„Нишки цртеж – Рефлексије“
23.12. 2025. – 23.2.2026.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш верно негује своју традицију годишњег организовања специјализоване изложбе под називом „Нишки цртеж“. Дуже од тридесет година изложба је у фокусу преданости приређивача, верности излагача и подршке посматрача.
За овогодишњу изложбу „Нишког цртежа“ трочлана селекциона комисија је од 102 приспела рада изабрала дела 64 уметника из многих градова Србије, који су на различите начине односно транспарентно, метафорично или симболично одговорили задатој теми – РЕФЛЕКСИЈЕ.
Један број уметника (Јелена Шалинић Терзић, Бранко Николов, Јелена Китић, Ђуро Радоњић, Катарина Ђорђевић, Наташа Станојевић, Бојан Живић, Борис Кандолф, Анита Јовановић Радосављевић, Милица Анђелковић) својим ликовним опсервацијама се парадигматично ослања на природно-физички домен појма рефлексије. Њихова дела било да бележе тренутак који стоји између покрета и мировања, или се ослањају на оптичке илузије таласања и одсјаја, одишу медитативном атмосфером, осећањем смираја и тишине а продукт су садејства промишљености и интровертности непосредне уметничке реакције. Већина аутора (међу којима су Сања Солунац, Братислав Башић, Никола Марковић, Бојан Оташевић, Анђела Мујчић, Зоран Круљ, Марко Стајић, Наталија Бањац, Стеван Китић, Миа Арсенијевић…) определила се за мисаоно-филозофску конотацију термина рефлексије концентришући се на одраз компликованих и конфузних прилика постојеће реалости на eгзистенцијална стања савременог човека, при чему су углови њихових посматрања међузависности мирко и маркокосмоса потпуно полифоно интонирани са извориштима у доменима економије, психологије, идеологије, етике…
Применом различитих мотива, текстуалних порука, симбола, цитата, уметници ликовно дефинишу појам рефлексије у контексту друштвених прилика преко неких од актуелних питања нашег доба као што су: положај жена, отрошачко друштво, малограђански менталитет, забрињавајућа отуђеност, медикаментна зависност, фрагментација личности, криза идентитета… Изложба подразумева широк генерацијски распон заступљених уметника тако да пружа могућност дијалога и компарације између радова афирмисаних уметника добро познатих широј и стручној јавности и дела сасвим младих аутора тек окончаног уметничког образовања. Такође изложба сведочи о азличитом поимању цртежа. Поједини уметници му приступају на традиционалан начин и уобичајним средствима (оловка, угљен, туш и перо, пастел, акварел) граде своје линеарне или бојене структуре лирски, експресионистични или геометријски однеговане, док други, свој однос према цртежу дефинишу кроз проширено поље његовог деловања у другим медијима (слика, дигитални принт, фотографија, видео), свесни да је цртеж изворни почетак иако можда благо приметан у финалном продукту.