Exhibition Boško Petrović: Sketches for Great Works

Exhibition Boško Petrović: Sketches for Great Works, Pavilion in the Fortress

The Gallery of Contemporary Fine Arts Niš invites you to the grand opening of the exhibition Boško Petrović: Sketches for Great Works on Thursday, July 11 at 8 p.m., Pavilion in the Niš Fortress.

An extensive opus of drawings for tapestries, sculptures, and mosaics will be presented to the Niš audience thanks to the cooperation of the SLU Gallery and the Museum of Vojvodina, which owns a large number of works by Boško Petrović, on the occasion of an important anniversary - the hundredth anniversary of his birth and forty years since the death of the famous artist.

Boško Petrović belonged to the war and post-war generation of authors who, in the middle of the last century, set out in search of a new, authentic artistic expression. In addition to classical painting, he worked with mosaics, drawings, watercolors, collages, and graphics, and is one of the rare artists who contributed to the development of tapestry and its affirmation.

In order to present the part of the works that presents the creative process and method of work, without emphasizing the subject itself, the author Dragana Garić Jovičić presents the sketches for a monument, a mosaic, and a tapestry in the exhibition Sketches for Great Works. All three works, created in different techniques, were conceived as monumental, but the sculpture was never realized.

The audience will have the opportunity to see for the first time a model of the monument and a map of graphics for the Monument to Slavery, created during World War II, partly as a result of novice artistic searches but at the same time one of the first ideas for a monument to the revolution that emerged in occupied Europe.

In the early 1950s, Boško Petrović began to work intensively with mosaics, primarily small-format portraits in this technique, and part of the exhibition is one of the more impressive sketches for the monumental mosaic that is today in the Assembly of the Autonomous Province of Vojvodina.

A special set of works are sketches on the theme of revolution, made for tapestries and murals, created in the period from 1965-75. The extensive cycle of sketches, together with the monumental tapestry, depicts the dedication and professionalism with which Boško Petrović approached the topic.

According to Dragana Garić, the original, bold and expressive artistic expression of this artist with an exceptionally rich oeuvre has placed him among the most significant Vojvodina artists.

Boško Petrović was a participant in the Sićevo Art Colony in 1975, he organized a solo exhibition in Niš in 1976, and the SLU Gallery has 16 of his works in its collection.

The exhibition in the Tvrđava Pavilion will be open to the public until August 5.

https://youtu.be/1RdpY3jXDWg?si=G-xbmEWe9uFO00XB

by Nebojsa

Bojan Otasevic

On Thursday, May 9, the Pavilion in the Fortress opened a solo exhibition by Dr. Bojan Otašević, a full professor at the Faculty of Philology and Arts in Kragujevac. The exhibition consists of large-format prints from the "Waiting Room" cycle, created in the last ten years and realized in the technique of algraphy with multiple colored passages.

Bojan Otašević has been developing an authentic opus for more than twenty years, which is compact in its uniqueness and consistency. From the very beginning, he opted for the world of figuration, that is, for a traditional genre repertoire that is dominantly based on portraits and human figures. However, Otašević uses the motifs that have been the basis of visual expression since time immemorial as a means of speaking about the current social moment. His lonely figures with lowered shoulders and averted gaze, most often nudes, are a symbiosis of the state of alienation and confusion of a modern man caught in the labyrinth of existing events, which are such that they inevitably cause existential and emotional anxiety over his own fate. The artist presents the figures in close-up, often in a sitting position, without movement, but behind this physical staticity lies an eruptive inner energy, a whirlwind of thoughts and feelings, which Otašević achieves through a skillful combination of visual elements based on the force of gestures, the relationship between light and dark, and a contrasting and luxurious color spectrum. Calling his latest cycle of prints "The Waiting Room" from nameless individual portraits and figures, Otašević creates a kind of group portrait of people from the social margins who are waiting for better times and are potential carriers of necessary changes.

