„Рађање/Грађење“ Милице Ракочевић и Миодрага Самарџића
Милица Ракочевић (1996, Краљево) је основне и мастер студије завршила на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи професора Здравка Јоксиновића. Тренутно је на докторским студијама на истом факултету. Током студија, а у оквиру културне размене, боравила је на Факултету уметности у Шиану у Кини, гдe је реализовала прву самосталну изложбу. Самостално излагала још четири пута (Београд и Шабац). Учествовала на више од 20 колективних изложби. Добитница је четири награде за скулптуре. Учествовала је на вајарским симпозијумима у Пољској и Бугарској и на ДМВ колонији у Нишу.
Миодраг Самарџић ( 1988, Шабац) је основне и мастер студије завршиo на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Реализовао је пет самосталних изложби (Шабац и Београд). Излагао на више од десет колективних изложби. Добитник је награда СО Савски венац за скулптуре у дрвету (2013, 2014) и награда Октобарског салона у Шапцу ( 2014, 2024). Његова скулптура „Јеж“ откупљена је за колекцију Цептер музеја у Београду. Учествовао на вајарском симпозијуму „Мермер и звуци“ у Аранђеловцу и на ДМВ колонији у Нишу.
Милица Ракочевић и Миодраг Самарџић су уметнички и брачни пар. Њихови животни путеви су се спојили али њихови уметнички опуси развијају се паралелним, међусобно различитим, индивидуалним путевима. Разлике су евидентне и на семантичком и на искуственом нивоу, односно у тематско-мотивском и формалном погледу.
Пажња Милице Ракочевић усмерена је на питања женског принципа, дефинисана темом рађања. Телесност је задржана на фрагменту, односно селектована на симбол који је суштина женскости, а који уметница скулпторски обликује са много варијетета. У тим трансформацијама формалних решења препознајемо контекстуалну намеру за симболичном представом читаве скале емотивних стања жена од радости и среће до бола и трауматичних искустава током рађања новог живота. Користећи и комбинујући различите материјале – традиционалне и неконвенционалне, уметница свој вајарски израз темељи на контрастима. Тамне површине кортен челика које делују чврсто и тешко или сребркасте алуминијумске форме које одају утисак хладноће и чистоте, уметница конфронтира са интензивно црвеним централним елементима ( од стакла, пластке или тканине) чиме не само да постварује разлику између спољашњег и унутрашњег света тела, већ и са пуно артистичке креативности и имагинације визуализује истуства телесности. Скулптуре Милице Ракочевић су култивисане и софистициране ликовне лексике, изузетно презизне техничке реализације.
Миодраг Самарџић се ослања на ресурсе сећања на сопствено детињство и нека прошла времена. Предмете који партиципирају у реалном свету као употребни, а који су били његова средства за игру, попут четки и геџета, уметник скулптурално обликује на уверљив и маштовит начин, уводећи их тако у уметнички простор. Корак даље у вајарском опусу Самарџића представља прелазак од скулптура такозваног галеријског формата које су фрагменти интимне приче, ка скулптурама монументалних димензија амбијенталног карактера, које су догађај у простору. Његов велики „Цепелин“ са дужином од 5 метара је заправо скулптурални објекат конструктивнистичког типа са чврстим унутрашњим скелетом од метала који држи тај дугуљасти облик и провидном фолијом која га попут мембране формира и обликује чинећи унутрашњост транспарентном. Сложена конструкција, изгледа моћно али је истовремено крхка и рањива можда у њој можемо препознати суптилну метафору о савременом човеку растрзаног измењу хтења и могућности, потребе за летом и сталне опасности од пада.
Изложба ће трајати до 11. октобра.