РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА МИРЈАНЕ МИРЕ МАОДУШ СВЕТЛОСТ МОНПАРНАСА НАД НИШАВОМ
Официрски дом, уторак 12. мај, 19 сати
Галерија СЛУ Ниш вас позива на свечано отварање ретроспективне изложбе Мирјане Мире Маодуш под називом Светлост Монпарнаса над Нишавом, које ће бити приређено у уторак 12.маја у 19 сати у Официрском дому.
Мирјана Мира Маодуш припада групи стваралаца који су свој сликарски пут отпочели стицањем првих академских знања и вештина ван граница наше земље, презентовали своја дела углавном у иностранству, да би након пет деценија рада потврђеног наградама и признањима, наставила да ствара у свом атељеу у Београду, у крају за који је везују успомене из детињства и ране младости. Богат опус ауторке део је бројних домаћих и међународних галеријских, музејских и колекција у приватном власништву. Ретроспективна изложба у Нишу у организацији Галерије СЛУ и Културне установе Галерија 73 Београд прилика је да се широј и стручној јавности овог поднебља представе дела сликарке настала од краја шездесетих година до данас.
Мира Маодуш је рођена током Другог светског рата у италијанском војном логору у српском месту Медак. Основну и средњу школу завршила је у Београду, а прва сликарска знања стекла на студијама у Школи за примењене уметности у Франкфурту. Упознавање са немачком сценом утицало је на поетику ауторке, која је контрастима јарких боја исказивала своје емоције, унутрашње немире и социјално ангажоване ставове. Усавршавање на Академији у Венецији (Accademia di belle arti) и додир са италијанском школом експресионизма, изнедрили су радове којима се представила на првој самосталној изложби у Верони 1973.године. Након магистратуре историје уметности у Милану, Мира Маодуш се у потрази за новим искуствима преселила у Париз, где је наставила студије сликарства на Академији (Ecole National Superieur des Beaux-arts), приближивши се фовистичком поимању уметности.
Развојном сликарском путу Мире Маодуш несумњиво је допринео космополитски дух и животне околности, које су је након школовања и рада у Италији и Француској одвеле у Москву, Њујорк и Токијо. Детаљи из природе, пејзажи, лица лишена индивидуалности и атмосфера на улицама били су мотиви који су, као и на самим почецима, заокупљали њену пажњу, да би пресудни утицај на даље стваралаштво имао боравак у Јапану, земљи која калиграфију негује као традиционални вид ликовног изражавања. Креирањем сопствене калиграфије, подстакнуте коренсподенцијом Ван Гога и Гогена, почела је да изражава своју природу, дух и емоције. Испрва је на платно преносила делове стихова Рембоа, Коктоа и других француских песника, и конципирајући слојевито бојено поље, на искуствима уметности летризма, градила апстрактне композиције богате ликовним и значењским садржајима, дајући слици рељефну структуру и пластични садржај.
Деведесетих година свет је почео другачије да гледа на њен народ. Вођена родољубивом потребом да исправи неправду, отпочела је борбу шаљући поруку кроз своју уметност и своја дела. Без жеље да свом раду да политички контекст, национални понос и љубав према земљи почела је да исказује исписујући платна речима и стиховима Јована Дучића, Ђуре Јакшића, Владислава Петковића Диса , Пушкина и Јесењина. Временом, користећи црвену, плаву и жуту боју уз црну и белу, у своја дела уносила је слова која воде неком знаку, слогове који упућују на неки појам или идеју, речи српског или руског језика, називе који усмеравају на оно што је покреће и чему стреми. Тако је настао циклус Ћирилица, који уметница у сталној потрази за одговором на питање Ко сам ја и даље истражује и оплемењује, намерна да пратећи савремене тенденције и модерне утицаје искаже своју приврженост коренима и наслеђу.
Изложба у Официрском дому ће за публику бити отворена до 31. маја.