Bojan Otašević was born in Kragujevac in 1973. He graduated, received his master's and doctoral degrees from the Faculty of Fine Arts in Belgrade. He has organized fifty solo exhibitions in many cities in Serbia and in Canada, Lithuania, Bosnia and Herzegovina and Montenegro. He has won 23 awards, including significant national awards for graphics: the Golden Needle of ULUS (2002), the Small Seal (2015) and the Great Seal of the Graphic Collective (2018), as well as awards at international events: the Bronze Needle at the 12th International Biennial "Suva igla" in Užice, the Grand Diploma at the 12th International Portrait Biennial in Tuzla and the Special Recognition for Contribution to Graphics in the World at the Triennial of Graphics in Bitola.

The exhibition will run until May 26

https://youtu.be/SI6fxkRunJ4?si=-F7f23aJOpgsCya7

by Nebojsa

GRAPHICS AND DRAWING

by Nebojsa

Изложба Милан Станојев: у протоку времена

Изложба Милан Станојев: у протоку времена, 

У уторак 26.марта у 19 сати у Павиљону у Тврђави отворена је изложба слика и графика новосадског уметника Милана Станојева под називом Милан Станојев: у протоку времена.

Ове године навршава се шест деценија професионалног стваралаштва аутора, једног од најзаслужнијих за мапирање Новог Сада као престижног графичког центра у Југославији, професора Академије уметности, учесника многобројних изложби у земљи и иностранству, члана УЛУС-а и Графичког колектива, добитника бројних награда и признања, међу којима се истиче Велики печат Графичког колектива, додељен у мају 1976.године за графику Крушке на столу, израђеној у техници акватинте.   

Према речима ауторке изложбе Јасне Кујунџић Јованов, историчарке уметности и ликовне критичарке, суд о стваралаштву Милана Станојева, који и даље свакодневно ствара,  увек носи ризик пропуштеног, те је тешко сагледати обимно дело, које броји на хиљаде радова и чији визуелни кодови теку паралелно, препличу се, наговештавају један другог. Превасходни утисак о симболичко-метафоричким оквирима, током појединих периода, мења свој појавни облик: Милан Станојев континуирано води дијалог са самим собом, а комуникација повремено тече и у директној форми, приказујући слику тренутка, а далеко чешће у виду својеврсног визуелног знака којим изражава своја размишљања. 

  Изложба у Павиљону у Тврђави је друго представљање Милана Станојева у Нишу, након самосталне изложбе графика приређене у Салону 77 1983.године и прилика је да се шира и стручна јавност југоисточне Србије  Као аутор графике, показао је различита интересовања: у раном периоду његова пажња је усмерена на теме асоцијативно-апстрактног садржаја актуелне у графици и у савременој слици, које карактерише обојеност и постепено увођење фигуративних акцената и записа, наводи ауторка. Од краја седме деценије његове графике карактеришу различити видови фигурације, реализоване у различитим техникама, од акватинте, преко литографије која му пружа услове за увођење боје, до комбинације акватинте и резерваша која омогућава префињене тонске прелазе у оквиру црно-белог дијапазона. Тематске ситуације у којима су присутни људска фигура и продукти човековог рада и бивствовања, карактеришу распричаност, иронија, гротеска, метафоричко-симболички тон, аполонијко-дионизијски сукоб. Од поп арт „реализма“ у раним годинама стваралаштва, Милан Станојев је стигао до гротеске и друштвене критике у завршној фази бављења графиком крајем прошлог века. Током година, експериментисао је с могућностима графичке плоче, технолошке бравуре изводио на темама „малих ствари“ (воће, свакодневни употребни предмети попут завесе, корпе за веш, јастучница и сличног), приказивао поетичке вредности предела, истраживао светлост и сенку у природи и на урбаним исечцима, да би у једном тренутку природу вратио у домен асоцијативног. Упоредо се исказао и као цртач изазивајући посматрача да се запита да ли је цртеж увек претходио графици, или је поступак обрнут. 

