ИЗЛОЖБА РАДОВА НЕВЕНКЕ СТОЈСАВЉЕВИЋ
Уметнички опус Невенке Стојсављевић истакнуте београдске графичарке и сликарке представља један од најдоследнијих примера истраживања односа између природе, светлости и графичке материје у савременој српској уметности.
Њен графички лист није само прозор ка природи, већ математички промишљена површина. Радови су чврсто утемељени на јасним осама. Хоризонтала обично сугерише мир, док вертикала даје композицији ритам и стабилност. Динамична геометрија је у њеном раду граматика визуелног језика и разума, док је боја емоција. Управо та синтеза чини њено дело јединственим и препознатљивим у савременој српској графици. Стога, радови функционишу као визуелни алгоритми. Линије се преклапају, ломе и укрштају, стварајући утисак непрекидног кретања унутар строго контролисаног система. Критичари је деклеришу као „уметника истраживача“ и „уметника окренутог себи“, зато је и њена геометрија истовремено егзактна (научна) и дубоко интроспективна. Употреба металик тонова (сребрне у комбинацији са црном и белом) није декоративна. Она служи за хватање реалног светла у простору галерије, чиме графика престаје да буде статична слика и постаје светлосни објекат. Одсуство јарких боја у најновијим циклусима указује на филозофску зрелост – сведеност на суштину, где контраст светла и сенке мења потребу за нарацијом, можемо рећи да постиже хроматску тишину.
Док су њени ранији радови (70-их и 80-их) били „тешки“ од урбаних мотива и текстуре бакрописа, најновији радови на папиру теже дематеријализацији. У сериграфијама постигнута је таква прецизност да облици делују као да лебде. Геометрија овде не „затвара“ простор, већ га отвара и чини га прозрачним. Фокус је на структуралности: Линија је постала носилац енергије, а не само граница облика. Најновији опус може се дефинисати као „Математичка духовност“.
Стога слободно можемо закључити да је Невенка успела у најтежем уметничком подвигу – хуманизовала је геометрију. Њени најновији радови нису хладне конструкције, већ записи о хармонији космоса. Она је београдску графичку школу извела из оквира традиционалног пејзажа у сферу чисте, етеричне апстракције која комуницира са универзалним принципима реда и светлости. Овим радовима она доказује да геометријска строгост не искључује лирску осетљивост; напротив, код Невенке, једно без другог не може постојати. Она остаје бескомпромисни чувар интегритета графичког листа, претварајући га у савремени портик кроз који посматрач улази у простор тишине и апсолутне равнотеже.
Невенка Стојсављевић је завршила Факултет примењених уметности 1977. године, а посдипломске студије 1980. на Факултету Ликовних уметности у Београду. Студијски боравила у Паризу 2009. године. Награђивана је четрнаест пута за свој уметнички рад. До сада је приредила тридесет осам самосталних изложби, а учесница је на преко 300 колективних у земљи и свету (Француска, Норвешка, Шпанија, Немачка, Белгија, Јапан, Словенија, Македонија, Мађарска, Пољска, Хрватска, Чешка, Босна и Херцеговина, Црна Гора …
Учествовала је на многим симпозијумима у земљи и иностранству. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1978. године. Радила је као професор у Школи за дизај и на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду. У Нишу је самостално излагала 1991. и 2005. а била је и учесница Ликовне колоније Сићево. Њени радови налазе се у власништву многих музеја, галерија као и у приватним колекцијама.
Изложба ће трајати до 7. јуна 2026. године.