЛУ налази се 16 његових дела.
Изложба у Павиљону у Тврђави биће отворена за јавност до 5. августа.
https://youtu.be/1RdpY3jXDWg?si=G-xbmEWe9uFO00XB
Бојан Оташевић
У четвртак 9. маја, у Павиљону у Тврђави је отварна самостална изложба др Бојана Оташевића, редовног професора Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Изложбу чине графике великог формата из циклуса „Чекаоница“, настале у последњих десетак година а реализоване у техници алграфије са више бојених пролаза.
Бојан Оташевић више од двадесет година развија аутентичан опус који је компактан у својој јединствености и доследности. Од самих почетака определио се за свет фигурације, односно за традиционалан жанровски репертоар који доминантно почива на портретима и људским фигурама. Међутим, мотиве који стоје у основи ликовног изражавања од праискона, Оташевић користи као средство говора о актуелном друштвеном тренутку. Његове усамљене фигуре спуштених рамена и скрајнутог погледа , најчешће актови, су симбиоза стања отуђења и збуњености савременог човека затеченог у лавиринту постојећих збивања, која су таква да неминовно узрокују егзистенцијалну и емотивну забринутост над властитом судбином. Уметник фигуре представља у гро плану, често у седећем ставу, без покрета, али се иза те физичке статичност крије еруптивна унутрашња енергија, ковитлац мисли и осећања, што Оташевић постиже вештом комбинаториком ликовних елемената базираних на силини геста, односу светло-тамно и контарсном а раскошном колористичком спектру. Називајући свој најновији циклус графика „Чекаоница“ од безимених појединачних портрета и фигура Оташевић ствара неку врсту групног портрета људи са друштвених маргина који ишчекују нека боља времена а потенцијални су носиоци нужних промена.
Бојан Оташевић је рођен у Крагујевцу 1973. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Приредио је педесет самосталних изложби у многим градовима Србије и у Канади, Литванији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Добитник је 23 награде међу којима су значајна национална признања за графику: награда Златна игла УЛУС-а (2002), Мали печат (2015) и Велики печат Графичког колектива (2018) као и награде на међународним манифестацијама: Бронзана игла на 12. Интернационалном бијеналу „Сува игла“ у Ужицу, Велика диплома на 12. Међународном бијеналу портрета у Тузли и Специјално признање за допринос графици у свету на Тријеналу графике у Битољу.
Изложба ће трајати до 26. маја
https://youtu.be/SI6fxkRunJ4?si=-F7f23aJOpgsCya7
ГРАФИКА И ЦРТЕЖ
систематичан начин презентују активности студената, драгоцен су извор информација. Пред нама је избор радова који износи реално стање актуелне уметничке студентске продукције. Он указује на ентузијазам младих стваралаца, на њихову динамичност, богатство идеја и на суштинску условљеност графике и цртежа у приказаним делима.
Изложба Милан Станојев: у протоку времена
Изложба Милан Станојев: у протоку времена,
У уторак 26.марта у 19 сати у Павиљону у Тврђави отворена је изложба слика и графика новосадског уметника Милана Станојева под називом Милан Станојев: у протоку времена.
Ове године навршава се шест деценија професионалног стваралаштва аутора, једног од најзаслужнијих за мапирање Новог Сада као престижног графичког центра у Југославији, професора Академије уметности, учесника многобројних изложби у земљи и иностранству, члана УЛУС-а и Графичког колектива, добитника бројних награда и признања, међу којима се истиче Велики печат Графичког колектива, додељен у мају 1976.године за графику Крушке на столу, израђеној у техници акватинте.
Према речима ауторке изложбе Јасне Кујунџић Јованов, историчарке уметности и ликовне критичарке, суд о стваралаштву Милана Станојева, који и даље свакодневно ствара, увек носи ризик пропуштеног, те је тешко сагледати обимно дело, које броји на хиљаде радова и чији визуелни кодови теку паралелно, препличу се, наговештавају један другог. Превасходни утисак о симболичко-метафоричким оквирима, током појединих периода, мења свој појавни облик: Милан Станојев континуирано води дијалог са самим собом, а комуникација повремено тече и у директној форми, приказујући слику тренутка, а далеко чешће у виду својеврсног визуелног знака којим изражава своја размишљања.
Изложба у Павиљону у Тврђави је друго представљање Милана Станојева у Нишу, након самосталне изложбе графика приређене у Салону 77 1983.године и прилика је да се шира и стручна јавност југоисточне Србије Као аутор графике, показао је различита интересовања: у раном периоду његова пажња је усмерена на теме асоцијативно-апстрактног садржаја актуелне у графици и у савременој слици, које карактерише обојеност и постепено увођење фигуративних акцената и записа, наводи ауторка. Од краја седме деценије његове графике карактеришу различити видови фигурације, реализоване у различитим техникама, од акватинте, преко литографије која му пружа услове за увођење боје, до комбинације акватинте и резерваша која омогућава префињене тонске прелазе у оквиру црно-белог дијапазона. Тематске ситуације у којима су присутни људска фигура и продукти човековог рада и бивствовања, карактеришу распричаност, иронија, гротеска, метафоричко-симболички тон, аполонијко-дионизијски сукоб. Од поп арт „реализма“ у раним годинама стваралаштва, Милан Станојев је стигао до гротеске и друштвене критике у завршној фази бављења графиком крајем прошлог века. Током година, експериментисао је с могућностима графичке плоче, технолошке бравуре изводио на темама „малих ствари“ (воће, свакодневни употребни предмети попут завесе, корпе за веш, јастучница и сличног), приказивао поетичке вредности предела, истраживао светлост и сенку у природи и на урбаним исечцима, да би у једном тренутку природу вратио у домен асоцијативног. Упоредо се исказао и као цртач изазивајући посматрача да се запита да ли је цртеж увек претходио графици, или је поступак обрнут.
Мада делује неспојиво, слично је и са сликарством које представља значајан сегмент, а од почетака овог века преовлађујућу технику у раду Милана Станојева, напомиње ауторка. Његове слике монументалног формата евоцирају различите етапе графичког рада, али паралелно живе потпуно нови и другачији живот, често залазећи у домен апстракције. Мада актуелан више од две деценије, овај део стваралаштва Милана Станојева још чека на право тумачење, које ће можда, истиче Јасна Јованов, бити иницирано управо овом изложбом у организацији Галерије савремене ликовне уметности Ниш, коју ће публика моћи да посети до 15. априла.
https://www.youtube.com/watch?v=jbVwj43CDC8