Мада делује неспојиво, слично је и са сликарством које представља значајан сегмент, а од почетака овог века преовлађујућу технику у раду Милана Станојева, напомиње ауторка. Његове слике монументалног формата евоцирају различите етапе графичког рада, али паралелно живе потпуно нови и другачији живот, често залазећи у домен апстракције. Мада актуелан више од две деценије, овај део стваралаштва Милана Станојева још чека  на право тумачење, које ће  можда, истиче Јасна Јованов, бити иницирано управо овом изложбом у организацији Галерије савремене ликовне уметности Ниш, коју ће публика моћи да посети до 15. априла. 

https://www.youtube.com/watch?v=jbVwj43CDC8

by Nebojsa

Надежда Петровић: без боје

by Nebojsa

Надежда Петровић: Модерност и нација

Надежда Петровић: Модерност и нација је отворена у уторак 5. децембра у Павиљону у Тврђави. Изложбу  аутора проф. др Лидије Мереник и проф.др Игора Борозана, Галерија приређује у сарадњи са Народним музејом Србије у част значајног националног јубилеја стотину педесет година од рођења чувене сликарке.

Поставка у Уметничком павиљону обухвата репрезентативни избор педесет дела родоначелнице српске модерне уметности из колекција четири установе: Народног музеја Србије, Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, Спомен - збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду. На целовит и свеобухватан начин, осмишљена у складу са водећим темама и мотивима, кроз хронолошко-тематске целине, даје увид у развој и ликовно стваралаштво  Надежде Петровић од њених најранијих минхенских дана, слика земље и народа, импресионистичких епизода и националног наратива до париског и ратног периода.

Широј јавности позната и као једна од оснивача Кола српских сестара, ратна болничарка, једина жена на српској новчаници, истакнута српска уметница бавила се ликовном критиком, педагошким радом и у историји оставила траг као друштвено ангажована жена отворена за нове и напредне идеје. Провоцирала је својом уметношћу, смелошћу, авангардним приступом, феминистичким ставовима и политичким активизмом, а хуманост и патриотизам исказала као ратна болничарка у Балканским и Великом рату. Изложба Модерност и нација прилика је да публика сликарку упозна и као прву српску фотографкињу.

Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте још један јубилеј – шездесет одржаних сазива Ликовне колоније Сићево. Давне 1905. у виноградарском селу надомак Ниша, уз велике напоре, труд и залагање упорне и истрајне младе уметнице, основана је Прва југословенска уметничка колонија, претеча данашње Сићевачке колоније, која се последњих шест деценија одржава у континуитету и значајна је за формирање и богаћење фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.

Током свог не тако дугог живота, једна од најзначајнијих актерки српске ликовне сцене с почетка прошлог века, стваралаштвом и друштвеним ангажманом повезала је више средина: родни Чачак, Минхен у коме је стицала и усавршавала сликарске вештине, Италију и Француску колевке уметности у културе, Ниш коме је завештала најстарију колонију на Балкану и Ваљево у коме је преминула. У Србију с почетка прошлог века донела је модеран приступ сликаству, модерним обележила националну уметност.

Изложба у у Нишу приређује се уз подршку Града Ниша и Министарства културе Републике Србије након представљања публици у Народном музеју Србије у Београду,  Музеју савремене умјетности Републике српске у Бања Луци, Галерији Божидар Јакац у Костањевици на Крки и Уметничкој галерији Надежда Петровић у Чачку и биће отворена за јавност до 5. јануара 2024. године.

by Nebojsa

Изложба 59. и 60. сазива Ликовне колоније „Сићево“

Павиљон у Тврђави, 2 - 25. новембар 2023

У лето 1905. године у селу Сићево одржана је једина радна кампања Прве југословенске уметничке колоније. Нажалост, бурна историјска догађања прекинула су заједничко деловање ових уметника, али значај њиховог окупљања и индивидуални уметнички ауторитет њених чланова учинили су да Сићево буде трајно обележено на мапи домаће културе. Југословенске вредности које су заступали уметници окупљени око Надежде Петровић, чињеница да се први на Балкану заједнички рад уметника у пленеру одиграо управо у Сићеву и појачана потреба за за ликовним програмима, резултирали су спремношћу да се 1964. године оснује Ликовна колонија „Сићево”. Од тада се Колонија кроз годишње, десетодневне сазиве одржава у континуитету. Изложбе сазива такође су одржаване једном годишње, а новина бијеналног излагања дела насталих у њеним оквирима уведена је 2021. године.

