ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ И РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА МИОДРАГА ДАЈЕ АНЂЕЛКОВИЋА
На промоцији су говорили Радмила Влатковић, музејски саветник, Звонимир Костић Палански, књижевник, Љубиша Брковић, уметник и Радмила Костић аутор монографије
МИОДРАГ ДАЈА АНЂЕЛКОВИЋ рођен је 6. априла 1945. године у Јелашници.
Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1970. године у класи професора Миодрага Рогића. Постдипломске студије завршава на истој Академији 1972. године у класи професора Бошка Карановића. Још као студент учествује у конзервацији цркава у Куршумлији, Тутину, Црној Ријеци, Призрену. Био је члан је УЛУС-а и Друштва српских уметника „ЛАДА“ и Групе А. Као стипендиста фонда „Моша Пијаде“ боравио је на стручном усавршавању у Паризу (1980).
Поред учешћа на изложбама, активно учествује у ликовном животу града и стручним текстовима писаним за „Народне новине“.
Објавио је уџбеник „О графичким вештинама“ (1986), а знатно касније објавјављује књигу “Сећање као узгредна појава“ у издању НКЦ (2011).
Редовно је учествовао у раду у Ликовне колоније „Cllasic“ (1994 – 1995), Ликовне колоније „Сићево“ (1976, 1993 и 2014), и у Графичкој радионици Сићево (2007).
Од 2018. године био је члан редакције гласника „Архитект“ Друштва архитеката Ниша. Као стручни саветник у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу провео је цео радни век.
Поред сликања и цртања бавио се есејистиком и ликовном критиком.
Реализовао је 35 самосталне изложбе и више од 300 колективних.
За свој рад је награђиван 12 пута. У иностраству је излагао на колективним изложбама у Луцерну, Базелу, Арау, Рајнаху, Букурешту, Паризу, Варни, Кувајту и Јордану.
Преминуо је 15. септембра 2021. године у Нишу.
Кроз слојевити опус Миодрага Анђелковића упознајемо се са мноштвом стилова и техника пратећи његову жељу за експериментом, за новим, динамичнијим садржајима.
У потрази за новим изазовима кроз вечиту дилему између почетка и коначног облика, редукује свој ликовни језик узимајући од природе само оно што одговара његовом тренутном медитативном стању. Током самог процеса стварања одређује степен експресивности, комплексности, животности и аутентичности.
Основна идеја водиља током читавог стваралачког чина Миодрага Анђелковића је стварање аутентичног уметничког дела које у својим скривеним значењима носи истинитост и реалност доживљеног. Препознатљивим ликовним језиком ублажава границе између видљивог и невидљивог суочавајући се са имагинарним световима.
Истражујући нове ликовне путеве формира неистражене тајновите пролазе у властити универзум спајајући оргсанско и неорганско, конкретно и ирационално.
Мотиви његових графика, цртежа, акварела и слика су инспирисани маштом, сећањима, литературом или свакодневним догађајима дајући им димензије безвременог, вечног.
Током стваралачког процеса на оригиналан, домишљат начин формира сопствени имагинаријум као сложени визуелни исказ који подстиче различите асоцијације.
Доводећи мисаоно и емотивно у складну, мистичну равнотежу вешто се креће у широком дијапазону од фигуративног, преко асоцијативног, све до потуно апстрактног.
Постављајући високе професионалне стандарде увек се изнова враћа чистој, изворној ликовности у изразу.
Као врсан уметник и еуридита, поред рада у сликарским и графичким техникама, бавио се и сликарством, конзервацијом и рестаурацијом фресака, есејистиком и ликовном критиком.
Издвајајући се својим брижљиво изграђеним, зрелим, уметничким изразом стваралаштво Миодрага Анђелковића представља значајан сегмент у сaгледавању не само нишког, него и целокупног савременог српског сликарства.
Изложба ће трајати до 2. новембра 2025.