РЕФЛЕКСИЈА СТВАРНОСТИ И СНОВА
Сликарство Зорана Граовца, професора на Факултету ликовних уметности у Београду je препознатљиво по специфичној интерпретацији поентилизма и дивизионизма, где се класична оптичка синтеза трансформише у савремени, ритмички и материјални сликарски језик.
Кључне одлике његовог поентилистичког приступа обухватају: потез, оптичке вибрације и светлост, ритмичност и текстура као и спајање аналитичког и експресивног.
Када је реч о потезу, Граовац за разлику од стриктног, ситног и уједначеног поентилизма Жоржа Сира користи шире, експресивније тачке и мрље.
Наносећи чисте пигменте и тонове једне поред других, Граовац постиже снажан осећај треперења светлости и ваздуха. Уместо да на палети припреми коначну нијансу он гради ткиво пејзажа наносећи пигмент до пигмента. Густи пастуозни наноси боје стварају микро рељеф на платну, тако да слика реагује на стварно светло у простору. Тачка представља главни носећи елемент форме и простора а не само за оптичко мешање боје.
Слика се „Саставља“ тек у оку посматрача при удаљавању од платна. Његова композиција пејзажа одликује се густим тактилним слојем боје (импасто) и ритмичким понављањем потеза који структуришу целокупну површину платна. Спајањем аналитичног и експресивног кроз научни прилаз боји, кроз личну гестуалност на себи својствен начин, он даје сликама динамичан и медитативан карактер. Овакав тематски оквир ослања се на класичне сликарске мотиве, али их кроз поинтилистичку и дивизионистичку обраду преводи у савремена визуелна истраживања светлости, простора и материјалности. На тај начин он акценат ставља на ваздушност и растварање чврстих облика кроз трепераве мрље, стварајући утисак јутарњег светла, сумрака или одсјаја сунца. Дрвеће, трава, вода и небо нису оштро разграничени, њихова границе се стапају кроз поменуто оптичко мешање суседних тонова, чиме се постиже осећај константног кретања и вибрације у простору.
Зоран Граовац је рођен у Београду 1965. године. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, магистрирао у класи Јована Сивачког, а докторирао у класи проф Милутина Драгојевића. Члан је УЛУСа од 1991. До сада је приредио 15 самостлних изложби и учествовао на преко 200 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је награде за сликарство из фонда Ристе и Бете Вукановић, откуп слике са 31. октобарског салона и награду првог Бијенала црквене уметности. Извео је велики број монументалних мозаика и мурала. Поред сликања бави се и цртањем,скулптуром, мозаиком као и ручно прављеним папиром.
На Факултету ликовних уметности у Београду ради од 1994. године као професор на предмету Цртање и Вечерњи акт, а од 2008 води предмет „Зидно сликарство- мозаик“, члан је Савета ФЛУ. Тренутно је и директор Центра за графику и визуелна истраживања Академија. Његова дела налазе се у јавним и приватним збиркама у земљи и иностранству.
Изложба Зорана Граовца „Рефлексија стварности и снова“ биће отворена до 15. септембра 2026. године.