Од 2. новембра у Павиљону у Тврђави публици се на увид дају дела учесника 59. и 60 сазива Ликовне колоније „Сићево“, који су одржани 2022. и 2023. године. На изложби су заступљени радови Лидије  Антанасијевић (SRB/GBR), Зорана Вељковића (SRB/GBR), Милорада Младеновића, Александара Павићевића, Страхила Петровског(MKD), Драга Симића, Цветке Хојник (SVN) и Љиљане Шуњеварић, учесника Ликовне колоније из 2022. године, затим Милана Видојковића, DИM TИM-а (Данијела Мршуља Васић и Миленко Васић), Ким Кјунџу (KOR), Весне Кнежевић, Радомира Кнежевића, Дејмона Коварског (AUS) и Мирољуба Филиповића, учесника овогодишњег сазива.

У духу манифестације која негује медијски плурализам изложбу чине слике, цртежи, фото-принтови и видео радови. Сходно индивидуалном уметничком опредељењу учесника Ликовне колоније, изложба пружа разноврсне одговоре на поводе које пружа сићевачко природно окружење, промишљања историјског богатства краја, његове социјалне и културне шеме, живе заоставштине, али и запажања о пролазности времена и забораву, те разматрања питања миграције становништва и транзиције друштва.

Изложбу Ликовне колоније „Сићево“ 2022-2023. публика ће моћи да посети до 25. новембра у Павиљону у Тврђави.

https://www.youtube.com/watch?v=HGdPigNcP_Q

by Nebojsa

„XX“ уметничка група Сениум

Изложбе под називом „XX“ уметничке групе Сениум коју чине Марта Пејчић, Миња Ђорђевић, Јана Јанић, Јована Милојевић и Сара Стојановић. Уметнице припадају истој генерацији (рођене 1999.године) и школовале су се на Детартману за примењене уметности Факултета уметности у Нишу.

Изложбу чине плакати великих димензија, реализовани у различитим медијима (акрилик, принт, дигитална графика, фотографија) који на метафоричан начин третирају питање положаја и улоге жена у савременом свету. Конкретне мисли уметнице претварају у говор ликовних елемената бавећи се различитим аспектима женског питања. Др Андријана Голац Чубрило у тексту предговора каталога истиче: Јована Милојевић третира жену са биолошког и социолошког аспекта, Јана Јањић алудира на различите фазе у животу жене, Сара Стојановић се бави принципа женске емотивности, Миња Ђорђевић апострофира снагу и издржљивост жене а Марта Пејић захтевност свакодневних обавеза. Изложбу ће отворити њихов некадашњи професор мр Перица Донков.

Уметнице су из Ниша, Алексинца, Крушевца и Владичиног Хана. Основне студије завршиле су 2022. године а мастер студије 2023 године на смеру графичког дизајна Детартмана за примењене уметности ФУ у Нишу, изузев Јане Јањић која је тренутно на завршној години основних студија. Јована Милојевић, Марта Пејчић и Сара Стојановић су добитнице Плакете ФУ у Нишу за допринос графичком дизајну.
Излагале су на по двадесетак колективних изложби. Учествовале су на међународним и националним конкурсима где добијају прве награде: Сара Стојановић за туристички плакат на конкурсу у Еквадору, Миња Ђорђевић на конкурсу „365 дана без дуванског дима“ који је расписао Институт „М. Ј. Батут“, Јована Милојевић на конкурсу за визуелни идентитет омбудсмана града Ниша и заједно са Мињом Ђорђевић на конкурсу за идејно решење просторног обележавања Природно-метематичког факултета у Нишу. Марта Пејчић ради као сарадник у настави на ФУ у Нишу и тренутно је на докторским студијама.
Сара Стојановић је школовање наставила у Милану, бави се и графиком, док се Јана Jањић бави и сликањем мурала, портрета и икона.

Изложба ће трајати до 29. октобра.

https://youtu.be/nFBeC7wqXDo

by Nebojsa

ИЗЛОЖБА РАДОВА БИЉАНЕ КРСТИЋ И ИВАНЕ САВИЋ

Ниш је средином прошлог века изродио мноштво академских уметника, који су свакако, утицалии на сам развој уметничке сцене града. Њихова ангажованост на свим пољима уметности каколиковне, музичке тако и позоришне, уткане су у историју града, развијале се упоредо са сваким од њих. Сада већ имамо и уметничке породице које активно стварају.

Ово је једна од таквих породица, Биљана Крстић костимографкиња и ћерка Ивана Савић сликарка и сценографкиња.

Изложба Биљане Крстић и Иване Савић, носи назив „55+25“ и тако је конципирана да обухвата ретроспективу од 55 година професионалног рада Биљане Крстић, чије дело је у нераскидивој вези скоро пола века са репертоаром Народног позоришта у Нишу, и Иване Савић професорке у Уметничкој школи у Нишу, али и уметнице која ствара већ 25 година и сарађује са истим позориштем као и њена мајка. Кроз њихова достигнућа пратићемо и развој ове веома значајне нишке установе културе, једне од најстаријих позоришта на овим просторима.

Народно позориште у Нишу постоји још од давнина, развијало се два века уназад од путујућег позоришта Синђелић и Гудулић, преко Позоришта моравске бановине. Представе су се изводиле у гостионицама „Европа“, „Круна“, „Башти Маћедоније“, „Париз“, а од 1906. у сали „Руски цар“. Иницијатори за оснивање правог позоришта били су професори и учитељи прве нишке Гимназије: проф Стеван Сремац, учитељ Милорад Петровић, Стеван Никшић Лала и многи други угледни грађани Ниша. На предлог Драгише Цветковића тадашњег председника општине, 1922. године град купује земљиште на Синђелићевом тргу и почиње са зидањем позоришне зграде, тако да је Народно позориште од 1939. године на истој адреси. Прво велико оживљавање позоришта било је 1968. године када се у Ниш враћају многи школовани професори свих профила, уметници, глумци, музичари, међу њима и Биљана Крстић тек свршена костимографкиња са Академије примењених уметности у Београду. Даровитост, стечено знање и искуство у креирању костима запажено је још на првом ангажовању за позоришну представу симболичног назива „Живот у мојим рукама“. Још тада је њен ентузијазам и полетност указивао на животни ток и развој тада младе уметнице. Како се развијала она, тако се развијало и нишко Народно позориште. Кроз гостовања на многобројним позоришним сусретима, Народно позориште Ниш са својим ансамблом осваја многобројна признања и награде, за најбоље глумачко остварење, сценографију, позоришну представу, али и костимографију ... Биљана се потпуно посвећује свом раду. Режисери и глумци били су њени најближи сарадници. Маштовитост и бриљантност у креацији костима за преко 300 представа од којих ће мо издвојити: Марко Краљевић (1969), Пепељуга (1972), Зона Занфирова (1976), Виктор или деца на власти (1990), Серано Де Бержерак (1998), Едмунд Кинг(2005) и Ана Карењина (2021) остаће трајно забележени у аналима позоришног стваралаштва, као значајна дела Биљане Крстић. Пратећи авангардност редитеља одражавала би се на стил насталих креација, који је постао препознатљив љубитељима позоришта. Биљана је успела да пронађе карактеристичан језик и индивидуални приступ у стварању костима од историских ликова до савремених прича.Сјајна професионална сарадња са најзначајнијим људима из света позоришне и филмске уметности бивше Југославије изродила је сјане представе, документарне и ТВ серије, филмове али и пријатељства која негује до данашњих дана. Поред костимографије била је и управница позоришта у два мандата. Истим жаром ради и данас иако је у пензији, радо се одазива позиву, помаже свим срцем, јер уметност креирања је њена највећа љубав.

Своју љубав према позоришту пренела је на своју ћерку Ивану Савић, па се и она укључује у чаробан позоришни и филмски свет. Ивана као магистар позоришне и филмске сценографије сарађује и ствара на многим пројектима протеклих 25 година, њене сценографије су биле запажене и од стране стручне јавности и публике. Добитница је неколико награда . Сценографијом је овековечила многобројне представе не само у нишком Народном и луткарском позоришту већ и у окружењу. Кроз свет колажа на веома специфичан и себи својствен начин и као сликарка, представља позориште из другог угла, из угла уметнице указујући на нову реалност садашњег времена и позицији културе код нас.

Кроз пажљиво одабран веома разноврстан материјал, на овој специфичној поставци у Павиљону нишке тврђаве, можемо уживати у сликама, колажима, позоришним костимима изведеним у материјалу али и у скицама и нацртима које прате сваки реализовани позоришни костим. Фотографије су саставни део поставке које хронолошки прате развој уметнице. Времеплов испреплетан стваралаштом мајке и ћерке потврђује богатство које овај град има. Овом изложбом, указујемо пре свега на велико поштовање али и захвалност Биљани Крстић за све што је својим несебичним радом подарила нашем граду али и сваком од нас који је лично познајемо или смо је упознавали кроз небројано ликова из српске и сведске књижевности које је бриљантном креацијом костима оживљавала за све нас.Такође, Ивани Савић која је доследни наследник своје мајке, са изграђеним личним и аутентичним стилом упловила у свет позоришта и придружила се маштовитом свету сада као учесник, јер како и не би, па она је одрасла и сазревала у позоришту које јој је било други дом.

Соња Вукашиновић

https://youtu.be/72aIoEgjSjo?si=57jjbh-EgcU42GOg

by Nebojsa

ТВРЂАВА НЕКАД И САД – КРОЗ ОБЈЕКТИВ САВРЕМЕНИКА

ТВРЂАВА НЕКАД И САД – КРОЗ ОБЈЕКТИВ САВРЕМЕНИКА.

Изложба је део градског пројекта обележавања значајног јубилеја - 300 година Нишке тврђаве.

Тврђава је најупечатљивији визуелни симбол града Ниша и трезор целокупне његове досадашње историје која подразумева два миленијума континуираног постојања од античког Наисуса, преко средњовековног Нисоса, до данашњег Ниша. На темељима римског и средњовековног утврђења Турци су периоду од 1721. до 1723. саградили садашњу Тврђаву која је неправилног полигонатног облика и обухвата потвршину од 22 хектара. Данас је Нишкa тврђавa културно добро од великог значаја, парковна, археолошка, културно-историјска целина, музеј на отвореном, место бројних културних дешавања али и оаза мира, омиљено шеталиште Нишлија.

Концепт изложбе је подразумевао интеракцију са публиком односно кооперацију између шире јавности и Галерије СЛУ Ниш, која је упутила позив свим заинтересованима да доставе актуелне фотографије, фотографије из породичних архива и личних колекција или краће видео радове инспирисане Тврђавом. Од приспелих дела, након извршене селекције, креирана је изложба која са више од 100 фотографија и 4 видео записа сведочи о Тврђави у раздобљу дужем од једног века и пружа могућност сагледавања измене њеног изгледа и намене као и трансформацију околине.

Изложбом доминирају три целине. Једна се тиче непосредног изгледа бедема, капија и здања унутар комплекса нишке Тврђаве а објективом савременика кадрирани су различити фрагменти или архитектонске целине у природном окружењу. Другу целину чине личне и породичне фотографије интимнијег карактера, то су сведочанства о животу у Тврђави, документарна грађа која Тврђаву афирмише као место сусретања, дружења, културног уздизања, опуштања. Трећи сегмент изложбе чине фотографије уметничког предзнака које Тврђаву третирају као симбол или метафору за индиректни говор о пролазности, егзистенцији, будућности...Без обзира да ли су архивског, документарног или уметничког карактера сва заступљена дела на јединствен начин одају поштовање, сугеришу повезаност, изражавају дивљење и чисте емоције према вишевековном сведоку врема – Нишкој тврђави.

Галерија савремене ликовне уметности изражава велику захвалност Душану Миладиновићу који је из личне колекције уступио 30 фотографија и разгледница Тврђаве од краја XIX до средине XX века, затим Љиљани Јанчић, Наташи Дрчи, Љиљани Костадиновић, Јелени Перовић и Тихомиру Милановићу чије фотографије из породичних архива припадају периоду од педесетих до осамдесетих година прошлог века, као и свима који су доставили фотографије Тврђаве и видео записе из претходне деценије или актуелног тренутка.

На отварању изложбе, по одлуци жирија, биће додељене две награде за најуспелије фотографије а о трећој награди одлучиваће публика гласањем током трајања изложбе.

Изложба ће трајати до 10. септембра.

https://youtu.be/JJGglfm8p1w

by Nebojsa